агласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изг |
ник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у |
на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и о |
уђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S |
и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, уск |
е славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Штален |
} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце ма |
и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јо |
ца дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у тр |
но, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стој |
Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш |
од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвиј |
уну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задов |
ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презир |
нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потпис |
авало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале свак |
дана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала ул |
кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред |
тко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу |
од земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Мн |
од једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику ш |
а Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са с |
и, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наст |
ка, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже |
случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће |
вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и д |
глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамч |
и као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гости |
поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n= |
ј години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршт |
"189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опрост |
вио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} |
b n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала |
само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје пр |
са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се уд |
и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је за |
n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, а |
у српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петсто |
S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио |
читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тј |
сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Бор |
е домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а |
ашена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мај |
лазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, |
нима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и |
е, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што с |
шту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљи |
у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у |
у је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским к |
ости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наиме |
омилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од с |
вом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> < |
је тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у т |
стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли там |
неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је |
pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мј |
оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселт |
ика бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти та |
метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће |
p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој |
p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи- |
чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било н |
есар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајон |
еђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div |
е Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се за |
м мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Евро |
ма у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље. |
асе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брат |
Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помо |
цем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, к |
том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p |
јне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај |
вако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, |
вој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драг |
бијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <p |
а се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније |
е увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако х |
се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позва |
ед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према |
идите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, |
и слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, |
шле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p |
пођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова д |
је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Бос |
н захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> < |
о си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи |
Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга ко |
у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и бе |
Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас |
то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјеж |
што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</ |
ан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и |
о и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народ |
угог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језик |
право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске к |
n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Ст |
да читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватр |
даје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те к |
или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> < |
нам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{ |
једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Д |
а ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против инте |
е, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> |
ин овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити |
, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пр |
аља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих годин |
ло, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, |
ао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} |
једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>На |
се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но |
о дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и |
ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су ј |
та да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она је |
ијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, приков |
мијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S |
ити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p |
</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјер |
такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, к |
мље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и за |
Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он |
то му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и |
ва срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са овак |
Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему пон |
е вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} |
рало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Б |
јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од н |
посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста |
нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} |
олико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n= |
ами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате |
говци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се купова |
они од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу |
е помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, |
етета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима |
ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо. |
вјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p> |
или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи |
је своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога има |
политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге. |
коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај п |
ра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати. |
а ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребри |
/> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, |
а лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикр |
њима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштв |
се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе |
ду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спој |
х дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше некол |
скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне г |
S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешт |
ве, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због т |
, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба изб |
ве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић ка |
кошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбениц |
статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хаса |
те много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас |
ам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— С |
ропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви о |
д говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Н |
, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор |
матрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да |
као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, |
— Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даљ |
друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије |
ије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао |
е хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њ |
рто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се и |
ио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његов |
е касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско |
е га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> |
> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да |
на Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Срби |
антин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије |
као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као |
њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла баци |
могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духов |
управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у на |
слити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине |
о, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све |
сли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њом |
часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да |
потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносн |
вјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весел |
јници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни с |
презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Бага |
опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, прид |
жња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњ |
цу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су |
ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то ре |
о с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да св |
тво над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преу |
држати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p |
, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</ |
гледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече |
ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — м |
ље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p |
е, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштим |
а, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p> |
е овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се за |
оја се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начи |
еће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, д |
јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије |
сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</ |
ифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог |
са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гос |
зговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чу |
читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! о |
Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> ф |
дна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час |
на сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бе |
анац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} За |
чео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држа |
рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас |
оји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са |
о.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осј |
уд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево |
прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао |
ом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Св |
као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој |
домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућно |
ругог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висин |
рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим гро |
његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут |
ранк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стид |
онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцањ |
школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљск |
>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је дома |
га једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби ш |
<p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробн |
полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није |
Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га |
ју, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Дра |
у.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође |
који пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да вид |
езу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато с |
кна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку руп |
ворим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Б |
о гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тр |
<pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој суд |
народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контр |
читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не в |
што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> |
се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— |
земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу |
а ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлос |
винчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оста |
опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да |
чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>К |
устријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да с |
од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} |
а мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, |
сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да нека |
ра.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог го |
вдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита |
ину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један д |
звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком |
, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у |
ство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог |
другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по гра |
ео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове з |
pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.< |
Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачи |
а и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Борив |
реда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше п |
е чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна |
наца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} |
>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова н |
и с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније |
p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него ш |
борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак запо |
проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа ни |
једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже |
новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим |
а разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Борив |
је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило сил |
била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од ва |
, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против с |
ијску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу |
ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до приј |
а, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој ба |
н од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити |
рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом ново |
у слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји |
ретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју соб |
ве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забри |
т, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме |
нда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење |
амо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у к |
а поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што в |
е нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће за |
само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> |
икаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити |
они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — |
е не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгиц |
</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротво |
га и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у ли |
ем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао |
друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору. |
срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће |
отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац. |
Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне р |
еловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Срб |
аџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Из |
када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба нем |
9" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао ј |
ани?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас |
жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову пок |
лост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрј |
видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће |
он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} С |
она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајев |
амо читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе |
ија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Боса |
— одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар |
анџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимиц |
љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то н |
бе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвј |
побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи |
уди, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи |
од потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић о |
аке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита |
ка је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душа |
м туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све |
Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласо |
екала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом! |
ољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер о |
ати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савј |
посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз нао |
о: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино с |
, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња |
праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају |
ше, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, |
т — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, к |
з разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се |
а то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели полити |
тити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том ј |
о чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског |
онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па |
нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мис |
pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Бориво |
е са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па ч |
знамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужнос |
Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче с |
.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на св |
ечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе |
го ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби |
и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} |
ве ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин ск |
непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то |
а једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учини |
не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> |
ужавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, ка |
ванија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смели |
тро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хо |
ше осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска ли |
коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна пи |
главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле прем |
итаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p |
држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе |
ца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена |
и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га п |
бе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишав |
а купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — |
упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.< |
лушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Дра |
ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Др |
и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си т |
иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p |
р ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не же |
имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јес |
ајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пре |
оји још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске. |
p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси |
рашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>С |
што је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани |
говори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије |
> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с |
нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друш |
збиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и |
о.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслим |
земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младић |
и је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће ни |
јали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо з |
адона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на |
су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемир |
ци, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, По |
итав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима |
о госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо |
страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који |
прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S |
било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и дана |
а питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ри |
е одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па |
це.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од д |
синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се |
" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака ч |
ољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секци |
у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут |
рилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је бил |
ило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје д |
позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У с |
дан бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мј |
Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се |
} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена |
му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, |
ај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напр |
<p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час |
у појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како |
су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S |
чини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женск |
ци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио с |
ком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — |
в живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли н |
ава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небес |
дном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао п |
но — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Ау |
адинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зач |
и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и полити |
ну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — |
ене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као |
м.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који ј |
јани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан дана |
им интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што |
још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се с |
много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: |
за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног |
као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало би |
тици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми п |
ед собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине |
уд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казат |
ке, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схв |
</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати |
већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силн |
тпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Ос |
е жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође |
ази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну |
великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Поља |
ј најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им |
зили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> |
аво прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S |
премати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувиша |
узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном |
ао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него ш |
ице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не |
оше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно |
гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је прав |
<pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p |
да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаш |
ада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа н |
ло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — од |
даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар |
у и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то |
чиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Т |
омовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, ко |
и ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе о |
ој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар на |
у ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума |
онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— |
ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, |
А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхоп |
е се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и ре |
ог непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустриј |
ин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о т |
а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан |
залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само д |
орамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође |
угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се |
сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се |
и бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини ов |
ош причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке кат |
пир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.< |
рном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове |
а се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— |
и су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То |
га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло к |
аде.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак |
да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</ |
лтата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно на |
стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је |
ароду црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала |
ркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи јед |
шла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} |
га намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове го |
ше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог ц |
сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је |
лав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком |
S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који ј |
Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће мл |
к, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, |
шала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елега |
Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} С |
најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми С |
.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту |
ли, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може |
ши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија |
е захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, с |
од нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу |
регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нам |
отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да ка |
уги Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе |
машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књ |
тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд |
а се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Д |
? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господ |
и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћ |
, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао |
све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> |
гица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} За |
никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу |
Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново ору |
чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Кости |
овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — осло |
ла нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели и |
будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове |
оро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> |
е кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што |
ављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог прија |
у владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је |
ји је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен изра |
таде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрва |
према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и пре |
ањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни б |
го борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика |
себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака |
</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} С |
моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— |
ју ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, наро |
S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лагани |
ина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> |
трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је |
зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао < |
</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p> |
ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си п |
ите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онд |
дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојк |
зирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, |
орак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој |
од у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда ј |
што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство |
овио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне вр |
и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите |
о стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, ск |
хватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем с |
гу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, з |
иних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручива |
понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код на |
аше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забе |
се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог |
е, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје |
јељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, |
ју а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па |
више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато с |
отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</ |
Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље |
га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> < |
као — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозн |
од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити ис |
у је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драг |
је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико |
нити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone u |
одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да |
варно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у |
исао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо н |
да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас |
х сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>О |
је, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не |
— а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</ |
против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом ув |
не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му бе |
> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понав |
— цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја |
ти и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица |
ер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="c |
Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, |
ки нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> |
м дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два но |
ова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p> |
ак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — |
од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> < |
обља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, пр |
вој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то б |
хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, к |
на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњо |
ено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Не |
то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} |
врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за ова |
је, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у сво |
> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити |
ф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Ш |
оје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима |
p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је т |
ва.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на вра |
и данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је бил |
рима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, м |
дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће |
њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када с |
у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, б |
и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе ми |
риређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико и |
руги утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је |
м, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота |
ека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, |
ло, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Св |
агом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако |
ио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексије |
но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{ |
коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће |
ближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа |
дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако |
о рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим ш |
це му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви ми |
но — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одгов |
l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате |
/l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type= |
илациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој |
е дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у р |
стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање њег |
облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђе |
, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини |
онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— |
врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека |
а — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ов |
аше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих |
више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидје |
у рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у једа |
кобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви |
ст Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редов |
има неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питањ |
ни све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одвра |
јутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему п |
здрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, р |
т на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? |
ука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вр |
живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на ње |
д зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна жи |
p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степ |
а, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјеши |
Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкро |
па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу ку |
обом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако |
лог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; д |
разне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n=" |
тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу |
Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нит |
да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао ра |
како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, |
зда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне тер |
их тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издр |
па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и ве |
S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га н |
х Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране |
анких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мир |
убе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стот |
авјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Х |
! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар |
ћ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газ |
сти и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов с |
ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само |
е, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше о |
сти у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се |
ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не ч |
кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n= |
зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</ |
да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокаруш |
ати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар гла |
да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио |
са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када |
су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који |
само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— |
ути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцим |
ца, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле |
еш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи |
и стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије |
</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго пос |
а се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мал |
ста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
080_C17"> <head>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњ |
а збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена ви |
се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заис |
ланинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад д |
пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није б |
, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као до |
нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше ел |
, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко |
земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки |
каву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са |
ха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ ж |
едио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, в |
туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но |
пражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног стран |
и пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије |
/p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се |
.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са |
се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овла |
те га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ј |
име за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер ј |
ћи се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим кап |
рана је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у ча |
<p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то |
и но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Срб |
зраз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић би |
му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љу |
и те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у зе |
асти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас |
неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња |
очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун по |
разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи ра |
је дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање |
у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, |
га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још |
л га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једа |
о она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од |
Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као |
вог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз с |
стаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} |
арима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић прв |
и-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио |
</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само б |
д били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту о |
алу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак |
а читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> < |
ам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами |
ање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на |
тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се д |
ати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијах |
окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелије |
се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p |
поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако |
редци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа |
Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.< |
питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Дра |
одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но |
управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор |
одом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> |
нога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питањ |
питати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашил |
м овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од о |
рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и |
што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није |
д смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда ово |
мија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Бор |
и ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије не |
од.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви с |
га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је |
одно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост |
нас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле и |
ијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет ш |
х још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — д |
се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога |
није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерењ |
онстантин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се |
едан господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ |
ао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећа |
исли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека |
ошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било ова |
сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збу |
нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Мор |
тости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> |
р.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег им |
оворило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова муш |
ти.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним |
још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p |
е, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и |
јао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога |
удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изоста |
о преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Поч |
<p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом про |
, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи |
па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лије |
pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> |
} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Ур |
ај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, д |
а посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, о |
један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У прв |
абада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} |
да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсве |
окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, |
г посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта о |
околио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладин |
није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову не |
као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздам |
затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посв |
аман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека |
имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новемб |
азао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој |
право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из свој |
ас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје ур |
но се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао |
ас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашт |
ети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми |
судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} З |
е.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} |
сматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обич |
ивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних |
свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело |
е ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срам |
реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадово |
атељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо при |
се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са |
, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да ј |
добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја ва |
це на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судиј |
то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај |
ма, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе п |
чја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна ба |
творити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона |
џи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полу |
био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки |
р са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај но |
S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Ст |
ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате н |
, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, |
а се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са |
анци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, |
абелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Зн |
ични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као д |
{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућно |
евреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но г |
чкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке |
упило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био сл |
дје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то м |
г друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвн |
за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!< |
послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један |
и, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} |
али Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српск |
кову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве под |
има аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, |
ву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расп |
и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S |
је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује |
оваца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, |
р заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је ово |
же да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на сил |
чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српст |
ловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на сво |
се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гл |
су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно |
ижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од му |
е силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити рук |
, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове рије |
рачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, |
те за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, |
удима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сва |
вата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада дове |
и српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а т |
д се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живо |
шан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише |
утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана |
госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге дви |
е очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, при |
вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се |
владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностим |
ике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе |
бима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у сам |
олбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да |
ити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије т |
сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, д |
онија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије |
под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте н |
тање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје |
SRP19080_C3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се с |
ead>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир |
и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку |
ог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у ово |
Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен |
аслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душ |
а штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике за |
евима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кант |
ине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он од |
на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раск |
ајмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глав |
вама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђоно |
вих пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слобо |
је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то сме |
та добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије т |
љска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Триф |
сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске |
а нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и сло |
мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе по |
историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетк |
о и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој |
Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина |
ао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јел |
пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта |
трашну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса пре |
дање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— М |
бом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Бал |
рке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, |
ана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то |
ти уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматр |
ури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заје |
руга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на паме |
адицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако м |
у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто |
вим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити |
е дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљам |
атство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слоб |
ћ, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила |
ком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и заприј |
осјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што |
ило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увла |
о, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдј |
у, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше к |
и, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити |
Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: |
е учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оруж |
ез и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хриш |
Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је ј |
шевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са ген |
могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме про |
транке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— |
ватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је бил |
од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрват |
ропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у срп |
S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у дес |
ог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> |
а, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљ |
ост добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи |
г господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави |
слио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да |
свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине |
, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; в |
и.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапс |
, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом |
Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у остали |
лска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дн |
<pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Би |
амо љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p> |
за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет |
че, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар прек |
љиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одг |
Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, |
це, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Ста |
већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школ |
лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско од |
уп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке |
лимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као с |
капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и |
ој омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а то би са |
ти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања зема |
створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данаш |
мишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустриј |
ворили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га ј |
ворећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, мо |
ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке с |
- поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остај |
вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не раз |
теље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање у |
емјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сар |
на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија л |
ове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, шва |
ричао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека |
ом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се |
ти његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни |
е пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао |
{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет |
оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са |
м је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами т |
и господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се сне |
им интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио м |
носа, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао поли |
да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд |
и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касн |
дсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан јед |
ој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{ |
д — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто |
једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пр |
и праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и |
ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га из |
S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разоча |
ава сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да |
риште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздах |
у не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — реч |
да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послиј |
ој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило. |
е се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше |
шчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} |
очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, наро |
, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Др |
се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер стр |
ошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Г |
срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n= |
половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} |
уку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај на |
јед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских |
<p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129 |
не и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица |
оје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита неш |
собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чек |
<pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама п |
а на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова |
пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари |
с си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади д |
Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да с |
се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не |
Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачу |
да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једн |
свједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наоча |
>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изглед |
а.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не мож |
ним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумје |
е, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале |
ела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род |
> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> |
казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — |
ривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто н |
ма бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле |
кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, |
е у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај друго |
p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Б |
вориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не до |
да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку |
рагице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла |
ло свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с |
и је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећо |
к први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="chapter" x |
ине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гле |
госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако |
раги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам |
ла.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо н |
лас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је |
<p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у баби |
ама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост. |
рене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се сти |
акав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисл |
и остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све |
и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак |
до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне |
у у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тог |
покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када |
то тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћ |
нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Ми |
фковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти |
оривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, б |
Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драг |
о да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све мор |
з кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погле |
.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— М |
састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута |
ких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су |
о га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се пр |
е знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси |
јерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак |
олицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао |
да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Неш |
оме, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} П |
Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица ниј |
имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Ста |
и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изра |
ују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге |
ављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно д |
ћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда |
евојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</ |
и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила |
вши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Ка |
отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са |
абино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је |
и брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Х |
Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи мн |
мка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</ |
на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, |
ну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба ниј |
ећ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво |
дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не п |
мо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и |
, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кро |
вше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно сли |
ика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има |
ушан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послиј |
Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али б |
соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер т |
одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто |
јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљн |
паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, |
ан дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је ко |
јетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврат |
та, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору |
на је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпрат |
зети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми |
баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет о |
на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побј |
поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, |
оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара |
е као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше о |
озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и |
ицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Г |
<p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да чита |
је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на |
ршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али |
мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако н |
све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и суд |
поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да |
а оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да н |
ућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше прем |
и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И н |
{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоће |
засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте уха |
доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам ј |
д стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање он |
скомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— |
руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{ |
оји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним |
ринских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палач |
ерманштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} |
је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Цента |
данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас упра |
тив југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фрата |
а.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле |
смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцег |
оје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југослове |
S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера |
ни толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им ј |
} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свје |
ерјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владар |
је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико л |
се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици |
огли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, б |
којим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе |
овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвал |
вјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме пр |
p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запос |
се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Д |
ловљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p> |
ставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ух |
нтом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света и |
у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто ко |
насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпо |
у, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашње |
оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искр |
ша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прого |
било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.< |
никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица њег |
Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до |
и умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се |
<p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост в |
Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога |
скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, ст |
вишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домо |
исао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p> |
ељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том |
авјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуциј |
и.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну к |
ођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> |
у без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате |
нтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више |
кајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод дев |
} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све |
ни да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, ск |
афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да м |
аву, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила |
ане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана |
могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала. |
о га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Он |
у.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратн |
Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао |
, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред ч |
<p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међут |
ред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Миса |
е само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вриј |
} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свим |
а.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му |
к земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху |
овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зим |
свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пу |
је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим |
бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — |
/p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну по |
ма у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића. |
х пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне |
кне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> < |
амени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у живот |
емаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет |
па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим п |
окривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> < |
ке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из по |
ило крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је |
ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, |
ровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад |
<p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, |
еко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, с |
народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, проф |
гао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је та |
ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у с |
силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим љ |
санца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај |
због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији |
ило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк |
тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на велик |
осподине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим |
када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кме |
е воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично в |
куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замах |
госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, |
мо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се пр |
слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако биран |
љаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет |
он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једн |
; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што в |
ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифкови |
аједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак о |
ље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре од |
сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он с |
до доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је да |
ате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под |
у се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк |
ма шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди н |
е није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана н |
ству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје наша |
оривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти о |
свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит |
оривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од к |
јеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} |
д човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онд |
одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први |
ћер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у ка |
јештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да |
гнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе |
ом одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{ |
е кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до т |
ма.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани |
му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — наст |
лни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> |
народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори |
буни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник |
ли: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исме |
/> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам |
незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, з |
стала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Але |
" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он |
у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, п |
ема њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није |
а војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући |
Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало |
ијед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођ |
е главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дн |
лободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња |
да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући с |
мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> |
јтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није |
поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио |
Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да |
ко лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо |
.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, с |
смено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш ж |
попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани |
х мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење |
апошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хт |
раз египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарс |
се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Ми |
подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, ко |
поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би |
у српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих |
човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и |
у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у |
дговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљ |
ура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а |
Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама |
ковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, кој |
гледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Л |
азликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу |
ијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у |
Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, |
говори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, |
ла непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка |
понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише |
но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те о |
има врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урл |
игдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска погла |
х мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мј |
клиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж |
је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— |
екције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматра |
ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десет |
ућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турск |
ml:id="SRP19080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло |
ком није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио ака |
сантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсм |
итате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савј |
ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога с |
сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз играл |
право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето неми |
је у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све |
и остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег и |
отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи |
ш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао |
те много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави п |
з које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пре |
прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну р |
о доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије с |
дине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на |
или и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, јо |
е Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> |
г подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да |
ничници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам нек |
е природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и пр |
што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног |
е дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снаг |
пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мал |
лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у |
нк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред |
багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима. |
поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пј |
чно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да буд |
во Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српско |
о би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке |
вом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за он |
овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само пов |
повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све |
да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога |
ма постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у |
јеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту н |
, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским |
чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин коле |
а животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се н |
ојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се м |
нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.< |
ог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене ч |
питују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше н |
>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичнико |
о на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на ј |
оме не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ |
штаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива там |
ведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одма |
чника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не |
ласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, |
дузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се б |
мо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је д |
рану, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада заг |
е, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се |
ље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће |
се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Ч |
почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових з |
скуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једн |
и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Х |
прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што |
ма се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту неп |
м, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног с |
/> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дош |
рати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада |
.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> |
буче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келн |
јиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} |
а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Оставља |
лоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју |
без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ |
шећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је |
е био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала непра |
пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се пр |
квиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Фр |
ан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеган |
неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, |
стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерује |
ности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- |
дине дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p |
видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Д |
оносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим др |
тећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на друго |
као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска |
</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћут |
азлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски п |
а.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за |
више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће су |
браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватс |
едате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, |
он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћ |
јалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног ти |
с неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у |
е на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу |
а накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан ув |
{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чини |
е бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, |
и о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скамен |
овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од как |
синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против |
Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли |
ријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који |
степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" |
њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које ј |
еког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на |
p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да |
кану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите |
ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— |
сти ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, |
столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу. |
биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турс |
не шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и п |
је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка |
ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ух |
<p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко |
јеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте ов |
ни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сара |
чавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Бос |
раби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, с |
служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људс |
не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи пре |
Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање |
опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њи |
д зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимск |
Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, |
ем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој ни |
могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затв |
дарање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви трг |
крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на |
S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија |
/p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи |
љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч д |
аљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Б |
данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозеф |
итати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио |
аже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје п |
а у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} |
е се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, ш |
иња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="2 |
о узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прек |
а Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје |
таје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у |
м новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпо |
тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу иг |
ци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостиониц |
љењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове зл |
ана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, јер зас |
пске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовим |
савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цвет |
а католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јест |
рачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви |
{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, дониј |
е пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну |
м Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној но |
дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која |
прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кро |
рене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> сво |
мну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај |
ањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вје |
одимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападај |
чела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустр |
што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костић |
тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у ми |
> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море о |
а посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у В |
говину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Кад |
лканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослоб |
ти а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када |
е — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" / |
да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког однош |
тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрва |
о вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај |
ти, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хо |
и за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудит |
ојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p> |
а је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.< |
о тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш |
е на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, |
фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао ст |
тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама мо |
о амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио |
е к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> < |
вори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, д |
могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу сам |
у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју ј |
S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој д |
и нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за т |
према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би |
и заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мањ |
, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима ј |
осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, п |
нас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли бра |
таје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ри |
колу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан |
е од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руко |
мио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стал |
би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као тере |
а још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило н |
вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло |
ио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвално |
у.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> |
лаве, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва до |
ешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морат |
један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пу |
сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њ |
а слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће |
аву, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, |
а једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо ви |
е, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега |
о све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав нар |
д год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би |
удјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би бр |
када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке м |
ом, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјети |
е нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку ча |
} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>М |
шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица п |
за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> поз |
сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјет |
овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудн |
ођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и заб |
дио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, с |
уди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из о |
ли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гле |
д год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било п |
S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувст |
е непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо |
толичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, н |
то мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све |
гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ип |
Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, гос |
ике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто н |
— из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар |
о.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети о |
, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари с |
и отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала. |
санску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса зв |
ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор |
а се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвозде |
— сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Вл |
е није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да |
ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево с |
у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мир |
ња, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега |
мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај ч |
и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с |
да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагањ |
ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је |
н на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, к |
срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од |
ка поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме ов |
другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме б |
лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу ви |
дао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два д |
да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни не |
у нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је |
S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих |
му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак ри |
аименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би |
шем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је |
и, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за |
Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове |
љски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас |
кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви |
гао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало о |
ст и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бит |
да је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије о |
о прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> |
Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— |
аље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма |
ку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ни |
арити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, |
непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шт |
најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но о |
а то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S |
атвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на |
S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n |
подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се |
за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драг |
.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјер |
/p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалос |
есије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у пол |
своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала ти |
ила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу |
ас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, |
и трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав љу |
че Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једно |
ке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изобража |
о би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сје |
љан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{ |
аћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — наста |
ву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидн |
прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295 |
исао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни |
на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права |
им би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину пр |
да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је |
амо сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излаг |
; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронаш |
ућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјев |
S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и |
азите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Ј |
х резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи п |
биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао |
што слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} |
а догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко |
и цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо уч |
.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо |
мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} |
ећ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се не |
е дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица м |
е: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао ист |
у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и протест прот |
нтне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која доб |
када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југос |
} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобрава |
и изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и |
а признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијев |
ну говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај госпо |
а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов лича |
ле против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у д |
лугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> |
и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би м |
а радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа са |
можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовањ |
политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињ |
одцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Д |
ећ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <p |
ио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешил |
овом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има |
вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржава |
ћ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то |
чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb |
а добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног по |
ође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, |
к ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — |
ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву с |
о остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјек |
а, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунум |
нда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема |
и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би бил |
и ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријат |
есор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако ис |
— упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разу |
винама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску поли |
служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се сл |
са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>О |
елио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} З |
, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег |
о хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која |
ти бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би |
или, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек пок |
чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаокол |
S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; |
би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с |
неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свје |
своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су иш |
јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљн |
и се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, а |
а су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даљ |
шити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи |
плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај |
устрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну |
ећих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb |
ла крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освој |
За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, |
У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турс |
су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколик |
ести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што |
лом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да рас |
шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко луп |
и пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски |
на, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузвани |
C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и и |
је долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се сми |
које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових |
ма.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене ка |
кој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбин |
да израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви у |
ара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити ви |
, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но |
сјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, м |
ских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одра |
— Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње в |
ачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу |
{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у куж |
да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о |
егачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им пон |
овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и |
оворе обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> < |
ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један |
ле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прост |
Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да вид |
узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с пи |
ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније дола |
и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука |
ђаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није би |
гих ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се сп |
тавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакрива |
бљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе |
пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све с |
е владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Ф |
ња прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни го |
ле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се в |
ривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао |
асније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло м |
азно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није |
ате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, кош |
се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио с |
гљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са вели |
лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек |
ика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носе |
.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пе |
се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је н |
ени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очеки |
други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок |
{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Триф |
во а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетл |
тва, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним пла |
адо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из зем |
у бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати |
а ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, |
а виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дје |
е на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Офици |
књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{ |
е Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном рије |
е то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није ис |
којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачк |
ијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада отк |
Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у ј |
енио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога |
платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p> |
крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се ру |
е.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb |
коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити |
код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетн |
о у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, н |
и говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном гла |
тен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не боји |
иге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај дру |
оје су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог ме |
да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечи |
мо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газд |
јема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изра |
ајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсил |
ло, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривље |
а уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред |
о други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n= |
брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа |
дбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говори |
из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што |
гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да с |
.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на |
и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} |
орину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} |
Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној |
е по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је |
тлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио |
слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Да |
га тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по |
ани град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у к |
ан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздра |
, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Ду |
g="DE">Orient-Rundschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предсто |
на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође |
ише није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући н |
коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капак |
вши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате |
Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста не |
вију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полиц |
е дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увј |
ховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је |
и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да нис |
тојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се о |
за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао |
она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло |
b n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> |
аз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава |
ина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, |
ри поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним ос |
ковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун са |
мна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада ч |
{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у о |
дне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, |
ће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касн |
офесор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не дан |
није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, та |
то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега |
очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад |
длучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше ми |
аћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је пре |
рата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Кад |
савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађе |
неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најнов |
даше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу со |
буђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Ср |
итао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, м |
уже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p |
бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно |
обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку |
школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да |
указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више к |
аја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју уд |
та и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зр |
мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мје |
.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га |
ивоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и к |
</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу |
евојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјет |
ху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну |
мље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа би |
Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него |
јесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељ |
рата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од |
{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} |
ца и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у ова |
х као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно |
осп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нар |
ешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко п |
а обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, с |
то, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље уп |
јим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <p |
фесор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са за |
је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душа |
S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту н |
гом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и оп |
Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеле |
зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће веч |
јаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора з |
вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ов |
крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и |
реко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са |
ити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине о |
и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чуч |
ћај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљ |
Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се ути |
ља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај |
ако, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав |
те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло п |
ола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дој |
вин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље свој |
вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, |
ађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, и |
бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког |
се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад |
ети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама пр |
на Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада в |
и у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета |
је гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се с |
о над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком жив |
кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац |
ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим |
је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин |
цом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се вели |
ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окреп |
ба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућно |
/head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сараје |
.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шт |
к нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бор |
ријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је ж |
шао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свр |
она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против с |
на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србиј |
едничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим јез |
својити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу гос |
/p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљско |
се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам |
ећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа вла |
колико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у је |
јаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и с |
е у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Д |
праве према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је б |
да је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов о |
кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све |
а са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> б |
гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозор |
д главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе |
опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на про |
неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - |
еда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијо |
а је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су |
<p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су в |
окажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попу |
ложење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и дру |
није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у сво |
инско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета |
већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљин |
ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у |
је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих г |
добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уре |
b n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања |
ких дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ов |
ке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасп |
ежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијес |
ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Д |
је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тј |
ве говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан п |
Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; св |
е судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домо |
ица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледа |
а против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада |
туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најез |
ер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сад |
ријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања про |
оја је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпо |
меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи |
а од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да с |
смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно глед |
о ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се ни |
раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Д |
ућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе |
и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори |
м неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама не |
сто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из |
х, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне аф |
ав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и уми |
радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила |
а родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при |
="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задрж |
овор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам |
да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не |
ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, в |
једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" |
а.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је бољ |
и, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра |
у сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање преш |
авали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био до |
т година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говор |
неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кол |
у политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не |
било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слуш |
, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Ср |
ог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима д |
рио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманципов |
кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, |
ијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се тре |
!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак од |
љ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за |
данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Ј |
и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто |
незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви |
чи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} |
.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народ |
весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао под |
до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном |
</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере једа |
вама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго крит |
пре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Влад |
примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је т |
и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција прича |
а, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике с |
прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечер |
да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске |
p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. - |
ма госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва |
и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкар |
емирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је прест |
лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је |
овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ри сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састан |
услиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство ово |
молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, |
, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала р |
и, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими |
тав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштен |
и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала род |
гог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је |
када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка о |
едне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} |
, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разу |
анком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувст |
. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет ст |
и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са |
ије био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих пл |
ада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђоки |
а одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, не |
више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљиви |
pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а |
свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један |
хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишља |
штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га пра |
ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпје |
вића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друшт |
д видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом п |
и, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетникови |
рвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њ |
сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} |
е питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним на |
p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и |
рој удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније гос |
поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стој |
етар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш по |
и од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти |
опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста з |
у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенити |
ио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређен |
<pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска |
било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све |
у растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.< |
а живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне же |
о и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за |
више о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> |
ош оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан на |
крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га |
и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на т |
ладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{ |
ди скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, |
е можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> |
е где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} |
.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривој |
им ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотије |
се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на |
ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна п |
а.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало т |
да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и |
ли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човј |
увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ва |
рилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p> |
огађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вр |
зостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то |
ризнам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати |
Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и наси |
топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу зем |
и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног |
— говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и |
о буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још нек |
старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се и |
Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом ни |
ећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога? |
овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни |
нда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само |
то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих |
сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунит |
га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На в |
ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде н |
/p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани нај |
то српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док н |
посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјец |
оћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ з |
„фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под зашт |
> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја |
штитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је ј |
јеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао и |
љу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према с |
искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с |
>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још з |
ао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим |
по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мисли |
ио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састат |
>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињск |
рофесор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је гов |
, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да |
аџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мисли |
есор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не п |
ију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз с |
, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S |
не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује |
вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи профес |
нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је оп |
је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, ка |
ака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је п |
га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у н |
м не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Ам |
о: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? |
оју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овом |
и прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјет |
врвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријем |
?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам л |
} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>В |
ска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговор |
ом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му |
а нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Бо |
у надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли |
мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна до |
се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му не |
ји вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{ |
и.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поно |
бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женс |
и час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шеф |
вање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у г |
рагици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изго |
у рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Кости |
о на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зел |
к, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није б |
ајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Борив |
p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, к |
дским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" / |
у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, |
ијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када |
г перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бу |
ћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку |
рцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, ко |
ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упу |
Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери је |
дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским избо |
опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — |
нска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у |
а је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алек |
ио одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb |
ступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате с |
лије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадес |
да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао пр |
промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све п |
ђакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим два |
прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је |
нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње биј |
својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му би |
а је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштр |
мо зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба |
ри најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбе |
аџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала ми |
домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да |
о је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n=" |
се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода |
ично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, |
- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага |
а Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, ј |
етник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савје |
их права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако |
ши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, |
оке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше с |
афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и |
аких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећа |
јовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног п |
дима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; тол |
наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекид |
доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио |
може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјев |
славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће |
чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док с |
и зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети |
лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифк |
ом не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, д |
Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је је |
у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифко |
е.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, |
једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење |
ен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Кост |
.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у др |
шан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказив |
ћ утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар |
изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="2 |
ицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код |
а друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за |
ead>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су |
бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стај |
S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у послови |
ш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Фр |
дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би мора |
да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, |
и могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</ |
им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати |
ила досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјев |
ше на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи |
, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене |
кусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд |
диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треб |
S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито |
а Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњ |
Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувств |
омак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече п |
језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, |
са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије |
ог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се ус |
никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је при |
, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да зн |
могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с к |
ције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцелариј |
фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се н |
турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе |
ло, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Профес |
питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану р |
изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. велич |
е друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, |
за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који |
ржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор |
b n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам ск |
арња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имат |
да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из |
ml:id="SRP19080_C3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честитка |
о да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и |
к.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југосло |
адвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под во |
ја Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> о |
то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевш |
лиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање |
.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; к |
вијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свиј |
а нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је |
са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме |
е научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Ал |
во питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај |
им и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила |
мањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој |
омјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо |
ти.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи сно |
ао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање ис |
гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један |
и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мр |
стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи доз |
из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак |
Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p |
дног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати н |
ате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, |
е, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца |
ог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску |
ији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И м |
настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опе |
ава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, и |
цују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А шт |
рског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да |
оворило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа |
бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изази |
ног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- ни |
— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погази |
амо пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјет |
ло, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за |
>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— |
ојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите. |
а и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам с |
домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност на |
да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То н |
е да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би мо |
да на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се п |
жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички неп |
на.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, иг |
ља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пун |
анас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} |
ише не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудил |
а и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Бор |
и нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда |
управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони |
и Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву |
радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искрени |
в утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк |
е сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} |
ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријеш |
полит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лиц |
вог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши |
господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби |
е тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог |
ја и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Не |
су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од го |
о нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ п |
сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{ |
не.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копр |
и, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбениц |
афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, |
четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и жу |
Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више |
ок је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај |
осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово |
тити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године св |
пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора |
аље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Ост |
ао утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 т |
мом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје нов |
Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гоми |
а о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се |
32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског н |
и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски |
л је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека |
у.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Мож |
у позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и же |
е ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне во |
вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, кој |
— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Ау |
дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких |
бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баб |
иве у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Бор |
је године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријск |
х мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметн |
што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам страна |
ек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о м |
бре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упуш |
олега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазн |
ах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су |
осподине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— |
који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а бо |
ас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блис |
уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот |
ead>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала мем |
тност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све јед |
.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и са |
и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевље |
ко отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао о |
а се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, ва |
јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а њ |
а им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године |
да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини |
те, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадго |
рије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља рас |
а да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави проф |
ме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-о |
окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити. |
е још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје н |
ој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шт |
се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спрема |
о што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану |
омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку |
а буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напр |
ћ кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се д |
ржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај |
а дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачк |
убазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хот |
пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио д |
<p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хт |
читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> |
.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са |
се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши |
кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече |
из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као |
ас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више мо |
, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За |
један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па ча |
је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које м |
ађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким шва |
зао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се мо |
именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овом |
потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> |
под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи. |
крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славит |
љава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, д |
знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Пр |
јешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње др |
ву — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо и |
о ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенц |
ље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде |
е, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништ |
ху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакр |
ћа, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> < |
очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати |
ацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S |
Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,< |
чи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији |
ледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами с |
азило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о |
>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну си |
ебо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем |
опрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску ск |
досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај н |
одине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} |
гледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Бори |
арода. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицин |
бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина п |
е неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу |
пље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бир |
воји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сето |
шили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је |
може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустр |
ви пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побјед |
почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем ник |
рећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење |
="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у |
висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" |
— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмиј |
? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Бор |
оклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте ов |
то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p> |
а и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да к |
од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало та |
и Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, забор |
и дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био |
е Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p |
лаву остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад доб |
уда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали |
ме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је би |
е и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си м |
<p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живот |
очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точков |
звјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га |
Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и |
е — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да по |
ри официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама |
е за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађе |
јци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, |
велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сјед |
/p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме дес |
ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате им |
видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} |
осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а |
а, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћ |
леиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да п |
тава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом д |
еби.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер |
ју чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добр |
ти у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, ши |
леном бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана |
ље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Цркв |
p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ев |
бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је |
је плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних тала |
срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је |
ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то з |
го прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је |
рпство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране уп |
ене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млад |
евић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{ |
јево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајев |
цише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и т |
рнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могл |
се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред друго |
му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу |
а част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом и |
ло доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Бор |
нк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових |
тојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа |
дањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој |
ло.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>При |
обар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, |
адом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван п |
, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред |
квено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим с |
два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите |
и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља |
нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што |
одило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим |
ицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте пре |
слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разло |
{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Срб |
роз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интел |
савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар |
ити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Бори |
мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти |
е разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском |
овице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада г |
ио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то пл |
рајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар |
, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при о |
е; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом |
а, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафа |
упне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама. |
ве чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згриј |
/p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све |
ко је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргод |
ављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како |
гу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фал |
— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, |
<p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p |
а Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мал |
та ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>С |
ка звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са |
у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то о |
из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак ж |
ни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно д |
себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо н |
д српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нис |
диферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душа |
о година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет доб |
> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, в |
е љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше |
е госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и |
е праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те |
о се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко прету |
акуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај т |
е Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са |
још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га |
то је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S |
же боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра да |
да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то |
цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, кра |
зи гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у с |
старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није |
род је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је да |
ка.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, |
ло оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средин |
стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n |
и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се |
ене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Б |
града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвозд |
нских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозор |
лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка но |
p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премаза |
у улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; т |
вца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије |
како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као |
ијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у велик |
а углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, кој |
дној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погл |
град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа |
ату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегав |
човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му с |
зостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увје |
да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаж |
прави мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важнос |
евом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се ла |
на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> |
а; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег |
истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу |
се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру |
роговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице |
и ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон с |
у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама |
и, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као |
пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај слу |
на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жан |
мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неко |
едо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно п |
и синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све неп |
> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо изд |
банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, |
пио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта гов |
е иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и |
ом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном |
е, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи |
} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова нак |
ља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и вид |
час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дн |
е су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме |
ду из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; |
ар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи. |
ћерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за у |
тефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело |
немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} |
о као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини |
ону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уз |
} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши |
о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа |
p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у с |
ори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних д |
ри: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истини |
пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је обо |
д мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплен |
е само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када оста |
Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „ве |
сврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? |
који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <div ty |
е у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очај |
то да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Х |
у.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ пит |
рављају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када |
S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и ду |
атима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје |
ијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто |
гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела |
ути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није у |
је кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао |
е све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом с |
опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као |
ано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када м |
<p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљуј |
казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихват |
јлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам б |
на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сиј |
ају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа |
крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митров |
устријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и |
као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк |
огледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да ј |
b n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њема |
непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> < |
је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче |
еко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је с |
о мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај |
ругачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му |
уго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својств |
ије видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чуди |
и Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни у |
зиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслимански |
ост.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког бли |
ете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима |
да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он |
та је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
а више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у с |
одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду |
вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <p |
изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која |
из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко пре |
у у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека п |
ана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић |
и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, |
унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драги |
сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање г |
шању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њем |
би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запит |
ор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријем |
нет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То |
народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S |
им, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да |
а ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад |
имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши за |
, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна прав |
пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су |
зована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и |
права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када |
образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину |
осити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркв |
есу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из |
чети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су от |
о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— |
а не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани |
препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њ |
емље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код ње |
p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Бо |
киваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене р |
чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када па |
угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S |
младина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и |
е, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} |
астанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су би |
куством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле чит |
м од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели исти |
врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <p |
а, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио о |
евањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних |
збожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале |
а, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао |
{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да с |
и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </di |
о да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са |
нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако и |
шена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа |
о одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног д |
ћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћем |
оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривој |
и и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који |
ска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиш |
део све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић |
о крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто ш |
свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово |
ово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здр |
хови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је би |
осанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да нап |
сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу ме |
н израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се |
рати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на ова |
јетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет |
правом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да ј |
аз, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} |
власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и |
када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} |
говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу |
ам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p |
он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим |
опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа |
ови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и в |
.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душа |
дина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и |
, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стањ |
у или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно |
у, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи |
и добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе |
док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она п |
у сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјерова |
твор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S |
естрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвара |
бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна |
пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што о |
ањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званич |
Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире |
о са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико |
вију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђа |
тране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника |
S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дје |
дравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p |
о дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S |
ме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу |
Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са сел |
књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — п |
знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{ |
!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак. |
е вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поч |
када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам |
тини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се ука |
Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љут |
— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Борив |
Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — из |
еле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" / |
прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим |
изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно |
ом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што |
ћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади д |
све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са сл |
="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</ |
уту у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Бог |
ају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А |
ођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> < |
је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омлад |
сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили |
о што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противно |
p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече и |
атедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свј |
послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижућ |
о ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извје |
е био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са рије |
ао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, |
е чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјел |
, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да ј |
опаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, н |
абу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, н |
ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије |
болео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кош |
ње његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за |
о тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, |
p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Ср |
ухом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне п |
могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и з |
давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народ |
никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да |
>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</ |
и обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с нег |
аћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али |
, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјери |
рандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име |
Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође. |
овори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши неприја |
ве окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо ф |
и једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче |
није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелоку |
сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје |
е.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но мор |
се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва позна |
бу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјен |
p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где ис |
лне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста д |
на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима |
сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и стар |
зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и распол |
без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у |
<p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се ко |
ених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се |
он ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико уг |
томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омлади |
ијечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још |
ху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздра |
у сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточић |
чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом пр |
кања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпе |
ченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, |
то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> |
зо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алек |
м <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мис |
ама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје |
е пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву л |
— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> < |
<p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали. |
с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви |
књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала гл |
Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко о |
тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама |
звините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од |
ло сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу ум |
о је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли |
ив закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник дад |
дина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када |
— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити |
леге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главо |
pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с но |
p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на је |
е Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— |
тине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, |
вој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је ка |
сти на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћ |
а исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чвр |
ивоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. |
х? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом |
на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрват |
ао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју |
говарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у |
Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је |
p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само п |
ивоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обрис |
и обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта |
жа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! |
отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа го |
S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слуша |
<p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде |
— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S |
ељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је п |
.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} П |
Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједи |
Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— |
е, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када |
ка иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о |
м има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сеља |
тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У ос |
ерцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње |
аба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шт |
и, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Ме |
Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се у |
предовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами |
тојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онак |
о казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој нез |
у оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем |
је, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та |
ше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху |
а челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једноми |
уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један д |
е у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{ |
> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици |
дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без ика |
тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и д |
аиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересова |
овању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, в |
шавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти |
ио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> |
о мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и |
рави и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин с |
родне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје |
је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене к |
епоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, к |
се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изн |
ело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост. |
е у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му |
нако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Фра |
име и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} |
ће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели неп |
те, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш |
швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински |
b n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо |
изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало |
а тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је |
е.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p |
оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’ |
нда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био |
би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госп |
да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио. |
:id="SRP19080_C30"> <head>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном зат |
е, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но |
же на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске |
, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његов |
о тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџ |
к гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело |
у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвор |
ајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица т |
езане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно |
устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да чест |
меље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио |
Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и до |
ођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико траж |
а није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, |
но слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног рас |
живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, ш |
е од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне |
вљајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао |
е шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са |
к сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изв |
за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и |
а један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјева |
омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> < |
руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер т |
ама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљу |
и народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије они |
крено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватско |
шта више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле н |
снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим |
и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у |
{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, |
и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је у |
они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када |
уј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је |
вао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То ов |
а — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — из |
јерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бија |
— Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић про |
ише, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ |
неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће |
о да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, |
по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половиц |
зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на |
ћ, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто заст |
напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излага |
у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег |
љи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном риј |
9" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер |
ивој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекин |
> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још |
њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се от |
сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> о |
, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш в |
евитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учеств |
слушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само и |
им поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одм |
p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> |
дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској вл |
бразе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице до |
е разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{ |
<p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба ује |
двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин сав |
<p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде и |
о криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мисли |
радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? н |
и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаш |
будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је тргова |
сором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критику |
сматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу |
о готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога по |
ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све п |
вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову |
ећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди |
је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Ду |
се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање |
оспода из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А им |
ча.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати |
спођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ћ |
ним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој прет |
е позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо к |
ик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и ут |
"227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Б |
да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе |
да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи |
била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања срет |
аш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Бори |
озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а |
уташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брат |
и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих |
поразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви м |
ељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је тра |
љи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био ј |
нас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и |
ао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме |
је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер пр |
тајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледа |
овил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хвата |
д донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста ова |
ди.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га |
<p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се |
туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих |
у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу |
отријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и |
је вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да с |
како пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо |
није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препати |
аповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког оч |
бијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — |
политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Ова |
о се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна поља |
више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапр |
учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишл |
погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</ |
> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друг |
дри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у он |
ла уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с |
<p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих |
о једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До д |
ивој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине |
>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Т |
врсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човј |
ахала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никак |
ије о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га го |
ан од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић |
ади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се |
за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за |
јала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слоб |
иве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схват |
> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића |
одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л т |
има, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита ба |
а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију наче |
се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омл |
оносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која |
господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам каза |
је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се |
а, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтј |
су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је п |
заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за |
д брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетит |
ледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често зајед |
она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети не |
долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала други |
, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих |
, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — |
е, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се в |
и. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више |
нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде го |
н и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од |
еби и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево |
њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па |
</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S |
имана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију |
, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то и |
/p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се п |
вљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи |
риступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад |
окојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говор |
а, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети |
обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна |
ца оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није |
ицу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не ту |
де, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи б |
и, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све |
која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за ч |
живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека |
ло овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — |
и.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, је |
мо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије пост |
тав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на агра |
ем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са |
} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе су |
товао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово |
ећ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силниц |
, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узо |
ријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p |
себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта |
за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустриј |
, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, |
а је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а т |
Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучни |
елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S |
Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачк |
човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то ба |
је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њ |
званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и поч |
оста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један куп |
алом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, ка |
</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.< |
ство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 П |
идео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом |
ладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су проте |
<p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — пр |
ва касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се с |
кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор |
рати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> < |
световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка тит |
е опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, |
вити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове |
викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> < |
рвих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, кој |
највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо на |
јанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-К |
околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <p |
оручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p |
се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — п |
ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одвр |
ину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас по |
босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, |
а.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен |
каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето в |
p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну ко |
Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немач |
ац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо нау |
ну заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S |
.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода т |
тару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопоро |
РНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</ |
ара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвени |
тране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса |
куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, |
ријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све |
данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је ова |
оспођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са |
или миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећн |
вом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-К |
ме значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда у |
свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед |
ње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је |
ојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што т |
нижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на |
м жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</ |
овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима |
пором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када |
авославних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми п |
{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као ш |
језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, |
{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p |
обили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени госп |
вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем |
ина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био м |
S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са |
е и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у ко |
и од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана п |
ша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије |
а морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, |
посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред |
м свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали гл |
за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ћ |
у јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслиманск |
т стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог |
најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читав |
до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта з |
ник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не |
дат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, д |
ародних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средст |
упак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb |
ни.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— |
почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеш |
у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који |
саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу да |
се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да |
на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти |
слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне |
оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само |
ним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи прав |
ајважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних пред |
, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у вла |
о ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Х |
/p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хиче |
ма јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи гово |
</p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} |
е истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p |
довољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрен |
о залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Бориво |
е она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, гос |
чините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је нека |
туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и с |
ка и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго |
облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом с |
еним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према н |
разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> < |
ести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и |
ијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћ |
ер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородц |
мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним |
та.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми |
а тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозици |
није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{ |
овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Т |
обностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно поди |
— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетн |
>26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада д |
иљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљс |
створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели |
Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из т |
вног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно |
алканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости |
јте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Б |
урско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бија |
Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен |
, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су о |
ни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да |
а захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером н |
и пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, с |
е и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да н |
е — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне |
угле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, нате |
, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даљ |
мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јаб |
е посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p> |
А БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМ |
ећ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изр |
ори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграби |
олазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био с |
арати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе |
ју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене |
ушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан на |
ј — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господ |
ни Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужи |
опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" |
S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се борим |
одине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Фран |
ст.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као |
То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је рево |
непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног пр |
свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и т |
ечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник |
ти и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе |
од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте |
, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га га |
а ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Три |
ећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потраја |
рношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на с |
пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик т |
њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га |
Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <di |
имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са |
овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћу |
нас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Дана |
осада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко прок |
и млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве с |
да Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху |
дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај |
ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено |
ртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је |
лно узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје |
ри товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће б |
губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове |
вдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку |
о род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти стариј |
већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је |
сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуља |
радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братов |
казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним |
да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, |
знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него |
ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у ч |
свјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име ш |
вије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пи |
у један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и |
дати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Н |
е како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да ов |
дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да оста |
, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Ве |
аљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки вел |
опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Д |
пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p |
едно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у |
Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам |
Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рук |
добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Сам |
p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и |
из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, |
е тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> з |
ара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{ |
ао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он |
е изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.< |
нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по |
ио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе |
тановао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке бос |
венске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда |
ски народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио |
арњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и ба |
српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с ост |
ате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме |
у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док |
вога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, ос |
јближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она г |
Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тр |
ријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у наш |
на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега пока |
читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се |
ивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <p |
е добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта |
штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд с |
им народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје прија |
ру, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше н |
а нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гран |
нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Сте |
о издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћ |
b n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу пр |
осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране |
ткупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска сел |
м је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо д |
рузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну п |
сне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепот |
већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних евр |
ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у |
село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен |
које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше до |
брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, к |
ли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим зем |
Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и |
ква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошл |
чући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљ |
ео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са м |
<pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шума |
дне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито п |
е читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, |
у, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, |
ца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, |
изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и |
виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! је |
о овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребива |
њаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, |
ане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — З |
.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе |
о, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од |
.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> < |
дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требе |
да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никакв |
обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које |
куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указ |
ало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у |
рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као |
намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и |
е лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само к |
</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, зах |
м зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други пр |
буса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови |
ам као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, д |
мен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред |
а не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и са |
љезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и супти |
на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио г |
агутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутни |
ем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића |
е тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са д |
иде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба |
ете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуг |
познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је |
ег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи сво |
ју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div |
од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у |
ед вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кљ |
до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема н |
ледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на прот |
у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га јед |
поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у |
Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа |
стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба ди |
ан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степе |
Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="1 |
их из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дв |
то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби ни |
те боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је в |
се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћ |
о да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.< |
ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љуба |
обра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обе |
иле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог < |
е управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разре |
нувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвен |
гле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађај |
јањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин |
де Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, там |
ладом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на св |
у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђо |
“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помис |
и се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мис |
не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не |
вића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, |
се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се крену |
запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су |
ик Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и при |
ржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три |
исто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Исти |
„Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, |
нити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За |
о треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта |
сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сип |
вонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да с |
забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у о |
ени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се |
м крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш ра |
а улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по |
лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</ |
> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао пр |
/p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до |
ицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док пр |
се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва |
лога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, |
но.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и |
владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то |
чене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи |
> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну ово |
залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет. |
S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, кој |
ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летје |
јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да по |
ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још б |
. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек |
већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе |
глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му при |
"124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> |
кне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну в |
овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас б |
е одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с т |
-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његов |
рекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним глас |
лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва пу |
а лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо |
коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице |
ј мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се по |
а за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећ |
— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто так |
ући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи до |
задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли в |
ом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до |
а у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуг |
ом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужно |
знијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра |
</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} |
е надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све |
истенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћиц |
S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однегова |
вим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над ов |
у љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, |
о, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још пр |
боким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" |
је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спо |
дом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да се |
оди баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при пола |
у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица |
томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мисли |
p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из |
ику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, |
ачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Ј |
рби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић |
лити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче |
идљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут доша |
, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се |
шљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје |
{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једно |
тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} |
е помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све п |
Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је |
уначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је в |
свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог д |
, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом |
бевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завал |
се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха ка |
говор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" |
ас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвени |
висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод |
н Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах |
к не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прост |
нуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлад |
<p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, |
оворио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој п |
е народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљ |
к знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад |
вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.< |
ваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје |
раг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и |
послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу к |
ост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно од |
укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и пар |
у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то |
ркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Пос |
м и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом располож |
губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа |
је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма чо |
брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се м |
рајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до |
62" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у |
ве више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— |
ћи прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распусти |
шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скуп |
у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих ун |
ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици |
сти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу ам |
утне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, |
ењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, |
у се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није |
остаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Ш |
се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дат |
: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење С |
људне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамн |
њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим |
још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, п |
и.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} |
ослу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги |
{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све јед |
а Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} |
надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их |
шој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само неприја |
њу бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није |
вори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдј |
аљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у |
а, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...< |
> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти |
талом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одго |
оз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео |
а у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе тр |
жа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковић |
колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај ко |
а пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Триф |
нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за |
, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хт |
, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз |
могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се в |
мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и д |
исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица |
већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд с |
инуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом |
ан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и |
илом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морат |
и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> |
збуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је св |
<p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравиц |
да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народ |
ћ живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и с |
а <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми |
начајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека нано |
р — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од т |
Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада насту |
апокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како |
лати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, к |
о на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас пре |
као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право |
без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврст |
рагице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно и |
си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још ш |
промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, ша |
у, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо |
ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељств |
некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S |
Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дуб |
жи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, |
е се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и б |
угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, |
им редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових зема |
јици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше |
у; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења |
да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других роди |
о што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према буд |
вовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образов |
ту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је |
он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ни |
и ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за на |
ећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута у |
брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан к |
добрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејм |
ења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје |
шљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског уч |
е ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држ |
да некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријућ |
овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили ис |
изу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њен |
бе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да |
адовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никак |
ола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а о |
но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смиј |
дска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n=" |
пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве |
амо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији |
деси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у |
и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи п |
ивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово јо |
ас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше вла |
а што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар |
омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стеви |
тио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи |
Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до д |
али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјес |
хово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и |
стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погл |
оривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше нов |
бе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све из |
м ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у |
у, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру |
S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је з |
е ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дош |
ријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако |
тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо мо |
и ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права пре |
дведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босн |
себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису на |
</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар |
омогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи тргов |
врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици |
ено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рек |
> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућн |
се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p |
поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадеж |
не шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захвали |
чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је ув |
снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз ба |
а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то пр |
лавну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада |
се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућиц |
ене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даров |
и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S |
о доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у |
брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно диј |
о и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, ко |
је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије вели |
рији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни |
кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те к |
настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав нач |
у у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвени |
и топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он |
допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестит |
алио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова |
окушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго |
канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хап |
твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оц |
ном тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби |
а пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цест |
</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет б |
требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачн |
из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газд |
може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама |
а, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ла |
ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То ј |
о омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да |
n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и |
о, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој с |
ивој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се зат |
.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби сво |
пуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> тера |
ављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се сто |
Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на |
јекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни д |
сила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се |
читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, |
вој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У прв |
у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато |
Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбино |
и није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S |
</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 |
м је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби |
један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом |
/p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа ва |
.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не |
е чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се |
улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу пр |
да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај проз |
прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски |
фесором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом |
едино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употре |
ваној српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и |
лада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи п |
ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га |
него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, д |
ањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостар |
ке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</ |
тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш м |
Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S |
поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — |
шњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске у |
у, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грл |
таје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име кр |
тник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Д |
И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште |
а и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог ни |
и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак д |
а мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачек |
и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и пр |
, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у |
људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, |
ош више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у дв |
е ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, п |
, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово |
оривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јо |
и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас ј |
у аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личн |
оверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> < |
лико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемири |
меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" |
је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за |
згледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} |
зда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде |
сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледа |
кових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља с |
познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена |
ога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и ј |
ављају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјер |
мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, |
де.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама |
, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господи |
еврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} |
"115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, н |
брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Констант |
е бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара н |
чацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред |
ио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, тр |
баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова |
езаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско пита |
крено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнич |
удо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је з |
покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се не |
у нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на свако |
рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим теж |
сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Ха |
остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да с |
оја не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, |
асма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше че |
ећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капе |
ало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требеви |
аљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пун |
Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођ |
S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{ |
шку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није |
још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није ум |
а.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па ј |
а за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Х |
смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже н |
е онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</ |
де све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> |
ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати аг |
укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да |
да <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа |
зме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши |
рати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступи |
товао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресај |
, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, |
ена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Б |
јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо по |
ривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгиц |
ријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Бори |
бом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела |
дине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој |
ма, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нис |
Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић |
о сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљс |
м задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га |
оворио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног д |
на осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у |
од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p |
зно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку |
антазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше |
у.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> |
воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, кад |
иваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, |
— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк |
оћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јар |
ћ врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанск |
ужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам |
.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај с |
.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно |
јек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоће |
ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем простру |
начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао |
у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори |
т ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и п |
едној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Прип |
ве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић ј |
о добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да |
Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позици |
ањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а |
ше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, |
е поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, |
а сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савј |
Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименован |
а Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте изво |
ји сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према |
што причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — |
че хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетн |
друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих посл |
его под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{ |
ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио |
е.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се |
љске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способно |
оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, с |
домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</ |
{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које б |
<p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Прему |
уке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И зема |
топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад н |
астави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју т |
ко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако б |
це му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да з |
Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, па |
она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p |
p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дош |
ољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће |
неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} |
ему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су |
земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш |
и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> |
не колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љу |
савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="2 |
земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас иза |
ну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — |
е.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Припов |
азгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она |
поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Ду |
је би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо |
тку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичар |
о и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетал |
ам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио |
по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прад |
срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојит |
млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Н |
вори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— |
и Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природн |
se Sprache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одје |
не, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говори |
ћи <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја ви |
>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, к |
раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и М |
.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане |
бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дје |
апи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда па |
сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што |
аза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф |
српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у |
абава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} |
Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли прола |
ашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем н |
у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је |
о господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам |
за.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже |
ш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песн |
ћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наст |
остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> < |
ком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва |
и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дођ |
шта друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно ч |
д господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са |
иментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да |
во са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу та |
ионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова коло |
и-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислит |
ка; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст покл |
и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако |
ривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџ |
Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједок |
ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су искреније, отворен |
очети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци до |
као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је б |
личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је т |
.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредн |
е у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети |
ршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина бо |
ва цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних киш |
улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када |
{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на |
јећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и тр |
Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и у |
устише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се |
или странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званич |
ке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, |
се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеко |
као, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска о |
ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непреста |
а нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој |
путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападн |
је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, |
/> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају |
с ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за |
мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у ов |
подине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним глас |
ан онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо једа |
атио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било к |
- говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна кат |
и нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другач |
е ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав у |
иле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је пр |
плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S |
етир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Фр |
њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се |
премио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим |
ра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професо |
а господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрну |
и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи |
— Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново |
у ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане корист |
слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p |
дар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Бо |
то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо пр |
изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> |
као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујем |
ам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управ |
сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједни |
а.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спаст |
} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето |
се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од |
сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} В |
пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако |
све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но |
важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписа |
ено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим |
емаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то |
р Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним н |
вирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли о |
идео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о |
— одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изнен |
ако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Прем |
вале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и сл |
ила потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да |
вот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</ |
удите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити пре |
<p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</ |
арате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријеши |
<pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које |
у имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не б |
же од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — гово |
/p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од |
n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се б |
ке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрват |
ивоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви |
м диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па |
ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена |
ви.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нар |
рцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све н |
а не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником н |
n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табо |
љавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја |
јевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече |
дило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије |
астиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но |
еста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше |
p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић ј |
обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни |
, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни право |
имназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом п |
ве дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p |
раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, св |
емље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с ко |
их осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује к |
је говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим град |
њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога чит |
се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотл |
ма, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада |
— избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела |
као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари на |
ца.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у пол |
не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није |
ечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— |
S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим |
аде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао св |
нет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било |
утку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и дос |
пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> |
бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l |
, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске влад |
рно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и нау |
ита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, им |
говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да на |
лику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у о |
Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, д |
шта не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана сло |
иташе господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p |
есно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љ |
> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којо |
е бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати |
те?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек |
орили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— |
бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то |
рват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када |
ла, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, |
ња.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тв |
па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мој |
/p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у ов |
да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом |
продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа ки |
онстантин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе |
раги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Влад |
да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p |
, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се |
има и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и так |
оме баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, т |
да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S |
> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије о |
гло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он не |
по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошље |
и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлос |
} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и про |
рити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што |
је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер |
учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао једа |
а запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Са |
твима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} |
је годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је |
ам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну |
цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни пот |
цијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио |
на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, чес |
човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Фран |
— поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да ва |
ас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане |
на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — ре |
ма.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заог |
а схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је |
ута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мир |
ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну |
> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина с |
ставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљ |
могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао то |
тањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су |
воје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чвр |
поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и р |
идјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он |
говор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло на |
ослије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше |
остић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{ |
ом државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу |
одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од д |
унце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сеља |
и не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још |
пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено ист |
е с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље у |
а и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведе |
е а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао |
раху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ри |
“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим н |
Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеи |
ше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрх |
ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охр |
онија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису и |
вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у |
на, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрх |
јури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном |
ковао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине |
лини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, д |
нком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је |
орати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет ка |
а и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране с |
младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо гр |
о сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином |
и, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p |
ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећ |
нков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама. |
а Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> |
крајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрв |
, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле п |
ју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та н |
човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је он |
лас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди |
главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све |
} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни оду |
се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговор |
све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупко |
то учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украш |
ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лук |
одном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуг |
тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се |
> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином |
другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и |
о Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика |
по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје б |
} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвозд |
је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води |
Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о |
рајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала |
бично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед |
и.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <p |
пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијо |
колико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашч |
мвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо сва |
вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; |
највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и |
право долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати заш |
ке односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватск |
њег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, |
овјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, ка |
>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви |
читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На ч |
смо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видје |
осједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до |
pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође |
о пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, |
иштву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао виш |
аршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево |
али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњав |
савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој |
ити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије |
говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брж |
једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала не |
а.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{ |
увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи ок |
, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је |
у ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна |
гације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко м |
да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да бу |
присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им о |
и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање |
њу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p> |
кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То м |
ренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, биј |
у, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљ |
— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, |
неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа бо |
авом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање |
помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада к |
руштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са св |
p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кр |
рилици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје дома |
Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зл |
, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, |
ам.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке |
оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се ска |
су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посј |
све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали |
ког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} |
а духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и |
би што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гос |
старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце |
им као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим при |
дини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са |
Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им |
савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари вел |
А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бри |
јетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивање |
има борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, |
у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свије |
темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натра |
/p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се |
ом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочит |
година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p |
Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочека |
о гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави во |
запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, |
ама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p> |
се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а н |
под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} А |
— Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали |
свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос |
а на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао |
и објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допуто |
зоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања |
Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједни |
сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све |
у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је |
ну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих |
њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и та |
наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око. |
ољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с |
нији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као |
ровидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киш |
ну.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху |
и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} П |
, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{ |
јетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} |
ме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савје |
това у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге |
ечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак |
а у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Бориво |
уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанк |
вијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изост |
веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављ |
и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драги |
0" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше |
славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенер |
право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је ја |
и владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари |
ладицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баб |
д нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се сас |
ти управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава но |
и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне сл |
<p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у к |
је се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотиц |
посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријате |
аше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове |
хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједел |
ху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одв |
сељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке м |
чи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n |
раво има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља |
а се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не ид |
једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз о |
дених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре про |
ост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио ч |
де бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута ук |
вље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано. |
пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не |
ко забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви о |
зак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо рас |
аршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жен |
080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, кад |
лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и брат |
ца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, |
Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и сву |
а с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ћ |
гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S |
ијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на |
вебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас |
је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф пол |
мња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама |
и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке |
је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак |
азе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и с |
у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на друг |
на потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва приб |
у између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватск |
до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Бориво |
ије ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, |
а учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању |
расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава м |
ца потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та ом |
ови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље |
рајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Бил |
овори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> |
о амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били сл |
о професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људм |
м бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је г |
силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту с |
а није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S |
ије смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту |
ије ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} |
е важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, |
е, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо прест |
Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онак |
рофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском град |
дина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче |
омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога п |
се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај |
не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још |
затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> |
своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb |
само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У |
тилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, |
а се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били |
ом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећут |
а нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњ |
ом званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла сам |
Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омлад |
уће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу риј |
> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима |
— на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Н |
ољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му |
о све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају сво |
преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори? |
е даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p |
ештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} |
ајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, |
још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте на |
и Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, ј |
а, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.< |
иштво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује прот |
pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш |
фковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му преле |
p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — о |
ут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим услово |
ијечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко с |
авана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода |
ше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло |
аба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут вид |
Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у |
ња, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с |
<p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва ш |
ада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор. |
лу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно пром |
мргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју |
бразована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војни |
ка Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу |
руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичн |
ст Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљи |
отчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити |
ство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час у |
пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у т |
че, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, |
одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни н |
рке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе |
во.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта знач |
аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти |
оји му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио |
Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарај |
м“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Н |
остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S |
мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа про |
ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министар |
> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај |
Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један п |
бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се |
е пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којо |
да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на А |
к — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich habe kein Interesse fü |
но — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато |
мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према т |
муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, д |
нце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S |
постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је |
овила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогони |
кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер |
о сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије |
одимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће |
управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у н |
ном ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више |
е, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, |
изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом пра |
им.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичн |
главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан |
у данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, д |
лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, |
елити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад |
рац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на че |
слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још мо |
сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам глав |
ју у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, |
Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је ба |
леко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерњ |
унати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — |
ваничну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе так |
Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добил |
ашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој велик |
ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; |
прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како |
ат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно |
у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевну |
као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренута |
глу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и сврши |
да већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба |
и по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљ |
/p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлиј |
и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда н |
обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје тако |
пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p |
же овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да ј |
утње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за п |
у баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде о |
— А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада |
цу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, |
је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина вас |
емачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је је |
и — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна пит |
ић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кун |
момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} |
„Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p> |
ене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу |
им путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његов |
је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто |
о доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. |
том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим |
упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у зван |
стријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са С |
је него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да под |
чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње н |
</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити с |
елу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и |
збиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби сла |
ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ст |
{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бр |
званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што |
Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се |
бављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзг |
је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином ук |
p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала с |
је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио до |
лог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и са |
е.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је |
ш једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи гра |
е, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познани |
имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, |
е Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не |
ла.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи |
е био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири |
бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се |
аше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске вла |
те ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судб |
ине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То н |
горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички оди |
/> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а би |
же ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за р |
емојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ор |
у од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјери |
Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмије |
71" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започи |
овији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аус |
жи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај |
о мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку |
ику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду ка |
ојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном |
авом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван оно |
сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим жи |
ровођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујнос |
шаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једин |
ијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио |
главица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако |
помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо |
ективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узро |
ћ није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват |
тка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји паров |
говори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали |
торовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први да |
ана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, |
ју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одго |
у у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете |
ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше |
још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нек |
ичке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је ба |
е Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело |
ачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу профес |
е, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом цркв |
дно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> < |
иш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.< |
они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Б |
нас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и |
ану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас пон |
сретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се изми |
е чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин с |
</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> < |
опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, |
:id="SRP19080_C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Триф |
ући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ра |
а разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не |
да падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} О |
није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столиц |
ао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се |
иша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи |
у до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми |
абине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица |
и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Ва |
шану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Ад |
слу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети ради |
расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу јед |
нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати |
тана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, |
јим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католи |
дина борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S |
, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} |
ика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чи |
се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну неприј |
стријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, |
01" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше |
Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да прип |
остинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и полит |
ла бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузе |
ио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} |
осао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на п |
нк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење сви |
јетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл |
вају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, С |
з звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Ве |
био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинил |
ном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, т |
павао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу |
уга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кру |
дајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник |
ли, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног р |
ослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњ |
ву ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србин |
авним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи на |
од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и |
ог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишче |
г предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо |
здржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напо |
су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким |
емља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Бориво |
а сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју |
мењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} |
дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} |
ако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије |
"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} С |
никовице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевск |
ајнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом полож |
то долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дуб |
ушаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} |
према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type |
побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе.. |
румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивн |
ве бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испу |
м плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим в |
сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако |
но таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топов |
нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у св |
носити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, прис |
ија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије |
и против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазв |
о — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да |
ао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Констан |
ета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Кон |
аје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о |
ако сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет |
фери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, госп |
блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и |
> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, |
ни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати |
изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјере |
ер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоће |
збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који |
шић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и |
сио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну ма |
м сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S |
е први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они |
устљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнем |
у свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знат |
обило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех |
че Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну иде |
> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учини |
вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредник |
, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, |
ли ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, |
срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> |
, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још ве |
е.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду |
<p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћ |
начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомиње |
е говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп нар |
<p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запреп |
м — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је ком |
а Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја |
осподина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p> |
у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статуто |
на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђ |
ш неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам |
у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор |
вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју риј |
оменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу руш |
ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{ |
овил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та сл |
Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То |
и корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни |
једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Т |
и не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и |
<pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да са |
авка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као |
ловица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је стр |
не на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — |
сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута у |
частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим ст |
вјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав срп |
д нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потч |
литичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храб |
трашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једн |
о се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између |
ам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једни |
. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њег |
м право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађ |
сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Бо |
да Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина ни |
рај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица |
узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћут |
вора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> |
/p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље г |
ремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је теш |
им брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно |
аучили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо д |
у неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без |
p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд п |
> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина |
јала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, |
едовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="2 |
елујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо о |
у ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи |
а оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душ |
ање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам неп |
ина затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.< |
рано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као |
мирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</ |
к вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћи |
материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунит |
добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном стат |
нили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање |
и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас ст |
пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и |
пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тич |
м крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, |
, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са |
Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај |
које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно |
када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, |
ти.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, ал |
драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну по |
злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових зе |
и чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb |
аху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију. |
оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим |
намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се од |
ајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали |
} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, по |
{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне |
што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли да |
и нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се |
се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зелен |
отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својо |
чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p> |
у да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ет |
овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрав |
мјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{ |
да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог ч |
боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> < |
ту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је ра |
да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негод |
им; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отп |
.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет мо |
шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316 |
сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног |
Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је по |
а се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:la |
.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше |
се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати |
<p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душа |
Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <p |
потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога |
н наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још |
арији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> о |
нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бије |
аспознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вр |
је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшн |
те.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врис |
е дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} |
.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколик |
баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не |
.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> |
дром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њ |
а у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и к |
с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> |
јек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуш |
јенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> < |
на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србин |
д се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејо |
коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мал |
стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} |
покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти п |
у се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело |
као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа |
тварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта |
ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S |
, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одг |
ране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему са |
народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способност |
еднога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито неш |
јника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом з |
ећ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам |
срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по |
ој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Вид |
у спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговар |
ована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, |
о, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва |
ви да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напри |
другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напо |
ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјер |
а за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт |
џи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што |
ну страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан |
је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та |
едим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ пр |
ретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окре |
бе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер з |
<p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим с |
са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и п |
арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу |
илавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски сав |
сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његов |
идјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p> |
о овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава зе |
е и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S |
ну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинит |
фановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорит |
ћи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Ка |
.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ев |
том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле о |
м, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца |
рао у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још |
се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у ово |
Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглав |
дона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што са |
о повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође |
Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању д |
<p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви |
ера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног |
а прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драги |
аво да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вј |
мјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— |
лади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за т |
ебом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити. |
рати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не гов |
украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало д |
чена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, ал |
розору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, н |
блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија с |
ћ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Б |
уњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два |
дале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види |
говори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Др |
ели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не |
нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу |
ала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, |
ога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те р |
и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинет |
м запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Пор |
— рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за |
олама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је он |
/p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p |
јкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова гост |
а кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су |
аше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зи |
и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у ли |
ин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, д |
зност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} |
ити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхан |
данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове з |
ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на ул |
да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили |
кина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је |
па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег |
нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбени |
p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом |
молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учи |
S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама |
иног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине |
во им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп |
а и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњи |
ене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти ом |
осити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе о |
повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим н |
да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинг |
чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно |
аже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници |
, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са кор |
прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепо |
анство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га по |
, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. к |
данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у при |
н, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удуб |
у, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упут |
сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијск |
ишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби |
се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} |
де спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса |
штрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се уч |
е у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — з |
лу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио |
<p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на |
ора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} До |
аршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, |
ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чуј |
г руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- У |
ди да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука |
е за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овла |
} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље ст |
већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је доч |
ију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према врати |
све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE">Sie Kellner, ein |
није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче уда |
>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, |
уће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S |
ај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n="287" /> званичницима свом |
те и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води ма |
и а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p> |
у да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој |
жара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слаб |
загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чи |
ши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{ |
Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и ни |
ајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. |
тогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прад |
ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но |
арађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да |
одну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; т |
{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и сво |
ле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{ |
18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, |
корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцег |
дноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један |
карци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем з |
и мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху |
бру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока |
арско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жи |
српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, |
вану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејт |
а.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има |
о га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велик |
и утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако |
тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— |
е с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа |
!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, кој |
у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душан |
ћа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба ј |
јао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушев |
ни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, ц |
ици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Ала |
ете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, ш |
аш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На |
Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Так |
ворити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш |
љак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као |
врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су б |
, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито ста |
на црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се бог |
украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше елек |
.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који |
изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се |
так одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n= |
Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијан |
вачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате |
ијатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије нег |
у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у |
уњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мо |
м саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се |
ење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских |
им наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају н |
ежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алекси |
но, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када ј |
ке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас з |
о Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за к |
м крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, м |
еном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Пон |
опуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи |
ину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" |
ла се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се |
даљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Д |
их салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> млади фићф |
финијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но |
скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у |
ршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, |
едао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шеће |
е имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ва |
чи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> |
имо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — |
</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуг |
е планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, |
опажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни |
ље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Б |
чети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министар |
хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у ра |
сану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги при |
ај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање |
нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифк |
све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намје |
садио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индир |
заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили |
р и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то врије |
се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} |
јим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долина |
знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се |
е обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији |
ар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до |
есетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјер |
потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало к |
и, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> |
у се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним м |
је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с ово |
јесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада зат |
н.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вј |
рај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге ст |
то ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} |
искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српс |
аших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p |
{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем... |
<p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој доб |
на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала. |
боди, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са ов |
и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p |
е запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не зап |
Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао н |
} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зград |
живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, и |
е с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он |
ите, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти е |
е мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му до |
иштити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете |
ело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног ље |
апс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма |
страшен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог на |
душевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касн |
увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, |
да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваш |
ици, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као по |
ла у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о к |
озволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш у |
ом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на о |
ултурном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије п |
се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се инте |
и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања ср |
кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злон |
руге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвије |
емиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S |
и нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; < |
ронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је он |
е вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако пр |
све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само о |
Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнак |
Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па |
нк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест с |
Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само |
е живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непр |
ети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си ви |
неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере в |
и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме. |
а, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пр |
уо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Бориво |
е увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наш |
S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежа |
ијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, |
н Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече |
вијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тиран |
овољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> |
аступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, |
пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у зва |
овједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у ста |
у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! |
" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у |
, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједн |
ило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један д |
јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била дом |
вјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, вл |
задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом |
бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштв |
се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје ди |
ош многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљск |
Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се л |
з књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, кој |
{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} |
у и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак |
<p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник |
о немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац |
ати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзи |
и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критикова |
се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу нар |
ним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељск |
е ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на друг |
ати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је раз |
учени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара |
еби одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, |
в све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити п |
спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душа |
ајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему |
ру неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је див |
је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није св |
гуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех |
ћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p> |
а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову д |
и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину |
јепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p |
д, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног |
атио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и |
му оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изја |
оју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је |
ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промје |
.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива. |
а бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај кој |
де нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи ну |
Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо |
p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио чита |
у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој |
тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Влад |
етник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је по |
ио силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак јо |
м, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код д |
азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба |
р и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се уп |
попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба |
вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће д |
морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n |
вој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је о |
чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га ово |
од газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу. |
под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> |
еној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв |
пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l |
е ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка |
смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико |
свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жен |
авну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јав |
о на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div type="chapter" xm |
ика, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе |
нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето |
то ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофи |
азда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци |
ике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао |
исте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и ц |
сли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије по |
S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по с |
а и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не са |
з чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, т |
авио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p |
рзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, она |
нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, |
својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се |
земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити |
и омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p |
лога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, |
нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наш |
вијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријат |
и.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разнос |
због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да с |
то, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, |
силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јау |
тим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше ба |
аред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лиц |
е наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко он |
аслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— |
благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмје |
стојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> |
А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо |
ијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан ст |
да бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туг |
— Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ уч |
ило је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује |
пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хр |
тдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заје |
са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2 |
војом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до поло |
са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјес |
е због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се |
нас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепи |
Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена лич |
а млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> |
или официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љуб |
имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрл |
аби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недоста |
градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет |
догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S |
ош мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако ш |
8" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска п |
средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, |
јбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђако |
рикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућу |
ило доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и |
ри сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску в |
/p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао |
данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас по |
покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> < |
ави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у |
едној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан |
вана су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је пост |
.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Сим |
ајчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа н |
да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> |
Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Т |
баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да |
звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{ |
ед вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом з |
> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао |
Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини |
скуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворен |
или, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше пох |
сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најса |
богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезд |
Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франк |
ве зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собич |
>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој |
причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сас |
и, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба д |
Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на к |
вети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То с |
далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дош |
је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје из |
еме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато |
да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, п |
ање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом м |
селији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања. |
О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са св |
и прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два |
што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање мор |
а сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пу |
> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме има |
ека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја с |
шан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и д |
ста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарс |
Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> |
Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово са |
сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак с |
ко пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па с |
ивота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељ |
него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, ш |
изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцего |
ог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао д |
огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, |
му изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.< |
и могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојк |
му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима прест |
и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, |
на тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ов |
Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све доб |
Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну ист |
епрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на |
сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење мн |
овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} |
дна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца катол |
аганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ ст |
овић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина. |
би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које |
е покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја |
кад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> |
ије морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још н |
ве заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проуз |
а ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може |
утње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту н |
уштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се |
иво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да |
мља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у о |
не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије ово |
ти.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнут |
м заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што |
да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропусти |
будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије гла |
ах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме |
оброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајн |
Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда с |
ас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— В |
за, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описан |
ине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овом |
нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако вел |
м да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> |
p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом |
у примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову сл |
стали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лиј |
ујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне |
тор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> |
е знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наст |
дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само јед |
са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све |
махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на |
другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сара |
уба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи н |
је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како |
е над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} На |
акрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до с |
спод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и к |
кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био с |
ачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко аз |
остајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора В |
примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач н |
} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам мате |
нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну зем |
то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, |
уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним |
мећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на п |
е овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а ча |
, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, кој |
ба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па ча |
афитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда |
аке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца |
у ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној с |
м заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука |
у Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслима |
увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба доморода |
е цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима о |
им говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледни |
та даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у слу |
чећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у мем |
и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша в |
ашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам кон |
} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове |
ошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и сво |
а ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може ду |
/p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хо |
себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Б |
.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши влади |
Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине пону |
да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва |
ге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да зем |
е, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну |
тањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ |
вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може |
мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично |
а владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, доб |
ме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дослов |
, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздра |
ваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју |
ог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк |
ао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија оку |
<p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на ба |
и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чи |
сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог госпо |
не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг на |
а говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, к |
а је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласт |
млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гле |
ом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни р |
гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице з |
Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поч |
ње ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог |
указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјет |
на њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрват |
ректору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као ре |
њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S |
у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетн |
у. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски |
удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и |
изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, прол |
хта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, др |
који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару по |
ц сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог јези |
ђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице |
Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издават |
овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши ст |
е си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи |
ази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио ка |
овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га оп |
даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чин |
S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p |
г водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадош |
о из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадо |
естог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао |
о, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти |
наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји |
> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на н |
{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда |
немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника прот |
о — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <p |
p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће |
ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављ |
квено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А к |
ар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би ба |
а шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опази |
ошћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са пошто |
радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не |
је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал |
ије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира она |
-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађ |
срет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци за |
че на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је |
да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протес |
Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори |
, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је |
ридошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народ |
е и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетни |
сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјет |
љаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој |
не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им запов |
оја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, д |
"257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — прест |
к, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифко |
ети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ух |
<p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан инфор |
и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему с |
е нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једана |
кати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо ње |
р се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесни |
" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као |
, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше с |
Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" / |
ражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Т |
обом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — |
/p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гд |
као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се ни |
овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоће |
м разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове проти |
а, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, зап |
осну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао |
осјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на |
н врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одби |
, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} О |
доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису до |
чити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све ми |
у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да |
од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи |
а неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности ау |
каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђе |
тановиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велик |
мо једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да |
повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> |
{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А отку |
бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура. |
она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјек |
а промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати по |
су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није б |
о не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је в |
их дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао в |
месару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све ко |
е тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавиц |
на Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Ха |
аше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје |
о са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што уст |
и повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напри |
о муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманс |
има окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица У |
кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које г |
ој скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњ |
ка. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, |
има удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} П |
/p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} |
нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја |
едње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ |
У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само дома |
ијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— |
ла у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања влад |
је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи |
ати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душан |
кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — г |
нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, |
доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, пр |
>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгиц |
.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његов |
уго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и ње |
бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се з |
<pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Бо |
војака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Бо |
хом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драг |
мале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари г |
нашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част |
ћ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb |
је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је не |
кретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не |
авати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Ј |
инова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе н |
у радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски |
ко потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо |
S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је донос |
то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу |
ека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло |
дум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак о |
бвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више |
јцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се |
ка у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власт |
а, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је п |
у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце проф |
ан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјел |
аш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Треб |
ја, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} А |
ацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим |
ица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} |
и за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" |
е морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ свој |
све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада н |
есаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца |
а нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и у |
живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и |
литике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега |
тањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће |
екад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара |
авство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску |
Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други ути |
е што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде |
егов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} |
вори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао чи |
а и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свр |
„Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ћ |
а на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио у |
ово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће |
увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тих |
политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај посту |
наш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдј |
крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптуж |
прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слаб |
<p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Са |
стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбун |
и од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бр |
купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Сте |
ише о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није |
/p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стра |
остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крај |
т дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} |
не танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово ус |
о ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када дом |
а и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што б |
па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, н |
да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек |
нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, по |
стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три ко |
а Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шт |
поде на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је |
ави ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно нап |
се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке |
ка је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек кад |
поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.< |
господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и |
се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званич |
жише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душ |
м сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршиј |
{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник стр |
ете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног зат |
ргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> < |
осподе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје треба |
ју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанств |
аничницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље |
а га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљ |
заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати п |
Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да |
злагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> |
ја је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Д |
за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костић |
ло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска пог |
вајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, к |
расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што |
Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два мла |
ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или |
тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врл |
службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло чи |
вор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— |
/> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је тако |
и свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Св |
ње. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих ни |
домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црк |
и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковић |
кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радост |
не ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али |
воришта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народ |
равица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита |
ку крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш вел |
да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја |
манциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" |
ањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да п |
S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ ст |
ак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Зл |
оме судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242 |
рство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска п |
ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу |
рава; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привр |
орио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— |
вреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> |
угерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, |
и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> |
по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпе |
ашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То мо |
олски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска |
>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и св |
другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиз |
н, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави |
ац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећа |
у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу |
али су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је |
народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпу |
почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоум |
политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио |
закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стол |
ив „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче св |
="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А ш |
бро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквен |
задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и р |
е са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао |
аробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим ми |
олитика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и та |
што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањал |
питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они с |
едног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, к |
— умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том |
ских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише |
еке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио |
искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који б |
да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели н |
ни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном пит |
о се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту |
дјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдј |
е може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће |
здржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату |
ди из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио |
напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слије |
гон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба у |
и је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе. |
и с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, |
вдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Прев |
пски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име ј |
сански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збого |
ивој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сараје |
</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на |
и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког |
опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог гов |
се ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала ау |
лед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал |
стантина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествов |
/p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} |
"248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као |
ве земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у |
а стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ни |
ару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, ок |
дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову |
орпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p |
и, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бје |
ијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимар |
лавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{ |
о пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у ше |
ма редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Триф |
жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта |
о са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним |
дан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Фили |
ћањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најуг |
им средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог госпо |
p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибр |
авите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а |
љивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у |
е, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте сви |
јом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накр |
о је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим |
ијатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта |
д их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви зна |
ромјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гле |
ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све им |
} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и |
зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборавља |
не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих ус |
пак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сеља |
и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лиј |
ите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смије |
ше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинил |
било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у р |
Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухв |
ац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја |
ступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душа |
ола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар н |
се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче ок |
на воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке |
ело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на с |
ину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме ј |
живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето друг |
лите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да |
ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и ж |
војем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он |
емо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања н |
је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе на |
није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овак |
ка, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао |
народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за к |
, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављ |
сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вј |
аповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред до |
/p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су м |
а и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири |
брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све пр |
ок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Ду |
њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и |
раве.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском с |
пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} |
иста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набави |
да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, биј |
еретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашл |
ковине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па к |
како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Х |
с задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородн |
јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb |
високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је в |
розорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлос |
та је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвара |
боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, |
јрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанск |
челнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савје |
аласа се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, не |
озорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожн |
ој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао о |
агаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозо |
ош прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одв |
д је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које |
ривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забавље |
спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад |
ској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на |
рао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не |
{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>С |
че: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао |
це.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мај |
капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај! |
.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с муж |
Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи проф |
отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, |
са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофози |
ај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта |
обричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово и |
аоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорни |
ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, |
прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n= |
уги степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— |
оломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено прет |
уде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како с |
казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме стр |
и коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће |
т, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот сврш |
во чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој |
народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и п |
љног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љ |
д државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин су |
азда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} |
ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом |
, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно |
ника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Са |
д његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, реч |
9" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одигр |
<p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не с |
ка управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем |
снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних |
ин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга зван |
га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифкови |
<p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била |
млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p |
нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, го |
/p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и |
а.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост |
отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гво |
их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог |
подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично |
авне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{ |
.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} |
данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући; |
на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је ов |
ј отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне љ |
ику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</ |
све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сад |
све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних С |
Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с ос |
ат је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и |
анк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам |
ане, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S |
о понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, |
разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умир |
отпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је је |
му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рук |
када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смол |
ти.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, |
ушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и прав |
Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увје |
страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријеч |
те, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при |
је, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и |
први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p |
рати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— |
о је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви |
ест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође об |
о прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу д |
ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за |
ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто |
p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на |
преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле |
ом, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисл |
ј кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач заст |
х таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, |
прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски н |
тку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уј |
напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, д |
него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје у |
братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — |
је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као |
не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да ни |
ену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католички |
асти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, |
било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Дра |
из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере но |
чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Ш |
има.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође гл |
теже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, |
.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p> |
и народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао |
мачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколик |
зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка |
корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погл |
ће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} |
n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— С |
узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац |
није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да |
вели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви |
с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа |
виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустри |
жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обич |
у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Фр |
ација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњ |
ва, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, |
нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу |
дума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили |
ом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља план |
ије слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифк |
раја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљск |
а него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на |
ију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних |
атања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n=" |
му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекат |
љаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из с |
дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са |
рпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, |
вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски к |
највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо с |
зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства. |
дан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна са |
ме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољи |
покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при |
сну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима. |
Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивос |
њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање |
ојмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху с |
а се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно |
ило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ни |
ест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дан |
ика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на п |
ољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> < |
ору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу би |
еља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме |
н то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подм |
то ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта |
ог Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с |
едам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} |
о с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, г |
амен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим гр |
трај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади |
једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун |
а, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименов |
удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Дан |
отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто мог |
њим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свј |
де бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пр |
а досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{ |
муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над |
ше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси ау |
ше говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће |
ењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да |
црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болес |
своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин |
валио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријат |
уо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завј |
ања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из осн |
и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb |
и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и |
вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешт |
два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену |
у у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве ок |
лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео |
а, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше |
јечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и ка |
према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних муз |
аслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о |
јело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту |
а се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало |
јну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном пој |
ји су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на су |
брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор т |
у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратк |
, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијес |
аги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште |
а пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта |
пођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као |
босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским |
а сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло ср |
ана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све |
и, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморен |
по, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се |
ошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од |
ржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што |
остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{ |
<p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, к |
мантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се |
тупе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није в |
ави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега из |
на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем |
ликом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућ |
аси, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше |
сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</ |
тавља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се |
угање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао |
кушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је |
нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда |
авио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца |
и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више у |
гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да с |
ну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ј |
о куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обраст |
бин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, в |
Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у соб |
о она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође б |
а странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије. |
љу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибави |
ао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошље |
лика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до |
колико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким |
глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше |
ше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и |
уштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у про |
м пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> с |
се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, |
остом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљен |
прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско |
ј се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва р |
илом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве са |
угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, |
вар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једн |
идно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз |
се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима |
подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p> |
еље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу с |
едавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, |
и су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те изда |
дале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понуда |
За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ ј |
сила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи |
нао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник. |
и, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабер |
00 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквено |
бља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод х |
p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и бр |
ао такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак |
, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, би |
цима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободн |
Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата са |
сти.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, |
и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен |
атеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и |
Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт |
послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — р |
смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није |
бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше г |
и.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од њ |
ом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу |
штују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да с |
шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се зат |
бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добр |
уди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми |
а, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налаз |
амоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више х |
ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишл |
ња од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Бориво |
ло мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, |
а.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трип |
илнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетни |
кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да з |
ако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у |
ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у |
захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао по |
застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о ис |
ј соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, |
да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати. |
прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} |
шанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај ти |
ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу |
учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, |
ману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Мусл |
увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изво |
асније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико |
за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифк |
отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за |
а старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао |
} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је |
е дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; т |
нај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило |
та даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе с |
д се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје |
али.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику пр |
о одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div |
ње на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаж |
о на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} |
а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао мно |
дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих |
на то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе |
обовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нам |
заним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама |
<p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изг |
очеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљск |
ани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</ |
што се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са ин |
тан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање ср |
апоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ада је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> |
утак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке неприја |
ужи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друшт |
— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци |
могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго |
ене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника уз |
ао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи. |
ивоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Ж |
ња, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо |
жасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увје |
ар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га |
аје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили |
ко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо |
ницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна гра |
— изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли коли |
варено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живин |
господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде |
огледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с ње |
исли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог бић |
каквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам |
изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о с |
е странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препо |
о једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог с |
а Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон |
поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а ка |
оде и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле |
нк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће |
не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</ |
ити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град |
вати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво. |
амо једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево и |
еликим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не |
а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но о |
ћ, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек прек |
ио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да |
ста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио он |
ругог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, до |
етима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владин |
неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> |
у му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што ниј |
ко ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, |
омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имал |
то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем з |
зо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја |
оси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема |
ним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то с |
обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити раз |
нац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој |
огине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили с |
и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и |
— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и |
p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности! |
м; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћи |
доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је по |
од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> |
пусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе им |
ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на |
она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва |
отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда |
ић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да |
е иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Позд |
p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S |
влада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек пра |
, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво промат |
јаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— П |
тељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од из |
мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све сл |
мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар н |
не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душан |
ска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељ |
одне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ |
а, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не зн |
љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се |
е ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брз |
умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, доба |
, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи |
забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb |
сто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Бор |
ко и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њени |
.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио |
је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио нар |
а то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послије |
презно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необич |
смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишл |
сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао |
а га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> |
народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садр |
гано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{ |
е ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познати |
.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога |
читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све |
уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј |
орандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти |
си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од |
<p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Бо |
једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, |
ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ов |
а доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко |
рикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за нов |
е.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим |
ка, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз гл |
ао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио р |
ти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себ |
че Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста пов |
је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нов |
обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио у |
коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животи |
мо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да |
сповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, |
а мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p> |
му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: |
задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим |
нда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређењ |
сти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га д |
остаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био з |
ник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку о |
итам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко |
ма задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и |
и, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби |
мојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите |
а јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, |
рилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран |
то <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по ти |
S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом пог |
а ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће |
а ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезек |
ога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</ |
апокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је ис |
стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њ |
рећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га уд |
оду свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му д |
тра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} |
е моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на |
њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџ |
аршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око с |
Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наста |
а дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, |
беник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф |
еф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S |
прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати |
е, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домор |
и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке |
том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није з |
ханички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злон |
>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — |
Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> < |
рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што пад |
га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је так |
<p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се з |
Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет по |
једу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече |
к.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опр |
тио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити |
моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредн |
га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио |
ијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама |
знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чека |
оглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио |
не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Т |
: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин пок |
брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за |
S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изг |
они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а |
се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрват |
вједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Ниј |
аху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила |
јерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај уд |
да 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисл |
од би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било позн |
Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и ви |
а нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то бил |
} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао |
о! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лиц |
одина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ј |
нк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана. |
се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати |
гица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господин |
оме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари |
приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> |
естовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше у |
:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет о |
ио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати и |
на честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра з |
, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишин |
смејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на д |
тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој |
више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га |
онижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав |
бину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га у |
ема старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на |
ан се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаш |
, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Остани |
мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватск |
ез доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње |
вијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони |
оди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, прис |
ријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састан |
и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су л |
ст.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабос |
у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још ниј |
ио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кр |
и се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— М |
и је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> |
је велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад б |
ше се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће |
е Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије ваз |
о друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народ |
?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не |
ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми бр |
атраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се тава |
ек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и и |
ечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно |
писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане |
вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То |
умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238 |
сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, |
на као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на вла |
задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво ј |
светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађ |
д хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви |
јетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скр |
ко се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он |
план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва |
што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се |
полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле мо |
га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, |
и њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у |
се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да прогов |
иста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и глед |
ред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу |
ремјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сјед |
{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапр |
и орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида |
је ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се п |
меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дал |
Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му |
о га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да приг |
Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу |
о задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изво |
га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво б |
управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би с |
> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин |
>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се |
То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал |
, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја |
убио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </ |
, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да ције |
за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој |
и му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже |
даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која |
кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојт |
, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и |
о га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, |
етрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} |
и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није мога |
{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска |
пски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је |
го сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од н |
посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак ин |
устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чу |
р ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање |
{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су |
з јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају |
ане да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Т |
заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одм |
а опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метн |
ле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с |
да је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симп |
огошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савј |
а свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са ст |
лат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се |
о средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да с |
Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца |
сталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловр |
у већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано д |
најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгути |
во, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу м |
о човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам упра |
о пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан т |
а и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, < |
Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо |
Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те по |
о није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису рас |
p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га |
и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба најв |
забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и |
час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на дру |
стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори |
то није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета с |
.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држ |
ворили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} |
огао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега |
њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ |
азити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због в |
гурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} При |
је се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно уз |
ћ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада уз |
а му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употри |
куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међу |
м својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни ум |
је бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он |
але се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га б |
ра у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им о |
руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га |
ио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај |
Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмије |
не и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном каби |
сеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом. |
S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се |
ског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнок |
дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О |
јештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај м |
а јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и |
оварао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— |
ћ ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјер |
шао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ћ |
уштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш и |
товао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, |
господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Гос |
као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић з |
, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту ви |
е ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним а |
деве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да |
а је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се |
чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен |
јом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лиш |
у говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или зна |
у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад в |
моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смије |
ио је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је |
борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, |
та до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу |
младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, њ |
зда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пре |
вари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је |
газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај с |
морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Бо |
ве ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не |
ху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше |
а земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га к |
д су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола |
.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања св |
а свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под |
S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут |
нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним |
ку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунит |
бу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чи |
ш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граб |
, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван кућ |
ло.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни |
о шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се |
ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, ве |
Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> |
не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја |
правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла по |
дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој |
но га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од т |
{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат ј |
, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој ку |
лат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, |
сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин |
огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n=" |
ао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натов |
огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу |
ругог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а к |
о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жен |
ене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући риј |
е Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је до |
} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову полити |
ма нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и |
је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне врећ |
ио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне |
све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање ов |
је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p> |
рија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то по |
био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запоста |
и, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад ски |
е само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српск |
на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето |
дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упро |
похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем |
Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по нек |
вијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премуж |
71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто |
јањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста м |
упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p> |
вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате л |
ац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану |
head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби шт |
а котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да |
ику.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је ваз |
де на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, |
је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са ма |
тнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га |
улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху |
Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на |
ху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег |
ритвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно с |
првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлач |
у турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерн |
од учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на пр |
бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изг |
е са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, вр |
у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имен |
члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргође |
а врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена |
сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиков |
уца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угл |
иже Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још |
ва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, са |
дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат |
шану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник ја |
и у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино би |
кву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и е |
која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупк |
јечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну ул |
ца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишл |
из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима. |
својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у ц |
ве, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу |
S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, |
ј будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу ро |
ник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</ |
а овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху |
е?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> |
го ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволит |
дна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећ |
е, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је ос |
рају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше |
ђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, биј |
аза на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујск |
карушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека с |
е велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} За |
фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових |
рајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце |
а сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин к |
орамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје |
ба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се ни |
а сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово пи |
препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га |
сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити |
е допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог |
поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово до |
се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, сас |
е осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу |
арже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде |
кој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших зв |
нци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, по |
ко исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако |
у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</ |
на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Х |
се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали з |
е смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна пр |
млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и шт |
а јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не |
а је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Тали |
према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде оту |
ођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим крат |
орављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази |
илне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — јо |
а нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица. |
ваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног |
ем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да |
ило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи с |
дне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјет |
са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони |
Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегава |
не обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број |
своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Дру |
асмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ глед |
но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то |
у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с п |
одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близин |
{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, п |
има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{ |
га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.< |
утицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше н |
, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се ова |
.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! |
куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S |
вори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и |
с и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја гос |
Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше м |
дјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће по |
је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, |
творено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, |
осни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван на |
видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица |
, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? поста |
стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше |
о међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти ј |
сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кр |
олазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суре |
ба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два т |
да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну слав |
пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били зау |
гледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао |
е, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о в |
глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни |
аједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто |
ске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248 |
бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним |
мени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} |
Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и з |
b n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да та |
утра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када |
ости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа |
к је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио |
јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p |
и, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, |
и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мисли |
бе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у |
је упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једно |
S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим мл |
о баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— |
главица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, л |
а, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше |
Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у |
стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крун |
лагослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом |
њих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појав |
ојске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поноси |
и се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и р |
пасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу м |
Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се |
Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба ро |
ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим |
е примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен п |
е баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад |
љен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице ј |
ји пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у |
правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом |
S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била с |
свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао |
Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила с |
ступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је м |
будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и д |
се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још ј |
ванична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Ул |
зим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ |
Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему |
е!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити |
> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земља |
и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{ |
о је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека гру |
осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?< |
лава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага |
зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тр |
едне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео |
е стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спрем |
а?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја |
, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, к |
главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају п |
га — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија |
лексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе |
гантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе |
ави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напри |
срета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охо |
господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио вра |
крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, поз |
м лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе |
одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу |
, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, |
и дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, |
ом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситниц |
нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p> |
ола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија с |
о како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропага |
року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица |
p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше |
ци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један |
штовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када |
S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и н |
пасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придош |
а је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи |
углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, је |
краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на ј |
ни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена сил |
арајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо |
авне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продај |
не.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединим |
настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом |
а бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, |
{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са так |
мо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ни |
се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилаз |
не га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине на |
професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава |
у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег и |
газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, |
у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљ |
о себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{ |
азати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: как |
могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао |
агом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласк |
егује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат |
у Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш- |
дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, н |
ве.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућ |
поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрес |
ачи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгиц |
да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</ |
о набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајл |
вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! |
То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш т |
а.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата |
— Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говор |
зати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа |
ница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао ј |
у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није |
упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванре |
ажио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне рије |
жањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико |
43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово с |
ека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, |
каза на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу вод |
а зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпор |
ци. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да п |
састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје |
старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украси |
томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозор |
народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ п |
се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова |
сифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерирани |
баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изго |
онизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вј |
олик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— В |
гледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омало |
атеријал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да |
зброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не |
т покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила |
ичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и сит |
а, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући погл |
егом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далек |
то остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је он |
ада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, мило |
Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли |
му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и м |
ља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим. |
када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} |
и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрва |
S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана п |
га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спаз |
ршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-К |
ебацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требал |
аву и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом зва |
у омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјес |
ве од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљеска |
совима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено |
рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади |
тину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, н |
ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</ |
изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни ду |
заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни |
писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau |
че се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Тр |
и пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад |
Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваш |
и.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротв |
на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнем |
дан другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостио |
она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то ка |
шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> |
арим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна пош |
рема другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим |
о сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца |
, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кро |
ј чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у |
Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она |
121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— |
д српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољава |
м.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — |
овјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није д |
подин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био ј |
тивна — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим |
земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, |
присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човје |
це, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говор |
глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко |
ко није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; с |
Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко ко |
! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засј |
p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говори |
угерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи |
је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за |
јева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све |
По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због т |
на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску |
новић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за с |
акона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затр |
шане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмије |
арочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељим |
ва поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лаг |
у пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђуј |
S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта |
, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n= |
ијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што п |
на њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у |
>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и |
говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговор |
а кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. |
едини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и п |
" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том. |
да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, бе |
во: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само ј |
родавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки го |
ише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поно |
ло и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, нап |
туд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се |
е са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заје |
а Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до |
улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и у |
су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе об |
младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, к |
интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о поједини |
удна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена полит |
оплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изг |
јекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифкови |
У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се |
се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах зве |
а старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и сав |
чекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођа |
ђе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Мол |
— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S |
ам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Ка |
настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљам |
ине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, ш |
ро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увје |
војица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и јед |
ру да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зелен |
пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> |
кса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно |
говори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже |
прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бит |
не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даљ |
ећ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрв |
им диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га |
едног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала п |
узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма дос |
преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту ту |
знијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао |
орим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти н |
а ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији |
<p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</ |
>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој п |
јетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше |
ођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је |
амо једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству |
, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сј |
м и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, ру |
мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не |
уше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе. |
ти муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем осма |
трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, аг |
и, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димиј |
не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај |
сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се |
S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Жив |
о!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне го |
алих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише |
га чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан к |
тало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа |
— ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати н |
прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
ноћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће |
овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде |
овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?< |
чну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод пог |
што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако |
аним промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је г |
<p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, |
у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у д |
— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— |
гица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у п |
јеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, ко |
ма златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах от |
ст, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су |
Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајев |
једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она ди |
стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учин |
ше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој |
.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом |
учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито про |
е владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тен |
ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, доч |
дигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити. |
погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече го |
ила мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгиц |
је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће та |
p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанст |
јала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно |
тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с |
ком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} |
осподина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти пог |
еље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро |
о немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне |
инити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све г |
довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој |
{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким |
убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и з |
е било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људс |
реметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и с |
ошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је види |
спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене |
асан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господ |
е дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, о |
леда.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој д |
леде на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и т |
у као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а ка |
> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е |
.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам |
зумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човје |
а гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час каза |
у тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42 |
чане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћ |
о раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат |
p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету |
вјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се |
бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго м |
није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играт |
ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, от |
дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десета |
имјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{ |
ина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељ |
а, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је |
ч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је |
е гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Прис |
лакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах |
тим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито п |
им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, г |
могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод |
а је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче диза |
едаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био г |
у од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој ј |
едаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} |
говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S |
ини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што |
додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за иде |
летку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијах |
ирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, |
брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо |
личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјешт |
их.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још |
ли и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опр |
оштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константин |
а.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домо |
, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата љ |
, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна вољ |
израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјав |
а долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих |
луп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили |
лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што го |
ем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што м |
еју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мал |
у прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А |
је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} |
згледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта |
{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.< |
="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, |
ало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога д |
>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по двора |
пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујт |
д.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Ко |
ој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је |
леда и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да гов |
колско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очеки |
p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се |
ас, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и на |
авање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с ва |
шаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, к |
ек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким |
есор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски |
осподине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Бориво |
, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још п |
Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није |
амо о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драги |
вим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p> |
тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искренос |
биљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да ова |
Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је ње |
својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти су |
то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никак |
сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <p |
народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стеви |
.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{ |
м: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје! |
удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ре |
епроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко св |
та је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци |
организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто с |
одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Ду |
о поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу? |
и, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је до |
што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека т |
ни код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као |
ишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово п |
ђице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> < |
но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа |
собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми |
а са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мал |
ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— |
ле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њ |
оштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је по |
Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио |
о га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један др |
што погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах нек |
ијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој |
скајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске |
говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским и |
, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула |
ро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта |
риказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, |
у.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p> |
ије, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећ |
нски и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње |
рхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапр |
орило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет |
{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захв |
р у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као |
рлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за исто |
свим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Бор |
ењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа |
ица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, |
<p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено |
.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна блама |
Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душа |
ри ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабр |
Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и ч |
ду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реци |
жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</ |
ило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n |
="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-К |
дномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p |
?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал с |
е с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="2 |
е и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави |
То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су с |
дине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на к |
јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Н |
ре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жало |
сподине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичи |
стина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и м |
и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни р |
ију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче с |
си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, л |
но ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су |
ије <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, ј |
нуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој поса |
срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само мог |
је је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем з |
ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не го |
пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам |
ише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незад |
љи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек |
овлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, |
ице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљ |
, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до у |
а, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћ |
зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић |
та Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију |
глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво м |
никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на |
јачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— Т |
> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на по |
им плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста |
е накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нар |
е дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <p |
јечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски мом |
друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и |
е говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвиј |
ла савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже |
го, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о |
е слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, н |
те усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сип |
разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му ни |
лико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења |
јући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи п |
ошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничи |
<p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласов |
лија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима сре |
ијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом р |
едао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да в |
ли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећа |
званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљс |
крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил |
родним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Три |
— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се |
мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којо |
ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и ма |
о завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковиц |
ора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отп |
чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске |
S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже |
ет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили |
крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а |
шану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор |
рпској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је би |
ћ постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140 |
рекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, |
нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говор |
младину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са мемор |
ро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер ј |
је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, пр |
знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ д |
нога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у |
ти у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Ов |
све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царск |
аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху с |
е о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пика |
а проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а м |
бротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетнико |
је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог ч |
шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије |
удо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетник |
је се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапа |
ело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка |
Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— |
о говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{ |
ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсу |
ам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како |
новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Бор |
чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку дана |
— настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну ис |
ва и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да в |
лиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који |
ите своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се п |
к ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, |
мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бру |
дјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тон |
тска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних н |
> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што |
е више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим д |
те — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешт |
а на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке |
рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да |
ати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана |
одан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу |
је се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене ст |
м.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му |
> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику |
земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> < |
ити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је |
ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био п |
сетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише с |
Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Н |
дје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владино |
а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, |
ег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - нем |
и, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима |
, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и проми |
вега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су наро |
е захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући неп |
његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом |
једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта |
пањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито п |
.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове риј |
разом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби |
гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци |
ма, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </d |
дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је ви |
еђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не |
ран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Треб |
синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, |
против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређи |
> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је д |
а погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говор |
олијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога пр |
хово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њ |
је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се |
ужио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 кру |
мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — |
За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да |
много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки |
Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пр |
ст истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ ство |
атрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утис |
није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за |
до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може јо |
ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и рад |
овора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим тв |
ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали |
ја само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на оку |
има у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана |
>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, в |
тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренут |
увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељ |
{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије њего |
роги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и т |
.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ |
одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпо |
сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет го |
ин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!< |
во шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, к |
ећ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је д |
шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити поги |
S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за т |
а би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> |
жно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје |
послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, |
а личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — |
ани.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главн |
ривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се |
не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не п |
се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволт |
</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо |
само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толик |
ки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице |
чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљак |
ој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на нар |
ласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за |
случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи пре |
Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нар |
Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покуша |
очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да по |
помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, ј |
лавне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми ом |
бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свез |
да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми го |
ама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смј |
.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пош |
омјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити пр |
Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао |
ој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ пр |
ажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто н |
издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увре |
ко то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко |
аги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја |
Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца |
p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> |
му.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер |
рал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким ср |
цу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, |
оворник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску |
нађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, пр |
ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> |
вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање |
S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно ути |
једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>М |
и — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одб |
ује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p> |
шљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа |
ијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Бо |
је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао |
сор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се |
е изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друш |
јих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило |
Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у |
на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био та |
и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале неж |
нашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављај |
а времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— М |
суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека |
ај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много |
н логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао |
пало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљад |
узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је п |
ла, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, |
прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а |
ар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало ч |
и.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сје |
т наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босн |
ављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад ник |
извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој |
46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гд |
вуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених манд |
и кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли д |
есно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је ње |
ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати |
атите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интер |
м да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p |
му криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224 |
бећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у кас |
оложи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језик |
идјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p |
има и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не з |
же баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А |
једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као д |
ковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радова |
има, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји |
његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој |
при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је |
ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на брије |
мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу |
еном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страхо |
остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништво |
нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим и |
ином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво |
који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу ја |
ве у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље м |
њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској го |
г јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавн |
ар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, ко |
борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p> |
исао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш |
га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог |
еликим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која |
ање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" |
<p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</ |
есто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са п |
ладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматра |
Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну |
е дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; |
јело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе |
RP19080_C21"> <head>21.</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Б |
аци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није |
олонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке гра |
остионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих с |
p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише тама |
Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На а |
ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и |
ој домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових |
обро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по тр |
довања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је |
одине сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања |
унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколи |
еницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се пр |
Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, |
ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћу |
ича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу н |
биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебар |
ате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантно |
е дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још проп |
жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три |
аименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србин |
мо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и ч |
дбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једни |
дсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим |
и се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да нау |
уде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати |
астице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним ств |
Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље до |
ти, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан |
то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска |
царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или |
и сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи |
да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и З |
S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S |
ље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изн |
берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— |
узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Бориво |
и-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помис |
и уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се |
ко си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе |
својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, |
оље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучн |
био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније |
4" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала |
насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он |
рије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Ха |
неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Срби |
ла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и |
досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костиће |
је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлос |
head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој соб |
спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} |
о је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски нар |
је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој |
у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стоти |
рости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчев |
а <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу м |
есно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p> |
ену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српс |
ведно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој дра |
зо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, по |
на на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз |
.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су ма |
а доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила ка |
и за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те |
ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није мог |
, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и |
це му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам С |
говарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифков |
ојих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p> |
ли обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичк |
свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену |
и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је |
ло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По све |
камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански |
о Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скор |
мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под н |
а, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је |
а горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску |
земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Ору |
притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним омори |
рати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домови |
м родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и з |
брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и |
оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке |
.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће св |
о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић |
српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти |
небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чи |
о у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Ун |
а сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичи |
едном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав раз |
ски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма |
ца Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то неш |
ајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрват |
у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђ |
ици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао |
тервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем матер |
отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала уж |
а та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче п |
осподине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда мног |
е требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</ |
је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело сви |
погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих д |
нанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука |
ку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је |
у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, пр |
тине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, от |
уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин од |
мљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указ |
пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију |
аквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један |
нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била по |
боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту |
друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао са |
још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфими |
савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нароч |
а, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред св |
буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреб |
звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, к |
да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је др |
ије сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да ј |
> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш л |
а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајев |
и госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрн |
ијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи. |
вараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, ка |
и ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал |
ију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генера |
шевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад из |
а балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милос |
Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело |
већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{ |
есет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије. |
говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се |
изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одл |
јерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је д |
>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не |
есетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага нам |
ану издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџи |
не са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у пом |
ни имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане |
јо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Н |
јеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{ |
само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и |
га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и д |
ста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје п |
чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда |
уцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од н |
ност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво изрек |
и у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је |
г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на |
триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки поз |
ијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, н |
а час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професо |
чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица |
угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; о |
осподин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево |
настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у |
слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник своји |
04" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S |
p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетник |
м, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице |
дијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију заб |
биљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да |
олега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у ис |
толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку |
етрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, |
рате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.< |
подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда ј |
ити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Пол |
главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио д |
и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га |
вном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, н |
мијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, |
ви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног |
з израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од ов |
, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад с |
том.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа |
осподин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми |
елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то |
га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе са |
а пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" /> |
ак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојк |
господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не поз |
кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај ј |
крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и |
остирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека |
у друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Сте |
Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдј |
нас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет |
су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали велико |
у па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у ве |
окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лаж |
к га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао |
и то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав |
соке земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено р |
мо, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, ко |
е Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних |
другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Д |
ти га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему |
овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да |
пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусил |
у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставиш |
у. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежнош |
а на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетн |
</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта |
еби Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити |
Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог м |
> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> < |
ека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је |
леда на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се |
Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и |
ком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— |
прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, |
краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарат |
но се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека |
азговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко |
мија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас |
толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душан |
еф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој |
ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста г |
Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да |
који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је |
ж у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чин |
ци у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник к |
ређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем |
треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да нећ |
се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</ |
и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара сав |
отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и пов |
— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћ |
о што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у зва |
мо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак поч |
ци — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе |
прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у |
е, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло гово |
приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n=" |
ника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то |
ка расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забог |
цеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но |
ну Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и д |
ата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насми |
<p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави |
вог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, п |
мог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, п |
p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — покушав |
кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} М |
ким школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпо |
<p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, прона |
уку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Св |
омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, |
{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш |
ављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p> |
младмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, |
у каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога |
агати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпостави |
ицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без |
и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од п |
ичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече |
и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{ |
једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и |
предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом чов |
са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово |
смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да |
Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима |
војем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се |
рачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи |
еби свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јо |
таде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> |
госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, |
="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и полит |
<p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — |
руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва |
о што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо ви |
ила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој |
А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако тр |
олитичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он с |
Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије с |
до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане са |
ског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачки |
сположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у дру |
ога друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске упр |
и земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш јез |
њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све с |
дварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је науч |
удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетни |
јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{ |
к ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и |
свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <p |
Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ј |
није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност к |
и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право |
о говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача |
ребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га |
као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио |
е Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог |
си. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет други |
сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест уд |
гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног да |
се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају прве |
не рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, о |
К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због |
аше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све |
ку химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са зе |
орио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама тако |
ом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један мла |
лади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека из |
смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на в |
ио је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </d |
рницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који |
повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у пониз |
— покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но |
мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.< |
онизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љ |
огласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањи |
, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су бил |
зврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио |
који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? |
немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога пр |
акоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго. |
е онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођиц |
Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брат |
ног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје |
p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше |
ело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које г |
а.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позн |
ворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она |
емачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједи |
ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте |
емачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> |
цом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним по |
, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је гос |
разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једар |
ца, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ла |
Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њем |
ладице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — |
ећ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег |
<p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и сло |
рофесор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— |
ка, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује |
тву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица с |
х се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су прод |
апурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <p |
да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Дра |
S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске вла |
ећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћ |
а са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом др |
не, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чино |
ку.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођ |
на праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан и |
ну смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи профе |
ви Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, |
пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампа |
Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари |
ушан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет |
и, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази ве |
пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан нач |
расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако ч |
понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била |
но се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптил |
д будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави профе |
и су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије по |
" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и по |
је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Борив |
па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чу |
забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S |
и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка чес |
о нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, |
несе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друш |
оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бија |
рај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара |
се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као |
је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душа |
родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштв |
абивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако вел |
тали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осје |
ег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> |
бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Ш |
ј ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле |
посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико |
озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Дра |
пар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то пом |
но, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоск |
поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим стол |
оте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <for |
о је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мис |
>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје гос |
а собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих |
<p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, |
ијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> |
у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да пр |
</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тро |
е их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звон |
дели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потра |
</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} |
српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали ст |
грали с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за врије |
оје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси с |
а се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били |
жбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађа |
са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душа |
шан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет с |
ћ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо |
овија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њ |
маћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Ј |
мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стр |
е поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове коле |
ан сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Б |
Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји |
цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се ма |
ко распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјешт |
<p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одлик |
малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштв |
великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{ |
који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двиј |
о.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва зва |
а два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих ниј |
им мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост |
SRP19080_C9"> <head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је п |
жан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошко |
тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и пов |
<p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме |
н Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер |
е дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас ви |
од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брз |
<p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и |
споде српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим |
но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам |
ор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, |
рпски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и |
швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резерви |
у, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту |
д по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да се Душан Тр |
та редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мј |
а, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим |
</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски |
— дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола |
дућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним нов |
један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са |
ави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се ун |
у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се ч |
онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Профе |
} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столо |
розора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутн |
ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош |
тарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и с |
е.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговор |
Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио |
свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола |
ва дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим чов |
келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од пр |
њиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао |
— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} |
у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и |
Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — ре |
оздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор |
зиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагал |
способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је |
атељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Бор |
Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе |
о се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да |
а Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Кос |
маљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морал |
ти ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема |
спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ћ |
научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су |
>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговара |
нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало |
тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог |
и хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд |
и, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Ха |
кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо |
власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш |
здух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеск |
шно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшн |
ебо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садаш |
, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дје |
скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако с |
чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" xml |
ри, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафа |
ајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је би |
едне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да |
е у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи свак |
бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Им |
олом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депута |
екако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Мит |
тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај |
оље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска стран |
Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то |
> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изб |
ну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника |
осанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики |
в, претресале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се ост |
вих владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова |
ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} |
о задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз |
ји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предсто |
р Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} В |
у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се |
трашна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и жен |
твари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак поче |
и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјеши |
е неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су м |
ривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао ј |
ем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали |
и носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а |
говарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S |
ости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда цркв |
исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту |
о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на |
кавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро |
<p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска |
м нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар |
За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и |
сподине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересу |
к тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се саст |
{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе з |
ску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога град |
данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да зај |
ојој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметов |
> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању нокти |
, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче |
?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умј |
ад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омл |
у се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} |
ове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети |
палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са ре |
ова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све |
буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ов |
е стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су |
ерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Влади |
у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према доле штитећи се с |
смијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p |
вославних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Д |
ове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од |
вранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Ду |
ру <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати ку |
рах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га |
ј господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред |
асти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим пр |
оћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак с |
онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двад |
ирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је |
ању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје вит |
љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који с |
у у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилич |
<p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — нас |
ћи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дј |
лично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Т |
Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није ова |
, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говор |
S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, до |
ришта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђ |
ући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо |
нокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, |
пске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко је |
, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пр |
ваничник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако е |
на у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролиј |
олитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијац |
ти, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повј |
сјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка |
остића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два во |
="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида п |
то запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, д |
о је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, |
кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто проша |
к ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затво |
плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице |
<p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али |
ривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог |
непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више н |
шу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>М |
ли ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо |
е, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да н |
алан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање |
имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пал |
ј одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне |
м узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босан |
оворило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерск |
умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, |
ано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирн |
е му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Са |
, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И С |
а сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску |
ти паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долаз |
и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти |
ебљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју |
живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи |
ужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот |
n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини у |
пагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џ |
лед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше м |
не руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се мој |
е погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанк |
лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад |
анаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши |
што да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у ми |
Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада с |
а изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом п |
га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих д |
ље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим виш |
едаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S |
и нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустри |
.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина |
спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше |
ранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као |
но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на гру |
ривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ниче |
и не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо |
на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто зб |
а спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Са |
је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{ |
амо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поч |
авио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се |
илним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све пр |
ано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, о |
На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук |
прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопо |
пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџи |
а и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имањ |
трахом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), аг |
едао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврча |
-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане уна |
аше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја |
доџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпо |
еж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико |
с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан с |
о у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено |
н да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а |
е се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на јед |
чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Фра |
би у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разо |
ма <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степени |
а говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, |
е учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит с |
д ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео |
ри уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и |
куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p> |
пође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сар |
ке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му за |
а ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан с |
Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли |
људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи |
сподине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Бори |
} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатс |
д се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у ј |
</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изгово |
рима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматр |
дузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих непра |
{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> |
/p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо |
<p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гај |
Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест про |
225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност |
а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо срећ |
ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена ов |
базног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по г |
онизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — |
ао да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Ср |
желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксав |
ј с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у |
о иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и |
је, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма |
има.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо и |
воја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не |
ерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Бор |
да га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зелен |
во.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, ка |
мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намрго |
ивца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само т |
ога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, је |
руге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове |
е Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска вл |
савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> |
забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту с |
домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове |
свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј |
а смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, са |
ри.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има о |
S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народн |
еморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да |
насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савје |
p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па он |
то ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — гов |
и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да г |
дје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и |
то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер |
је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак |
овом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на р |
гог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и |
ти кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може д |
љење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се р |
у за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не мож |
утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} |
пељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и |
— рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разга |
бринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим цр |
у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је доша |
</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си мор |
отив туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће пу |
ичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Ау |
одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, кој |
ршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем зе |
ећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S |
у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када |
те ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле м |
довао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} На |
сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бр |
е на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко |
огутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Кон |
ена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили |
то је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом |
раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали ч |
да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине |
а притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је он |
длучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим о |
влада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда |
жи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чис |
има.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и са |
у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздеран |
а се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само д |
само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одг |
меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у мемор |
улом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни |
и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па вол |
трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} |
ћ је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће да |
ле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим зе |
вали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, |
пијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људ |
права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне гра |
е у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му |
ега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је |
у и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби друг |
хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па т |
од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајн |
да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутациј |
нагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра |
езно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше |
ема дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ присту |
ли у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта с |
љ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше |
х земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и |
е! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столич |
и до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је |
од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а |
ик захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао |
во стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и |
n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узим |
{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да |
е већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и |
којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље |
се.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не |
пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, |
тић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој бо |
ратска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу |
, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам ј |
} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, д |
у, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и |
} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му ј |
мири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и по |
удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када в |
јатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је од |
ије се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би с |
тране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: кој |
з твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, |
Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштв |
о се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваш |
ари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису |
а, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је преси |
лас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред с |
о да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није |
ено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно друг |
увам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, кој |
гледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзи |
се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Пом |
г пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учин |
анима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијели |
атекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> |
е бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један |
ри гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче |
ијечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово |
Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док ни |
х ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртвац |
овини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску ом |
г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек |
.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n=" |
ободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не пост |
саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Сам |
, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим се |
ала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљ |
гријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам. |
им столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се |
ичке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати |
ле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале |
p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у наро |
анк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о |
ма омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, |
оде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на па |
орамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb |
ху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху. |
њем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као д |
иле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је до |
браваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> |
сове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брат |
непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да с |
Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} |
, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем ср |
воре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан ј |
би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, |
но неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а |
дној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговор |
балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ос |
и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p> |
јета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поч |
у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једно |
рбије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утје |
ини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, |
изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од ово |
о га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} |
јица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни |
уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} |
ар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхо |
79" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморанду |
о је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље |
е, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети |
да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се |
на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, ш |
тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — и |
“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се |
труја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски н |
дом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па о |
збуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само уда |
тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, к |
сли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су так |
</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши |
ужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика |
под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, |
шане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да |
о му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој |
спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су ку |
ва је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских др |
звјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и пре |
ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Да |
на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у |
ди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати с |
егова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами |
очито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значај |
није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, |
а те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш д |
Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под мем |
што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збра |
ликој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на |
католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сма |
говарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би |
еним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је |
ије уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже |
ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} |
да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу о |
да Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, |
ном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако г |
пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, |
погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој |
блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које м |
а, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и ма |
пношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом с |
застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћу |
ковање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху |
надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Бори |
лични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше д |
лада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати |
галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, н |
и пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосје |
у прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је |
еше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о |
ак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић |
онио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином |
губити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— |
ајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели |
овом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, ш |
рнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан н |
ље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да с |
према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо о |
у славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље |
гове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издаји |
ице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили. |
а:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство |
Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај |
о и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На |
е.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори з |
сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бе |
у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдј |
хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p |
љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— |
гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је |
љно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чек |
, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" / |
леда боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" / |
ги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на л |
стити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, к |
е госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски |
м земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједи |
но учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напа |
гова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала н |
смо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу изме |
, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Михови |
Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дј |
сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} |
иковаху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме |
ата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> |
мо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} |
ога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школа |
Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади |
праве?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непроми |
е госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно |
баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке не |
Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и М |
а врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова |
из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост |
оси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је б |
та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина |
начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се |
промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати чит |
м, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред со |
обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> |
ба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, |
и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа в |
ва ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бри |
нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да |
ујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати |
{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жа |
о, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан ж |
раду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престад |
, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је к |
још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење |
воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре |
, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се с |
ве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, ко |
да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан профес |
пи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступ |
се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ |
ћ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једн |
незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисм |
} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понаш |
и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драги |
оју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као |
пска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ов |
, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може д |
а добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у |
ву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо глед |
ину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, |
а, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу |
та.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи |
а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју пост |
питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем л |
узванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величан |
о може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је н |
— он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему ј |
е у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професо |
ти.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и дру |
г разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — |
ке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора б |
ст званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете |
судном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји |
ка босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник |
да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не |
авести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изво |
мо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако |
и у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему |
стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећа |
их удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје о |
ем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први нос |
/> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифко |
, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар б |
путовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једно |
ја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— И |
бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав да |
ја имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, |
ни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Ср |
м народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} |
почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више с |
ански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната ру |
елост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" / |
о касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије некол |
одину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађат |
ду хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, к |
ду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријат |
ац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у ду |
јприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада јо |
њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и првац |
с дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и |
около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, |
ост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би м |
ици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене |
бавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или он |
су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају |
о.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но ни |
постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из |
<pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p |
оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем пог |
е.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да ва |
м цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мј |
узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи < |
шљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>П |
Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни пр |
тао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омл |
се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски кра |
ћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху п |
, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душа |
тивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет наставља |
иди тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>В |
остионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у |
и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску |
ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душ |
ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије сн |
глађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, |
ема једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме с |
м говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У и |
а их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао ни |
на увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Д |
ера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну ви |
<pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душ |
бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гле |
ћ се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем зем |
вић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње |
.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети |
сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — је |
Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомада |
ти и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Сте |
ријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједн |
Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.< |
је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех |
огај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Ду |
.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Ду |
ито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се |
се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут |
хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се т |
јечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо |
изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германшти |
и га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена по |
де за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Тр |
орио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје |
о Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> чланови |
ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешк |
на? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ |
е — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог уври |
говорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки јез |
е сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} За |
њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је |
овини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се |
, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Три |
ио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку |
е на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> < |
нике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281 |
жим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из |
биљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што |
ародни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјес |
младина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом пита |
а овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насм |
ади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближ |
ар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на |
устите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> |
ијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању иск |
Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезни |
мишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било са |
е учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стран |
<pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињ |
да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и уп |
џи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне |
јерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p> |
шло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре мор |
.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим |
т куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник |
жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> те |
сти реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам |
ник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реч |
е разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно |
и вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник |
а ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо ј |
апредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде |
им кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање |
јаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом |
о онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испун |
рек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора |
жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и |
} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог пок |
које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом ко |
ста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада |
било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаре |
је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, |
не на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није у |
ко свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афе |
х Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће поче |
.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напре |
ичанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако др |
вао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами с |
цу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног д |
покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан |
ен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је о |
} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљс |
јећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одје |
Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде ж |
> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбе |
ред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изне |
ој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, |
али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је |
и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових д |
ас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен |
ић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, с |
ио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не |
угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево ник |
питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно |
и, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због зап |
b n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p |
ву будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаре |
да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за |
затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек |
ао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није |
ски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чарши |
ма људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> < |
Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификац |
вен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тр |
чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој |
савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило |
мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што |
долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говори |
Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времен |
ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из влад |
Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Б |
ри, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разг |
ећ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, зн |
уди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На ње |
и била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p> |
овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професо |
ше пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да бу |
кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће ов |
у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је проф |
а, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, |
и.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао в |
упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприл |
а жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи г |
за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио уну |
било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се пле |
требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча |
х нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, он |
гласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем |
ло лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово доб |
товали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику |
з на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није м |
и.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђиц |
ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви зах |
јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>По |
бина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</ |
ења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>К |
е, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио |
свим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, |
азумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, к |
е будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима г |
е попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну |
ловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не т |
авала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окуп |
а, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, |
а је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су |
смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </ |
одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност |
ло, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког од |
се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игра |
оме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему гов |
е, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како |
ком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођи |
га, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ. |
е ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати |
људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љ |
ивост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је в |
укло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског с |
ди им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све |
тњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу |
овић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није ужи |
не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, |
лизину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по |
е родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних з |
уцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се у |
едао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк. |
о на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица |
јан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та |
некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, јо |
ло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около |
освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, |
обру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> < |
омене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамот |
услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се спор |
вој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и н |
о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он н |
вјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо |
нда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам ј |
о, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао |
у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p> |
—- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек та |
им двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављ |
вина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гост |
се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њ |
га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само с |
тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На ова |
ихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило бил |
ког — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумиј |
а она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што ин |
подине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} |
во изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску |
шио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало |
ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође н |
му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, ј |
е пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци |
н другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљив |
у били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват. |
умачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу. |
стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећа |
нцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствар |
творимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван |
су дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздраженост |
n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџ |
незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити на |
p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито |
таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифкови |
— одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се по |
ајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, ш |
а робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у |
ку гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатн |
етињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не |
} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник |
вину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из |
рбин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља |
јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у |
ј страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да |
ле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од дети |
о, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издаји |
ску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима |
т смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности о |
крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суд |
ао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па ча |
аба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра |
и.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и |
лека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази позна |
аћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви зна |
оривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје пра |
лада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онд |
се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и муш |
а се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, ла |
е пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала за |
Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, |
} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног ст |
најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати |
амазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рука |
тавили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести |
но.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, |
/p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре |
ладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског наро |
ну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред све |
ола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како |
другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетак |
по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уни |
молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу |
е напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужуј |
а — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — дов |
дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих |
се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ни |
убазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> |
ваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дје |
Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе зем |
ина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити |
створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дом |
ига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе во |
аџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка. |
, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву куп |
но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> |
И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове зема |
- Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Ње |
колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Н |
толички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да |
дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јов |
пријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које |
се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустр |
ого тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Х |
лимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање |
о до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и |
ер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер ј |
штву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјест |
српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази уну |
то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог |
татура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно врш |
нио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да |
казе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> |
из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има |
Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се ут |
ухове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета г |
, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана. |
ст и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову |
вљају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта то |
ајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, та |
а поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бит |
ојих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{ |
и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му |
шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без тво |
јним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако |
Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нов |
вић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створи |
сма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, ув |
о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, мома |
а бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Тури |
авно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кућ |
пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са |
м своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то смат |
- помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара |
и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што ј |
се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> |
ину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини нед |
их раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пр |
ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p> |
е узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене. |
кој управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се |
пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло |
.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја дос |
сну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер п |
аво - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна |
ге неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господ |
ши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдј |
ити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов п |
ционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, х |
} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једно |
ао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашт |
под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао б |
о мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на с |
нате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у |
ористи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залу |
слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, д |
е л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у ко |
противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да не |
је био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог |
авни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма дру |
ушана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслиман |
више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањим |
увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Борив |
дној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни н |
није може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Б |
ва.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржа |
си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају |
земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Мног |
из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све г |
, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвјед |
оме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна пита |
питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих рије |
а, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески |
да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гд |
ти, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужн |
е чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу се |
не убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије |
толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чи |
тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено |
јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну |
ворио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунц |
а.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, к |
транога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се |
омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и |
у истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> |
људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му з |
ворио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и |
ра похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на ваш |
изира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на о |
х хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити зна |
и добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам т |
можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, |
вој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу |
јестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање |
сира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говор |
аво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показ |
чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога |
есијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бо |
ио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љу |
есати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу сви |
јеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то |
кајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха |
е слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам |
ла...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда |
н и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој про |
прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозо |
<p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога |
ницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло ш |
кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опе |
образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осје |
ћај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре јед |
? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак |
удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да |
ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође д |
ем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} |
зната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на м |
м промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више |
, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим су |
ше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк |
<p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш |
е и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјел |
настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђ |
на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и ме |
нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке |
е католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се туж |
држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Зло |
спуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу |
са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је поч |
неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Бо |
лове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је |
Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста |
није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њим |
пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби |
боре, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифков |
рено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар п |
носних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће |
према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од ли |
ј упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена |
етар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и п |
ружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Посл |
уташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} |
говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на о |
ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> |
право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, |
гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и |
ао мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изгов |
већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и ни |
дске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу ча |
м послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, дра |
ком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</ |
које људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим н |
и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари |
Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво |
бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она |
е слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да ј |
ј се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, пом |
или.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није г |
али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n=" |
томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно неп |
ју, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак сх |
ити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао н |
шао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како |
н преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни |
м пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновни |
едном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под њ |
ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p> |
ба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше ум |
е ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно чи |
Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати ш |
и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</ |
— немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги |
есрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне |
д; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гд |
к напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријате |
о-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим стату |
атлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p |
ељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — та |
твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Б |
} Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за т |
ље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заро |
ељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису д |
Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу |
</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опрос |
p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p |
едно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена |
све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела ста |
Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, |
ашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друш |
ши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спусти |
" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газд |
риво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о |
ијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у на |
им очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацив |
1"> <head>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала д |
сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, |
ке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све |
едну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И |
, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу то |
прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће об |
е <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може |
ој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју |
има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{ |
десила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља мит |
ај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осј |
куд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала |
ак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душа |
ј.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> |
азбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа |
и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјекови |
тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану |
то надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће |
Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" / |
изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се |
pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, ник |
ио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче |
, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</ |
ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p> |
шан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— |
ак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на наро |
тогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то |
али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, дра |
нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непр |
ерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Бор |
ким грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољ |
>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, к |
е све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човје |
сором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позна |
ров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тје |
у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде. |
<p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку н |
асно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше |
ир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да |
ки народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили ми |
е се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан са |
не, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне |
а сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се |
у своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подго |
говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправда |
вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да |
, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хр |
оздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаок |
е приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким коли |
гу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, т |
да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich |
ао из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не |
тјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Бор |
транаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да о |
отивног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио |
ја је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања |
ешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути как |
ти ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину |
ва прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случај |
Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно грах |
ве дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени к |
то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{ |
слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мј |
одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји |
ијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који |
о је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати о |
руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она о |
је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било |
ред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из да |
, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} |
ове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та о |
p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све |
их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала |
ог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи |
ревладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је пом |
, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узро |
је могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је |
="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму уста |
води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ |
ијешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, ј |
га, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове |
е савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њим |
рали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чу |
жне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, |
само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, |
једити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стра |
ичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — р |
је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према |
за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> |
гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, |
ренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непр |
ијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задов |
то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да ствар |
ака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> |
рвозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сеља |
ној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само п |
<p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје |
начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са н |
у биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је |
мо служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не |
дна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје |
аве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар |
сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој пос |
дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} О |
тски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показал |
орнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим свој |
а на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, кој |
е, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не мо |
како како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало |
остављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се |
ог око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насла |
о непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у |
се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туто |
с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који |
колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало |
кад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљ |
имански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански |
ре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком. |
устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто |
аше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша |
ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се с |
но крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обој |
онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="7 |
славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде на |
жбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> < |
пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога др |
њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислим |
урци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> |
<p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војс |
оба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог |
ари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи- |
о права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у |
а чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се пр |
читеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p |
ђати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друшт |
дје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да остав |
не на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још н |
а смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми |
да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи млад |
смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> < |
тив злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу проти |
буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бо |
пређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба |
и — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.< |
иде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необич |
мовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рје |
вата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу |
аљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до о |
, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Н |
вој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне рамен |
ог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу |
је могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја д |
да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око зем |
о главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између чети |
тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени |
у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> |
јешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Бориво |
зала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте |
као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађ |
И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сар |
емељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, |
са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране по |
о фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пук |
зао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторск |
е него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избија |
="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се |
ументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је свет |
обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су |
е, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би |
што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, |
</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто г |
ји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пу |
ћи враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није |
есетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија |
га, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — |
имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ |
учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрва |
ивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану |
ас једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говоро |
му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Три |
се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, кој |
ло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватс |
мендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет |
а с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цр |
ари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој |
е изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!< |
До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и ст |
" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобо |
и, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући |
а брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успе |
и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначн |
ије бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му |
вске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" |
један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће |
захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања ње |
> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још |
јем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— |
окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника |
икрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, к |
к испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} |
ешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</ |
јете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати |
а и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чв |
ојој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да м |
и.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовит |
p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као |
ји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су т |
оступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово |
акво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи |
ега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефанови |
ризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно так |
Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око |
ех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и |
остао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота убла |
сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо |
ненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са |
номишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузи |
убазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача |
Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S |
који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објекти |
ишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња п |
гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху п |
тичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а |
је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интели |
и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— |
ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је т |
ути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте |
и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говори |
а четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор |
лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> |
ни предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ |
Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — вик |
аве овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; |
о најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добр |
рхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дан |
једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је |
у се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чи |
хвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко |
ирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате |
пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио |
вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Борив |
лтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вр |
твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> |
поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да пога |
ти.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правил |
ло к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се з |
е када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> < |
нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту |
амо опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најо |
а се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва про |
за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди |
и Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ће |
итања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијес |
и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву |
говац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обве |
роба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p |
у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Сво |
јприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE" |
ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, ре |
азити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од наше |
а, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је |
јечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао |
ову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић н |
стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше |
рабрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјети |
ао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од |
воје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново в |
бијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, |
е ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је у |
да домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се пос |
есној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио з |
него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне |
и писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље |
p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор |
, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас |
ђење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и |
е донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Бор |
аш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и на |
слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и |
пуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о |
рали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говор |
гне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два с |
се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено пит |
ма прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и прекли |
опила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџ |
до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црно |
ме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, ни |
, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала |
њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Дра |
о некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је |
ђе су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима |
слије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васп |
а му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.< |
Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли ми |
ада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, сми |
жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још н |
о грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} |
} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спре |
е спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сас |
су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао |
ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам прав |
ћ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не мо |
ди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприј |
Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p |
тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед зн |
и министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говор |
мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само |
же бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћута |
Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не |
немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци |
рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— |
p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на |
тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погле |
трашно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са |
мије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати |
т“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, т |
авички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званич |
О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему каз |
земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљ |
и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она |
е је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са сво |
сетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док |
заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све |
ста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора |
.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече |
а да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод |
им, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прили |
едној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод |
има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по чи |
вај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед м |
разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће |
још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској |
.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, ж |
n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душ |
— изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један др |
које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли |
попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ при |
ао срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео |
ам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогу |
ихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и пр |
<p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за |
сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта |
сти и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпун |
хтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по оно |
залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушал |
о да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије мо |
збуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> |
о мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву |
се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам |
; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но |
ад.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у |
во шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловаж |
м кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, из |
н, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљно |
и у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг. |
шима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као д |
хајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зов |
претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој |
ене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад |
{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће |
ложење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајл |
тву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S |
ној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није ва |
шану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам |
/p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> |
зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело |
народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само кр |
S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у та |
ц, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p |
за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савј |
пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко вој |
у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвије |
ај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подно |
b n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значај |
вреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао |
="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће мо |
о да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара уда |
ори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у |
та? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде |
вајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше |
бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.< |
јим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када |
ознаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборав |
самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљ |
мача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова прим |
меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега ст |
на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Конс |
учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити |
сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарст |
кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у ње |
но.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу |
е овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога ј |
ити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ов |
чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до је |
дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за |
ј доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову прост |
изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да ниј |
лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит д |
>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p> |
убазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет саст |
штва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, |
јања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца |
ојавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко. |
робуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опас |
p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно |
аше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се |
колико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе наро |
b n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало кас |
малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} |
зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна |
ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјер |
унило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ак |
ара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли к |
е те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ |
ови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међу |
м садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су |
неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — пом |
е и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у |
та уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му |
старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Сте |
у, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и ис |
на.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — пошту |
лега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душа |
итала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за |
но, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} По |
олите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободниј |
ма.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да |
већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p> |
све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" |
пкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А к |
одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— |
- одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више н |
послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао |
ре осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, |
ј дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S |
укло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост |
а, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запитк |
дило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хо |
атоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог жи |
јде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове непра |
ни, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети ј |
а Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то нем |
које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој кар |
је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мир |
p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, ка |
му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду |
, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то п |
е мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима |
љада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерн |
доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте |
га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта х |
еке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и |
чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да |
увство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове млад |
аз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера |
неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрају |
ештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада пос |
више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријеч |
гођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам н |
овићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ра |
неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причи |
лава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјес |
оноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин ве |
здеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, |
елали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели |
занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине |
но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше не |
лијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије ј |
са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опр |
p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих |
ло, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у м |
чима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај праз |
једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал с |
пу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од м |
} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лука |
а је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, кој |
рже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи |
ти и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила |
ца ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се |
кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Б |
метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу поједи |
вом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када н |
ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кра |
ј див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх о |
учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше |
малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n= |
а удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он о |
дном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће би |
е погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с |
ју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да прона |
према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за |
враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То биј |
редусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Д |
е готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратници |
е на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљо |
араху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушт |
ваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива |
о земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се пла |
из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити |
атизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све сл |
смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку о |
правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да |
ђе јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту не |
омуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед |
уђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљед |
нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при |
нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјеца |
над очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> |
лио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" x |
д се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, кад |
{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежа |
е имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Три |
из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања нат |
то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог би |
овјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло. |
се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да так |
то сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Пр |
у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други |
очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра |
тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњи |
оме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, |
против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада |
се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси |
а је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жен |
а је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање м |
тице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну ул |
ила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се |
о ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један |
и и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједн |
чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слав |
колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, прем |
ам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и |
асмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви н |
језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам јези |
Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичу |
Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену |
овати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Тре |
етлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изгов |
е лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним |
еним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и |
ут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мис |
угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе |
ати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, |
ћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умје |
аше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој о |
се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би м |
о о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да ср |
стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас ни |
и на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у го |
е пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим леп |
е дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје ун |
је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му |
лади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који с |
да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио д |
едно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне |
ијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— |
Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} |
а сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, ско |
као великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S |
а њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се |
ј се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов кра |
у борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају оп |
врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим |
асположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање |
слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли т |
ок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господи |
ашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које |
вореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ д |
рио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, |
ваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га |
се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, |
ђен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу |
— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучн |
коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког |
и понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим |
— није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} |
у те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и |
оле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађ |
ољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> < |
ај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето |
вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, по |
ве.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, з |
прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да каж |
, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сф |
и да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и оч |
ње.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог ч |
ажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори |
но се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно |
рофесора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједар |
дјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему не |
удале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но з |
ми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и пада |
ице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгиц |
ебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> |
јући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице ко |
добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l |
амо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на је |
ауком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, љ |
н нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> |
донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио ка |
дно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срб |
иљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb |
ду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хо |
погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— |
ада буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на ова |
атске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесм |
исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, |
у је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи |
д немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки |
један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у |
сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, пок |
тача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; |
ме читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесм |
Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијес |
који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани. |
"31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице |
ак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је так |
рзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами мног |
ку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као за |
о, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се |
увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку |
познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год уч |
када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене ма |
народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с наро |
и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлд |
од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све т |
вини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да |
се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама |
ако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин |
ахом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и з |
лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— |
Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та го |
>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је с |
савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људи |
о сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да |
ри госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и |
а ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш с |
е од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече и |
за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.< |
ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући |
му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и |
кој влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домов |
ја нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у п |
А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас науч |
е више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, ује |
мисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако |
овори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити |
леда у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лије |
А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављ |
ашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан |
ука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер у |
у је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреј |
ичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један п |
ре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, |
ко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љеп |
дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тон |
њеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове |
лбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публ |
езаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру |
е мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог |
е га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном |
никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја |
Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше |
је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло |
е чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекциј |
био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се |
отпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмди |
лске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду пр |
небиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај бил |
ма времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавањ |
ванију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само су |
веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте наприм |
а ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, бу |
баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у свој |
у, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном п |
рифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило г |
ки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик |
почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где |
ривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаности |
ишћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да при |
олико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике п |
дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит |
, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим |
риваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се кри |
мим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамо |
ти више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом |
али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих пр |
оносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Ха |
лички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви |
/p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефанови |
ла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато |
есмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за друго |
што учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Д |
>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која б |
ја се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика прет |
ца одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би |
тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког к |
је параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струк |
земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — |
у, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мр |
у, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господ |
да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати |
живљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до |
еша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари |
о, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног за |
ни, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропу |
ривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} |
<p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже врти |
жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финан |
а га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напок |
} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, |
е питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког |
них ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих спос |
јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој у |
Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Иде |
ни поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уз |
врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих д |
а себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} |
ни, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш п |
од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само |
оће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока |
напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш |
у бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изг |
а руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече м |
ору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, ма |
ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама т |
ао Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> < |
остићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледав |
l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити н |
<l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити не |
времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога н |
све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужнос |
ш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и |
е, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а |
достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јоси |
уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте в |
ковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и |
иховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране ниј |
увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам |
ем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога |
стаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није |
у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатељ |
ише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички поку |
едишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се |
иједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви о |
све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јур |
и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забр |
већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости л |
с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је о |
добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини прот |
, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста стр |
стите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погле |
продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Ш |
их двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митрови |
ово доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића |
/p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој |
и догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустриј |
неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој |
ољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p |
<pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела л |
без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо з |
оли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим |
љу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, |
уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натури |
шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одј |
значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лиц |
остић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Х |
и Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће б |
тено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски пол |
ло, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се |
емаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Ка |
вић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем |
је, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— |
Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу |
андуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке |
ив овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господ |
а ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић ста |
кона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијес |
пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блу |
амо са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови |
нк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико |
лазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p |
{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, |
у ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобиј |
има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо |
ог духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже остан |
нутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам о |
ад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш |
овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напор |
а, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брз |
ко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не б |
рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући |
смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, т |
он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зл |
у се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сје |
дајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко п |
n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула |
р немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопошто |
ако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетни |
ћи га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај ч |
љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не |
да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турск |
потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи |
министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено св |
ог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па |
се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа |
ерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака проти |
врати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовоља |
м земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званич |
мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере д |
да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник |
алу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ н |
, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправд |
<p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје станови |
се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на свако |
Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго |
ећ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S |
на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин нов |
ај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{ |
n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци |
р је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој гос |
.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није м |
на.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав |
вање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званични |
д гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић. |
, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска |
иштила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у С |
ог странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учи |
или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш та |
иних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би |
Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан др |
ено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, н |
Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде го |
у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско |
тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> |
но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ва |
д колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз д |
риближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања |
иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја н |
ушан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им н |
и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од |
евићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се |
нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом т |
којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатол |
у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све |
са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском цар |
S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор. |
ед корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море бе |
, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашт |
евић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу рум |
у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Јо |
њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нап |
уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и врије |
ва српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба |
стице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило ко |
и једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе г |
а и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања |
ање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и п |
увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе ча |
лан разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пр |
аковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120 |
ан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у |
есне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифк |
авала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састај |
е учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <p |
јци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ус |
покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни ро |
Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато П |
орећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд |
<p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаш |
ио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа |
ривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само и |
а Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи с |
но насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем |
ан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Ду |
нске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојиц |
а закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} |
у Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу |
за на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну |
им костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европск |
, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се |
е осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и по |
сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш ко |
знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разго |
p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата сла |
онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све |
S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од |
ом образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опа |
је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом |
аво тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у о |
а, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Кост |
војих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, |
вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настав |
Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да ни |
свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и свој |
оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p |
о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p> |
ештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби |
се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви доб |
е међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, до |
учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве пос |
х имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хва |
Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово |
земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да по |
ше нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин се |
ут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, д |
он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега до |
е мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која ј |
ба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздраган |
у даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да ниј |
говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива л |
се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође да |
адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Го |
о оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у |
а је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чу |
еостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема с |
зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска ли |
е даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле |
тљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и п |
тиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку. |
} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на по |
не димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши |
стику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стил |
нзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођст |
тања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га |
ем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — |
Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и |
оро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с најв |
ма маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над са |
јеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, |
— свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи |
осту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кут |
његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његов |
p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се |
вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао виш |
у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изи |
изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљад |
нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{ |
ин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући нап |
га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кро |
</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацил |
вори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И |
ене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи д |
плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{ |
умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циљ |
о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача из |
смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте рево |
ба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наво |
јечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слобод |
p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и |
ије тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића |
на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Бу |
ичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био ко |
сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјева |
ојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доб |
ада му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат |
професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на о |
оме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колег |
RP19080_C29"> <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника |
SRP19080_C11"> <head>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостион |
ла и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се |
танак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате |
је свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ ку |
огло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљн |
ам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} М |
и само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шт |
> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамн |
газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> |
3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говор |
је, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина. |
ти.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу |
дала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај пр |
оде одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног п |
ста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, по |
то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и |
аком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као |
о у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} |
ба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме с |
} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали нат |
избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па |
је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него ш |
p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које м |
тра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежн |
напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у зем |
80_C27"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха |
то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Кости |
80_C16"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви |
.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, |
P19080_C8"> <head>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је |
газе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, |
дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обе |
напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родб |
здрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— |
аке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије |
и не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када ва |
вара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је с |
де рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, |
а на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је |
говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због |
ећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још с |
нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и ла |
ер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и ре |
праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете |
му све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} |
је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У |
су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати |
странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није |
аше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама пр |
аље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} |
/> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној с |
званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе |
хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улри |
према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачи |
нзацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто |
а брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Ни |
ослије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Кад |
асиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била |
и пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље |
бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била |
лазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S |
мљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када |
вић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душ |
ина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи поли |
иштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслима |
осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и прича |
b n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, |
RP19080_C14"> <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбу |
после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вр |
о, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се |
поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па |
народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} |
и код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје в |
што је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробљ |
вала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се с |
е важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеров |
за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања |
ога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво. |
ве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут |
уд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о ов |
становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је |
видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се па |
и резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> < |
ву бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривој |
зничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли јо |
, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекај |
авник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и ни |
допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с |
се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разонод |
зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш |
обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, ниј |
p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним звани |
е Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањи |
научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спа |
био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам |
о одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба заст |
жење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа сав |
} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов |
> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати ник |
дјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда |
и <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су в |
момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су |
му.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило |
ичега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном о |
рије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрв |
оста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против з |
ранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели ра |
егове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а |
а?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеш |
чнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и ч |
је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је им |
ријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови |
арајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко в |
бине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто |
"196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, кој |
а ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али зај |
ј Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини кон |
у некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А г |
<pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројн |
е — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас тр |
ку, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ће |
она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће |
чуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се |
ик.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф сек |
секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} В |
споде још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господ |
нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих |
пак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у пр |
је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Х |
бе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изго |
неговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И |
е може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{ |
села пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте |
ривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо је |
е окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестим |
нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у |
ас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поск |
ичанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ |
ав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсол |
и свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао по |
еч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас |
е крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће |
јерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије |
сти:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименов |
јетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. |
љећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни с |
ан да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католич |
адње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су проша |
.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи |
акав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Три |
ло ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схв |
н наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд д |
— Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче н |
нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, и |
тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа ни |
<pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата мога |
кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали н |
ти касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно |
ј, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу с |
осни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мир |
научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S |
ријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта - |
стили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стаја |
одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Б |
ас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели |
ам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</ |
отица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у |
говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из |
гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечати |
ти.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морал |
рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и млад |
"187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком |
у заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће с |
вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски п |
овор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шеф |
мо мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта па |
га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није |
знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ов |
Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — |
кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_ |
у те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је |
еликом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас ј |
ј борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Борив |
е увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, |
а земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећ |
на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова поро |
ем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је са |
у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га са |
у се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак |
и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ им |
него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи сл |
траше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље |
а ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица |
ху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио пра |
ћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њихов |
уку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни |
просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логор |
е, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Профес |
пнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него п |
не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи с |
као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с |
ћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући |
и понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо |
се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде пра |
ме сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам |
удске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас суд |
о шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с јед |
заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то |
.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а |
а и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског д |
прављала према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир |
ак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово у |
да се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Ч |
да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвозде |
тицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој |
која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као |
и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} О |
них вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној |
на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да |
о на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као наро |
.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, |
уго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом баб |
коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би |
оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у |
и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} |
а дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи ст |
"SRP19080_C1"> <head>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свали |
да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Хер |
осподо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне в |
живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред д |
ad> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и |
чника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцелариј |
S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладин |
ћи замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више |
И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у по |
обит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, ко |
е чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је |
у црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада т |
оге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поруч |
сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Влади |
овучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Бор |
једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда ж |
ави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отвор |
онијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгиц |
су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај |
на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају |
и чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево ве |
у дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин на |
дном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам пок |
и, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемо |
се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, м |
дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и |
када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђакова |
уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити а |
као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи |
вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и т |
сто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поред |
рен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост |
му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди |
а страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове |
су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под терет |
ч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског |
годан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћ |
помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због који |
а Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, не |
рвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљуј |
исли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу |
када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао |
Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени ост |
с, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то |
де отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погл |
снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и ује |
а.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, |
ше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p |
ор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се пок |
вај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто |
ркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Мусл |
еду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, шт |
е на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које |
им је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на д |
путише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чар |
вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да ч |
тражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што с |
њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог |
ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о с |
правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена ди |
ослиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се |
а се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Д |
итањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Ис |
заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бац |
ја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије врије |
де крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се ст |
d="SRP19080_C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињ |
дјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је |
о да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше |
евног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</ |
е за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</ |
ник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, |
<p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјети |
ласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са |
једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто с |
Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете л |
а, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које д |
оран повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека. |
не згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанк |
Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували |
родну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узб |
узама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изго |
словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одма |
онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, би |
на и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој гово |
један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други који г |
еки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначк |
строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - за |
на дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а |
} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прав |
ратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! |
вљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вје |
ослије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћ |
ужана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говор |
ху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на |
ан цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукам |
ему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „ |
а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је ј |
а врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лук |
ју када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи пораз |
мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано |
као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога ш |
послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин |
ра.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, п |
мо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дје |
ца, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше |
ка.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Ег |
јеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — |
.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и т |
уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго н |
Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили |
рите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, |
<pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>З |
накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у ог |
_C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски |
а у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викну |
да да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са |
ове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно кр |
пита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио |
— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двап |
.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала |
наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би |
n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но да |
есу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на паза |
свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико |
е рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као д |
, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним |
удима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један |
ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу вл |
" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, г |
као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће |
м друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а дома |
асти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да про |
обу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и |
ла стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и |
ти, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и м |
рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном син |
тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које с |
бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и |
есијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју б |
иком вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега |
што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Бори |
е и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да |
е, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из ког |
9080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, |
у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> |
на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се го |
а, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не гов |
боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би б |
ла, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Бори |
а, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер |
мно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p |
шом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и |
оривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <p |
н другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, д |
</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> < |
У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људ |
тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријеч |
двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки кр |
аше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна |
и и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} |
д дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман |
проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{ |
а.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли пово |
у дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мј |
овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> |
греба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она |
ор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на н |
тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаре |
аше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица |
ође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— |
је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве |
ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина по |
и у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно ј |
грађен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих им |
а.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном неред |
е на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца |
гом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски ка |
но неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачуна |
то гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју соб |
упио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и |
ни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и по |
уге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздиза |
ела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скр |
допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> ко |
тепенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о каме |
p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виши |
и шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути с |
раном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк ни |
жбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанст |
данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њен |
ке књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска |
осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, |
донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Бориво |
е ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао |
орило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покуш |
ом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако |
" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом |
ио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви |
е показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити |
се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер сва |
<p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила так |
ољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку з |
ором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богат |
не, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без жи |
вјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати |
.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасви |
дње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усирено |
заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац |
о је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустриј |
не погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два п |
а Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава |
Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странк |
је и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на |
го што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом по |
били званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на |
без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и |
вали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуј |
ће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је |
ција у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих бри |
роводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине |
ка управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му није могао |
хе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове земље, к |
жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се |
ади и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који |
ичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај неп |
заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегациј |
ајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ тол |
а.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате к |
и?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели сл |
ри том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и да |
ам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског ва |
учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с поче |
очео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње |
ола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико |
вало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завр |
ан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривој |
ађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао |
од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као |
м ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рам |
учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није |
ежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — |
{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гле |
се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, |
овјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стај |
} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право д |
м, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само |
p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. |
ше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери нег |
омаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са т |
е је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у ст |
а.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се о |
амо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаш |
ред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— |
и снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа оста |
овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Бор |
<p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништ |
(комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на г |
ило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде д |
не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху |
> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не |
да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесн |
чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је пра |
ња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њ |
Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца од |
е једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој |
сток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си |
њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ет |
ишта остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запит |
потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво |
- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд |
измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лу |
ва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној год |
крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред |
243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — |
трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањ |
ред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, |
дског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S |
p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше |
е још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно пр |
.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове зем |
аше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како |
један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> м |
ава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као |
Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одвр |
</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни је |
>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афер |
ве.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на п |
ега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из С |
онижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спр |
ећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије м |
о десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вј |
у забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Н |
рашног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам |
а га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извр |
родно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омлад |
о дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није мога |
ма, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и ов |
а раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни |
са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред д |
лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом |
опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, |
раху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен |
енерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако |
ти политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — |
комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали |
власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство н |
</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо |
вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бит |
ођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не |
у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подру |
рпску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Бор |
title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предстојника <pb n="206" /> исто |
undschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало |
муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединосп |
Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{ |
зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком |
руштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и |
друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало |
ужавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомич |
удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправд |
ору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно гов |
на и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу ос |
тишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу |
зи.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртв |
до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се |
ивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у не |
, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножје |
ав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол |
ни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, |
биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је б |
ислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се ствар |
боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако рас |
живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} |
о има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, |
нске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве с |
и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и |
о засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зу |
да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти с |
ића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама |
сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи |
синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је |
ма заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, |
<p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> наставља |
Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вје |
литве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце |
сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Ро |
о под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним |
својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Кости |
>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки |
собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, ко |
него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература п |
прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Ж |
ијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћ |
стријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупац |
њама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од на |
или.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтив |
то га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској пог |
а Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи ко |
Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је |
а су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали |
ну општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и муш |
едаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод њ |
рцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини |
равље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није |
ар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и |
и и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не в |
о што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто при |
живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, н |
ај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и |
пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе гд |
ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погл |
.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра в |
жи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} |
не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> < |
тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је нек |
а.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухват |
d>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудит |
стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за ру |
народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога н |
има.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове зе |
веним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срб |
/p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање заст |
сара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вр |
ајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" |
и узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што |
ућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа |
ма, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама ма |
ам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем т |
нски народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански на |
ку Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све м |
је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу |
политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај пр |
аш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уж |
сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Д |
огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је |
у на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет |
де.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чик |
је на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне |
итим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрв |
едовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} |
ске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џами |
оља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чин |
здравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља приј |
јесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе |
један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кул |
се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из |
ј Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније мо |
е ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом |
ајпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево |
ази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак |
ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким до |
рити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и |
то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до к |
е могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> < |
се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домов |
нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто |
страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлост |
же у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="22 |
д народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говори |
се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој н |
ривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то |
смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш |
скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац с |
да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p |
се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мај |
ати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка р |
на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије |
ри затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви гов |
м је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих |
че га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхан |
ла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Др |
рајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту |
разованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља стран |
шена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема б |
, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S |
јело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S |
ака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, |
српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубим |
ек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер |
ј котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димња |
ари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат |
о задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико ку |
Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Б |
све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, |
и се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак |
n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до в |
о огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су |
оњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> |
ој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва с |
ијед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити |
рајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са |
а, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, ујед |
ку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше |
тао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то |
с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од |
од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену ру |
се, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на с |
екршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирн |
а у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизал |
тите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S |
онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, о |
ти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи |
родица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све |
толом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају во |
биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, |
рбима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало по |
рске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустриј |
да се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљ |
е оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; |
и, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као син ови |
е лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани |
му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Ова |
дном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали не |
ане, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још |
због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада |
з велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења. |
е тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се |
.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу |
преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало уси |
ито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човј |
им, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одгов |
а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин |
ико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је |
ихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех н |
од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјев |
вирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну |
ше мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на ми |
ље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући ј |
-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно к |
тевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештав |
к, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим к |
и.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи |
ј слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Бо |
над решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше ха |
самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Са |
рпској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе |
о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколи |
да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{ |
ије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјево |
бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Влади |
друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но |
на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом |
али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад |
ојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и засти |
{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стањ |
полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од |
е за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад |
ћ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у |
меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља кол |
ође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{ |
> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, к |
е чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехоти |
дућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене ве |
p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, неж |
жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко |
о и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — св |
ут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би нап |
ке гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас |
гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а |
стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Кости |
ас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушк |
а у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и в |
кастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а неж |
ош дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би |
ослије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, |
<p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не ра |
говарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и гово |
јета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд и |
ична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше |
> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сјед |
четка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де посл |
едно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима |
и и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; |
дића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгици |
дих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо нек |
обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што ј |
а је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ св |
ретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвен |
ш нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, |
е вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</ |
а се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Са |
ла у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Д |
кама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и п |
е у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га о |
пну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стан |
то тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не б |
им јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за |
мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану |
о у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак |
S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском ч |
и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, д |
— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина |
астанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била |
рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши |
> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> |
старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отид |
пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљу |
дјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити |
је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака ниј |
p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми с |
е господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— П |
сај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки ј |
свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</ |
опе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевим |
и су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Са |
<p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српс |
е вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили поз |
а народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће |
х Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас са |
ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од |
што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносит |
немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите риј |
пског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све ље |
доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице |
а народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевск |
} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; в |
вјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама др |
ме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе.. |
хвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, д |
Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој |
да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, |
ћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа |
сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са |
се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не врати |
пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјет |
другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић |
ка бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство проте |
поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који сам |
е куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу |
и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их н |
е крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у с |
ецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите |
у чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} |
сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је ов |
сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S |
ску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клош |
а, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту сп |
неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на |
<p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску рак |
оцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин |
си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти р |
атити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече |
/p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За ти |
</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> < |
мате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо? |
кот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше |
ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не |
ољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога ј |
клињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не |
оредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без м |
дног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су ствар |
уља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори г |
елике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашл |
тпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујн |
ић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> |
ера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском |
ада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваља |
ада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се про |
а свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и |
аље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више |
а га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га |
и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без |
Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збо |
нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћем |
{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема св |
м не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловаж |
црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлук |
.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурја |
на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно |
с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава њего |
ци, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вр |
ова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се |
згледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увиј |
је.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три |
ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост речено |
абрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу |
пијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је дана |
XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског |
да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сара |
х и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крај |
рно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше |
де нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија |
х бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херц |
за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневно |
азреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> |
зо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин зв |
аљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по ср |
долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вје |
Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.< |
под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у м |
се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на окол |
елу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће ил |
ећма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све |
далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело |
и и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> |
р.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потуж |
умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док с |
ни, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријс |
домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домород |
ју и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; |
е младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на |
ки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, дод |
, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде ми |
рига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{ |
а, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више |
— овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести |
газио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, |
дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, о |
чком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије |
и-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два |
е у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
о ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је м |
тину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата |
и, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела |
цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај пос |
а напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што ј |
ј и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и |
спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у |
је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, |
ла амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је у |
рене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво |
слије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије т |
есор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите уч |
рзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, к |
ми служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене љ |
вамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му прис |
постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетн |
ој гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и по |
неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, |
и оно неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рач |
на указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се виш |
ано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла |
сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење |
и великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код на |
ежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше к |
дној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Бо |
каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек о |
бра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с |
ред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он |
му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом с |
ла, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у о |
да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види |
ћ се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом си |
вима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кик |
ком Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи п |
аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство пр |
х је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српс |
на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она |
} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и с |
, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех нес |
ила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова п |
е уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно |
ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо |
ородични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, |
p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пр |
свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме |
не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ак |
домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p |
то су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се о |
о разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p |
тићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је |
свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању си |
стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.< |
пског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му |
се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин. |
ајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је |
нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од се |
свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијеп |
ити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по |
ако би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих ти |
есрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако |
кше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој ј |
отов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, чит |
је био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али ка |
еч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га |
адан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетли |
његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} С |
, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна |
је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотин |
> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, |
и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Т |
лицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице сам |
тјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} О |
ког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено |
у сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно н |
ушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно |
ме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човј |
има.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело |
>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много годи |
авне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указив |
а залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сараје |
ма, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми |
се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То с |
и су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, |
о вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проуча |
че сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха |
ајбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетит |
аци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармоф |
<p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су д |
начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - |
аде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим |
ош мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутр |
ном умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Три |
} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Т |
агове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјел |
него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође |
омаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — |
у каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представн |
а сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку |
и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ |
му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије |
ада мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— У |
а с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Ми |
рио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је с |
пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он |
ра премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под к |
ћи и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ |
храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја |
си живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савје |
аничника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће |
мају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ ра |
повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљи |
<p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добаци |
а, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи |
езаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати |
оматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао б |
се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле |
а га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је крив |
ијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио |
кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигн |
> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна |
S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, |
ктер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним власт |
док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гри |
се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не б |
рски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје |
укавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторит |
з земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <p |
ала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцегов |
естирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас |
рења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их |
поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њи |
пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја. |
тране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p |
ао да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћ |
о на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе |
струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак |
на.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гле |
а њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} |
н израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му |
у сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако |
и на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик н |
свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очек |
тереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> |
S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ. |
</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је доније |
пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у м |
акле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не м |
оложај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, |
из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима пр |
пских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посј |
да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да над |
тивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче |
момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година |
<p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га п |
куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и н |
е.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а ка |
етија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сеља |
ички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике |
суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се |
така и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о |
видјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахим |
таја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ип |
е није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сирот |
е претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је при |
нио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, |
се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p |
т Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јов |
ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћем |
ица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби |
помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.< |
Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доб |
је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судиј |
е озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се |
но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио. |
литика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, |
м времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује |
"112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, ка |
> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђ |
.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? |
ази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Посли |
ка наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и |
овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, |
са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари М |
не границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на вл |
вље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момц |
ављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напосле |
н се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Кост |
ату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промисл |
тити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њ |
ацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у свој |
боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, |
тина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и |
ње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено пог |
, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав от |
е може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба |
ем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — |
вна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну мас |
а Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са п |
кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри |
ну читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је с |
интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећ |
и.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све |
е пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати |
стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо слож |
емаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје биску |
ваца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онд |
и је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чува |
на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити |
сни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе са |
е, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и зва |
и.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да б |
ве концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато с |
завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај |
бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас |
— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{ |
по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сир |
дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцег |
Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сре |
вани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријеш |
о“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по |
<p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није т |
лужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренул |
>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу п |
злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас |
твртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. |
а дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако |
она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, треба |
Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то |
ер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби |
ји вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, |
клонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а с |
они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није |
ош лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина П |
галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у С |
баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="cha |
подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао |
>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гл |
Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чек |
врда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на стар |
тријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, ш |
адовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чул |
дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће б |
} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се уском |
бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је |
да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише н |
осимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран |
у.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када |
ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло |
које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос |
времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, |
ви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ |
родица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем з |
ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што с |
нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: |
око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се поли |
е.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p> |
о?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви п |
p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није |
ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни ве |
дате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, |
ко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али |
p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драг |
, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздр |
лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин н |
ише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омл |
ренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у с |
</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба |
пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и не |
, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онак |
же бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту с |
ти интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака |
странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј гос |
свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У оста |
о што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа. |
о — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим неза |
био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу |
врсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се |
е ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добр |
га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ј |
ље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као |
, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних |
абринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва |
а изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па |
трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта |
м путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутат |
њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p |
мојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците упра |
му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког |
она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколик |
лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кро |
з два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић д |
вног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других |
ћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти ст |
и му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено |
личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> мног |
боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао |
љем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води |
да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остад |
е не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и изда |
то потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње в |
и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p> |
та, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он |
у садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо д |
Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више |
!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један госпо |
гано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, п |
и то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједар |
грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица |
њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на разм |
нком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ва |
пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изн |
творених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десит |
огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о на |
кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га |
ком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Д |
:id="SRP19080_C24"> <head>24.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градск |
мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — |
на и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин |
ољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а |
полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси |
редини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;< |
к, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатно |
е прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Мило |
е људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не у |
м шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест |
г коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корача |
јући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} |
га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо |
рбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шп |
гоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb |
ти против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати |
олутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичниш |
вину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, |
ољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влах |
ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с ти |
је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпати |
е пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли |
оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади |
агица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је |
иле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста |
је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но |
> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ев |
е су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један |
дућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви прис |
сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да |
<p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> |
<pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако |
бија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјест |
ротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p |
е послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој у |
ривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу. |
ла Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и |
ићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не см |
магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изну |
<p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика. |
и!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријеч |
не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господи |
е, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовн |
ије, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозици |
Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетни |
да за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући |
— Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? |
љу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и ста |
смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орд |
велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би о |
моћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могл |
, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, как |
си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш |
ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у |
оказаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, д |
анк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.< |
ног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није з |
ом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више |
ила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој |
од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били п |
ви мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од г |
упило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт |
ве гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер |
зилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је |
овори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гла |
се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па |
нда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги |
инистар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти |
амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одр |
гових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних ч |
е судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— |
n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни роди |
викиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти каз |
</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, год |
народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш |
рагица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је т |
, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се п |
"60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гос |
ја је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унап |
г опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима позн |
ије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуци |
Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред со |
Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво град |
и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из |
а.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љуба |
шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, в |
<p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, д |
јелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио |
а је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори. |
чезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се |
абацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p |
ење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван в |
смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа |
а прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости |
е иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљ |
за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афе |
Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима |
срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p |
чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад |
До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор |
или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који |
глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чако |
етрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли оса |
раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде |
има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту |
мјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешт |
ене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету |
поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је с |
ој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те |
p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Борив |
е округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, |
још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одл |
себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одл |
натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Биј |
елазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с д |
у не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и пр |
није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјет |
ић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости |
као, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_ |
сак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учин |
аја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се |
за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.< |
Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и св |
вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех |
тајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му прист |
ви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер- |
утом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу |
> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лаг |
есорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се |
и брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Бо |
ембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор др |
и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика до |
осанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, нег |
> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, мет |
рема аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средст |
гралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарај |
пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће врије |
сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ног |
, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Бори |
оруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити н |
, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражав |
се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, кад |
се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјев |
ло.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и си |
внуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Б |
лавну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане ул |
кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трг |
отив себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и от |
одерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} |
су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један друго |
ивој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се |
<p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пе |
расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјес |
е ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо |
доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на јед |
ких, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје |
ола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} |
ли своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорач |
прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана |
к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове |
ично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко ода |
кати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичк |
ти.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Триф |
на и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве. |
познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само |
дити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану |
рате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И нас |
ше исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права срп |
а, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјел |
рашној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјеж |
ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из наро |
вор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то п |
које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче |
страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да прода |
ам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лако |
ђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p> |
мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против ово |
е се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p |
кођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све |
је изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њ |
рима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> < |
екао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секц |
мо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то рад |
S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немој |
шлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој и |
ожити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, |
е.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} |
еч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима |
S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе ота |
се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога |
мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла |
лом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник |
с на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести |
њу.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломил |
p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! |
рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, |
{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престад |
дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још с |
у је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p |
зо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Он |
р свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда |
тног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тен |
а сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта к |
икад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у л |
ачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбо |
принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити на |
арила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="2 |
ош брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна кл |
едничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљ |
не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} |
ио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још в |
рква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док с |
нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се |
дсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше |
Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n= |
и до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И С |
p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, |
И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи |
</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су св |
ше није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, |
цало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен |
оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове сл |
влачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су простр |
имо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево |
врсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и че |
бе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био |
амо званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је |
дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на |
, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти он |
да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче |
младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо |
Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на |
су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на шк |
гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, не |
ад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас ос |
јно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више |
да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову |
, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Мар |
колико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним б |
се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, и |
и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све о |
и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквено |
аху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити |
ољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Кос |
етка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обој |
Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је проље |
евом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материј |
? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гости |
ре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко |
е преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учин |
укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и н |
издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{ |
ствује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су риј |
о више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је је |
а озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> |
изу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да д |
це крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Мусл |
ит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара |
по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантн |
е оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омла |
овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да |
бјесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене |
ти — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, |
S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Ба |
ђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио |
орати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} |
ати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Ду |
ml:id="SRP19080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно друго |
ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, |
апијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са |
ли великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чар |
ало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 годин |
та баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру |
за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи |
њу сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете л |
стве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјења |
а у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је |
гивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица |
ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Ду |
.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} |
</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћем |
програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! зна |
</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око |
донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, мук |
азовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећал |
агица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разгово |
ице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу |
бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хва |
и.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, н |
војачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драги |
нице већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустри |
отив — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у |
{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабин |
но ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет весели |
огих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и док |
им осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођ |
се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да свој |
поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соб |
то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касн |
аћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и |
о су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти млад |
предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред св |
тране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају |
ка се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се н |
ило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичн |
вог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S |
на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи- |
ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење. |
ађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и за |
и.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сара |
<p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу |
и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутр |
е прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У то |
е двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрв |
вим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p> |
у неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије |
, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли |
оба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крс |
/p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија д |
је пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давно |
ошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротво |
рзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долаз |
мо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у с |
а женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више гово |
ећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жељ |
и се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује з |
пљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић |
се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све он |
дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој до |
очаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју |
...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љ |
овјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођ |
лико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба |
а публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјег |
него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и ва |
е међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло |
купу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени о |
тету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелаз |
звјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше? |
антан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним з |
арајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други пр |
си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Ду |
е смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осу |
у Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гон |
домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, |
стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар да |
.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена в |
ица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p |
сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца з |
веле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову |
данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топов |
е границе непријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Ве |
ја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођо |
аше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, к |
и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још прича |
ђе на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним |
а.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, |
чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p |
ћи на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је би |
нолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, |
цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у о |
к Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој |
жи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српс |
прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико п |
p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо |
на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број ку |
една од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски п |
екло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану бо |
абу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске гл |
оз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне р |
када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих |
гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са |
даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је |
радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео |
ије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је |
ућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за |
ао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више н |
знању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, |
лу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапћ |
че разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је уде |
а и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</ |
ковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог п |
бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и та |
е очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Жи |
ла само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат |
p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже |
под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је с |
/p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С п |
е куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивањ |
> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и |
ше сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам |
баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким н |
вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје |
рских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорим |
стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша се |
хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста пот |
т онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе з |
е овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује проти |
, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је с |
ле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би иза |
оздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклиц |
равље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из ку |
вјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетн |
а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десе |
ољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а д |
арод — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први |
ни се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се н |
ску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вриј |
би, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио |
мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су |
игне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад тргова |
арински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови го |
утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила п |
а прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци прети |
ше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах ра |
о мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на И |
све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога |
</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом |
расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, |
ју на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све |
>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час п |
и шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не може |
морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни с |
но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљеб |
едели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно |
Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити о |
старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, |
ствоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, шт |
т, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и при |
евојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова се |
о међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрп |
у, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посј |
мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко |
довање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између С |
који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су да |
у стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вриј |
дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и |
вљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог |
, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Влад |
у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје ј |
> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> |
ишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанче |
ђице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два |
е, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и п |
ладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостиј |
<p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћу |
року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне ст |
ма припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје |
свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта. |
ивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети у |
очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у |
ар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је |
и.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, |
рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ из |
ошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с во |
те, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, |
одина, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и с |
ме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и |
еднички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећањ |
њаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше исп |
ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне р |
као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирањ |
ког сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама |
лио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом ка |
ве ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи |
{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђењ |
њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом праш |
домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господин |
питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављ |
у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наш |
етови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој до |
на.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљ |
, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слош |
S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођ |
Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако |
је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћу |
ам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојал |
за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на |
ашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни јед |
пак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не мо |
реде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања ау |
S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, п |
ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините |
ш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој обра |
запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без п |
ли, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну см |
посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, |
транци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско |
младине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n |
избило би незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, који управљ |
р се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде см |
праве и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро |
се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан |
нцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и в |
ом ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све |
заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као |
есрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је |
оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, ује |
и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S |
јанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо ост |
нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише ово |
зују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове риј |
љиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до у |
рбином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да с |
ј домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, |
урати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво пре |
влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те |
p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате |
у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се полити |
се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, из |
ући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са вла |
ка, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стран |
спије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хр |
ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказу |
ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — и |
дна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на с |
ила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћ |
маћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до |
осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb |
е видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило |
вот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{ |
имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Ха |
Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом |
мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад дон |
и носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задо |
мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је |
и сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и слич |
и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње |
њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним |
у најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга |
се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и |
што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нар |
љили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана |
зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника |
раду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада |
о удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда |
о да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — ви |
њени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају |
туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише |
вјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо |
да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе! |
бећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је ве |
у ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n |
ило око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} |
о баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У |
даред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету б |
ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правда |
е поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, д |
над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде |
а и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако сп |
не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— |
ш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, |
— Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови др |
е увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на чел |
азовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; ду |
на му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услуг |
ма им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према д |
човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је н |
е вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва |
скочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетло |
е мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пунач |
и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да |
261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, |
јевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друг |
ела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву |
јаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућн |
вабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетло |
своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана |
ла са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способ |
кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брз |
ца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степени |
е лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, срп |
ог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша |
ичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдј |
ије дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> |
м бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268 |
</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио |
во надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани |
оћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна |
аспитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио сред |
ушану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{ |
им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив |
есрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тр |
рује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у |
р.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима |
е учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та ом |
ривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, о |
црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и је |
адање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је |
е морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне < |
оружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су по |
другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} |
се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један друго |
нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створи |
>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и |
јећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да |
/p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер |
и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови зак |
ва неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојник |
"93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, |
<p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> < |
з твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда |
ед нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан |
о новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну у |
за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један |
нај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазни |
и ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељ |
е могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић ок |
едан корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка |
уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није зн |
, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадн |
бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и е |
ом столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског |
досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела |
ам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђује |
/> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас |
твом насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хр |
се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — |
по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од др |
достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, |
ашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када |
им својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забада |
н да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изнен |
{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ли |
за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Тама |
римале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица го |
епрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте |
вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратк |
ајприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" |
ривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво |
а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш зе |
.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> < |
е, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете з |
з сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — прог |
се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радова |
ник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а се |
ћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних |
јаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас |
том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу |
смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно |
лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n |
Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на |
p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети |
Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља |
сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифкови |
за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи м |
ребевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, |
и, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, тр |
аво задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова |
д шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечан |
одинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, п |
се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и зад |
а руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да |
поји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, |
појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о |
није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, в |
ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав пла |
ар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето ро |
ачин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој |
се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једн |
младине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрп |
ме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и чит |
х вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, |
је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док |
је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у |
у, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за уна |
орали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуцио |
тно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха поли |
ријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Н |
>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{ |
тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, |
иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, |
ити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p |
удемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да ј |
} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у наш |
ђе као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над |
ио миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући |
ни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је би |
ило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет |
ви гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се госп |
спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше |
но, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер |
и.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} З |
аке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и про |
ве женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то |
ак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на са |
каше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није д |
3" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није п |
што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који |
м питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> ј |
<p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Др |
>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и д |
вда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда |
p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n= |
агицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове з |
емаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљск |
собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секци |
стинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, ко |
литичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и пр |
са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне |
сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било п |
ник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нер |
рски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Каса |
Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Б |
тише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, н |
дјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за |
S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смија |
антином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више |
дити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице |
оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја о |
да бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није зн |
е свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујт |
p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из кућ |
ом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p> |
шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори |
е могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, |
јека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је |
а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем |
pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, к |
80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије |
оздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.< |
о, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за ства |
иказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и |
тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унап |
га разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта гово |
аше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— |
ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је |
био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за дес |
опало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, д |
једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па |
ча, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чи |
ви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пун |
тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, б |
р не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омла |
на.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, дого |
{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да |
комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А ш |
се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања |
еразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Тре |
он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник |
сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дак |
вним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај до |
p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће |
нда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збу |
?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођиц |
и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане |
на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{ |
таје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-К |
дјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући |
таде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо |
развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви |
оривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је |
је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале |
тиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се ра |
прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније |
на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родб |
с да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њ |
мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио |
жањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и о |
Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај ј |
ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> < |
вом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} |
а је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на чи |
> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио |
још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Кост |
десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиро |
сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове кас |
атоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиман |
зната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С |
Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столе |
се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико |
баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад |
е се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превар |
а.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад г |
ати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа њ |
е код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао ј |
штерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску |
а ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тим |
не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То |
када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S |
ар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади некол |
, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела а |
земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о |
дних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго |
н сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испре |
родних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је |
не странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили к |
Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио |
о сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал |
ик па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</ |
ој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, |
доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао по |
уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, |
—</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања |
нили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омл |
не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одв |
но лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа |
ца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једн |
>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" |
шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била ј |
ућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против |
ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драги |
и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не |
у имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стар |
{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих вол |
рпску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лоја |
Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељ |
маља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока |
а много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ |
оста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од |
ута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. |
остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим зе |
не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђ |
Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, |
ни, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, |
едарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно! |
служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не |
о жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто |
погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим вис |
а епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле ма |
владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој зах |
ник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о |
ози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједничк |
тупи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у |
оже никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случај |
е баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарај |
ди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш |
ји нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов |
дају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблијед |
ј није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ов |
није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — не |
ислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде б |
и, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.< |
дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гле |
по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим |
то је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; |
погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично ста |
мијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада би |
— поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да л |
дица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништ |
Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубље |
да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да ј |
мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у све |
газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управља |
а прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у |
зио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, к |
будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног да |
свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да д |
два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изи |
јевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дје |
ах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола |
а немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш |
баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— |
мо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, |
. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, к |
вој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужен |
ту тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена док |
јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од |
ад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође з |
S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увј |
ју Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владиц |
ти, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Д |
о на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа |
а дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ по |
> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало поход |
гу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— |
лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је ме |
>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га го |
а око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не по |
о није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само сп |
сао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би до |
ја Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— |
што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Пр |
собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, до |
оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мисли |
њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ј |
м часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А ш |
а не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући б |
и љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући |
фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овак |
рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ип |
о је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да |
у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у пос |
види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше и |
ти повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, |
не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њо |
год други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час пог |
ицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажа |
мрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Т |
ријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сук |
ти, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више |
мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју м |
другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла риј |
рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг би |
ш о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{ |
е и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаш |
а несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> |
ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је |
његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p |
а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће ду |
и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, |
тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је |
а.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вје |
ош остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака гос |
ан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Борив |
<p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учи |
г огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не |
<p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гле |
ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с |
" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, |
/> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што ј |
к се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да |
с Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро |
није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књиг |
обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, сам |
си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- |
је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То |
, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, прија |
.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ва |
Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна пој |
и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица |
ивоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим |
Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која |
вство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код зем |
{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Дра |
дњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест го |
е се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас с |
ба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите |
а увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини |
оље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали |
<p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одл |
зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баб |
жда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му |
ју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="13 |
је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве мат |
овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа |
дати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о т |
нији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћи |
израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно |
тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и |
да се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му шт |
о казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из су |
тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово осл |
че к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, |
е, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова ис |
а.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је та |
пљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примам |
аде, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је п |
ца још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Дана |
орило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интер |
шу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да |
Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Мол |
спођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност пр |
магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, н |
збацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједно |
дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{ |
устог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролази |
ама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, г |
гледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</ |
и са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Ује |
вати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори |
кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се с |
ана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су др |
е.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бија |
} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бија |
бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од |
а њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} |
онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Срб |
твима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на ла |
права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омла |
алутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p |
о сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом |
тар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетнос |
Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђ |
о на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго к |
је тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он |
ника свих званија; забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смиј |
чног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево. |
.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унес |
и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, м |
бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој р |
ом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са |
мате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштен |
Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако д |
њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Н |
народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда |
ва несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба |
доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда ос |
мородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо |
Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застраш |
ње угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ. |
питује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, |
Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p> |
анредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је глед |
атио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дош |
ћа су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управ |
као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај А |
мјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима |
" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пако |
смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као |
иво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и сниз |
ресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — |
о правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства п |
рифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлуч |
узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис. |
приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорил |
ана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p> |
еописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — п |
доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му |
аде сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју |
званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му с |
, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне |
ко му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још |
, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Ду |
тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p |
асти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш кор |
p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело |
ећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом |
о одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ д |
мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто |
{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то |
вјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и држав |
осне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву нас |
ена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето приче |
хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег |
ина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвје |
{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упи |
Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на г |
ли са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика им |
биљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n= |
хвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви |
аву, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, |
си могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа ниж |
ити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни |
ма, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — н |
гат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших звани |
бит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> |
Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? |
предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважниј |
ба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Са |
ом, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, д |
славних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се |
данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамт |
само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти о |
ли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији о |
оје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јес |
данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бље |
пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па т |
пи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса |
ечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути |
ше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и |
ила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала с |
додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с други |
ити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> |
за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше о |
е?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то б |
ишта ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шт |
аучи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби |
му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, |
рој кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> ј |
да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје рук |
итам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехо |
Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја |
све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд |
изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу |
дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пр |
S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главн |
воту, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима с |
у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, |
јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и |
сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој |
гледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а |
а, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски н |
царе мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гл |
Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио св |
о је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p |
ске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што |
ти и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> |
оду или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућнос |
иво добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби н |
ог уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на ра |
слије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином |
? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p> |
ихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу |
адам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је м |
присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о |
јела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви |
ље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{ |
је био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је о |
је замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! од |
просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сир |
субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових |
од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— О |
рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужи |
, господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И |
— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак о |
рпску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако |
олим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта |
е у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог н |
.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{ |
њу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, о |
к проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од |
погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена к |
није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — с |
{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њи |
загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не т |
бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — пр |
, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паме |
p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковић |
редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио |
се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне |
и.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замак |
е за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила |
на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, |
ут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим ч |
а васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских о |
е учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но из |
ве оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са |
евети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посут |
једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар |
а развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпат |
говара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико |
аку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним та |
рих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског х |
Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, |
оводе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарају |
ује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред сами |
ије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао и |
орђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се ла |
ао да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликов |
и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и муш |
р савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај нач |
а, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Борив |
их двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од к |
ца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немам |
p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој дра |
лико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с па |
када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што ви |
уго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом |
ивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озб |
ње у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисл |
и нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас |
калом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотри |
је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са |
ентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно п |
ог, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p |
од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <p |
арани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју дру |
е, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му |
а друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се против |
ешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на |
а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други |
Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, куп |
рочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ић |
је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћ |
рцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру а |
дну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом |
у трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелник |
Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне оч |
Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је глав |
, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује з |
е то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није н |
дан на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се ути |
p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до ст |
себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица |
ље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго. |
ан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а у |
догледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх |
јежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се |
не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету те |
Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају руб |
пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк |
ела.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки |
рошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и б |
игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељен |
ојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали с |
у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им |
а је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да |
а надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, за |
едну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду |
постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S |
огађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S |
има је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипал |
е.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> |
уди, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци |
едао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима |
но забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побје |
вршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се у |
аху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то нев |
а триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p |
мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ с |
и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем н |
и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске |
ј земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука |
а вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био |
им рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у п |
Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним |
Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Ф |
осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше проже |
ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигл |
лагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приг |
, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер |
о овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађ |
једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се |
послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заб |
ан другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се |
су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава |
у искреније, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту |
ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говора |
еле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори |
ог велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху с |
је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господин |
идјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на |
човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста д |
! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби |
дио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштењ |
тов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њ |
Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се |
тала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба |
p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле ј |
адо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазо |
су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој |
ну а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се св |
другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге иг |
једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић пос |
е овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи. |
адић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, |
двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам |
е.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу |
красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над т |
ош није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, по |
оворила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији д |
се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина |
ло у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији мл |
им круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју со |
положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и |
S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Триф |
се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продај |
за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли и |
један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то |
ио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се ви |
шег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Изр |
p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да зап |
е кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{ |
вдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и |
поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје |
а клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да |
они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По |
раво као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину |
} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим |
ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, ка |
и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће |
прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{ |
а да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи |
"149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за ч |
рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади |
Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово нек |
опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штог |
а Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло г |
јева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричи |
лим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па н |
о застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за пол |
ри.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чин |
ног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе л |
ских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах |
ске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред г |
{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, ј |
еда, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран |
вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сад |
<p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која |
све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје |
м статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања |
а на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из при |
свим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуш |
е, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира |
лу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</ |
у једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</ |
у се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке е |
мах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријат |
н није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је н |
ободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред нас |
да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спо |
неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сп |
јести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пр |
шетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и |
говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непреста |
на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајник |
ико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растад |
никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладни |
вани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били |
, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријс |
љење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Ост |
> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала |
не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта? |
собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и |
да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздра |
адоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ов |
гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— |
не у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сараје |
и нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху њего |
Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да |
оче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше |
е знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи |
маћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјеж |
лико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица |
за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" |
пет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све |
ве разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам др |
сме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили к |
лу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: дру |
му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Ду |
евојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него п |
задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p |
одине, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало дру |
уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S |
чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског сто |
вој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он с |
када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој |
уго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се до |
трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљ |
вара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са до |
ух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову буд |
овараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох |
> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехо |
нам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главн |
руштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није б |
штву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком вес |
све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његов |
туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се |
тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати |
оји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старинск |
лон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфи |
n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, |
Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно |
Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: |
љи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину. |
етниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душ |
, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зр |
ву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је јед |
ио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао |
сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} |
обједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, в |
ом ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрп |
ава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима |
ужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: |
а, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Ду |
— и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, |
/p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у кој |
апјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преноси |
Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p |
љицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке |
авршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и |
је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим |
мачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је б |
тој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не |
неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са |
он.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нароч |
ош мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га с |
.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, сву |
ј прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћем |
бротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом |
има, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— |
оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, |
ову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све бо |
њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку |
ин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је |
ени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама нај |
атеријалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије тол |
, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народни |
, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним п |
уче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни про |
ги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миља |
и тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитил |
ка јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно |
Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје к |
тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмо |
не главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна у |
м више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче |
е велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и жи |
проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а н |
/p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p> |
S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ни |
е туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <d |
о је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником ни |
ше и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не пр |
ијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим |
е сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је |
јех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} |
је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и м |
е и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су п |
ика Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа се |
} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да прого |
оју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаре |
изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Отк |
отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто |
но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и |
мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се |
о Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задрж |
p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела |
прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи |
тра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Јед |
види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озб |
љаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, к |
ро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за ч |
ој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити. |
стрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем д |
идружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први |
з наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тре |
воја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, |
а ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављ |
рве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Ду |
е чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Фра |
задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто |
израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом |
о ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног с |
ом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође |
је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да |
мљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S |
го трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито ос |
оворили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој н |
ну од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из |
баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је профес |
ренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше д |
довала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер |
.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не н |
песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и пре |
аху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из о |
си, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво см |
четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type= |
ко му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале пр |
уди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјеш |
атила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој |
pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државн |
нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје |
јаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило |
у, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са |
гом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господи |
уштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за срп |
читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће. |
лни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотават |
не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баб |
— проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље го |
поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>О |
у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи поли |
твар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових |
сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашт |
сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршит |
n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S |
дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У св |
д сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемач |
му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb |
воју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош д |
с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је |
ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми |
, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова о |
у будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу или по |
бина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Срби |
ој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких зв |
ану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> |
ријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег |
ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одл |
n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и проф |
жност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече сл |
ом сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој |
у достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у |
не у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан в |
а бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да |
.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S |
ођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло |
ијеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно |
рана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту |
дао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, |
дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, |
ви своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала жи |
онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра |
отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим ц |
не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог |
зане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху с |
ије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас доне |
на сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шало |
а оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење зајед |
ишта спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се п |
атио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје ниј |
{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије |
ју чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица |
, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке |
а на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по кој |
ави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано |
мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче |
од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица |
Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихо |
ићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешењ |
и одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако |
ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обича |
е и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двора |
тарих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митров |
рих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народни |
дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већ |
уштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина |
свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност. |
ривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости |
ати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.< |
3. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је ср |
енадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно |
иге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S |
овину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љеп |
анк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да з |
и у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} |
лу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они ча |
ркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!< |
талог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука |
S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави |
немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Фр |
ини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету д |
овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n= |
дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је |
гу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима |
нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читав |
еколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Бориво |
ану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо |
<p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозван |
је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по по |
о немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њен |
ратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с кој |
еке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весел |
подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаш |
, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више испов |
ме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је ув |
га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху |
имић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије нег |
ије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портир |
ви.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и |
егових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, |
ако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb |
ве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам ре |
иповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да и |
скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n |
да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је т |
земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ств |
ан, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опр |
жње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате зван |
— и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој |
се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да м |
су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових е |
иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у |
о извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели |
жнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику |
дравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о |
м тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоз |
аренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као |
о су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и за |
преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да |
ет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док |
га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поп |
, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као раси |
послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије |
ном непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p |
<p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам |
ама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакш |
е аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из наше |
е, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S |
ећина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између стар |
у је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Фра |
уди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, |
е опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повје |
, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје |
га проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дан |
дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настав |
ак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— |
им си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаш |
ж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у зем |
уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писм |
ас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну р |
вљали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од нај |
че Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом |
стаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искре |
нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одма |
зно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну |
јао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. |
е, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је п |
је много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, ко |
стаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташ |
ература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевнос |
и посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави о |
осни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, ка |
дао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај з |
ијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле |
а једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са т |
? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву |
шани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја госпо |
ло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твој |
рпство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Ус |
је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је би |
и се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је при |
а дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одла |
бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у ко |
јем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјек |
ијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај ко |
а је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титу |
због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби с |
чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио |
вор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се мо |
иш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим моде |
19080_C23"> <head>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за со |
није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љ |
уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим с |
а од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, |
а Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, |
на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом |
шана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштов |
p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дје |
викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. |
_C29"> <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха |
м на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну слав |
и, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и |
<p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој н |
аш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, |
оће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма |
дочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истин |
акле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, св |
од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S |
е скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <p |
и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељст |
пособних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико |
, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан н |
ну Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше из |
едно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је нај |
трано.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, фи |
а, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаш |
је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{ |
ици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канце |
анком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па |
га Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана |
израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се |
ече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: чес |
>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се |
один колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сут |
ак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођи |
се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао |
>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао |
љи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, к |
и се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и с |
вјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професо |
ћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче |
је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.< |
њем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало |
ретвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатско |
еси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Тр |
а наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривоје |
једока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове кле |
едног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Ср |
г министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљије |
Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— |
салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше |
се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у |
хта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251 |
вачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сје |
о.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али |
орати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје |
госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на г |
-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан |
дин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетн |
рио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног |
ао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз си |
ђу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима |
и.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега о |
шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263 |
гло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило |
д.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор |
нађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху |
е? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћ |
ти прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз н |
под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукн |
ласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се о |
офесор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо јез |
мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Ни |
расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних |
из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госп |
неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, |
и — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p |
аца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задеси |
ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој |
и нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свем |
хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <p |
овјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и |
је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> |
сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед из |
мо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човј |
е вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да м |
p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— |
чају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од |
9080_C11"> <head>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, |
у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића |
а Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим |
дника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне |
у, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, ко |
учио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у срп |
</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу п |
<pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- |
није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно са |
ово друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у |
ње и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје |
p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спа |
ицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p |
гао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То |
презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало |
енција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, |
устити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у ти |
:id="SRP19080_C10"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма |
:id="SRP19080_C20"> <head>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, н |
мовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди. |
p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и дад |
оварао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби |
и, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свј |
остојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натак |
бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није има |
ли ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <p |
, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да |
недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече. |
никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и |
Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништ |
луга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да в |
ски фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> |
срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио. |
вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да у |
јеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове |
статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се гово |
е, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да |
ет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну све |
ви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћут |
сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана с |
е то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова |
ити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, |
вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазнос |
им земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пр |
земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четвр |
сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као |
омишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разн |
овост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем |
лејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омл |
дно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му ј |
већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којо |
промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада |
ког краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да |
ојима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да |
ва са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далек |
амо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељ |
S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита и |
учношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога |
из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из ко |
лом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и |
лади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској распр |
есио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још оста |
и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорит |
од Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и |
чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није г |
исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ в |
и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио са |
ре до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше кло |
мско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао. |
.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог м |
ечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се бр |
во међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се |
вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да |
ње, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господи |
земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе су |
е наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде |
>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први |
у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које |
еко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, кој |
да нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ст |
госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица |
.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд пони |
лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам |
и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло |
лост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том п |
Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Пр |
е католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душ |
нка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не |
ед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена |
го одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску с |
а валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифков |
ао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу |
упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо |
и - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се |
а каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; |
пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро ун |
атељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, |
буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарств |
а, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам предста |
ор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевск |
стојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан проч |
а је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна |
ека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb |
рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити |
ако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тог |
ечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за |
лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бија |
бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатс |
ће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде |
ола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше при |
изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада |
="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према |
<p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} |
ва касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву |
је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изво |
Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с ови |
т се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као нео |
ер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, |
врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби. |
рловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и |
фесор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га ниј |
откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих кр |
ко сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже бољ |
то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасн |
мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> |
тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба |
<p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш |
шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случај |
ља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и из |
слије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече |
и најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Ф |
ше, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њ |
о искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђ |
Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем |
ким љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Освр |
је се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада |
т посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Ф |
гледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне |
јенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва зам |
ив запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима ни |
а омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се оп |
дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“ |
а послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је |
манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво |
Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни у |
ијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није |
и дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић |
х удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем |
ху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних |
своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту ка |
апираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109 |
и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао к |
у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Ист |
ах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се м |
лички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за в |
јерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало нав |
е ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечи |
изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и забора |
опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састан |
аше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар мома |
<p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.< |
другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пр |
ра Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину гово |
га, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према том |
ше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавш |
тички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле о |
се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен см |
ост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је ов |
отврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде лично |
тање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији то |
а госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Х |
2" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир |
жност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно |
д Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви з |
но у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</ |
клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном звани |
лије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу на |
гођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде са |
вим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о профе |
топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике |
p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} |
307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке |
а су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан пом |
поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада |
Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене п |
и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко јези |
м г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине к |
дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> |
штовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и |
ладином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{ |
опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба |
, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang=" |
други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио |
вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премј |
стог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у |
њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, |
г достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хиче |
афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико у |
великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена |
с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} |
е, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се |
у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професо |
Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у о |
ечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S |
о их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас |
овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Бо |
.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сараје |
је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре |
војовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ в |
<p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, ка |
био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако |
душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она исп |
ог стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каж |
био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када |
а и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> |
које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у |
изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све виш |
38" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се п |
им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај |
се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је |
и, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од при |
превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше нај |
о углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будућ |
даред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура п |
ше није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{ |
pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухв |
и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну |
та је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно зат |
с одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаш |
стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајањ |
ство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Фран |
</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није |
посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна н |
му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена |
и.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је |
<p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и |
ву фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n |
и.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа |
е широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледн |
b n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против |
ехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, угл |
искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине њего |
едао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} |
p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapte |
и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му |
но би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapter |
е стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удар |
прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему св |
овору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један дал |
клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се |
p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дје |
поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом |
бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лиц |
рпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше |
сли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обара |
лопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он |
усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је |
мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.< |
о да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним п |
о ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Др |
ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро |
</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти мога |
, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио |
је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва нис |
испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитањ |
е!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према на |
а је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше п |
ћ први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више |
азије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступи |
син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и |
овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче |
рци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове би |
коли, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне |
а тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Мило |
Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајев |
разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала њег |
адионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о |
езани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} К |
арочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом к |
арајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p |
знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> |
ндје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још |
ри у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме |
итички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђ |
ца овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забавља |
чина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се |
новити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, п |
но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски в |
Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од |
ца.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново |
земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — |
ше их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под ста |
ати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лук |
и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и с |
га, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука |
и мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Фр |
и главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Л |
92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака |
ски могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити. |
стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, |
а повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо |
ски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој |
онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је |
рао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} |
потребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће |
у, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских неприј |
аља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне в |
Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— |
дан другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољ |
познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када ст |
/p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за |
се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, т |
ади више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у се |
еле заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омл |
јвећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они |
у не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољ |
је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским кол |
, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви |
послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба |
да сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, на |
{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која |
ка, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за |
рећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Х |
нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој |
је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо ма |
обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, п |
а остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а |
ај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Ду |
арода?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио он |
ођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа |
сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} |
зицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских н |
а ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постој |
вајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је |
ки се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земљ |
аше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{ |
годно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повра |
змирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересант |
овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у |
м тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју |
руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се о |
ми, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и |
о јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико д |
ик једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није |
ке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски п |
.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједоч |
патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами |
е био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак мора |
то чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са сво |
гама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас упр |
ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам |
укав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа сав |
био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупк |
у слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позад |
јешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не |
разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности п |
, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, |
ст, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако о |
мо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифко |
што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — |
оче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо |
{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве |
ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове дом |
у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према је |
ану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ов |
е из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетач |
постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> |
и главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван |
рало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, кад |
{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, чи |
ру и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу нау |
овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када |
ст, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим згра |
у касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су би |
ве, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искус |
ослије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде пониже |
о српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој ј |
во је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави Франк, када Душ |
опу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу из |
родним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задово |
Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су о |
наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су |
стима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска кул |
е за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас те |
офесор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и |
као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и у |
другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат |
вника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се д |
ије мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби |
срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не |
нај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па |
ића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и с |
нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихва |
виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи |
вјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, к |
ренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, |
рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, |
Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички на |
нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га |
у брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се гов |
извесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очај |
ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвили |
; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину |
мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној ти |
бједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину гр |
е, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочит |
, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук под |
у.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непок |
о.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта. |
<p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће ро |
ужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву |
мјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Ла |
га, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечки |
вства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" |
аше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са ц |
е енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Кад |
балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке |
ушан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> |
и дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих згр |
их таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са |
овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} |
<pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју доби |
е друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини је |
је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг ни |
хију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској вла |
У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету |
ти.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њ |
а окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба |
авно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних |
тију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прек |
што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у |
скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас. |
ушан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој а |
ета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лако |
својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвј |
љу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, |
/p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље ув |
ваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промол |
ме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарај |
ло, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за ди |
оје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p |
грјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Бориво |
оји је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслима |
ио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђи |
у брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак |
ађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, |
ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у |
политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лак |
к нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Отк |
а.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се |
ижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше. |
а чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту |
потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</ |
вим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изг |
се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десет |
ше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.< |
ање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и |
лободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљ |
Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око |
ранпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се оглед |
ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској |
или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средст |
тварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник |
и у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све |
еп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских с |
и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћута |
ш није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас |
волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска |
ше издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћем |
ним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све |
, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским |
не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зелен |
да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и по |
одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не |
ела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама |
рактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насуш |
мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повре |
одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слобод |
учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори |
и из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си |
ривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да |
сјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, |
о и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње |
власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „ |
</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару |
ди, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бри |
на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме |
: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мје |
ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право н |
о министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му д |
ознанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао |
шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска по |
се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам |
рбина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је |
ти шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душа |
еман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрје |
ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> |
, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Упр |
но смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио |
чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а С |
ош нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска п |
а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ет |
је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што |
да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то до |
{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и |
у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико ви |
њених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца н |
Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набу |
имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му ре |
мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Шва |
, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио свој |
— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић |
Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би м |
такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исми |
стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, |
о си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те зап |
једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгиц |
е је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријева |
домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства |
господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику |
туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на о |
нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, |
за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гура |
нској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} С |
е јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука |
о, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; најви |
сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? |
ве могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Ж |
е он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви |
во пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о с |
И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени ј |
исмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у је |
али у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — |
рљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> |
— сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Лук |
асаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја |
ош мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горњ |
ротест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као |
јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.< |
едништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери |
а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и |
још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се у |
е Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —поче |
застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и |
а протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див |
сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга д |
на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сад |
ругој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у |
е мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате д |
чког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати |
авља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у |
желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и наста |
у странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава. |
у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, д |
пуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да |
ујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга. |
чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну култ |
да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилн |
и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вам |
скало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на иг |
анаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни г |
> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењ |
какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наст |
з способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} |
ак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси |
ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао ис |
{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, шт |
е ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није |
мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, |
ије у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се да |
лине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити |
е — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не |
о учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</ |
сподине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да |
у то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислит |
ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.< |
орити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска |
дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и |
дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су мно |
д није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још |
дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица н |
не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме п |
еља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриг |
/p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под брије |
авим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови |
повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупи |
више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли |
добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов по |
</p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но |
о други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „ |
многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.< |
г спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршен |
ерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико вре |
ављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпје |
> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће |
поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак |
да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како |
е ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, |
вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљски |
ретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Кад |
м благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се с |
суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамо |
ба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Д |
вој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада |
хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа |
а за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи |
вај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Нар |
српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља |
у дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..< |
вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n |
оју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у о |
када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет |
бити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p |
оме, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не и |
ди ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а |
скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Д |
а виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише с |
е још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго д |
и-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени |
из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни |
а.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је г |
играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен нег |
инили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи ма |
ам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син ј |
летке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођош |
н то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако ј |
ка, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стр |
аше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка |
сле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и ост |
та није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубоп |
и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сара |
> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра |
десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњ |
какове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху т |
ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и от |
и одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви |
и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претреса |
зала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapte |
стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођа |
уп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напред |
ве младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати ов |
када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке |
имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— |
у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који с |
ма и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чиј |
опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све |
а.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе пло |
раставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се |
ранк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћем |
ише нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивањ |
у?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац |
ин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у |
управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се |
отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У по |
разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше |
ите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, до |
е указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очиј |
реда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљ |
пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и |
као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштв |
е писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касаб |
свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Ц |
братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упр |
Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се |
вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, ст |
{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у |
мају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови |
у ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности. |
го.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђош |
ра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и уп |
ичанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увријед |
ио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Т |
рмонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха проз |
на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужи |
јели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара б |
еселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаш |
понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим |
анске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, |
о.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила сво |
че весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код ку |
ридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим о |
ко, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све муш |
ом од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћин |
<pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на см |
силног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио |
рно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да с |
им?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чиј |
остић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хр |
Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и са |
с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Борив |
о себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај |
е бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста |
на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије |
ј Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из |
, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа |
ене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, |
ше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газд |
ле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учт |
главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лиц |
рећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин |
и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?! |
сли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S |
аље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих |
у узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, ал |
која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и |
бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душа |
ов, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, ка |
ека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, |
ега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај |
е, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни |
ије никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Кос |
чано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Ре |
о Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ с |
ском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо п |
у своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српс |
узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и |
оји смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српс |
и је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржат |
много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опе |
е.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлу |
јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некак |
поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успј |
!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савј |
се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па |
шира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој о |
не.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој је |
анац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} |
едне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је з |
брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог |
вог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако з |
ем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви упр |
ре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не бил |
умњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.< |
нума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоћ |
овенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више |
мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, |
наца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очув |
је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.< |
ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами ка |
зирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше д |
о: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно |
, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет д |
цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласо |
„Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женск |
свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима |
тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушк |
Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас |
> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> |
собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби |
говори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски |
дочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од |
м, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Од |
када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начи |
јета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и |
а женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" / |
уше мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка на |
којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновн |
озна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим |
ла велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n= |
е и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душано |
езине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела ве |
их успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина |
> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашам |
се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахн |
ти руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и о |
/p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином ст |
та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да |
у прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио п |
та не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаре |
p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у моз |
ребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у ов |
је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку з |
у, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Сте |
али око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћин |
ници се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан једа |
е на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста ж |
анк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим по |
родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошев |
="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Сте |
ми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом св |
права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одгов |
такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима |
је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор |
на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, |
ом, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод с |
Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и че |
ин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног сп |
ним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето |
ш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си ж |
повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпита |
га је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се |
ише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p> |
дна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што |
ик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аус |
о што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту крас |
ину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му |
ћност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио |
е темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће |
ве земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без зако |
не мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости м |
икацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће униј |
, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми зав |
.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p> |
, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покида |
здахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сар |
родне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном п |
би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, |
њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати је |
ом сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго |
ћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава с |
вјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође ка |
чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед |
одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у сво |
пну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том м |
и жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову |
у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> |
иних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да м |
јећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођ |
не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Бо |
да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао |
и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју изб |
<p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТР |
сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере же |
се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у ло |
било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, св |
ешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и чит |
ке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто узд |
невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но пр |
а ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католичк |
реба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скор |
одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кико |
на стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> |
што рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње |
варени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остал |
о добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, прив |
школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су |
ма добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда др |
мао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно |
{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без р |
евојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, |
и нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оп |
фана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја |
ије преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала |
слио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то м |
никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.< |
за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није ду |
на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" / |
ему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против |
може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, н |
ан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бија |
живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— |
дати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би с |
млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову прови |
</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо |
Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: им |
а је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о |
који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то |
му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећи |
оваца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, к |
сти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић |
ријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без рије |
разована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стоти |
са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов |
ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи |
ман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен |
да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим |
</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели |
нај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу |
сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да ка |
Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара д |
була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце си |
ва земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије |
{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} |
к земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпр |
вријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни |
саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} |
/> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S |
S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмано |
Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаесто |
е ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта ј |
е су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, кој |
чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина |
n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више ље |
уку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше |
у вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то |
твар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не п |
бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се |
и!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек т |
пре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви |
.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једи |
<p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Бори |
е ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу нас |
и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошкола |
игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — ре |
, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе |
пског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> је |
њива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу и |
и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, нич |
ред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прођ |
Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је ра |
колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше св |
ји му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати |
професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење |
е наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је сам |
е цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешав |
ан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш |
а, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрз |
њим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по |
и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе |
ана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам се |
амарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и ш |
а ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око фес |
о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, |
лади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице б |
но.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их криви |
аљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој |
ивој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних |
ушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} |
ко у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се крену |
ас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свак |
је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није им |
није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није |
ри домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.< |
же као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, |
т, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори |
једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када |
ницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ приј |
Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <p |
три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали |
чинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико о |
ј ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих за |
гледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То с |
ког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа из |
ретрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровал |
стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа |
ица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих ш |
сет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље |
ио потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мал |
недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ пошт |
ме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста ра |
дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате |
у твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> < |
есе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Дра |
<p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише |
обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и на |
лобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио |
да њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пре |
<p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што |
инску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас |
S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и |
и нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На |
Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли |
турио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио у |
а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сад |
га нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-К |
тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трч |
о професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо |
а је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригриз |
ли — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан |
маћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног |
ни коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се му |
е у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S |
пособностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно п |
<p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савј |
реније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског с |
њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа |
то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио н |
е нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, |
шта не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У ос |
во биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218 |
е тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не дра |
врши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер профе |
ас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Наро |
ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмиј |
ишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју |
паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаш |
{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљс |
ј говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> < |
сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у |
Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска |
б да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пако |
коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљ |
ике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљ |
е је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети |
ранк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном |
губи.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан з |
>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се |
енско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судиј |
еди.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до |
итав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цес |
ијека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсми |
ого, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну рије |
ead>26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлад |
ња.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами |
а кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз ин |
ије ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљ |
рне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.< |
е.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестид |
и — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице |
о читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и н |
ћи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да |
ни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало |
ти изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стран |
да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред приро |
мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао н |
јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p |
м мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи о |
да ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриј |
реостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се |
и се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и |
утра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се |
Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвотки |
и она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, к |
, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао |
даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога |
атара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што |
а и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су |
српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између |
е при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и |
искуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католич |
нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господар |
уштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дје |
а Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник зем |
су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастре |
S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} И |
дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све о |
столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанстве |
он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, по |
одило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би с |
пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђ |
се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чуј |
дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почет |
удити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" |
ки кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човј |
е, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драг |
, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број |
Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— |
међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко призн |
а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="31 |
чи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— |
их веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо |
.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За |
ао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитск |
и казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом п |
упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој ос |
Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се б |
ривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, |
ану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно |
аклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје је |
мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Мус |
не вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које н |
о мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходни |
ренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им |
да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је з |
други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом прем |
и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио проти |
ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао |
<p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте В |
рдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, |
еба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија |
ја га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од сами |
еца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не жи |
, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође ј |
е је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настав |
осте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чини |
могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то ј |
досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се |
ек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на ти |
.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, т |
е он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска п |
ободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио пам |
е их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај |
и сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту |
и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од сви |
се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тај |
ласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— |
ћа се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју |
а које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу |
— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жа |
пет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада ви |
p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за ру |
а, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове зе |
ман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашо |
ао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дв |
мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ћ |
рине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине |
ло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има |
с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено там |
може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Т |
кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се н |
Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименова |
ва.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси |
па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се |
а лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег |
и, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах он |
би. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је к |
ве редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p |
шта на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— |
с се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута |
ету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати прест |
нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили |
ајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари |
х туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошло |
арод и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао |
риступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десе |
урском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста |
ламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривоје |
е се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незад |
ких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, ник |
а од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари |
ао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђ |
ако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто но |
тир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропст |
анас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву тргов |
вот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћ |
о да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину |
ри ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствим |
гов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господи |
и се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, |
ај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још |
аници његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да |
, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу ови |
већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за ко |
{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику прот |
је.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, |
ан. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као д |
добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске виј |
е ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много п |
евим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је т |
о, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више |
он дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској |
{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, |
ободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна |
ђама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се |
ти шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста |
лади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој го |
е образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице |
Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућућ |
о и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро св |
ти, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омла |
нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву ов |
право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се уп |
ародних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? уп |
се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову пор |
а, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља |
нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме |
мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <di |
ош роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправд |
аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} |
сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху из |
Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа |
уди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробуди |
<p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но т |
повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже. |
тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро зем |
туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом |
гнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковиц |
и пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа пок |
тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло |
опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њи |
га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да им |
наш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући |
сти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онд |
стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Бориво |
раљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног |
е разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p> |
ице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} |
дин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни цен |
Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћин |
души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, д |
пали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједи |
е ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} |
н.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, св |
ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут |
, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца п |
ира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ |
pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцегов |
</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повод |
као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам |
не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком. |
длучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су от |
аја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену |
р ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за з |
зи да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} |
н запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио. |
српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда т |
шљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> |
, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље |
н најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p> |
ста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} |
и малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата би |
овуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их |
> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољств |
> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на к |
ане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљи |
е нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од в |
да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па б |
ње снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз |
ош имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима х |
се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним |
јући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем |
тави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога |
ћи се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за |
јечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није б |
а; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но |
енована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је п |
који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је св |
ати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред |
ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране уп |
из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и |
р Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада |
Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волиј |
у увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђ |
рити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ри |
никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви |
од ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије дру |
а научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, С |
имо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас |
интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао каз |
Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} |
едну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане кор |
овића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према уп |
актер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас |
на гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и |
Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Сте |
као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његов |
дног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из д |
ви твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријате |
вори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, |
износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, |
и-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало сас |
обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читав |
било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетни |
момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече ј |
гица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њен |
ац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети го |
јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо иза |
х из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи б |
је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио |
рбин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина пи |
именовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду. |
ападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред соб |
и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским с |
<p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Је |
више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упр |
ема Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заје |
касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силн |
ковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човј |
нике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се виде |
у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ. |
е није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Тр |
као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све |
према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када ј |
е узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" / |
управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није г |
а га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом |
и на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она |
у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској поли |
војака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био |
коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задов |
ицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се |
за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непре |
први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је |
у јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и поч |
је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва |
ом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на ма |
начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска на |
це једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на је |
товало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебато |
а, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у |
ије било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове с |
Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грд |
а муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи- |
адржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, пс |
вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када |
е о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васп |
на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је |
ну и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му |
атити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да не |
омјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут |
а.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену д |
брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра |
е за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једа |
есма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјес |
о је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Кост |
лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијем |
амо зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истр |
Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се за |
ма пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмиј |
српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу к |
обро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и за |
на Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке суди |
аред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим < |
рвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се г |
ачелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{ |
од свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном пи |
е, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот |
<p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сва |
ред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, |
ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њ |
, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ли |
ица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и |
ак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питањ |
што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући? |
е љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе |
оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској. |
нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих и |
ма.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пр |
, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не уч |
лободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом |
сподар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души |
сти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савј |
те за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за сл |
и љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S |
поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да |
азао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>Д |
зив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте уч |
ећ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она |
{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том |
ју — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једн |
званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег на |
ирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати |
му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промј |
у.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у |
на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почн |
аинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије н |
к о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се м |
крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечи |
га то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо |
ом питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досад |
обан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да |
азоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљ |
хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслим |
о у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљи |
ласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, |
ковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се |
и још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих н |
слимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искрено |
на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажава |
пуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може |
мну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви беја |
пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не |
по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— |
аком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— |
сти и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред |
видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем |
јску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, |
аџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно и |
воју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана |
и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} На |
тављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Так |
увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује да |
S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и |
вјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не |
</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријек |
знат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање |
удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и |
фесора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао ст |
о се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није |
а час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и пони |
ни Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све при |
1" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види к |
коро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго |
је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста |
шан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од н |
омаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је он |
преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, |
хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми см |
окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом |
овору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати |
ека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зат |
потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим сре |
д првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сар |
:id="SRP19080_C12"> <head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стеви |
артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих пре |
а појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијах |
носпасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, |
бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безб |
дала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто о |
, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и |
/p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ирони |
е ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све |
подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, шт |
е отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког оче |
ркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није за |
стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво дру |
арача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бив |
иштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народн |
, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са с |
до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе |
ало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још |
заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуст |
оз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца |
а госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. |
је боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред поја |
лу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи |
<p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо н |
нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако |
сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и от |
у књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онд |
о иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем |
ије ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но над |
у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мал |
једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето с |
четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељи |
розвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Да |
миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „накло |
ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња |
ада би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу М |
азговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госп |
ужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж м |
е до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изош |
евојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи д |
ва.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, о |
ог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање друго |
а обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг |
одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је |
оностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати |
госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо доче |
зио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, и |
ивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човј |
госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове |
то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријеч |
ју мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га |
.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љуб |
о душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло н |
0_C24"> <head>24.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, |
како — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Прек |
е.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног ста |
, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ни |
омољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате и |
ганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближ |
лагајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској бо |
свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир у |
и пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му |
о, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>К |
ани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској ка |
<p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се јед |
е ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Ха |
колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обој |
и, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- М |
ог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
у на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевој |
ртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њ |
рифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао с |
а је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Вл |
странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде о |
ако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, г |
овао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица |
су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба мн |
како — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарат |
памтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и ј |
о да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тре |
о шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанц |
ности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, с |
м — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у и |
лазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазниј |
ра, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи |
тос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које |
оложење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега н |
т се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај |
иште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало под |
пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весе |
један и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ д |
ори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. |
бин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи |
брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прош |
ицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скам |
њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно |
ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указ |
ка, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час |
ји њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагн |
дина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се п |
шта се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и |
оред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан |
м народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ |
авно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по г |
— Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдам |
рамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинит |
и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај |
лан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у ка |
лаву и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одго |
језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су с |
.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевски |
гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се |
Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p |
вце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу... |
и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније |
и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљи |
ати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку |
е тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и стр |
е нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше к |
е растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуг |
.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, |
лед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а а |
и му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, д |
отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић |
бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крв |
е казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали |
љен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не |
ешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништ |
од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу наг |
бина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам ције |
слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Х |
, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар |
и и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати рас |
а то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне С |
аса, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S |
ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су |
војака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, |
и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непре |
S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње б |
јећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Бор |
јничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвал |
пи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га нап |
ер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају |
е све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске држав |
ао да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као к |
ка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто с |
ире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече |
а да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лоз |
нце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одго |
и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу д |
траг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ов |
је братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и пр |
е у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бунде |
себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чел |
ди, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се |
чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов поса |
а би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има по |
ра се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешк |
бим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао |
ао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину уда |
х породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђи |
ш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српск |
од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као |
вије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова нас |
ежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори |
ао да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог |
као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина |
тевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никакв |
у одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, к |
стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност |
ноге друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер ј |
и би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране држ |
икада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријеч |
.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које с |
мо нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао |
ицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је то |
политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад к |
на га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не го |
ижи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — |
јерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима |
о уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити н |
ије било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгиц |
ода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје |
саби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новост |
турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Ме |
и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорил |
т, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска |
, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који |
ког статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — о |
мом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против Срба који нијесу др |
p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуч |
е само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме |
у да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лук |
вабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кућ |
ник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео једа |
м Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста С |
шло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни |
ш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем |
вом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и л |
Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{ |
Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човј |
пити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших в |
себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наст |
се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да |
ле, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предм |
те г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад |
ајјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Фр |
о ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> |
о овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо |
рачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред |
тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгу |
</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати |
к.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се з |
ађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја |
ди, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз ис |
лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему |
брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Т |
пак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш |
никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то |
ко лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се уч |
је мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових |
е госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикри |
има и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет |
ожи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гд |
оћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> би |
шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене |
еволуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга зва |
Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите |
на више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они зала |
оне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма |
страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај о |
о радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би |
ћ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато е |
гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p |
ним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је |
внодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. |
<p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу |
јева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут |
овим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а |
и политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с јед |
ињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе на з |
роговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и |
ада буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не |
бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако |
а, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, н |
страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк |
ош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бу |
оја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у и |
м говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе |
да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је |
</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција |
е му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погле |
Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и с |
подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међ |
} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Зајед |
а чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су д |
мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>При |
ици, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толик |
је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њег |
ји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињ |
наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине |
име делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњ |
једнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То |
љовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој |
ожај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је усл |
днички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста |
<pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви |
ми у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке на |
лом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} |
ће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманс |
српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине |
рпске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси на |
сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајца |
"231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Н |
S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то |
мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци |
е и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрват |
постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке |
пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том см |
а још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се мо |
нда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гроб |
ити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми |
него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако си |
љеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него |
инио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје ј |
зума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами сви |
ашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага св |
ас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може н |
лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земље. |
сли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> < |
е, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изн |
еге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учи |
тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, |
ре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друг |
доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је бри |
вуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто тал |
а и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате десниц |
агазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифк |
а најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} |
управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> о |
, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица |
но предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостиони |
за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој |
зреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине |
итичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство |
ра и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој о |
ђице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите |
Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској |
но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло прави |
ског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином |
свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из ње |
сти мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али кад |
мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут м |
d="SRP19080_C27"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетни |
ко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа ни |
/p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича |
упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знат |
, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је с |
аш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</ |
е и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не |
етити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише с |
х.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све |
то овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља ј |
нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да |
иска нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом |
још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргн |
во дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских ку |
и стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, |
сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе |
исника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против ово |
тив веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче са |
против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког биску |
од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле |
врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кро |
вотом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на ов |
тављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> < |
.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања |
во име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја |
ине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадова |
ао да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и |
воју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића б |
љ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Ов |
ја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво ј |
p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био о |
умња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да бољ |
ио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја |
а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно р |
ам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, |
ам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, |
анаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе |
у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и дух |
да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вј |
ина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали |
научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све поби |
цу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе |
анке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином ир |
том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може ник |
шљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окр |
говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цв |
ка сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслони |
; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше шко |
бима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцегови |
уђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један |
и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јаг |
оре, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо мора |
повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је |
<p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, |
суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер он |
же чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле |
далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? |
p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, |
.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена? |
ћао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако м |
г сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и др |
Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити је |
би у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није |
и, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог |
у крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> < |
види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пр |
а око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Т |
еразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом п |
оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на |
јем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити |
вај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више |
ије могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред в |
чена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на в |
, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи |
глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно п |
вата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својо |
сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била |
двраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч коле |
рби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрен |
ла Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему до |
о из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовин |
аучки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоћ |
зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само |
мазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га |
елима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује м |
али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је |
шљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку |
дљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам в |
о неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да в |
о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <p |
и омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и |
но и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљс |
ту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки пок |
ли, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p |
— овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Ду |
?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојиц |
ио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим дру |
аше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да ј |
надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би и |
е школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да |
н храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и |
раза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мус |
а избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи |
ристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступ |
е до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је |
прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, ф |
у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за уда |
} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио |
код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, ал |
ино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душ |
шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђ |
о.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра култур |
за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуг |
итећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Срб |
стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На који |
ке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, |
обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као пр |
последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно |
и дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, пони |
а чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S |
/p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} |
и дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од |
Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, к |
крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно |
вцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са цр |
мо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан не |
ојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниски |
већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостиони |
ости.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачк |
че слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође нат |
мамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко |
да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чува |
овао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Пр |
> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погр |
сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може на |
има. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клон |
?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде |
че се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу |
ђе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натр |
ве до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као и |
спунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово |
тале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{ |
једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче |
ледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Бори |
а бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учини |
сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Де |
S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли почини |
</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај |
аљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа н |
о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њо |
већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди н |
Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ј |
/p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни једа |
последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко р |
рагицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања изм |
ој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спо |
ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици |
p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи |
ој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- |
ем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљ |
не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опе |
оби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но |
евало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје |
ест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбу |
осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој |
p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док |
да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} |
S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се |
ао једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела |
дно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења |
тло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плав |
р: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му |
> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хт |
остића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у о |
а има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног мод |
ђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са |
бом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај |
предовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и |
тро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше в |
</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је |
о статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са у |
р с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги. |
јетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су |
него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из |
ио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести ве |
одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају н |
узаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи |
када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а |
ванчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не из |
бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху се |
их планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био |
ник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета |
земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер |
јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послије |
то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у о |
Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли тв |
да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи |
маљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут д |
, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и не |
.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате |
кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} |
мену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — госп |
у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо ава |
ра забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати. |
ине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.< |
а управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <p |
сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговин |
т, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, жив |
и зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни. |
ама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску |
а се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска |
ба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најн |
.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према |
слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлог |
за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са з |
то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно |
са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почне |
ције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да бу |
и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати ту |
а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</ |
све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из |
има служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који с |
и?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налази |
кољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се р |
овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Срби |
е лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кре |
ијечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има прав |
ила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он |
ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш н |
аво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> |
но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип култ |
Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> < |
, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драги |
епотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не |
ита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p |
видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није п |
ски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} |
у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S |
уду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, |
своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чуче |
дно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат д |
ом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — уп |
в живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— |
о у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човј |
Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са в |
шао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и м |
уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушк |
ена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца д |
сположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним г |
да ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на л |
му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задов |
почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То |
поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма прома |
тарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и к |
адин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл |
ка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одај |
ве више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве |
ајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фел |
чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} |
тво, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама свако |
ћ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не у |
ерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледај |
и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерц |
.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не п |
ега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота. |
дмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јо |
душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли |
ане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања |
преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити. |
о хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.< |
тељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече |
е насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="cha |
мо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, кој |
ицима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> |
они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у вели |
пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то та |
скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који |
мана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај |
Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматр |
ве лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговор |
оба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни |
на земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод н |
?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтј |
и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му |
том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обоји |
ило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза |
— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је бу |
гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем |
ћи?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гд |
о не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта |
е вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не м |
{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешк |
д петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а |
једно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</ |
и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред |
Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту тргов |
нице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{ |
ић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и |
и-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изглед |
радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идет |
скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити |
савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p |
и отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тирани госп |
ад тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} |
е на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати л |
едан бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У к |
не ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљењ |
ор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјец |
уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора. |
собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба |
</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} |
касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Пред |
оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи- |
n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало |
и с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стра |
аџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с |
затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић јо |
пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га ј |
— како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> |
естано од оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средов |
<p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну з |
се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у ж |
удо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема в |
p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — |
ет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам в |
ви.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и |
те тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви |
-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одп |
и-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свјед |
мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, н |
Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружа |
, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако |
да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу |
н сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га |
ће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље м |
p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим да |
назији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вра |
мјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> |
вај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије ово |
екет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице |
ивимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да |
се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пре |
малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, |
трану.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити |
ћу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има п |
дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавст |
је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју |
шљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека |
ојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код |
а нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нис |
а не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— |
ловима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он |
с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове стран |
ство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се |
а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим |
ада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не са |
S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што нем |
е нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, л |
против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никак |
ли, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми сво |
ја се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на |
их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и |
о је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечит |
повиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter |
њигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ра |
ава баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради ви |
осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, |
ашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је |
су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбе |
="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стеф |
тин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије б |
стаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари нач |
"22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пре |
честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра закл |
оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нис |
ао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према |
таси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пр |
о, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто т |
ба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо |
це нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S |
.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је |
да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволи |
рилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соб |
ју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше по |
лавно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете |
и вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока |
ини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада ва |
то му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове |
ио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у |
сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао з |
ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Д |
ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима |
а имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, |
докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано ј |
које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо |
ог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама с |
де сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаљ |
само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехе |
иле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{ |
пе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав кл |
од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музи |
ше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло |
аше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину |
не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у шк |
овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Бе |
сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фрат |
заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима |
рљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то ме |
руз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{ |
а није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанств |
ранци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њем |
доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању ж |
ким мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјеним |
ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зи |
у нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми см |
спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он |
<p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немо |
камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним |
<pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и |
прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, и |
зијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијат |
остић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама |
ју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Ев |
чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су м |
да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас пр |
е њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и вла |
у је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућа |
судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге проти |
ва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врли |
о ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу |
е чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомич |
слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица. |
аде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљуба |
авославнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</ |
од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади |
оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и на |
га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p> |
е као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па |
аврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцегови |
и низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Ал |
еду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари ра |
>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега |
но разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би б |
правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280 |
— господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да |
ељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и од |
— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хо |
ним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекид |
ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у до |
, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} |
ам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјет |
м, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите нес |
ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да |
ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} |
а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — изми |
ља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам |
с се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, |
е међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљу |
је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> |
ећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју |
ни манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они х |
ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смиј |
м очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале гла |
ву, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово |
је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Бо |
/> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад |
ривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елеган |
над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед |
г стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сара |
савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, а |
е?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу |
> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Кост |
ш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, |
легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу |
шан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше |
је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бес |
<p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— |
ек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да засп |
запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" |
роведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она |
а Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десета |
шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивају |
зним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се ск |
тола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече б |
ља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и у |
домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки по |
рав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоно |
ево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој |
ропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су у |
културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника и ш |
говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој |
на и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Борив |
да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо |
газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, |
ј у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што не |
ар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си С |
то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио. |
е.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балка |
а и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p> |
ио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни гла |
>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ |
а ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва |
да бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рође |
ве покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу |
авнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одго |
да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате |
.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и |
Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево т |
земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој |
у, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког не |
p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики п |
ду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита с |
и.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Ке |
не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за |
о пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} |
ала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} В |
.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драг |
Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа |
есрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са |
} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали ов |
апут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој ј |
аше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао ј |
Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна н |
то га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> |
ст, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјеш |
о је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се |
<p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с м |
ли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне с |
једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизв |
ти о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И |
и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из прије |
и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут че |
> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека на |
јасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народ |
га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Т |
/p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашт |
што држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјети |
узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговар |
раво дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и до |
и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисл |
м у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српск |
ше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „ |
у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и |
кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима |
дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело |
ечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, |
, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хр |
о, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у ж |
бо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава |
се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опе |
а посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио г |
о била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном момен |
еде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто спомену |
ишта не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом слов |
ори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали |
говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху |
> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници |
то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су |
здаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочи |
, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један |
Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог |
чила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић |
квог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале |
је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против |
мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио |
собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине |
бог недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} |
ао да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд |
удије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се |
ховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих |
лити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав нар |
ша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, |
се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, пр |
их званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога наст |
му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је б |
лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — |
} Српско становништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и |
ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о |
арали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узет |
о, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични |
{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић јо |
његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је |
ше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због |
и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и пр |
ва и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у гру |
то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> |
.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам |
осито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало д |
обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна |
му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хрид |
их брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кида |
га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера |
атресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у |
кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе |
тог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Дост |
гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежал |
воја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростиш |
ти.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на |
по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се |
на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је |
ладе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане |
не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> |
лудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати |
алог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите гос |
чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постан |
упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ниш |
а, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи |
врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, |
и на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклон |
мационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год |
ајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са о |
ешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичини |
гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, |
ављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси м |
домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да |
ања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} О |
е ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљс |
познате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сут |
и долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и |
о ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запј |
угом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Бори |
ом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У |
о неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} С |
чи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете р |
јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као в |
мо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злон |
Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тра |
се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјет |
о директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних званија, да нико |
званија; забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети |
му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто је |
јом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и |
рифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није б |
.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предсто |
лно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде ше |
ладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напоко |
ко да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послијед |
није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опе |
, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота |
вуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достој |
азних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за |
за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Ду |
престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо пр |
едао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељак |
офесоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека ва |
жао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо |
једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба |
бу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацим |
и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p |
ост, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним пи |
почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце с |
то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног |
владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан |
мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за св |
хер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда |
јства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све |
е земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обра |
у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је |
о — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги при |
е много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које |
га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран. |
то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, |
Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога |
ду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунт |
, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један |
и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он |
ма и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не |
ијечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које |
мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, ј |
сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{ |
влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испити |
је се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави |
обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због |
е ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дош |
е није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесн |
чинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовал |
касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег свој |
уд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски |
Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, |
пређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно |
ела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је |
омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се с |
а, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдј |
сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{ |
в корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је т |
вај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати с |
сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то јо |
дје се налази котарска област, све куће званичника, посједника странаца и католичка црква са ве |
— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када ј |
ој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сијед |
еко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између |
ји је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насл |
силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе н |
ма неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сар |
тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој кар |
е афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су же |
придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд ви |
<p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више кат |
а господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Гл |
ицири, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност |
тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је т |
Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у |
у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглави |
рваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главн |
а, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су ј |
S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу в |
ако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увј |
к у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, |
ма, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје с |
аџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо |
д се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „бр |
нања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави ј |
е котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи с |
истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека |
о, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или де |
ланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, |
нашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и пон |
босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способно |
— викне савјетник својим <pb n="287" /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Уз |
вника и начелника свих званија; забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића |
оју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дај |
лигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде |
ина управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџ |
сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— |
вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но н |
акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} |
то — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Бо |
н си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! у |
илу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Д |
и начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направ |
глађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем |
лину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и |
" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде |
да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико п |
подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош мат |
који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, |
или да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести упр |
и, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због |
дару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> |
иковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У ка |
<pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чи |
еслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се посл |
и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на о |
има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше мол |
о:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичн |
искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n=" |
овати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} В |
ку у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачу |
ц.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде ота |
{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је |
уке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекивах |
је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских |
у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам г |
јеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара |
Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кор |
чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом |
ки вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! |
фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Три |
соком кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни |
однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог |
зе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже |
спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златн |
путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати н |
, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски г |
нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до |
сме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S |
Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије |
p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један |
смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој п |
ећ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Ја |
хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га д |
м и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p |
чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зелен |
ијатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици |
даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година |
ке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочека |
за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали |
наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} |
послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> |
а читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који |
непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зв |
оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и сил |
лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдс |
ед њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомје |
предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио ви |
зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са ви |
бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала |
знаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се ук |
е праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чарши |
а молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — |
7" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња |
е те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да |
.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео |
и, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он за |
ез отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> С |
p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и вод |
управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака |
вела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше ка |
ше повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, |
183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета |
тупи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар |
, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати |
ође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе бо |
моли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у |
p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чиј |
гло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српс |
живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, |
тељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бит |
разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Фра |
ијатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{ |
та жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека |
е ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада |
опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте |
оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропа |
се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сараје |
од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати на |
Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, прода |
оворио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувс |
} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубаз |
епоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изгово |
Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег д |
ао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело |
он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Жи |
ине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак |
ући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о је |
дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, |
а у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на |
Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ни |
ојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно пла |
оје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај мл |
оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао с |
ропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојо |
ула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када |
ент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улр |
већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Л |
ли политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што г |
b n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати |
наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа |
могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једно |
Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи ро |
ко пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прет |
што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових |
ут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријате |
ици <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чл |
ао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је |
и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омла |
му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика |
политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране н |
твена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да влади |
е у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српско |
упити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се нав |
листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.< |
захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од ме |
те своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој |
лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испо |
по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, нег |
тров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред |
.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — |
а хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција |
тину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље с |
у се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријеб |
{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да |
ђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударал |
мио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која |
а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дак |
у и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да уп |
аљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у об |
и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је |
, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта б |
ив свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеш |
/> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан |
управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, |
еко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- |
аш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба инт |
ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, |
су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријат |
сти — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд н |
о у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстро |
Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће |
} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић |
исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намршт |
слио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство |
ротив нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка |
причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — дов |
званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одгова |
ном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један вој |
свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако |
више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из п |
вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто де |
ана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на драж |
пођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се на |
тин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српс |
над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. |
> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све с |
ма.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају с |
екције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је |
ну, која је демонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учи |
ву над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, |
виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне по |
/p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој сло |
им ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диж |
посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај о |
о се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи |
ј чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху с |
му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали н |
рочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се ваз |
пођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, к |
ш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог о |
ицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Ка |
ерцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак |
а Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет з |
ве мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој |
ако да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестн |
ајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто |
ладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу ча |
ен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао др |
рно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове |
овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а |
спаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао виш |
нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то с |
варима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држа |
>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злон |
Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по с |
>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — ве |
чком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— |
жу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетников |
утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ в |
хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам св |
/p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — |
ажена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло јо |
да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душа |
биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаж |
м, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно |
би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ ка |
ен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се ни |
ануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србони |
вде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да и |
ивоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу. |
демо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек |
> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало |
ела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он |
атељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за не |
знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, ког |
</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и |
езекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само к |
гао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања. |
се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Бори |
ако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги |
ењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се б |
а меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић |
да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић б |
ју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и |
о свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и |
глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је присту |
Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и |
аматорским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на че |
ј живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! узда |
ље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна зе |
То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником |
а окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну но |
о учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </di |
ковима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што с |
а поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио гла |
многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима |
сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, бе |
ећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањ |
је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој б |
ки покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га јез |
а Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се |
ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вриј |
јек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину н |
одити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорели |
народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, м |
српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и |
рпску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се |
х зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових |
о примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати |
<p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца з |
} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, д |
господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетник пов |
Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— |
чу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног ел |
покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе с |
и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих к |
ану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> |
м за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на |
удима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, пре |
центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковић |
за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски н |
транаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом о |
осни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговар |
сто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову з |
а ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српск |
тва, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се наша |
рве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево |
жи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњет |
јације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које |
тив јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све |
сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона из |
авље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Гос |
екинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације |
ов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према |
а диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом зе |
аред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто |
дубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада |
ом договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби н |
ан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њ |
ашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, |
е.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред наг |
мах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српс |
атимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши |
еправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао с |
кономских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака. |
те, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге вољ |
тника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, тако |
а седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> |
младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли |
на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуца |
, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под |
створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као |
би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је једа |
етио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Ду |
други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним г |
{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове з |
ије, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} С |
жи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не |
да имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} |
меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" / |
им презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало ж |
, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати. |
тења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.< |
школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србин |
ог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи |
е и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, би |
>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душа |
искују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није |
вине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију |
своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све |
о и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску |
ар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декл |
од је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} |
о, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</ |
своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавр |
ећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управ |
а дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица откупили стра |
ј истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину нем |
начимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.< |
-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамокло |
ободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке н |
господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n=" |
Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за гр |
ђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужнос |
о два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} |
има.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо з |
ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босн |
на проучавање привредних, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучава |
атолике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, |
ре мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана |
pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, |
.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поч |
о говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај он |
траним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљ |
г се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Е |
ратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичн |
ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекива |
ника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорит |
е прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много |
јући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, |
, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душ |
арода, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо има |
касте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала |
да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapter" xm |
то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисал |
е врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, јед |
е у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског |
догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна сра |
на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођо |
: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се врати |
ерзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> |
е вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсје |
а горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена |
цаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо |
оривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи |
собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у |
</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи |
S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</ |
и се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих |
ештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се з |
пред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним |
гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут ка |
> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у |
ог дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када |
ишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде |
ан поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од |
ећ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се њ |
и пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било |
страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче др |
ли новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране |
јећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе мл |
е, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак |
Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све влас |
све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, |
коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она с |
{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши с |
горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p> |
као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстари |
.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту |
све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што зап |
а и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не пошт |
е са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио ј |
бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са |
S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на ко |
чи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још |
ахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са млад |
ности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је мн |
Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимна |
едан велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајев |
јући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве го |
претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим з |
/p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој |
авду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врл |
јски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка б |
примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде |
Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку |
у се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p |
колског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забр |
ј човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> |
За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвез |
не, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па нап |
и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је |
ше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> < |
нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће |
не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зл |
у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, |
ка нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но |
а које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим нос |
ора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је |
што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале |
/p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђе |
ушан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено |
права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о |
не — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се н |
овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову |
шег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем |
стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да ј |
намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба |
е у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред св |
је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омла |
ски народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p |
то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симп |
еко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то п |
е и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде |
бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом |
црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова ј |
већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није |
гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађ |
ке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре |
<p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Прво |
ивотиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
нимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио с |
а смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађа |
опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га не |
а са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби |
зе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у |
аде? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и |
могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њем |
p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекив |
е лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом |
Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да н |
ио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло |
ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао |
заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод ј |
су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада с |
а званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p |
не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега с |
ко се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски по |
политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, |
аш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афер |
што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и не |
о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се к |
на, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо |
будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласк |
шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији н |
разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p |
.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из у |
> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио |
<p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— |
, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, с |
есора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред |
друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби и |
иком није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са |
> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ски |
за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у рим |
.{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, пост |
јек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда |
орена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврст |
пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се у |
што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада |
њају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да г |
е наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Три |
један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је |
Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут п |
ову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Сте |
тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао д |
S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој ча |
у и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противн |
и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина с |
> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје с |
о њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том и |
тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар |
шан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на |
ва Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко |
то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговор |
ћући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упита |
о да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати с |
којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте живот |
ик.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо уз |
и политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали в |
овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онд |
па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему |
сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у че |
да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду. |
ивим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да |
здуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели |
ог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин ре |
отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, з |
о.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, |
ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма |
} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито о |
и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са зап |
свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачиња |
рве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још ниј |
ељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту сто |
јева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} |
n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, би |
итањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> < |
е и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говор |
азговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разуми |
вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је д |
вљала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши |
сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та |
зочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њи |
етско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је сву |
оћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су т |
о људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема |
звао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове |
ићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као неви |
b n="117" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званични |
том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прав |
земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако |
ротив задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати ради |
још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њ |
о старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, с |
е снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управ |
многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји л |
, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта с |
о туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око се |
о њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али пос |
ући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — |
бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе |
.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си |
друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну јед |
лећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати |
овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору п |
радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски ст |
анк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му |
Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажа |
ти повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро н |
младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу |
ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си о |
једе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да про |
о он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику |
некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се једа |
лова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразу |
ешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p> |
изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> < |
патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог |
тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искр |
јетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из |
лом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји покази |
академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босн |
су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бен |
аш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто |
кадемије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар |
су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе |
p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног |
његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да |
јета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванре |
одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што го |
<p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече се |
је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву ја |
ник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране |
ра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да |
ушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питањ |
једа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по го |
са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пре |
и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не по |
у је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из ов |
владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки |
као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није прон |
ајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашиц |
она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима |
Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност какв |
куд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чиња |
изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тог |
би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа |
сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се диг |
лонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се |
ади као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, ал |
То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се п |
олажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог док |
Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен |
фесор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то |
мах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишља |
ом ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици с |
Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да |
.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Шт |
ћи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени |
м високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е |
да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то |
знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, |
испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај |
огор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше у |
иру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један |
Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу |
а такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у град |
нога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се сву |
стину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p> |
ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — |
очаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S |
дној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако |
тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Ср |
ом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар |
ска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, |
ишта постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Не |
с били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интер |
чи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустри |
ица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако сми |
ут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски |
ве видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то |
чтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке годин |
иле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу ра |
ворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не |
е владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима |
том лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријеш |
а ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захва |
им изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, ос |
ју и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никак |
.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморанд |
<p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, пом |
гу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разоча |
ладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали м |
Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак |
то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати м |
овини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причат |
човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Ше |
дају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој ка |
исам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... ба |
е захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то |
е у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Бо |
пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дођ |
че.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет други |
и велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколи |
енила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мисл |
хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Бориво |
еби пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, |
еч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу |
ја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на о |
пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Х |
Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оп |
е још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за га |
ло касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав изб |
ње тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало го |
ко гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам |
си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме |
нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет |
опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} |
мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби г |
Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гла |
Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим ства |
се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Бор |
е питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати |
ити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изгово |
оном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строг |
га није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу |
ћи се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на |
его што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема с |
S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледа |
м да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки |
господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим |
одног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржал |
а желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, з |
<p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странац |
х столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостиониц |
тавно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интели |
у келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, |
аво име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још |
итао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше |
<p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим |
е зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— |
се.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, |
ку затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем |
њени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу сам |
абинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефанови |
.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, к |
онија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.< |
свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен |
S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи |
или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чек |
а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он |
.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци |
право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ст |
на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губ |
друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лиц |
о интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права посл |
.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од |
а све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у |
са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне |
прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћу |
својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и |
рнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је бил |
ска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан |
Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: шв |
онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и |
ститам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмје |
неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, н |
у раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Сам |
мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом бос |
/p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак пон |
p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелиј |
рих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби |
све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су |
учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> |
овор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се |
ен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу сма |
сетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су |
ате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, |
ужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће |
не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је шт |
и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, х |
јима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту н |
у родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли |
p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морат |
е на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, |
, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави |
аре цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, мора |
аја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствар |
арав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми по |
а тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нит |
услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјени |
, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије то |
ости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драги |
лонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>З |
управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледа |
енадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пр |
и, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтје |
омене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мрж |
и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народн |
, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хте |
шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећим |
ошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са т |
Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога |
упкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод д |
лаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имам |
хнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвар |
и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне лива |
вађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем дру |
славном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове ч |
у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетни |
чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пеји |
ао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је |
јела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди |
из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ћ |
вио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И |
м проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповје |
а са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{ |
подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без то |
ригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас у |
све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било стра |
овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да ост |
/p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све а |
ујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о |
плетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали |
, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго |
другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на |
нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерењ |
језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — |
о ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што с |
ка земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за |
на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се с |
један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} |
јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type= |
јаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим план |
тилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварил |
ко себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и он |
тане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још |
а спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржан |
о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу. |
о Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Фран |
а је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> |
цвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са по |
је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је |
да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако |
воре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито С |
<p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољ |
аваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, св |
ај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руко |
своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у |
>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, та |
се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрв |
еде Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на та |
па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у пр |
, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући |
о је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и над |
S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угње |
е да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи мл |
S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему |
лада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешта |
ку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима с |
рошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p> |
ела и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње. |
тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто |
аду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} |
говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да мом |
дину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече је |
обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истин |
на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{ |
дговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно на |
полите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у с |
у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаж |
има, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљс |
пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, |
знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у посли |
дање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогу |
<pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхов |
</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но |
који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три |
тану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца |
прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево ве |
{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с |
рска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, н |
нски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" / |
г стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски с |
ив ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском ра |
а онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу по |
е и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Ниј |
мим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два |
а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва |
ји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже г |
изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био |
нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више |
ни смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> |
дрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="2 |
</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако |
истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд мож |
се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових коле |
дару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им |
китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног С |
фковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и кл |
риједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује н |
рквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S |
тну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се н |
ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљ |
кан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд |
чи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подо |
а и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и са |
ве стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чино |
против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад |
себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао |
ном, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног |
Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас. |
ак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље |
оси највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не о |
ротив злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу про |
оправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у о |
свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви м |
те, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволи |
је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу и |
и пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то |
а да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисл |
ново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само |
ој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног о |
а смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљ |
одаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па и |
рожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му пог |
да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када |
амном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Во |
уру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и о |
не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе |
а ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину |
ну ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то |
ин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за |
гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станиц |
честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у по |
p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак д |
.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> |
сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из ист |
о, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да |
обацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и |
е Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> |
" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, |
душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњени |
твореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута |
акова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> < |
наци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разг |
своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, дв |
е степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163 |
ељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин |
напређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Ср |
феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим |
осподине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као и |
сне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јо |
човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мје |
ворио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против |
ат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још |
ави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком |
нци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо |
и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно дру |
ремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада |
и је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај с |
! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осј |
Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неод |
раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из нек |
и се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} С |
четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског роп |
.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу ве |
дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијен |
, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај на |
пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, он |
виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необ |
малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и |
едала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреј |
аког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва прав |
роз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан т |
аду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за о |
ив овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ |
у вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душа |
али.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско дос |
им од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> |
его што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и |
ривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу |
и ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Б |
робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, |
д те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би н |
ају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, је |
д овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства ра |
авац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици јо |
домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се р |
а заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај др |
n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — |
а алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се обја |
ривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то |
тпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу д |
разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови |
на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким н |
ребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори |
тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска |
небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн о |
сто Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост нај |
добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у т |
— Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ен |
аред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима |
е хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, |
о брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год |
и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана |
p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш |
ти.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује р |
S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55 |
о је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек |
и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље |
то ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи б |
чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да |
ста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше г |
на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових и |
је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном |
у му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади наприје |
дмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нар |
а на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као сред |
свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећ |
а да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се |
живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српск |
Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смис |
је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има п |
вати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" |
омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из д |
ошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сје |
услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу! |
даред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиск |
карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му |
у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осј |
ак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Изм |
даред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као |
крено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— |
} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била |
за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{ |
данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трг |
емаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до |
бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован |
<p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, |
оље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад в |
о, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у суср |
аци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више мо |
према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу т |
оштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јов |
направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе ја |
е лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га |
је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о в |
с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткиш |
о ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} |
под половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, |
радској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноста |
дње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна |
оће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, |
.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешав |
На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не |
а, владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Ауст |
{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право |
читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дош |
.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, |
ворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас д |
га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо |
растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјеш |
тим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, д |
, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у рук |
е и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога |
и јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то |
ши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост с |
што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изне |
, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа |
рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа с |
а кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад ник |
у, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху н |
ражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и с |
ај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље д |
спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, нис |
ка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} |
о што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше до |
ајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, |
ез израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изј |
оздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} |
љаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их так |
о, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији |
и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај гос |
м дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао |
а газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> |
ашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећн |
се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Са |
: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не тр |
ирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове бијед |
поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понавља |
и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да г |
уби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као д |
у, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то |
ула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, |
т и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, к |
и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу пр |
ко врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за о |
ике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме живот |
уо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима |
ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се са |
ех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех |
са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних в |
новима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сеља |
а позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као |
у страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Фра |
елик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сараје |
арош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље |
а ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више ври |
итровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета |
свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се с |
госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај к |
у човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о |
санска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају |
и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за < |
господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А |
ретвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах нека |
у. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче |
дје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на |
о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријат |
тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се бра |
шан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле о |
мота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно |
даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у с |
јеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госп |
ан војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговин |
е и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској го |
у за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу |
о имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали |
који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, |
х синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло |
е ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћем |
год нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће |
его да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>С |
вој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код к |
ду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домов |
о исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намр |
ан табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбрани |
ао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и |
е.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једно |
учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му |
<p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када б |
нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога |
p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је |
ја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— М |
вађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— М |
но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом |
p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говори |
јку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} |
— и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположе |
—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа да |
брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изне |
осподару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас св |
, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, |
нио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, а |
колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну гла |
то, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" |
то ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свог |
тесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајн |
оји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једв |
дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазор |
ај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злоног |
/p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништи |
до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз |
ог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћу |
је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затрес |
одника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај |
га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропаст |
ења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} |
српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстого |
у.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили |
ј сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгиц |
а, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година |
срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким |
јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избје |
су, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да с |
рим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Бос |
је неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Бо |
ривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне рам |
ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби с |
живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на |
— правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Ауст |
ого успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: н |
ица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ |
} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше |
справља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче дома |
еке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</ |
енство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се |
је ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватс |
а збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о то |
зи и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије с |
професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио |
рску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са |
овор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво је |
ог свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, де |
јим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту |
То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не п |
, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије |
научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо |
дно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домови |
ње тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Кости |
право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у |
, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из сами |
прави ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно н |
замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и |
ело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на |
јечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име чита |
а, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није с |
не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од в |
љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изго |
чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опр |
огом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по г |
одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се пита |
Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом |
сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да ова |
на нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја м |
се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље |
дној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права ци |
ве губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гла |
а ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјет |
ена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више в |
ија његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом |
; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрват |
није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју |
домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па |
разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се |
ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се |
што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је ш |
ј електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а бос |
има, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Ко |
.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакри |
воје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о |
православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна |
и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Д |
и непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело |
а лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није мног |
ори нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, |
ма вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне |
Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељст |
де једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, |
је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{ |
>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ј |
е против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се. |
и носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиг |
ао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор |
ешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Треска |
Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> < |
има дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за за |
нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели! |
длог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељ |
одни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Са |
чено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Бри |
е према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div ty |
, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{ |
ини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се |
ивањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде |
ним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и |
о ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p |
г новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред лог |
Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог др |
је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења |
о плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свим |
етуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Сим |
мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чуд |
/> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало |
дно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против |
Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад н |
та, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна пр |
а домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се |
ани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политик |
е, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онд |
а скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, ко |
:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби |
му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n= |
аља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада сми |
оворило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват пок |
/p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало пох |
ну, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постал |
ињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</ |
ту духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} |
, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога г |
="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морам |
морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стој |
гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био ду |
<p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њ |
т, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће |
иће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до |
ти челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> < |
дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима |
пком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољ |
брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек. |
ри Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> |
е госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на |
е ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је до |
> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видје |
вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуциј |
дној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се у |
е Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још |
сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњ |
лне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије |
а да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући |
ти, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спа |
Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак |
својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странц |
{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вр |
ви Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два м |
и се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегн |
Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све |
друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, |
/p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каков |
многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леж |
свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачн |
више мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на |
иваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диж |
рви покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
ду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади п |
није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја |
три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својств |
се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} П |
мо љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још |
е вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — наст |
ког стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац са |
д <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговин |
г насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних |
љиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овд |
инској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању н |
ојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом вр |
чи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за т |
арског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислуж |
курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје |
аповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник |
а швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле |
{S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправ |
је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људи |
овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беч |
спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да |
и кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сић |
овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане ј |
жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у с |
у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при |
а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа да |
:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, |
ј новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела вели |
мишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се о |
у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, |
<pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с |
p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био |
езрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из |
p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извад |
неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој прис |
ањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?< |
оварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служил |
ло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово деси |
ему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p |
јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег |
аху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чув |
уних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује |
себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ев |
је стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег с |
е досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Кости |
је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p |
пац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживе |
зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше ја |
{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куц |
гледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћем |
живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, |
ица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас |
, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и ка |
пут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесе |
јеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чек |
њаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак |
ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовје |
владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш |
ичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпе |
отворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, о |
као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху |
е је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједниш |
српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званич |
више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо лад |
никовица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто |
је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узро |
иједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно сми |
зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душан |
мах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метн |
док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част |
ке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску ка |
.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хо |
азговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да |
д најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Ду |
звјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука с |
ога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположењ |
арода као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозиц |
ла амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ниш |
а?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око |
Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледал |
у, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, ост |
ански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма |
нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Б |
ат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство |
ену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен |
ед прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb |
се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари. |
омијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, |
ијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницави |
како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим |
је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и вас |
ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p> |
камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлос |
S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи |
њу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој |
краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би с |
а фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром |
ена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не по |
овима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Ср |
бделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадес |
на скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опр |
орничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умје |
адне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише |
њи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Ј |
зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је чо |
е Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није о |
ацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, |
ија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слаг |
удима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почел |
нима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућа |
казао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за |
p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој |
ашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека |
столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој так |
патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих стр |
ини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје жи |
е у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор |
сада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се с |
културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо |
о да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема ника |
се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјет |
дове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо |
: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме |
, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, пол |
јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва |
} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} |
сетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Бо |
о, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око з |
читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на чи |
маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <p |
ма прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико |
његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог госпо |
ивила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушк |
.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души |
н куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кућ |
о питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то б |
> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниск |
појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — |
ого пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страш |
ска се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протест |
е пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега је |
о питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запи |
не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ д |
ина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами |
та гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све из |
то идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да ув |
ут у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињен |
, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Бо |
итровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама ј |
ког начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То |
е сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије. |
же се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се |
силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све |
у им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа го |
лама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говор |
уде са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио |
зити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да с |
се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехо |
ом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник з |
и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости |
боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</ |
Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n |
е, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући |
ивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту |
ко гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвиј |
дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки в |
ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада н |
} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри чи |
је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто |
маљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада по |
згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у сел |
пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и м |
свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, |
им сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> |
<p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући |
а, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53 |
у лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињиц |
заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који |
опори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене от |
тидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и |
добити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.< |
јлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин |
ину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> |
ебе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање стар |
јена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, |
Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улиц |
зно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између че |
Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до ње |
стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво слу |
оса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му с |
го, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изост |
>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се |
оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стра |
ином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мисл |
ве више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућ |
{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братс |
пско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све м |
ој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и о |
е.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је |
а заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођа |
еби остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху св |
за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њи |
бедио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштв |
дало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је |
оћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан |
ви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату риј |
итровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки д |
о знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се б |
е га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</ |
, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који |
гица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забавља |
м гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том б |
ио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој |
себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик ра |
перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</ |
једеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд |
лије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијах |
вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савла |
.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се |
вјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви в |
сту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните |
поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душа |
к и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Го |
; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако |
у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мис |
и на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви ж |
ипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбени |
рви пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје |
ада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type= |
/> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетн |
судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви п |
е елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, д |
утао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слу |
чким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{ |
обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, к |
ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, |
пски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се |
" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато д |
шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p |
г у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S |
граби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дот |
кивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се пр |
у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити |
кренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђакова |
Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Наро |
узивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не |
гано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет весе |
ре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да ник |
ру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута зај |
да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па |
морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овла |
епрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити с |
ика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е из |
ког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту |
сли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах |
уђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више |
џи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очаја |
ржао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том |
редне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — настав |
би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође |
бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и |
промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од је |
е нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, |
ивоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечи |
ји пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на ту |
е четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше |
р данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево р |
јима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се |
а био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је ду |
осанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио |
ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика бе |
српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог |
ају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је |
ас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и по |
бин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душ |
лу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа |
ко је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, |
е у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни м |
о, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} К |
о.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — реко |
p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и пит |
ба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан оп |
ковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепц |
обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему |
ља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово |
енција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се мор |
у читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S |
м најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смје |
ом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде с |
е може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аус |
ужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То |
д се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и з |
, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјета |
— изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33 |
тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. |
, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли |
јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени |
</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величан |
Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако друг |
а, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, бил |
ни ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, љу |
} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да |
у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и св |
се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових м |
испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шарен |
амо намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} |
лавом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади |
ивој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти с |
има странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се мо |
Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на |
ва укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и п |
ко се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p |
и тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у ме |
е увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним |
манет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Бил |
а, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви ч |
же, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајн |
е ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} |
се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје ч |
ји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварат |
рзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но |
на љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија |
ерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало р |
је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попу |
њу.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су на |
и закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још |
ма логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселен |
на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо госп |
се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p |
навао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чу |
емљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда. |
и-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и |
ахопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бј |
јој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава бил |
ме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и |
акву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваш |
ије било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није би |
сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи |
се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{ |
ко <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да ова |
под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како |
т га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аут |
тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га исп |
не чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у с |
: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једн |
же и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила с |
ку кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала |
лаве о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Ми |
ијатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштин |
ва магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићу |
јешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебе |
али баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, |
— ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити см |
е дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гад |
ио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p |
оше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој ов |
тети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослобод |
ве куће званичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p> |
схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за |
иви, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ч |
некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице М |
још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљ |
ен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</ |
? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради др |
и оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> |
не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо |
ј се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На |
сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распрост |
тача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао пашта |
ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је ч |
е му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица о |
о до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подн |
унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— |
да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из при |
силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> |
ица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке д |
а снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен о |
ио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сараје |
и Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> < |
овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, ка |
онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се ј |
ем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се поли |
е изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете |
а <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај од |
Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им проч |
од овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду |
S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управо |
није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се ова |
е потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им |
е баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким |
морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас н |
и, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави свој |
, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није засл |
е.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омлад |
ушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је |
не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, |
одника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} |
и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је |
доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она уп |
е.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у |
оје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад на |
х буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладин |
а, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који |
име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, сам |
мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство |
ратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци доб |
гледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгу |
баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, ка |
је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ |
вдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија о |
ам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумја |
Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега с |
и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему ук |
ли није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га ст |
да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о о |
рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нару |
даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дј |
елику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје |
. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> |
а млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све г |
а је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала |
ма не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не |
аничника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осј |
ној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се |
е отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стањ |
сније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влад |
станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, д |
Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена |
српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна |
мљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио |
а то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетује |
емљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, |
изан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се п |
и-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно друго |
тио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига ов |
ти!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго |
инова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која б |
једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, прого |
попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи |
, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других ро |
{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се уск |
куруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје |
м, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинит |
тања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада |
а ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је уч |
атрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и |
пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог |
евши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му че |
рба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцегови |
} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ј |
Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Поче |
нио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута |
тклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="cha |
е, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска |
од вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу |
шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити |
анас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме. |
ав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p> |
и у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p |
ежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.< |
омјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто пог |
} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за |
ца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подно |
проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и он |
дног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се виш |
тарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Бос |
и све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевој |
дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Он |
ански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево дони |
пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће |
ирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељ |
ток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних тал |
пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Ота |
којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да |
5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} |
p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероват |
атоличку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек |
иш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам ниј |
можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе ника |
Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утиша |
идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири м |
е од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале |
е утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада сам |
ијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије |
тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и |
обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од ке |
р о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> < |
га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут дове |
да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Ми |
вади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту |
шим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, |
S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, ве |
љи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, |
итиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би нар |
ладин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савје |
им вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смиј |
трична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаш |
.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске в |
изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да жи |
гова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душ |
до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окр |
траховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што уми |
што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости ул |
ушан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гла |
тичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професо |
свим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. — |
гица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> |
/> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по др |
Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено- |
е неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушал |
</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S |
ају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и в |
иху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока |
а, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, |
/p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског ст |
да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утје |
l:lang="DE">Orient-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се |
мјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срб |
а и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, |
ворио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђено |
ошћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно |
овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову л |
му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за |
исли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о кра |
отив њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за с |
шан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран |
ушан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је пот |
врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај није |
>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због т |
у и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале сам |
није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је о |
ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријеч |
вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} |
но окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слобод |
ружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{ |
е.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговар |
емље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у стра |
ати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p> |
није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, кој |
се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књ |
адице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књи |
а његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да ј |
екао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз |
итичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а |
ет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</ |
од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У др |
су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="11 |
еговој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла ог |
Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцим |
рикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи |
х.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјер |
ндум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом об |
шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Кости |
ико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, ч |
Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што ј |
, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{ |
се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Ми |
д одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче ј |
ем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу о |
н велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших |
есу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој |
ког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега |
непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не |
свим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих велики |
адаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се |
зили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћута |
и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог |
ижи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове |
отов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.< |
уцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То |
агребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у |
ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о своји |
ва озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, шт |
ства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па к |
и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија |
дин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме |
и, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к с |
не и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од свак |
ри у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички ф |
ељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњ |
уће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.< |
ећ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи сву |
мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Бори |
Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио сав |
чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отим |
— рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше најв |
друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким |
ило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у с |
атељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му |
оши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, ули |
ан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете ста |
S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу м |
дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли с |
га, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друш |
је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има |
, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас ни |
о се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви д |
се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика |
ске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто уз |
тлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у |
ајзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, т |
ри унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковн |
з твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и |
уните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{ |
<p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашу |
а повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјур |
на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се каза |
ј бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви ст |
еметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, та |
/p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но |
к изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p |
Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабр |
ва управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих млад |
ем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> < |
ме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, је |
мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако |
уд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} |
њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан |
итичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жи |
арство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа рук |
ким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и с |
аву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоност |
о се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све |
ост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— А |
е, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и у |
има и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим дет |
ла доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на ј |
уци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајин |
је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим виш |
ацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да |
<p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много го |
у у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу |
нац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, |
а новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак |
у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од к |
ше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела вели |
зађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте н |
се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је вас |
е и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влаш |
об очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{ |
Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, д |
ити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега |
<p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шт |
леге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје прив |
ве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који н |
ебе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер |
му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, диј |
етке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— До |
во изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачнош |
та и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествова |
аци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгле |
/> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије |
не више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите т |
на сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко |
повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мир |
да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар |
о је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш доб |
ђе у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје н |
шта не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и |
/head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и мо |
/> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени од |
ху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} |
?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, гла |
јаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчеза |
ара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту |
е неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо н |
> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску р |
може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће ст |
е крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су |
d> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, |
ајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића прика |
рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, о |
диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог |
ваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу |
о тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци. |
а још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Ду |
е таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мал |
редставник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> |
бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S |
аљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у инфор |
садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, д |
{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину |
, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Д |
дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесн |
т.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривој |
/> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмије |
аба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не |
а братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјет |
прика, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Борив |
старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умије |
м прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се б |
мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине |
ати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањи |
стријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и |
пет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зелен |
оле, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је |
мо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се |
пски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити |
.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весељ |
њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и зб |
кије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p> |
прека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада |
аве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како |
рестаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више ни |
поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" |
оји је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{ |
а <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго |
ари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских |
о уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање |
у већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за |
леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског сто |
ином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима |
е, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о дог |
бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме |
то би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају гл |
гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— М |
земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код |
н Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, у |
земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То ј |
ине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" / |
изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} |
, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, |
ујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом т |
аљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и |
одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Ниј |
потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p |
аста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> |
овање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једна |
пап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пар |
ред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="chapter" |
ина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је |
у неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Ср |
ишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић |
и, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придо |
ноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одл |
ини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и да |
д како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, не |
чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељ |
ват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чи |
Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској |
ринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто он |
е у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, |
у.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику пр |
ших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> |
у Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај ма |
даје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета |
p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аус |
и.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" |
их шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="2 |
иновима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријех |
га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по |
ка и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све |
то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и из |
у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и ба |
обичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се к |
е покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и ка |
буде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „прив |
ртира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах |
оћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише нек |
но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати у |
Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити |
<p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд |
сти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код |
оје су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господи |
а се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пр |
ње <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата мо |
било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, |
к по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и за |
умједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је |
p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћ |
" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у ово |
му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свог |
— одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?< |
е му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Д |
дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздр |
пијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не |
чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, от |
народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; |
могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говори |
српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је |
огрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва мо |
т, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом |
самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој |
, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему бор |
Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ћ |
пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали ј |
погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове |
и, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи не |
дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је уг |
</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је |
до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању њег |
о кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном слу |
сније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> сво |
естало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог час |
шко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се нам |
<p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и |
, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која чов |
/p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричи |
како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се на |
мијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија |
а, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Ду |
} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над С |
олета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се мо |
, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign x |
добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S |
их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?< |
ај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре: |
ати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости |
еким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било ча |
тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стр |
ска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати |
опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати |
нку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне прег |
— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говор |
ике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику |
/p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је д |
према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p> |
су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, т |
покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а |
овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима с |
мо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда |
асније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвје |
ли Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, |
е и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не |
унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се |
во већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних е |
шао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким с |
изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан |
познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се |
јим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чарш |
авијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз ч |
к куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди ј |
адили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада |
е мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве. |
госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да |
вљали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, |
ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Ује |
опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да |
ивој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима |
p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети ника |
први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сје |
не дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихов |
г дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила с |
абере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећан |
у.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод |
ј мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до дан |
да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлуч |
у моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само |
ваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријевар |
ар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човје |
ешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три |
исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица |
рава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на в |
јед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разгов |
или — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави јо |
д.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се ј |
ктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, п |
и и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омлад |
ици.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједни |
стић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да |
ивоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, з |
и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— О |
за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си |
али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и пред |
сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није |
ује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој |
е народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једн |
е могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и |
у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; |
омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не |
твори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној |
доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу. |
ивјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада с |
а се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити |
/> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које |
руго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђ |
колу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они |
може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, та |
{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни н |
но лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она |
зитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разриј |
Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним пр |
м страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче |
дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p |
осфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да |
о собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S |
о су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.< |
госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност |
, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само |
бу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циља |
зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не |
аше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једн |
ао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро |
мића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друшт |
нуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјер |
о би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је |
морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <di |
Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изго |
оворити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, извол |
о, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; |
ача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То м |
имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истин |
н сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим |
ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S |
Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпад |
са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што с |
оспођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате |
х женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјево |
, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњ |
есела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па |
ица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} |
ваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић |
вијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, |
рише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је на |
ед се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона |
асаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац тр |
темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земљ |
дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, |
кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} З |
едан. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као |
— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се |
непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар |
тра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="2 |
се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на и |
имамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улри |
вој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем |
оздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаре |
имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> |
та друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор |
то моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се ми |
е сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> |
з дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се |
е имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p> |
њено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта |
све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ов |
" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљен |
дје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко м |
ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је б |
гледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и из |
снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p |
једала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог род |
евојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Он |
дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљи |
ораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије позд |
смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба |
ти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Л |
која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p |
у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћу |
ао да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени |
покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански наро |
мио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држат |
и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механ |
свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине |
ворили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко в |
ући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно по |
а Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, ду |
о са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране |
се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, |
има и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутоват |
тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не сам |
ло воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне |
е.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — у |
оди, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који м |
— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> < |
ни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најма |
ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлос |
у јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти |
во питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се миш |
вина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писм |
азумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове |
прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, |
изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гл |
вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није пок |
д касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Пр |
господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти п |
ворити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану млади |
е дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваш |
полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S |
напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали |
ивоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! |
крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је с |
српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за |
о ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из на |
ј.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је у |
</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је тво |
иђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрах |
м у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успо |
осну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подроб |
чну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у поз |
ђер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ |
умачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, ка |
Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај д |
за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни |
за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим н |
их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији сто |
у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке |
емаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила |
ечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} |
е и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као с |
о хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати ист |
да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свиј |
ису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошл |
копана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјево |
езничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним син |
ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима |
амо фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту п |
такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да см |
розите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и изво |
130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо друг |
казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламатор |
рње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин у |
ести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш ува |
p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} |
цом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мал |
лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити сасл |
пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће на |
е побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао не |
лико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа |
ућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је |
идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво |
це.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} |
се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио |
таро мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са с |
асти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори |
ку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му п |
имо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласни |
за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, |
рва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могл |
ао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смија |
уни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти г |
<p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је |
нијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све н |
довали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно пред |
па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у душ |
адати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито з |
и незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његов |
читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли с |
у обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, кој |
јеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и у |
т добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске в |
а молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и послед |
ише него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније изби |
примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у о |
се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме |
е домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, |
н, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански наро |
јелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог минист |
да премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи о |
} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ |
х људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, |
о говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да |
одном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су ств |
е у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато |
историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и по |
ијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представни |
г пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} |
о још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до л |
ласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Ср |
о осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, ко |
Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни |
дговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— |
шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озби |
од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим |
женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два го |
з дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су м |
ј бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође проз |
баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб оч |
ед коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка м |
да виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући |
имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни |
а сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско |
једа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, нас |
ет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погруже |
на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се д |
одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на ње |
ек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лиц |
ве са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на з |
еника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једном |
у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби з |
n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали |
ргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је св |
Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И |
сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и п |
чки одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио |
сили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Јо |
е помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим в |
да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више |
утим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а |
ко царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и |
баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуг |
ли би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала кон |
ко дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" |
и са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова |
а обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву |
<p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дош |
ице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли б |
аше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много |
4" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невје |
младину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина п |
викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> |
</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да з |
ене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, |
игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао |
з народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазд |
ављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов |
?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, приј |
у нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити д |
Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао |
а, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче с |
/> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу т |
ивјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, кој |
ни би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што |
ијечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да с |
је му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи приј |
" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да ј |
атеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново пок |
гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који |
и, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао |
>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди |
.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најиск |
без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо пре |
значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још о |
м порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златн |
она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је |
чне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевој |
ојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је |
тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> < |
о се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На |
је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих б |
она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто |
о проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па |
м и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да д |
у још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} С |
ли док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, |
65" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из |
ше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је с |
рајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарај |
је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је |
ара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би |
јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те ве |
-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља |
ешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја |
с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игр |
ије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествова |
весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху |
е ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје |
сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у |
их ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњ |
ом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви тре |
нске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, с |
као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу ов |
бично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и |
, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остав |
професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти каза |
у другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији бр |
аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације |
е избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја пра |
и нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу |
с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које |
д цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, к |
и снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> |
ко мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар и |
-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбиј |
/p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сј |
</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на |
ћи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и |
„приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} |
е учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве п |
кад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, промат |
це дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, |
Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су с |
свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и нач |
ече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p |
дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је вл |
прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена ј |
{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња ха |
кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод |
уха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изглед |
шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у сво |
боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало |
ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то |
оравили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којим |
ачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи нак |
.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, о |
се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећ |
ног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одг |
аје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за више |
у је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са поз |
дрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно |
почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де по |
једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред сви |
одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само к |
ед нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настра |
шених српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази кота |
им животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту ј |
S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Му |
таје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— |
прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљск |
обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише |
а а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала |
ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита с |
ца жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу |
<pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није р |
е за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— |
гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити |
ја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест |
у, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај |
разнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се |
ије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка ко |
капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одм |
, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје |
ечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислил |
а их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, д |
о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{ |
ивој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xm |
оп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није за |
а права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одг |
српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдо |
сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте би |
а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом |
се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан |
рошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босн |
зда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невољ |
је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p> |
ашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако о |
раном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође |
често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину |
да се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забав |
.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и биску |
них руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу тур |
десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се ј |
<p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ни |
и, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође |
лан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лиј |
<pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисл |
, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у |
о стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар |
стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе |
љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ва |
огле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашт |
човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} |
еље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Кад |
и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те в |
добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге вла |
рити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно |
и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странц |
ти разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила |
и Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара о |
Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједни |
то су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није |
епутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе велики |
у, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се к |
росијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и ор |
прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи |
<p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпр |
м.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради к |
вдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи |
их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да |
рио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема ви |
ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенск |
т ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакињ |
тави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкињ |
ажњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху |
еба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај |
днако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да ј |
а животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да |
, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском стол |
p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски |
плиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана |
, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи |
, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и ча |
су дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ћ |
т.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто |
онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано з |
огледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој |
гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} |
ез управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише |
м да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чу |
е.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српс |
S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.< |
ање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да в |
питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но ср |
се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари по |
те — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што |
димљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа н |
</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем |
пу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да |
нуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест чов |
адржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну и |
ања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес. |
ијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо го |
ане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопи |
ско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону |
ја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих |
а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зе |
ље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини |
ала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је о |
уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суп |
мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p |
преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одгов |
оје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у гл |
p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језик |
д је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут |
и и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И ник |
тоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико |
говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се на |
Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рач |
а челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај. |
Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — |
ет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптуж |
е него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који с |
јете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете п |
јешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком ј |
брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је бил |
и.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, |
и.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак св |
из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, к |
кицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним |
грјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да н |
говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифкови |
абезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но г |
> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте |
ђутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој |
Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за свој |
укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија |
многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањи |
м младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p |
х се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме ј |
, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, ка |
о своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека др |
и и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заост |
асто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог р |
ха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савј |
унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој бац |
судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> |
нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> |
тин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb |
д на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb |
/p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће ј |
кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но ни |
видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> < |
уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски кр |
јаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто вел |
, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У |
упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га смат |
S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као |
ви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је |
тва звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближи |
са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образова |
ице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада н |
з разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведо |
тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Гос |
са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са |
зват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и го |
шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смје |
чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, пи |
сположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега |
ати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Дв |
олијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, |
уно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога там |
ађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху своји |
окон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљск |
у се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, |
лима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице за |
оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над ил |
одине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, |
ором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене |
главица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а |
десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комиси |
n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету |
т мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, кад |
јехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврд |
>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш а |
слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а |
</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умје |
/> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг |
сник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, к |
а политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад |
дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не |
младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подн |
а поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има |
сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи |
е бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док |
="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, г |
тати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи |
ђоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју |
аклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно |
које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p |
бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа |
} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: отку |
прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захва |
савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока |
ста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања |
је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Ф |
овић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх |
че Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да |
о.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и љу |
его што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види |
S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не |
х бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ни |
ање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Срб |
о сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир. |
е рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ |
ичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p |
нда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уј |
једне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше |
ђе лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до |
дно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су с |
ао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, |
трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретн |
лега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање |
p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и до |
ијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе |
ародна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, |
овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је |
ам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{ |
ађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и у |
и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На ко |
еља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу до |
о од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оз |
На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шт |
оздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац. |
шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима им |
ао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како уда |
штен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо по |
је имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, в |
да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић уви |
крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господа |
ли по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из пр |
дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није стра |
дједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n= |
заше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— П |
навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и |
ечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и нада |
устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање сво |
.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, ко |
{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — А |
ао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша |
> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за буду |
се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хр |
ваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже своји |
стић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разу |
и.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њ |
кад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, ј |
е дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Борив |
едају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезн |
то она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и |
арод.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p |
} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слуша |
а стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> |
ори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж |
, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари |
ди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му |
, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који м |
асну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешк |
а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S |
/p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и |
тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко |
ни.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз н |
ли у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово |
спитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас |
вјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо глед |
народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p |
лије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у о |
За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас |
савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овак |
о отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у зем |
владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетн |
слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пу |
су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И ка |
ада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ни |
ли? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам гово |
чи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпођ |
шаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово ј |
од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, |
Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не х |
ш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодо |
ском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судско |
почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb |
и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душ |
одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтјед |
о на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и А |
аџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, |
д њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, |
у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на ус |
силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се пог |
а њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када |
још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p> |
{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је |
ања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпе |
ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите |
јеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског о |
атских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба |
и се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обве |
баве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим |
ваничници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову накло |
{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</ |
упи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с |
p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од |
> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— |
на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или |
шности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утиша |
Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чу |
оворио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама та |
еме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није каза |
и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је |
нуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову на |
ти посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног прија |
е уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немо |
о ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, д |
се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, |
иједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блије |
аху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пут |
ичали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би |
, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас в |
<pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњен |
њу да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте ств |
када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу |
је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само к |
долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то |
, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности |
ије му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао |
пске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није зна |
> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала |
мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се с |
х, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су |
а, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђ |
рофесор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он т |
де признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— С |
не Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата |
о није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и је |
ивље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горње |
н будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог дола |
ки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријат |
а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честит |
<pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако г |
углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> |
лон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер |
ед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што ни |
раво расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац |
ици и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунал |
гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави плано |
савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, |
зи и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> |
јести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благо |
ких имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног х |
ла Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стр |
ди у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпо |
рацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по тан |
се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрел |
ародних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} |
135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и о |
ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опази |
стао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сј |
га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио |
дном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћ |
И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на |
насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се бори |
славља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас |
так одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што |
>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> |
ило познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог д |
гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић |
ној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилик |
Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два |
е, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са в |
ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан п |
p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је дава |
оћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у др |
утарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и |
Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb |
бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пу |
строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли |
е и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом |
ма Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчез |
у и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, ом |
ево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p |
и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда |
и дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улр |
ише од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаок |
оноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте |
ом случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи п |
огледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и |
<p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко ј |
Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{ |
лаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један при |
р. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са |
алну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потис |
ље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче |
о се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостал |
доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из |
ебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> < |
ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— |
искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима пре |
да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али |
шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца |
ш <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени о |
ан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ов |
им школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио |
г — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше пит |
нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је сло |
већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и гл |
</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и д |
које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> < |
.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигл |
износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорил |
ље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно |
ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p |
ти леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним |
а у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко дру |
и, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да ни |
на кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, |
дну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову среди |
осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије |
штујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба |
ави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори |
<p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Бо |
, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за ср |
ила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада ј |
ћем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ћ |
у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали |
а акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S |
ј див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Треб |
; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су ј |
да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив |
ј господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="2 |
увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је |
му све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање |
мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно |
звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да |
Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Мари |
. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.< |
офесоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душа |
х, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му |
ази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заб |
а ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— |
оји је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (п |
муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не зау |
идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем сво |
есто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p> |
што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала р |
вој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она у |
> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, |
ј мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као |
рваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао с |
добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и је |
се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на сво |
ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго |
ду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи |
е тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не за |
и то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја. |
немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— У |
ачичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на л |
одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне |
ш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страх |
риса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон. |
сора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душ |
ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље з |
о — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и |
аред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, згр |
итавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само |
игло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, чи |
добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом покл |
Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма д |
вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се за |
ај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи |
по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дур |
је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неп |
и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ства |
ре, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гле |
а и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут |
чиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не |
да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} |
вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што |
ука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, |
ика босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То |
т, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, кој |
.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно к |
у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с о |
а се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер |
јаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвени |
енте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ј |
, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозво |
ронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ни, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и ср |
начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућ |
S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије |
едаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред н |
ознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вј |
ује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнут |
она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица ч |
дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздера |
јети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори ус |
у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, |
потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређе |
час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим гово |
авале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице |
ег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да з |
н последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да |
о пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се |
им цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долази |
се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа |
је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што |
бе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијел |
еру, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за у |
Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — х |
фесор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије мора |
н вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, ал |
католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није |
ошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Св |
касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него |
српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, так |
е пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; т |
ених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него |
рами:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору |
борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очув |
во туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Бори |
и у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, |
слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни з |
колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.< |
црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} |
са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а прода |
да је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело с |
ио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код ку |
пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ћ |
— У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној ту |
гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући с |
нутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући с |
ио домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки |
зноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> |
леке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планин |
оривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече |
орамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сван |
ка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће |
м омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово момент |
радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми |
и, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта г |
имичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и с |
је.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви госпо |
ај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви |
о му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Т |
ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја |
— ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p |
ду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.< |
ђама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако оч |
а гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} |
има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са свој |
а; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту с |
пио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну |
, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премуж |
е му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Бо |
улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављ |
p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово |
да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да |
то с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је |
ead>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник |
навати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху |
ебало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p> |
ј прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријск |
оји су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те из |
а говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с о |
млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој |
а њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрен |
оба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" / |
душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{ |
ајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Св |
и у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиље |
нијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као |
ена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра |
Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и |
/p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека |
ad> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину |
ивој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, ј |
лемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао |
е, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биог |
овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио |
животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима |
ићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Посли |
<p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај |
вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи |
ко је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је профес |
читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у с |
пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију |
ише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му ли |
ушан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>До |
рестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се |
е се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, к |
а земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да |
те не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се |
ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрва |
и, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је |
Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела |
— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућ |
/p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматра |
прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој с |
бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за о |
био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро |
их се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, |
није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је |
мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Ти |
ао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим |
бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више |
заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према друг |
Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био |
, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касн |
д утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душан |
годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај канд |
е се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску |
најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево |
а овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слуша |
је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а дом |
јеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, |
здану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, кам |
јети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз |
о.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум п |
крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Але |
инга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђа |
х, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који но |
Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо с |
ина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских |
сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Д |
агица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S |
рећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим |
јући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S |
куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка с |
задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p |
абост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, |
ја данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила |
имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опе |
о сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење. |
ичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друшт |
слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и |
тровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековин |
његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак |
ала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у |
нас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жаго |
н старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги ст |
удије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека |
о је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене |
је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријева |
у без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све ка |
у.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега |
оња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат |
инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта |
у, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као ст |
е имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега м |
, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То ба |
пили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је |
и-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лифер |
већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нан |
емља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома та |
руштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, |
шити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку ом |
о проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рук |
> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домов |
ше изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> |
мије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! |
намо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за с |
рише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин |
народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у н |
азлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђ |
ика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Ц |
рби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и в |
ј судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге про |
ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад ни |
остић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Сте |
повало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне |
, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли н |
атим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале ст |
кочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} |
и и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига |
га улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу |
још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи г |
о, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом |
одају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљ |
хотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико же |
ада су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан п |
> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал н |
апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо |
<pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесе |
се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред |
варном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ов |
твари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и св |
ајдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери поб |
е гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједар |
ори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, сам |
Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења |
а остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Бож |
и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду |
боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћи |
црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, |
уку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући |
истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај |
шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њ |
азније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин |
зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, |
дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво д |
ко унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то |
>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепал |
исто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је |
живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом |
обацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку ти |
врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, к |
ораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо |
и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, д |
во првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског |
е, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Б |
када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу с |
тварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај |
као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш |
вор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аг |
Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бир |
тлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудот |
ну, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове |
у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на че |
но био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки д |
ју.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очев |
а још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити |
скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у жив |
Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није |
један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од остало |
испу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, |
ивој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустр |
е, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа ј |
јеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код |
ви овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се д |
е насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хте |
о тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љу |
бе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху |
адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Ов |
куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се ка |
.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у посло |
заним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој пр |
јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S |
ан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја |
и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимп |
вор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско ви |
е, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећ |
>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опе |
што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника вл |
н земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума |
к да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан |
овог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> |
етом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — |
и нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву |
, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени млади |
дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њим |
ако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" |
} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и |
едва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној г |
ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозво |
авицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Зап |
оро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом |
> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе |
} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала |
земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је |
има, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила |
тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, оз |
head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовим |
лрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске вла |
ли тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у обли |
им је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога ак |
азреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто |
ких држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије |
доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аус |
ао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гд |
атише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успј |
е.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе т |
мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али |
о играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упит |
долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско |
вој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина |
ети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када так |
ше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савје |
ушана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> < |
рат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале |
а, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен |
адби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Сам |
се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан пог |
која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Б |
елите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање. |
ђер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да |
ти.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> |
енути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не |
поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди. |
вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био |
ту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно уск |
љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на св |
омогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се д |
не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребн |
га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачи |
n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто з |
воју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанс |
опска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{ |
кођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и |
атут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, |
иједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био ве |
трани ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.< |
мити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p |
м:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докт |
срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела |
ој политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, |
Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је |
но под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога су |
а обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег |
о схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег |
, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, |
оривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div t |
ођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан |
се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху |
и се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак |
тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех |
дајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки она |
сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече М |
98" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при осло |
азао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му га |
х за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но о |
ник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, |
одтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му при |
Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужн |
је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је не |
аре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим б |
а повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, назив |
х лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и бр |
шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро глед |
пи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је једа |
ебало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изг |
е ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S |
дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, д |
руштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сара |
ше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше брин |
<pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна |
све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо |
ао и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево |
ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када нај |
пале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било с |
стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова |
ца се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се ст |
аше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ки |
.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у гово |
јсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се ме |
да Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је з |
на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то |
да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласк |
егне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — р |
даред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као |
илажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгуб |
тупи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се нам |
професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не д |
43" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господин |
у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</ |
подин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред двор |
м и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило с |
је се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња |
дстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када |
виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на |
јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту п |
е?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{ |
рофесор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор |
и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко |
аше.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натр |
да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и ос |
аве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> < |
се на проучавање привредних, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проуча |
ћице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већин |
се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш за |
вио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом п |
суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У са |
морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовим |
у пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лије |
сти, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде ку |
едан млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа |
аја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; п |
ио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог крај |
аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина |
е газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народн |
о у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих |
ва просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом с |
јенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп у |
човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је нада |
м салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена об |
а ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да с |
грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани пошт |
нај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим б |
у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке |
рава кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову |
а није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш |
ној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу |
адеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послије |
рале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера |
ије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину остави |
Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји м |
у научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита. |
на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се ус |
се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људ |
је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели д |
>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше С |
уде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поуздани |
само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетн |
лаве за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непреста |
не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарс |
ца и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе |
н премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђ |
се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све о |
приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико |
арајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити њег |
гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се |
S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргн |
ти умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себ |
дмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више о |
би и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој ин |
шић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како |
лост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч |
ле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табо |
обили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте |
и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да |
ривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као |
у домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српско |
како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахи |
ници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; ка |
Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, |
оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим г |
неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Ц |
иједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше б |
ћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на пок |
бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и |
>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, |
адије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој заба |
— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако |
ној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица за |
м расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што |
да је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати |
званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, с |
својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима по |
ко на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су |
ма.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен п |
њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p> |
заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сје |
ано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позо |
р не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то на |
то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.< |
потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметил |
сту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Б |
љени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мј |
су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер |
е, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим |
ма и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ух |
у ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плав |
а сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу |
ругог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игр |
а.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео игр |
>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ће |
ху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p |
<p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумиј |
отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим прек |
одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варо |
ном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мир |
утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био |
основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало има |
омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје |
е ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два |
Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му ова |
> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако теш |
"177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но |
о плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздра |
вој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запос |
и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту |
а је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза |
води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим пол |
овића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану |
закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да |
расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро распол |
ову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо ста |
апријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не п |
Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Ш |
/> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје |
, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једе |
Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је |
ем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са биј |
n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјеру |
, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му |
ј соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — г |
ада се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да |
стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куд |
раза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и |
управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљен |
собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође з |
во од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас |
е и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не по |
Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсн |
ајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, |
p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> |
рилике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S |
ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влад |
вити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам н |
ријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други |
отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање |
гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетни |
вијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb |
} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно не |
ори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни |
у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове |
ад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита г |
летјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Оста |
, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb |
ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Ос |
вдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајев |
новиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски нар |
учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапн |
ски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељ |
м и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас пров |
ете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка |
шан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p |
типан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</ |
>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремн |
ећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ће |
аровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не |
о добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има |
ак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу дру |
пути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали |
е је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас |
шао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али |
мо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се |
е, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, |
ј дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до |
“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Са |
о ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на ж |
глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није мога |
ја је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и |
је она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у |
када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Глед |
ше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отво |
и у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, ко |
ћаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{ |
е да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да |
ћи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, |
е куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио |
чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— |
ан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Ј |
спод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кро |
цеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој |
ш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил П |
а, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху мал |
оље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле ј |
га.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим |
сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Б |
ат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини с |
Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну |
е брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но н |
дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и ње |
сније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије т |
рати.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на поз |
укином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара |
ије позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су |
сврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!< |
први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби |
{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аф |
Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрост |
увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су гов |
ај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за |
њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> |
крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијах |
ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили сво |
воју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нам |
сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ус |
уши неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но |
лаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, зл |
опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости св |
дашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је |
м душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу. |
е једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадош |
ва и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између остал |
ри Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мисл |
ћ му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога |
ве брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у ист |
рије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за ме |
подин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је |
народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно зар |
и.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му пр |
рема Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се ов |
ије могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Виш |
6.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Б |
{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Ми |
ска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, |
тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ев |
су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, |
кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га |
ну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторств |
ли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио |
зда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајал |
равала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, |
оз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чаш |
а са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</ |
, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да у |
а ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десит |
ама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом |
аког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о |
а дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са профе |
о, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у |
оде фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да с |
стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: зе |
p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама |
дје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке |
и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифк |
ску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</ |
на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Р |
у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни прекл |
фковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на |
е приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Пит |
енији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање |
} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? |
омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментал |
у Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући з |
и, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и ко |
за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро |
проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних с |
баша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он с |
сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, кој |
ађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошл |
ве и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, ка |
је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског |
и: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуј |
олико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стев |
а се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треб |
м је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бора |
, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводи |
пак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p |
заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на ку |
је пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да |
налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n= |
вдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чис |
то.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство |
говори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи к |
тлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владино |
о и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала |
чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах з |
другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски |
тра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку т |
ког вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{ |
можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се |
, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, |
и за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држа |
осједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на мир |
га вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује |
вог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кр |
нио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне |
иво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У |
страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И |
ки се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} |
нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се |
Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и при |
ског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дозна |
ранк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још ни |
опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сара |
а да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била |
S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи |
авање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјешт |
е дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама |
/p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, ко |
p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског с |
p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — |
је треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини усл |
Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, ко |
дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, |
ла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави? |
о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо по |
Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} |
је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици |
.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и п |
клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако ж |
ек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се превар |
и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици и |
ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити зад |
ај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћеш |
ве ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи од |
да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњењ |
лађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом |
ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реч |
ове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе сто |
а у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа |
ућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душ |
овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S |
граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мир |
то би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај дог |
, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Фра |
и тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <ti |
ћу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> < |
се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као млад |
ину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни с |
рбима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догур |
рестаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ћ |
ом капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та е |
о од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суп |
, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, |
} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућ |
ило невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, |
ја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Чита |
ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више вели |
епе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, кој |
роз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше ча |
ећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше |
иједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше б |
једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити доб |
ио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати |
одине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</ |
ју, такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било |
Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару |
ође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, |
дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се |
скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лиц |
госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи |
аде, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је |
краде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у н |
сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посм |
ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејава |
анска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из |
вјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство пр |
{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но г |
l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне |
штује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му би |
"> <p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО П |
дина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, |
S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n= |
ио је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одби |
су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан |
тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота п |
ониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакр |
чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић |
а јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпагови |
анковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — |
м небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> |
ком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић |
јатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се п |
лека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита |
ијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног |
оју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријел |
и сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну о |
људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb |
ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито тр |
гледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снаб |
тавише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече по |
и уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту н |
ан.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу оч |
а окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва |
лан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истра |
туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињс |
Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу |
лести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, т |
м прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кро |
а га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са с |
иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљи |
тниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још п |
вих зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска |
дговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изгово |
ије хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да уго |
ости ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишава |
ми из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако |
агица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- |
химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом |
не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има п |
ше да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све |
одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чу |
х „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мр |
тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би |
оћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешил |
сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" / |
за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце |
исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепа |
јете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријеш |
српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по н |
кад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се зан |
ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, та |
ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Н |
им одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, о |
српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао н |
а.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни |
ити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима |
ги.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе н |
ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> |
, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, |
ући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} |
коше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше |
и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржа |
је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си |
е дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да |
мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи доб |
S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити у |
ровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе |
ви пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и проте |
помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше |
и се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но |
ошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послијед |
, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, н |
— исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста те |
сто виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе |
ан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рук |
<p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мис |
судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" / |
ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје |
.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче |
ли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово п |
лексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао |
ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Мих |
ијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијеп |
а не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увј |
ка га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне ст |
ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хт |
одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао |
јерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говори |
ић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин |
о у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма |
ашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну с |
>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској |
остионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни дони |
н изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога к |
илом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало |
прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна |
о брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то ј |
јлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у |
, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по до |
Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добациват |
нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себ |
ка, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом н |
Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упија |
а груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су |
ти духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мј |
{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p |
вој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и нап |
е имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог п |
ама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије |
ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој по |
разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, к |
<pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p> |
ка — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех |
ака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био пре |
{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из прије |
ог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увј |
разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме гов |
, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у ње |
кве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против |
амо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сванич |
у треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увиј |
се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за ч |
каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— |
ао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој бл |
сор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам |
еде у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још |
а то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући |
лови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође |
ше на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирни |
ада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када |
> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као |
начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо с |
иду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, |
њући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко н |
доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све |
.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом |
</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и мн |
и господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио |
у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то |
и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик М |
одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перф |
рфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а |
згледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола пол |
госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман |
{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубин |
управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина |
владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада |
у <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху ма |
о, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће |
ји лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење |
хтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— |
уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га |
не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењу |
политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била кор |
исутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе |
дине! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p |
зно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се зглед |
пака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше |
с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n |
а, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и |
ма у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме р |
ушана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао т |
и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзе |
к.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубљ |
показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак |
коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за бо |
двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у |
цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше |
његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физионо |
у све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учин |
ћ, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је |
ао што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но |
И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисл |
више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> |
вдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поб |
напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако |
је чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевиц |
и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али с |
исине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као |
.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново п |
ма сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тр |
од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањи |
ријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људск |
.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да |
на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она |
ађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много про |
— одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује |
„газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је о |
х разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни д |
а Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљуба |
тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичн |
Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифко |
се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуг |
’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} |
познати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не ос |
празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и |
бе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са |
ворио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, |
ено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Бор |
арајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да |
су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малакс |
лиже, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код бр |
е на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, за |
можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није мог |
знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем |
и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички |
стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на ма |
е мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> < |
бна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша |
— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, ј |
ва.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења прем |
доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа в |
у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваш |
ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјеч |
ш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана |
<p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а |
амо хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог ч |
бро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајд |
остионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у с |
сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саста |
мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене |
</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви |
</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак. |
>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мис |
.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од о |
хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више г |
<p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав |
на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— |
емо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ мног |
"142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> |
саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учи |
луга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се |
Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господар |
и мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је б |
десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Ср |
ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали удариш |
а си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Д |
тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба ок |
то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко р |
ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гл |
та званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи м |
ског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто |
> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без уз |
рдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је |
да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, |
познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Борив |
је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица отк |
овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе |
а је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом |
ислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова |
ица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, |
ог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с |
о престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш кад |
е с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{ |
скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрос |
.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја с |
фковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет по |
брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила са |
оспођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесети |
ет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему п |
ура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат |
реда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Му |
д до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда |
о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и са |
етара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљ |
ва живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље ра |
налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p |
и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка |
уобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе |
ним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није |
ко није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан |
ије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за ауст |
ник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати |
ште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје |
његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да п |
своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Уш |
Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на |
над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два бра |
Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати пр |
тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјес |
раве из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, |
ећ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигн |
се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} |
Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се не |
један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да |
а се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим с |
зно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече дес |
pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце |
ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину ми |
осподару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, |
ша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу друг |
рпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност |
главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи на |
вних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се ст |
ку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерењ |
ну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура про |
ше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила |
, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа |
> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p |
покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери р |
е себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у |
понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио ј |
акођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више у |
ховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Бо |
тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сјед |
>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње |
ти никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајно |
рено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p |
а да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако с |
их злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказ |
и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо |
ђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у с |
е знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као шт |
доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то |
> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан |
м говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са госп |
не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту |
е осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ак |
ан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципир |
ан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човј |
ије био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Бор |
ој.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љу |
пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде |
искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набр |
види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види сл |
еличанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски обј |
начило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још ода |
неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше и |
!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго на |
Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом |
године резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зо |
н звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на |
оспођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа ниј |
пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p |
ив обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за с |
бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да ј |
p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Однош |
мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се |
у и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне |
Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не преброди |
> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки гов |
а Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго р |
S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се так |
и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечит |
узе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и п |
шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p |
била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју |
у основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи |
им се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док |
S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по г |
е морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада ста |
у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман цркве |
римо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван св |
м дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивањ |
аред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате |
аваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <p |
једни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује нар |
тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мо |
знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија |
аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска |
сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважни |
одине нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећи |
јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" / |
вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Кре |
д 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио |
ре.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Ту |
собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине о |
кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром |
, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице |
на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпо |
е ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао д |
м.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по н |
у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио ј |
на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни |
забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где |
код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ прола |
чито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно са |
га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - |
а се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па |
вари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположе |
преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при |
тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од |
д није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, прис |
мо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— |
о нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да ме |
омовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, |
о испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у овак |
/> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није зна |
скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху ниј |
тавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очај |
ривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је |
у, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које |
рема домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни једа |
је те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљај |
дим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ћ |
ојим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким |
лије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јес |
свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати л |
олирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, |
з Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, |
о — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чарши |
цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му |
езире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасн |
ти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће |
већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</ |
објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{ |
бин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против |
е не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећа |
е у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улр |
вду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што ј |
"DE">Orient-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферам |
тен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје |
ава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку и |
паше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака |
улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S |
авила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на н |
и; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" |
имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С |
ују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске м |
му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би с |
> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка |
а ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас |
то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - ш |
ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати п |
јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале |
/> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе |
срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с |
црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и по |
да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико н |
модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносит |
36" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће |
.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родб |
исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у |
Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плаш |
сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разуме |
ше пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазд |
а Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак |
полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са н |
у кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Ф |
тво и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су |
у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> |
рбин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтј |
и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада |
каза лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро полови |
и, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај к |
се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на |
исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и та |
е му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Н |
и — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушава |
сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на баб |
, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраш |
} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погле |
Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах |
<p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забрину |
та.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са сил |
часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај полож |
, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, ко |
један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важ |
а, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — |
м и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела |
свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило |
у мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога шт |
човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли |
тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љуба |
ушана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се |
ако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прав |
а, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрват |
челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S |
, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у |
умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта |
амрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифкови |
ојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, |
и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску хи |
елика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијах |
јеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све |
литичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балка |
е двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјев |
овима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чино |
мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ сам |
асовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} |
нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не в |
нова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заук |
врне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава риј |
реће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увј |
/> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно. |
> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио се |
еница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да |
Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, |
на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже њ |
но — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен |
ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој стани |
рати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак н |
вјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не сва |
са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантаст |
{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ет |
сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га ни |
ка, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша |
у подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главн |
итању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажем |
угог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поште |
јеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте ж |
</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство |
опао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их при |
и.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему није |
но.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на ж |
јне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене |
ким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се пони |
треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и срп |
га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио |
анас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд г |
вањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје сра |
чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и |
ало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред |
претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни |
стићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца |
ш сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма јо |
р и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црни |
ни је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске д |
Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајев |
олитике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о |
е пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с поче |
јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> < |
јеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и |
слима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја уну |
ни љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најј |
ни гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учти |
и губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе |
питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам |
осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — |
вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} За |
> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто |
ј себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили ил |
питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охол |
ање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и |
са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и к |
огло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Д |
зраза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мисл |
када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, и |
е, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се |
тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрав |
ече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше св |
ада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјет |
рема будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ст |
з владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но |
ада би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезн |
имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу о |
бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њ |
ему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све ро |
падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га н |
аћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Бори |
S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића |
олит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хоте |
сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског по |
а није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по |
и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и |
аба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, дале |
{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други |
ије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају |
лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро |
када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схват |
ражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она |
на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелес |
{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у |
оше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не |
показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и ј |
м мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити |
е виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког ок |
Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је непра |
а напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не |
тио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то |
ер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице |
едаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговар |
ла, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тре |
<p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! преки |
ака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони |
пријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељај |
на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи д |
дином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у м |
би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прога |
ро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и о |
хвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, ш |
нути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањим |
да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да |
траше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били по |
у, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српс |
аху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебат |
у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбо |
ике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, кој |
/> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раско |
ћ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава |
ни што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нек |
Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> |
Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана |
савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве |
Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је |
с.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна |
кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за с |
уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, с |
аху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подр |
које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у |
Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мн |
.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није |
еру са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом д |
ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити ти |
се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој |
ти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијел |
гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село |
који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљск |
арали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три по |
та не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта |
ски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо |
лабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у пр |
p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Бор |
то Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић |
анас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као д |
ћи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта |
полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а |
вне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој |
ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се прво |
, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да ј |
е укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини. |
ико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочит |
ку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући |
као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојо |
</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човј |
ва.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о о |
дају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколик |
ој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме |
слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, |
ије коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер с |
ским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих |
ики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висок |
родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдј |
град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је |
ао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покр |
, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги приј |
p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чаш |
, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да |
им се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако жи |
знаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фр |
ђег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су ве |
штене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Бори |
е пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо при |
о зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак |
ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, оп |
сне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих г |
в свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о |
ио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које т |
ака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била |
це на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то упр |
већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек |
ити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне |
едњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сун |
вести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине јед |
о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове запо |
а добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} С |
у ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нек |
вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p> |
и у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће проп |
рски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица |
На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и |
људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких. |
S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак |
де почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писц |
сет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ак |
нагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи пони |
<l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље |
Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш |
углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова коло |
раја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Ф |
ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, |
ецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижа |
оначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се |
ачаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као |
ка показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложе |
налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ћ |
ез тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог прот |
дино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао |
} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису |
по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешаван |
говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, |
оје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, |
управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њ |
начило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само |
је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове год |
p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење |
ђе вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Боса |
који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде |
19" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себ |
ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно г |
вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским шко |
итељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стј |
огрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту са |
је је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или бу |
пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је на |
но занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господи |
у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тило |
Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искре |
е српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и |
својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина |
варе на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржај |
са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника |
друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> < |
оначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна |
је, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, ст |
, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново поша |
Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћа |
упи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ва |
гогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> |
да је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у ов |
равили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дј |
ле, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значил |
је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господ |
с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше лично |
е уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговор |
се од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најв |
/p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас п |
да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жит |
орим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасност |
овољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је |
ћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописан |
ни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све |
и заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p |
мо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n=" |
Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се мож |
к ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S |
о излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Тр |
.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш |
већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући срп |
ако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Бос |
ли једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан |
еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак |
она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} |
да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом |
во вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зг |
ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јес |
земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програм |
ука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али њего |
или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школу |
че.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарај |
ам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјев |
да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, ко |
велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још |
ње млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица |
вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је пр |
е весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада |
мовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у ко |
и.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селит |
ачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — н |
тељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, упр |
p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно |
тави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и д |
странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Је |
их искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покуш |
живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је |
е поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том |
то је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви с |
авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан |
осла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав |
било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он |
носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију |
е најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред |
вић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и |
а муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шп |
жић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разгов |
преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а |
, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, доб |
је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити |
то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друш |
знаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је |
ла мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када |
смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав ср |
и је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S |
Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="2 |
јоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни |
/p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним с |
} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједа |
нтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једн |
вом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изј |
ајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао б |
оварао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда |
дну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгиц |
слугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је иг |
му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душа |
посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би |
<p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једноми |
да.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове има |
данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несно |
, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а |
сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста |
стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћ |
млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наи |
ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђај |
.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је в |
било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике. |
Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју |
<p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један об |
</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам |
ни!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укус |
ће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при |
за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се |
зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да н |
из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврс |
у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу |
наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, |
требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино пов |
жати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пеји |
ому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} |
ржао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе о |
ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жени |
акне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се |
нуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран |
чен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је т |
прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији. |
еш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједњ |
рчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се |
законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин |
аџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S |
ати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом |
ноге непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње |
х се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> < |
у претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно ов |
каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p |
кица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво |
ака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Ми |
те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио |
анас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од ново |
ови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из го |
м о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак |
о.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже нег |
љачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у на |
у збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине |
е.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику. |
спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу |
еда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добр |
ине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући ист |
p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне |
не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n |
да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</ |
тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пр |
ти, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајал |
љаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, |
<p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим рије |
осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек к |
ресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она ск |
Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцелари |
и, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се н |
кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случа |
уте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје |
контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији |
редстојника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котар |
еликим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прав |
а делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} П |
д свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друш |
ња, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напр |
.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже. |
рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалашт |
орио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непр |
могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а |
/p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови |
тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} С |
ће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјец |
озна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У стр |
способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n=" |
} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, |
у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник |
сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствар |
је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До с |
лавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стр |
сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта |
амо пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струк |
нача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницим |
немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— |
дно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је уче |
увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари |
се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у с |
с је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас |
орити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме |
трија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских |
е можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много н |
и сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како |
али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији |
кој на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдје |
и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору |
коро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и дан |
днички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу |
ђа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Михов |
ја би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на с |
и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије окупације амо, а т |
се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У пр |
х.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О то |
-то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго |
ој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Бо |
а ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организир |
>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, |
упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког б |
дјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустиш |
оста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, пог |
- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за ис |
очео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор |
се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је с |
арајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по град |
јетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити ни |
поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p> |
да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умир |
сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годи |
него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам с |
мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом по |
да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, узд |
дон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник так |
, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило |
ј.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачк |
p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући |
и час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба |
е нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје |
влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску та |
ближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато |
да <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, нада |
тан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за јед |
> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народн |
S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но н |
маљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавн |
е!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таково |
д Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ств |
икада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у пета |
могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бо |
двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> < |
да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуд |
ве љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су из |
а се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјесни |
му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, |
, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уј |
ш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господа |
n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислуж |
ва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала гл |
ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p |
варач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове |
роваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кућ |
када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајн |
доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка |
<p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па к |
а му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих ми |
добити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у |
унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="c |
у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође в |
к се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</ |
потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да нед |
гипатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао |
шљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познавах |
шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлос |
се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње пор |
ајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у пол |
р је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак |
у муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном п |
ма места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није |
приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, н |
ој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, |
читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио |
ња о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим оду |
и добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, та |
питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишље |
осподине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Гос |
! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је м |
>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и ос |
Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици. |
имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљи |
ише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, г |
чито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглав |
ше и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта |
итичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић |
уши непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „ |
, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави св |
, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и |
са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када |
/> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Ду |
це коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледа |
н. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према |
сор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају |
њена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин |
, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући гл |
да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да |
ан другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никаков |
не ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и |
д на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак |
господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искренос |
им ванредним <pb n="34" /> приликама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, и и |
наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико проте |
/p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору |
тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окрет |
b n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од |
p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасн |
сподине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити по |
Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није пот |
који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.< |
Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити ту |
ом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у с |
еха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора |
јалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе |
довољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако |
е ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете р |
ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са |
ријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним ствар |
ек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више |
: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p |
ним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. |
тво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— И |
а права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? |
ијатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није |
, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p> |
ом, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој о |
мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и |
која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, |
атра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћ |
је.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те |
су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио по |
е, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу |
{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биоград |
арали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједа |
ије осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато |
ем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p |
Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> < |
иције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежни |
и... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се |
вих уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво ј |
а да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда |
ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, н |
разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста р |
ако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби то |
јерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, а |
ласт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поп |
веде у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је п |
говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута н |
вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх |
ита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је |
дчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо |
ће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој |
најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјест |
се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} |
а против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чин |
p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече |
едом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и изра |
у види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавс |
="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{ |
оложај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако зад |
цу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаш |
ита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа |
ложај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавн |
то га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и с |
поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, |
а говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето б |
о.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Ње |
скренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Ср |
ореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Тр |
ко изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај ма |
човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њо |
ре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су прем |
Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена дв |
ају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све |
ело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим |
аљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала |
а су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са |
маћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, н |
н и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио с |
чини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мањ |
<pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се в |
дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту с |
аву.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна ул |
се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га |
ар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.< |
акри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише |
алих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, |
џије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, |
удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само |
енту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом |
колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.< |
том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и |
арала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупч |
ајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута прича |
анично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај |
а порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у с |
мо нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада |
ог насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, |
а у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је |
јесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се |
е пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћут |
јке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу |
ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p |
омесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је |
а кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> < |
нца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ |
ећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу |
, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> < |
оворио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће |
или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и ме |
орезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није ужи |
це опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та пос |
ишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевој |
доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.< |
овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гон |
м, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Ф |
лите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег |
и момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је м |
земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле моли |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз |
ан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које |
ску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се |
бин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду |
адом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева |
га да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба |
дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за |
а не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, око |
у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему п |
аре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамот |
о питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то мог |
од католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити шт |
га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућ |
е оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се |
ву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске ра |
иш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, г |
букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје за |
.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— М |
ало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и |
с.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о |
е испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје |
<pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги |
у поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјеш |
а су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало оду |
о шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{ |
његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрен |
јицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се |
насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништ |
њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем |
ању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та |
унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност |
на је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици |
/p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако те |
ге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.< |
ничник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши про |
атак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — |
љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, |
о судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? з |
кву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, |
помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Кад |
пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, ј |
и главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена |
ранк, представник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мње |
јери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле |
од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу |
томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби. |
ко сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не |
вил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари ов |
з дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало |
стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хв |
да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Б |
ви.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није |
, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину доба |
{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} |
ка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, |
} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину г |
ном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> |
ну им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт |
, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло би |
ли смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Т |
— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављ |
ало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p> |
еси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није |
ије учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска упра |
ено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански при |
отом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас пост |
мо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрв |
ање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас по |
чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, кој |
а претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бр |
ених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српс |
траг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у к |
ица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелки |
ави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се |
Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку |
е ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вр |
која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа |
да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapter" |
дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше |
<p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтеж |
ка куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, |
ебевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из то |
вите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи |
исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српск |
ав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку дони |
ај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су |
започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе |
дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је остави |
нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо ув |
ве ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић |
њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је |
а котарског предстојника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило |
еваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и |
/p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два раз |
ме крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само |
:id="SRP19080_C14"> <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силн |
ву дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душано |
вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И о |
омовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним |
је мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања |
имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић |
аскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танки |
мрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који |
S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ сл |
удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације проти |
чком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично. |
и другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на вр |
, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио брани |
чи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар јо |
нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу |
кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће он |
увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{ |
чари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добр |
и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и |
за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славн |
вјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјск |
мар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човје |
Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио |
ђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Бори |
овог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све ј |
>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви |
дите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи |
ривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кр |
тантин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би м |
истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са |
у пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="3 |
бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме врати |
> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у заг |
теник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне пре |
сти, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволит |
земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, |
аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше н |
p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања з |
а нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне сино |
ун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније д |
одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи |
а човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и |
ханички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разгов |
и код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш |
ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га |
Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Д |
запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, |
тписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Три |
бећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бит |
ско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај па |
карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} За |
би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, м |
а када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо м |
даред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет |
ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да |
вој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, п |
гна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде |
оз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? д |
тајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, и |
ао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступ |
е тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једн |
дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи |
ска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим |
су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ниш |
ијечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца п |
оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста |
оспођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски наг |
хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као |
је му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колег |
дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености и |
ли на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај ј |
, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ва |
р, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и проб |
ене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије |
де, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да |
оштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то посл |
е се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу |
е опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и |
икога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада |
ар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> |
шће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га |
свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше н |
их“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више засл |
<p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној |
ати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати |
вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> < |
ед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их обор |
дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путниц |
мјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само |
звади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пруж |
е бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насм |
таше крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сја |
дања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе |
е оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их |
нао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина |
успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свиј |
оп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За крат |
опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала |
<p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p> |
жне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма |
ило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад није |
је, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у полити |
х, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског на |
кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти |
и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој |
буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу |
— диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова |
у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај поч |
ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође н |
остављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишт |
вој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустри |
иће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алекси |
путима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено о |
кривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је дана |
е имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, |
животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац |
у, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n |
дају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред |
што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас |
ок не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се ни |
е народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S |
а овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све |
Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ |
о су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се га |
ику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракиј |
S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вј |
ницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао с |
зе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи |
тка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; |
н то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дак |
и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред |
мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа |
е говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и на |
дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је ч |
.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао ј |
симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли |
- ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа |
а када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду з |
равили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у с |
и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права |
е пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, |
крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је |
ругом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице |
ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њ |
е опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код г |
сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази |
ада је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је с |
лога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да |
дстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има мн |
ва „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да осво |
фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; |
pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, д |
и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у ве |
е лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" / |
а требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на |
{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, ј |
и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпу |
леда, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, |
а, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу |
силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени оду |
стајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на је |
јало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. < |
дини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магл |
едом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред к |
ијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градин |
ша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Треб |
ом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сар |
зраз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле |
„Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не ви |
Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну |
касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један |
кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све уму |
к дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се ос |
и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне. |
никовица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејм |
чега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић |
уће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове рије |
врић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше боса |
да да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издал |
ада би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ће |
ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе сла |
— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и |
ш маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе |
омуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења. |
ремужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која |
ана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи ова |
ину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто гро |
о не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио ви |
ијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ч |
е дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није |
о словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Бор |
у могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако |
на? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладин |
младинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши нови |
n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше |
и — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</ |
оложење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељски |
ић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школ |
тише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи |
е могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата |
талом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе |
увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, |
ни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати пов |
негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разја |
и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником |
ете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с о |
Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не |
ве викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још |
ом поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да |
човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми х |
има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам т |
да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у о |
се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пенз |
и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем прос |
ступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирит |
е не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пош |
ују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслуж |
.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково |
pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено р |
абавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је некол |
/> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије |
лободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када |
о, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, ко |
, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, в |
ри за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад |
господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" / |
тјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика |
{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, |
красне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S |
сор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као |
<p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен п |
Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када с |
тестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га де |
во и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полици |
та начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвра |
> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће ме |
ну!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{ |
ој управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло |
могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док |
вор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је |
одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о |
поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим г |
ањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему сл |
ослови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и пове |
кренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције |
а брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ов |
де овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дичн |
дстављао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај |
уство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, |
јек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори |
умње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одвр |
Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника зе |
а је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог |
— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан |
о је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађ |
нергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, В |
о си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по вазд |
астрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о |
јетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона |
се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапр |
си ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштен |
нк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљи |
/> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је |
ко говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се |
званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам |
друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политичк |
е.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да ниј |
Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још |
— поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жанда |
ио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па пошту |
са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами н |
S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, |
е ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме ј |
у успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Бос |
ачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуш |
пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, |
нији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.< |
аде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има |
подине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као иск |
и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са |
ј мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код кућ |
и добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва |
звољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно |
доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз н |
ма је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се на |
напређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се.. |
м.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало |
адину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина пос |
а је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага ујед |
отчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења |
ј исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим бос |
, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, ко |
то још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено |
ања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гле |
ијему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета |
тавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ов |
, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор н |
тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успј |
даред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душ |
се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљ |
— Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се ко |
?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, |
> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га |
авајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се |
укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у |
му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне сла |
{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак зн |
нц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика |
ијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{ |
да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима |
нији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би |
е надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за д |
ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на |
ликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно при |
вати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада нас |
прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смиј |
сео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи |
тна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ак |
јатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојк |
ом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку |
аци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је поне |
баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све |
у Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У т |
стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштова |
за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Ова |
/> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо з |
једог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне оч |
само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи |
ада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да |
осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — |
то погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио го |
г стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одма |
ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Ми |
владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хт |
че и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрча |
нити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на вр |
оље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он |
и једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити св |
к се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} |
ме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је посл |
е пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> |
се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неко |
сто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јец |
дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу п |
српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> |
убоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говори |
али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковић |
становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке |
своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човј |
вате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачит |
ак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га вл |
ла слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-С |
икакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним |
ле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.< |
> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, пре |
ској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се за |
е да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и з |
ља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин г |
ђер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати о |
ло, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се с |
то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они |
нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први |
је ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о ко |
а странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може |
гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То |
и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; ова |
је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да о |
нали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно о |
изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора |
<p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине |
то се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је пој |
иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српск |
ема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускр |
српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, |
тра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити |
— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих |
које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима гос |
да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би бил |
мао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на |
љеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај |
бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије |
<p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовин |
безекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на о |
излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној дом |
гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако сам |
орене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над илов |
се му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> < |
ђа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду |
лања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapt |
изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> |
а декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а |
> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, |
у му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки г |
ати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму чи |
дна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сиро |
званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је |
против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки |
ем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте м |
се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфи |
м опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигура |
сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, |
лка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом |
а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако |
судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не сам |
а Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дје |
ажног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађ |
гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ с |
а је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског с |
кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије |
тарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и |
јевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— |
је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сва |
а, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те руп |
ама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњав |
ица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омла |
арајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сар |
та да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, |
ва точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?< |
Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нер |
ј домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од се |
осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закљу |
в под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, |
аглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb |
у сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав |
ндуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он за |
стизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност |
.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока |
помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, |
ијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} |
рајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупа |
а већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре. |
Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>К |
они и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и |
јепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала п |
не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> |
Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред закло |
напређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домо |
p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево ре |
но поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са |
адује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај |
у се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљет |
смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покр |
аш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појм |
е теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуб |
таху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше су |
урити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби од |
аде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p |
огло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз буј |
ац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада у |
уги бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био угл |
xml:lang="DE">Orient-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим |
ирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне |
које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је пога |
, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Н |
та могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће |
правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ |
арактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да |
се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То с |
Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога |
и да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну |
му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту и |
то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озби |
ако сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочи |
ожда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјеш |
ни окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? у |
јем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p |
вог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и |
, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, н |
о искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће |
све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си тре |
брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се са |
n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних |
бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљ |
астанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље |
а се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа об |
и своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за ње |
крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и са |
е једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто по |
када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче д |
збиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у |
ошај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж |
иво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и |
тише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања |
ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{ |
у српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је е |
јетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, |
има.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Бори |
муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару |
ех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш |
вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у |
них боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним |
Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила |
ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек предс |
е чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда |
и, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{ |
немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у зв |
необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му |
нила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, ома |
д са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чин |
а ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Ду |
се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо пр |
ама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабеж |
изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико |
ено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчет |
сподару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</ |
транке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоруч |
ким послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не ди |
збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она д |
ог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док н |
ма послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином |
ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, са |
ећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјаш |
непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p> |
ети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пр |
ри том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрал |
на домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутњ |
аву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n=" |
и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним о |
није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к |
шиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих л |
S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим ми |
ичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу! |
се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би |
вјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лиц |
је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чек |
довољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „В |
ишта порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се |
изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> |
њу тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме |
ближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p> |
овати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђ |
оривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда |
аг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, |
је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учи |
јештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили |
подин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у С |
адржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволит |
ава, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у |
p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџ |
Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се из |
адо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Ва |
о поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div |
данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој ве |
ље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је |
цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао в |
Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли |
да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Триф |
пет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо |
се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се ни |
редство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се б |
али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{ |
хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb |
ајтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа |
ављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и сни |
с на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу |
није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са р |
о скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су |
зи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, п |
се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђ |
еколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнем |
бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он пр |
да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај сам |
овници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као |
колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужб |
ких светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и прв |
ошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не х |
нку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјево |
задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину |
бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладат |
премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти |
дан за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се уко |
иносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен |
ајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</ |
Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је м |
в интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Св |
као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће м |
етник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди |
е.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се рије |
гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се |
из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу ј |
једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник! |
у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срам |
е Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших |
, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са т |
ријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити |
гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче гов |
ва због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срб |
то у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, |
му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њем |
м тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што |
а мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на о |
су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, |
да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живо |
ада ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касн |
чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ до |
махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као по |
и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</ |
босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урл |
главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не |
{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио |
имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да |
распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу |
емаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Т |
оворим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име |
и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевиц |
звали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, |
а за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрч |
овао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и |
говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђ |
ти — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{ |
љеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савје |
прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости речено |
Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за |
на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио |
} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка |
сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске |
од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, к |
тања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак |
професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију |
к да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нар |
азила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила |
фковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена д |
шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разгово |
се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његов |
у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да |
проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутар |
ебала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, о |
их ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтје |
а, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> |
приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говори |
, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин б |
ст у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је вели |
одом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних згра |
— изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, |
ак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци си |
де му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање |
ан, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић у |
ву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што |
ок се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио |
могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тр |
и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мрж |
помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о |
Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је д |
да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер приј |
на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов покл |
свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта г |
’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју |
био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог ку |
и смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочи |
а га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио |
и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога гов |
јече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог д |
би у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да зе |
у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк пре |
му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста њег |
них пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Ба |
во чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали |
о, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о ово |
да је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међ |
ку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме |
<p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све сл |
ладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помисл |
и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ри |
скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша буд |
све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свиј |
и због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву. |
се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљс |
о да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађаји |
послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покре |
ног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што |
истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелиген |
ије насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE">Si |
прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао |
екад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је ваз |
тиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мисли |
данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можем |
једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали |
чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо |
зговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се |
ш учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској упр |
{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у је |
, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} В |
шушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у |
Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну |
бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> < |
а се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен |
шући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> |
мој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, |
дидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему |
говорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није м |
адржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су рад |
уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сје |
вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог |
али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође |
те!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније г |
{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће |
ћ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Раз |
осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, так |
увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једн |
ранка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогу |
и благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се |
попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоће |
...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опе |
јим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су |
тво преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе б |
а.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно |
ги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весел |
нио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине са |
врши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих ли |
а пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни |
но клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се н |
ад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво |
ара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим |
земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко |
ини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обо |
ом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="25 |
усретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубљ |
ху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и |
куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S |
зам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило |
сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право |
баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси ба |
ше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под |
гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да |
ти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, ве |
не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та госпо |
шан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све |
ада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му |
госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мал |
љаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сад |
читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то до |
васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом ула |
против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа з |
ко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили |
ој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на |
, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одби |
е донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Дра |
Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на ј |
кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене |
и на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти |
>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био неми |
оривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опрос |
је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио |
о ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драг |
То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али |
о овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — |
а жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гле |
, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мисл |
Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је оп |
рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја д |
ој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да је |
оријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још н |
с дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, |
у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константи |
жила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више г |
воју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио млад |
хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепа |
раз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво ни |
бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић |
бог којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да п |
1" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на |
у газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да |
какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве |
који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозо |
или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло пониз |
вати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је п |
до говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до |
врела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум |
јетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и п |
је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за |
увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на мали |
"18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, |
овари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лак |
као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред с |
све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ст |
, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечуј |
е.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и |
таше корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с |
ђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка п |
, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, |
видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим м |
својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје |
стао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала га |
ио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат ж |
} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То |
P19080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, |
казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски пр |
SRP19080_C23"> <head>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за |
о се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у од |
ине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као д |
е гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Б |
о у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви би |
ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, |
пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна |
би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гос |
аље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га нек |
могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска |
рви пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице р |
оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се уд |
редовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрс |
одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољст |
јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мр |
г бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио |
оји ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, при |
ђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај др |
њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је |
зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, он |
и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је |
о познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више мо |
сврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестан |
у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Мој |
, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше поду |
камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако ј |
е господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарај |
ом.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче |
вој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и |
нај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на |
лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увиј |
а је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијев |
авао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико |
опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српски |
дгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријат |
не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај н |
ало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко пр |
стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима сас |
турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам |
раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбра |
јемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предс |
ху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене |
плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила |
</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним зе |
владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли сво |
е их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све с |
т, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; о |
тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним у |
е сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није оста |
силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том госп |
бу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} |
рвој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се |
атској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— М |
.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни |
аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управ |
, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте |
ног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође |
Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са тунико |
ење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех |
лике накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју |
ње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> ма |
ву ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Коли |
Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска |
осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и |
љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа |
тране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Мус |
да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан трен |
ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и |
као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше м |
аљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му није мог |
лазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{ |
бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у зема |
очиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> < |
морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ва |
валила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ов |
неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у |
једам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој си |
риказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске с |
ека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; |
и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство |
скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и т |
судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са је |
са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак ј |
рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је с |
н поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S |
оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но |
ушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му |
ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> нап |
нај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи су |
још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био н |
ве одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати п |
сом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како |
га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са |
ене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону свето |
и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p |
> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фал |
то је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p> |
p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда |
по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, |
цом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе |
релог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та |
тране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Д |
<p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и збо |
ребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале |
огао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небо |
и.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} |
узичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну |
/p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом |
/p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике гр |
мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, |
} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности н |
> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, н |
<p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој |
то десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и к |
ти.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господин |
е била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа са |
ваничништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једном |
>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако |
говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не |
ца није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан ј |
диш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мај |
корелије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на |
са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се та |
о Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Прона |
ег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске |
вађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А |
е, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n= |
и је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{ |
Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе |
на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим |
атни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд |
и се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и глед |
а се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио |
патичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — |
оше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукино |
да? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну |
свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборави |
н као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао нем |
це и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Ја |
по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци |
{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ не |
ебало.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе |
им кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе |
но у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог прија |
обаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на к |
ћи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и ка |
нац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао |
стајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави |
е више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све |
у и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских |
човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о т |
е оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на |
ва интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао |
ћ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе |
ила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, |
нским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице напра |
ишта не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слуш |
вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за |
а коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих |
} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када ј |
могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и дога |
раве у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић |
ана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије |
да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{ |
и ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди |
књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба |
ељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одма |
е и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не |
ад том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођен |
ом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску |
е управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само ј |
мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све |
мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје стануј |
>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше њего |
p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подме |
ој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје |
а пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер ј |
ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час |
пак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За |
је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској в |
ана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да |
казао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху |
оривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслу |
е било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{ |
ији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ с |
/p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, |
вјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена |
ље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни |
гово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</ |
на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— |
ита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из на |
скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p |
све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и |
питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова пос |
ликим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш онд |
еле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је в |
Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака |
а против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S |
рима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" / |
/p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као |
ијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема |
Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао |
ине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си |
учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} |
нских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се б |
а протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им ст |
чеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но |
укла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам |
уди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и |
вуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако си |
куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, |
е се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетл |
шан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но |
м ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један дру |
Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отрес |
их вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочи |
и ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин ј |
pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тума |
нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет |
Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у о |
S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш ис |
агор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душа |
са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешт |
Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Ка |
>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но кад |
лада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас зам |
гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> < |
ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт |
удима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> |
није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чека |
сло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, |
е дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од ра |
еби Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не заст |
трим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом |
родице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате |
<head>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио кућ |
ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз про |
ј од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а го |
љно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ри |
крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља |
довјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица М |
величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да к |
на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „на |
зложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, на |
у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и св |
штавање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се |
Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо |
помињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе н |
дан број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој с |
и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на |
нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мис |
ви данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом |
рски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког ј |
срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и |
када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то |
ма неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала |
ује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто |
и посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала н |
беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић |
гре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице там |
друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, |
{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не |
баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окру |
, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни |
љу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забје |
пјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало и |
му се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше с |
ога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштан |
око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је |
ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе. |
p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима |
као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожа |
асове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пље |
ај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљи |
жало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекива |
спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио |
Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разг |
из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — н |
ано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, |
вити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је |
м Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — и |
му бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одј |
дно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о сви |
а под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани |
вања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, миса |
уда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове |
е му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Ко |
у и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непреста |
е по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драг |
ло већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико ни |
јесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој пол |
е страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса |
риво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> |
p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали једа |
е народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље |
и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Б |
нда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи м |
у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу М |
Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на вл |
Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p |
свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су |
ао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а з |
За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој. |
же званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању м |
кву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједн |
</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> |
ња молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбу |
p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се св |
р.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у |
{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића баш |
</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме |
наца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева з |
е културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није при |
до спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, кад |
изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом ка |
то се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и |
видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србин |
тапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под удар |
ај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p |
итељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној р |
еље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дал |
стенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне див |
кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парф |
читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрш |
ека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала |
и овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без о |
здамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ј |
стина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драги |
и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим рије |
дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их |
ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао че |
у, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки ч |
ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком |
} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним |
тко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузима |
апи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да |
и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и |
неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа |
хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n=" |
турске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех |
преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с рак |
но одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој стра |
г комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица |
езино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био сло |
амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и |
{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пош |
странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд пог |
ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још чит |
есело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радим |
реним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> |
а, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.< |
би, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетк |
иказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> < |
ило у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о ко |
сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети. |
о, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је т |
је првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше |
закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} |
о своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер |
/p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Тр |
раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства |
кве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Прему |
метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добац |
и.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> |
ане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је упра |
аду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоно |
ом ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и т |
љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли си |
олази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Бориво |
говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њ |
у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мал |
е дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити с |
.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту |
ом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја |
ника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнањ |
вако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се р |
е казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше |
и, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишл |
вић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало р |
ља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку б |
одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а кој |
исија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S |
оји су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непри |
сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од |
али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се |
м танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чу |
ази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Ср |
је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што |
а обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.< |
вица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово |
у је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода љ |
а изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек. |
рећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту пос |
еднички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколи |
прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из |
ушан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је |
жју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p |
Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата |
ке, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимна |
ачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени б |
онили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-К |
ко на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним сто |
вешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добацива |
свајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак на |
Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, пош |
{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митров |
учик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више ниј |
селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овда |
помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему |
не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена. |
фане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и |
ов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па |
сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове. |
ри — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из |
читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског ап |
учавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да |
ојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У |
јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се уз |
, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у оч |
ријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин п |
а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтје |
ити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико и |
, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубил |
отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српс |
ном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, |
ло за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разум |
, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разго |
мназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрело |
када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела ј |
и, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, д |
о среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја |
ас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује д |
> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— |
оја нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да |
е земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у с |
е негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећ |
.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и |
ј долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз |
није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство ле |
ф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједал |
но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се н |
ковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— |
/p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи с |
у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом до |
бље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет |
још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Ха |
но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Чита |
а ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свиј |
} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјерова |
ила у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим т |
ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о то |
ати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но о |
> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни |
идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа про |
и сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, |
тељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, |
величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да уври |
учајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Сте |
дврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> |
<p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стил |
је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му плати |
ким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њ |
бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху |
госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе |
баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо г |
очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што во |
м је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и |
имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— |
е насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показив |
тво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав |
иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић |
сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и нес |
ен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај |
аљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање |
крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Бо |
људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек да |
ледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело с |
дне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погле |
алог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијет |
нас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Н |
убазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лиц |
9" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није |
} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у |
атраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом по |
ријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство |
о народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворен |
оривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада |
подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је зани |
дје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са |
атски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове з |
ћ запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство прен |
изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p> |
ао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у |
ске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S |
м духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народн |
шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у |
и и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на гл |
званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мор |
то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — |
жење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да |
би говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва прого |
јаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом н |
т госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковиц |
одсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођен |
рихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој пр |
е очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товар |
и, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговара |
ва је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта ди |
са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</ |
душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на р |
о врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и бреж |
ј Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погр |
тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сва |
у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да |
> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи споми |
ошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, ка |
ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са они |
и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви оп |
> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица |
за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз и |
газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима |
ошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за т |
ве земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, ко |
амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извел |
е славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапс |
е ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S |
он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, |
еокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео ј |
<p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, др |
два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запит |
ок се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу |
чим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich habe |
ремјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив |
е иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме ок |
осподине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{ |
тено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то тре |
Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну |
дности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, отку |
ваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби |
дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне мла |
доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао |
Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Ст |
/p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>На |
мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар |
мо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и |
<p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених све |
рби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да г |
градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262 |
спитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Нар |
из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није |
ећ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учи |
писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских |
стојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— |
м.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарај |
азда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} |
хтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је гла |
="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лук |
ста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука п |
тва прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искрени |
— покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, п |
{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у |
ржи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа непове |
љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, |
ада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— |
ому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој ст |
миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Т |
едала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити т |
зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску |
труку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачн |
и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару |
она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука п |
побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљ |
чеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом м |
предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви |
тву и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, |
раби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на |
Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Фр |
и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек ро |
} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у |
познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служа |
рском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне соб |
— настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин би |
нак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник св |
бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схвати |
ати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари |
ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— |
S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издаји |
} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо не |
један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гос |
је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан |
тивник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпит |
е.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је |
лрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетн |
црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново м |
ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и н |
та и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја |
е преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, |
тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ри |
т читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, с |
ца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p> |
на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сара |
лашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да |
говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учеств |
а је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га |
ти свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срц |
.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остал |
розор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се |
рцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао |
и бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} К |
Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта |
пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ћ |
ћала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, д |
управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, |
а, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену |
ни, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта х |
је погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим |
Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ип |
упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није р |
како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му |
ривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала с |
у текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кр |
у ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће |
етлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркањ |
иног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и |
нца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на |
ада погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осје |
шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градск |
омаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напосле |
земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ни |
неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпо |
ма, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, |
<p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео г |
ушан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом с |
и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелен |
дио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазд |
е на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све |
бавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске к |
д овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Н |
атраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, |
оке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван |
званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај |
и ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, |
у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне |
биљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>Т |
која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долаз |
о да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина |
м рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каж |
и прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Влад |
и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а о |
политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католик |
средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка |
Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, |
} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је дан |
валити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник м |
га посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова |
г познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све в |
ова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук |
ље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих |
м је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —п |
хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце |
, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш сло |
је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит пр |
.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од ку |
.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им мора |
ош шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћи |
ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му |
јешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> |
чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> < |
чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </ |
ш више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има |
смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску нава |
довића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем |
дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан |
покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упушт |
је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Об |
тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго на |
му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати |
ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер |
мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се |
и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је п |
г и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p |
аваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и |
По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у вел |
а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бо |
азиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још |
>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде |
ијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их |
ци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb |
лика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је гл |
S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна стр |
едно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, срет |
, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљ |
ате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном |
са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друш |
ли мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погле |
но молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта тр |
ше се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том см |
тао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку н |
овића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се |
удски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све у |
S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери |
ћи поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаб |
ла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде < |
се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....< |
гађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одб |
а гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости |
је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским и |
рожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов |
ло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас до |
и.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — за |
ја! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стеви |
одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој |
ка срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух |
мокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и мусли |
као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати |
а и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У |
о у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек |
му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, д |
о, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем |
нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде |
нциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Ср |
сположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и |
о једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Борив |
есетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од |
најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, д |
приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, М |
080_C29"> <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улр |
све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до |
80_C8"> <head>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је пот |
отестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та миса |
то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике |
! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је |
се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновије |
а не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му |
очне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и |
ајприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интри |
ном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим |
у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи не |
да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде неп |
три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лиц |
доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да в |
женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао |
брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио |
када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог А |
би су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n= |
невјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице |
могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуи |
посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако у |
хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој |
е није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србија |
ак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје т |
у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла |
>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> |
рене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је поч |
полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да |
и, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> |
шта изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоће |
та није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан |
је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> |
е — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p> |
бавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Срби |
јеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све в |
је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако |
он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <p |
рема Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, же |
човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p> |
е био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас |
љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, кој |
родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дн |
ло не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</ |
сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, н |
имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало ј |
преме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата зван |
зни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен |
иком на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну с |
крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у |
ичао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> < |
миран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је |
еба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније |
, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около сву |
е разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га |
вим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије |
или, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против напад |
амишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осј |
итавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на |
ом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског на |
Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у св |
поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривој |
тлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно |
иса никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, |
<p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити |
е ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с |
p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о ово |
вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p |
само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја |
и у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја |
ије хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да г |
о згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При по |
одом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> |
правити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с а |
јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвје |
— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чин |
? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p |
лавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сеља |
275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} |
ослаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, а |
е хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сас |
p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, ко |
ато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увј |
>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим в |
о се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и |
еморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у и |
се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише. |
ари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаш |
о оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Run |
када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је |
вуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан гра |
да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колег |
вједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао ис |
очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеник |
јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; стра |
его што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у м |
што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заје |
е <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, |
лазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан пову |
ити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада |
оћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима. |
име, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапут |
ћа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литератур |
вати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног |
— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када моли |
их, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све |
добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто |
јети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колег |
јест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате |
ект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адју |
p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ни |
као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо |
им троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, фи |
ровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умр |
ати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми ом |
ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} |
та уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Три |
ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас ј |
није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори. |
Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је |
сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати н |
о? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници С |
проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, |
ла, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног праме |
ја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали дом |
нац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у мем |
се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p |
сли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну н |
прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напо |
S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према стран |
рености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лије |
ц Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за ту |
ову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изј |
ушан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и |
та страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски зб |
сор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорил |
ступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њ |
- Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о |
просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје |
када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Ду |
хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кри |
тима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора |
есам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну |
ушан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад см |
са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према |
е вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најго |
ашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — пи |
илике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетнико |
27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су вес |
ше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху |
лада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима и |
к.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сара |
d="SRP19080_C3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама с |
се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душ |
ан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на |
аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, за |
ива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је |
. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност |
b n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах |
м на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним поруб |
е најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> |
нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Триф |
год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити. |
.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да к |
е крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одре |
{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа про |
души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда по |
е силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Т |
, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, |
</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, |
дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и в |
а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.< |
е жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашт |
ше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти о |
јеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и сра |
доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говор |
орија свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било |
што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја |
и према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта |
ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> < |
дбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове |
о то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са ли |
а вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада |
извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n |
ажи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с |
ате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сут |
ма шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешат |
} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни н |
једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао |
на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно у |
трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњи |
е говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непр |
сни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјунк |
то под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да ј |
тељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми |
е све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајем |
ко пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S |
и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле |
вамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно |
„Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вј |
вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинито |
орандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом |
ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисл |
, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још |
а Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија |
може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке д |
на.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан |
тали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у сво |
на плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скуп |
дговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао |
сти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао |
е све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краст |
ишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифкови |
знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се о |
ош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С п |
оврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, |
ако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати го |
на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и |
S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и |
агор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у о |
ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, р |
осподина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Мо |
врћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, прис |
њца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај за |
ну, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим о |
даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, |
о што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он с |
, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа |
/p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече |
.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањ |
приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бират |
да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одл |
да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом по |
нас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у |
ице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли |
ђује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из ку |
утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не |
аво сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни |
ор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у с |
послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од два |
— измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интерес |
земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и |
ћ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, |
га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233 |
иша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља удар |
едан дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је |
домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску соб |
разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, м |
што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријате |
оју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизир |
позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} |
владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p> |
рбина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, д |
и, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— |
{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт ст |
ђутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадо |
са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и нар |
гло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријате |
} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју ј |
рећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, по |
је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове |
још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао |
је?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као |
Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чује |
молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово с |
говору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу |
атеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој поја |
евојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у ср |
па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Ко |
лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да пр |
који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекуж |
љају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица |
, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, ни |
ајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удуб |
и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајах |
смија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. |
им синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске стран |
а ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви |
с на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођиц |
ке прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обича |
ање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио |
ио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто п |
њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе о |
е мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећ |
з провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи све |
еву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу |
народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућ |
мам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као |
ахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку дом |
ротестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске влад |
тор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> |
спође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарај |
а огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске |
етити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у ш |
ак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже. |
другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек |
и што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с ба |
.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се ов |
head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске |
се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој |
ћи се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и тал |
о, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слобод |
о, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи. |
српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који д |
скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозор |
их тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па |
уњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се п |
на, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао |
непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лије |
оле отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је не |
ого комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— |
се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му ј |
је промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он св |
ичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких праз |
у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је в |
ека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаре |
Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> |
Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> < |
они против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапр |
офесура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу |
је овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више пон |
p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у |
нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита |
и имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је њего |
, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође |
</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово ј |
фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвеб |
ј најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати пре |
е била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Дра |
знемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није |
- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица ум |
арачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, |
нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, к |
тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи и |
иступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво |
гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Три |
, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када има |
м је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши д |
рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим |
попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да |
ање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више пре |
домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српск |
дин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увје |
стима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а д |
д љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се з |
сталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјет |
о није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих |
је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не |
а и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче |
кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла |
ешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, |
чета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега не |
ивој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме |
ник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетни |
чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — окол |
прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - О |
ом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето |
али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај |
буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све д |
м је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Пр |
а проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за наук |
цу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> < |
био за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и з |
узе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, в |
аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се |
о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упу |
нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господ |
о — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — н |
p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамиј |
и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све |
<pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина |
аше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Прему |
{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се спораз |
Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце |
своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно |
се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње |
вао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му |
вац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема |
очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савј |
талом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода н |
шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког под |
у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и |
код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} В |
шем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а |
!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додад |
и.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако |
ба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је мног |
ијатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам ст |
овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, |
је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! |
, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — о |
резник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према |
улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино |
ступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сад |
силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" |
и и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви |
рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и о |
да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорнос |
Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћ |
друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Фран |
ти, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко н |
је.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са |
рне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма ра |
да, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град. |
се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Дру |
ста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби |
амо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политик |
ити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ |
цом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд |
, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које |
бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као м |
само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то д |
сност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезават |
да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се осла |
најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Ва |
едати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml |
а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију |
али да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бока |
имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала |
а сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђ |
Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, д |
земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свим |
и траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан |
је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље |
аба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> |
е и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви к |
х фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Борив |
рбима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срб |
да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и |
воје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је свој |
<pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто нада |
доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је |
{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност |
ја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Бо |
о лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у |
а управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске вој |
ам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази оста |
="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када |
мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> |
а мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добо |
младину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да |
ориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо |
питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпа |
толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то |
ег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стање |
ада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ћ |
о несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ |
икиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се |
пијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао н |
о ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могућ |
ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о зем |
цију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет |
о једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјесн |
итавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, |
но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико годи |
и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постад |
повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све деш |
сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне |
оноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и |
> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар приј |
о. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— С |
о.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С ч |
званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши |
имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} |
и љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме с |
а овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у |
ани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За |
— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чит |
вој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277 |
а преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја |
, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој |
отивиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> |
, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас С |
о способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновни |
умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Борив |
ити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мо |
е шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у |
нако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, а |
е права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је из |
дничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја наш |
у, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста не |
тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тр |
овори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали мо |
и нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече се |
вутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне мат |
град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао |
оле у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} |
амо судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јав |
ице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душа |
молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за |
онови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом |
то дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У |
ког јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и ув |
длази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој |
и, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у час |
Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко вел |
ање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати. |
ни лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно |
ратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе з |
ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дје |
ј Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала |
мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонс |
што слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— М |
с више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није д |
душе Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најп |
кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници |
а нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — |
а са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и неш |
зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно |
вјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра |
емоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој јед |
би.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ниш |
етна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> < |
иједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Бо |
ушану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше |
и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} |
>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто дола |
му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: заш |
гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређу |
ма <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих |
ог живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи |
кидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је ла |
уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно |
на.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, |
а та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај ш |
е, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! д |
је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано |
рену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, к |
зику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку |
оривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се |
На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти |
а), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно зап |
чинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривоје |
е у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње |
а је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду |
ица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву |
о за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, по |
о да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, |
мчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb |
S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом |
онављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмиј |
је тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у по |
ној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејман |
иједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим раз |
вства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више |
6" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољст |
увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај посли |
што стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинск |
касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, |
едан Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из поглед |
а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље м |
бјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте |
ље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то |
му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, шт |
тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, к |
ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Ср |
то се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да пов |
је руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да с |
чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се |
n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш у |
разник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стра |
еном, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођ |
ла сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загл |
још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета |
га.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ак |
е вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним |
од не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, зна |
их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која с |
а тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбо |
овости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наиме |
рилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чу |
којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и |
> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет |
да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко проф |
ута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које |
о да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школ |
на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, |
еде — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је ув |
> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа |
p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанс |
нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује |
интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} |
омовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не ра |
ас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се и |
Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, лет |
ла већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала ха |
љима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митров |
се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничк |
ак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више д |
ла према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удвар |
и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Д |
политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђ |
у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-К |
је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана |
је вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га за |
оведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, |
р се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, шт |
Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако |
без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Профес |
омаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног |
естане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико д |
је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље сми |
еспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, |
ивети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо |
на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио |
о града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против о |
ао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања |
>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; |
може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата |
прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и ч |
"SRP19080_C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифкови |
мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опра |
и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрак |
прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, ста |
..</p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два |
ицима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p |
можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао св |
сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ |
<p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна сна |
о то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увр |
странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином |
ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњо |
фери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дан |
на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима |
и са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења |
н стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за |
у прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивиј |
" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Нар |
чећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто |
авјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете са |
<head>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не мога |
одних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и а |
евић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење сво |
мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, |
зврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријеши |
једоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађош |
Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која |
е разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил |
могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више |
.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио |
поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио |
Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу |
а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста стр |
; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што ник |
пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању та |
жбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су ст |
еда, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста |
риједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је |
ко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.< |
а је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та |
д.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове риј |
ет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјер |
, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју от |
абринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа |
и сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, не |
зи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом про |
ед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и о |
ану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један ст |
е.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркв |
о страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, |
та једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто |
ој афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих |
рагице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић п |
поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударал |
здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас ш |
Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори |
вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадиј |
тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</ |
, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, |
разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је заде |
свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности. |
шана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим би |
аном косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Ч |
ишта протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај |
8" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске |
а, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу |
ом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке буду |
ош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} По |
у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски по |
аред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећа |
, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на н |
свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и н |
своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, к |
вршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље |
ин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде |
свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буд |
о казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, јези |
глед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Ин |
је више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљ |
ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, |
ма је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговор |
едаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарал |
ш <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе |
када богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. |
>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у |
дом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још је |
лаву према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину м |
ојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у распра |
Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гро |
>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху |
, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у |
правду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као шт |
спреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту пог |
ње Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" |
више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног |
без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће |
еч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упо |
стаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико |
роду, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, коли |
ло, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друш |
пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао |
} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А б |
Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политик |
звршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није при |
а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио ус |
Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера |
оме није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјел |
се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици |
е имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати |
стић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно врат |
ћ је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости |
к га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље го |
ски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће |
ајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у |
ош не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече |
на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, |
зу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала |
ваца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни |
има савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Фран |
и мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, |
ног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у изми |
гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и њ |
ишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, |
иди никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само и |
посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и |
домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, |
д њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је |
се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој |
вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанс |
код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у в |
али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђако |
његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> |
којаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осј |
воја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци с |
презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од неч |
домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући |
од пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увр |
а у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу св |
пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога |
S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се з |
осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, о |
су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајк |
гда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучи |
стојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевно |
ла је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многи |
рба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и |
ајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то |
и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и |
уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне по |
се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мис |
овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Спољ |
еђу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног |
брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; |
утић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и ч |
се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, с |
а, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова неср |
је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, |
незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни |
Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ов |
стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивн |
ако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну к |
коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да да |
уњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послага |
престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се |
зда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>З |
у важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и |
шано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњ |
, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића |
мање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но |
вотом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S |
вица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ виш |
има и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све |
стићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вј |
ежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Бо |
ма у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сара |
ло.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку |
ило главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао |
им наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе пре |
као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним св |
орено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је си |
мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баш |
треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да м |
ј спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против |
аше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила |
прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, ка |
и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ п |
Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у н |
није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима тре |
Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На |
цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говор |
једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, уч |
Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим уч |
ети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удије |
<p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог |
овачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за право |
ше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби |
адину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњ |
, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> |
асаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо с |
почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ри |
јети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потр |
звјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за и |
мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но |
м српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао |
јеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— |
јатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Х |
орити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, ни |
као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помис |
кога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер |
ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима д |
ске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај |
дњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно |
овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} |
е професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако прија |
х босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним |
ом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католи |
</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва п |
е био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустит |
ше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! |
озорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне ст |
су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, |
прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, |
ну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решетк |
ок не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто: |
је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао |
ше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
ађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — |
ушевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Нас |
столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} |
е неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да л |
ћ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслаг |
сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем про |
зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мис |
ло на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћи |
ц?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што |
старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја чи |
аве у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, ол |
фа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски б |
вом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на до |
по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градск |
оривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турск |
во је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најо |
ног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао ома |
Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразуми |
е видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости за |
и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душа |
твар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а шт |
зео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати н |
одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи |
сти на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.< |
/p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пу |
ашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p> |
прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Ха |
ђује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на |
ли један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, |
има наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је |
ри јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјаш |
вору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошло |
о ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који |
вац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школ |
ка тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока |
критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море |
е.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти го |
, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у би |
ез обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање |
о је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Т |
олове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако |
—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Ме |
штена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S |
е сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загл |
же.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврш |
} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се п |
ао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова |
кама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Н |
да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно |
разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — из |
к ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p |
, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити |
> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака пр |
, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, к |
ог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин зема |
вако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> < |
е слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у овак |
а колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него |
овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће |
мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му |
поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што |
зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— З |
ам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у |
и: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође гово |
<pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да |
ријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, биј |
сти сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо с |
нску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учини |
аљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху пока |
ка поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све у |
</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господи |
бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до с |
але бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег |
е савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа др |
b n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда д |
ше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сат |
>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио з |
е неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сј |
говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком |
Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпору |
леги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не |
смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мрж |
, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ ов |
дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се бр |
шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштат |
пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици гов |
хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен |
и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата з |
ли <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на |
и знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне проф |
м на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у |
се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бит |
ијеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су из |
тисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили с |
сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред ве |
арајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чи |
гивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта |
авање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Го |
раво — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десета |
д шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и н |
жени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кр |
еко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако |
га.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Ујед |
Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса |
под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиран |
једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будем |
а га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пр |
огао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица наш |
чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не |
та?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам чла |
осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од |
Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо |
ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили |
едније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забав |
овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или буд |
итаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на |
ма танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим |
у ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску приро |
као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило |
ом цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао |
ито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата |
извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи о |
вјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за |
је услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вријед |
а сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Ср |
ријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} |
само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се |
мо се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> уп |
ише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> |
и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусрет |
враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој |
арено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, |
ито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осм |
неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога з |
ех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са своји |
могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то |
де га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, |
рпског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево |
нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да и |
ише урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има дес |
покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због |
е ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима |
тво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје ј |
су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p |
{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb |
српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео |
појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту ј |
њиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> |
</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига |
признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не исп |
азмишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не сам |
пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба н |
о госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> |
Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још ж |
уго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на |
почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође там |
уд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} По |
— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га прика |
опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво позд |
:id="SRP19080_C6"> <head>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час |
ама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није |
о расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи к |
на његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> |
божаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријат |
шло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица |
господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се |
ривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом! |
аве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, м |
и.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за |
, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, |
енила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p |
даред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проуча |
је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да т |
темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једв |
свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој свој |
оња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже бољ |
а се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> |
не савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако |
исију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пре |
, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, ве |
савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу в |
све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срам |
не, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске |
, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштв |
слим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривој |
илу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од ста |
ључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог |
ласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на |
{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не мо |
коро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с н |
куд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> |
вој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда угл |
авном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би |
иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче |
чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и |
ше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда |
ио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тума |
, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} |
у били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до вра |
{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" |
и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаш |
S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се ме |
{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили д |
<pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела |
р био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино |
ћим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Срб |
ре окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријеч |
у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних ка |
отиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у с |
ранка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је пре |
о.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сус |
уд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео |
вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Б |
, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и |
ико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше ка |
доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифк |
званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и з |
о.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то |
јим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха |
p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјест |
ана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше |
у до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у |
292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетн |
омак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учиње |
е држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Бори |
мељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није би |
ираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, |
шљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не го |
дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, |
чног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупира |
е и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало с |
о хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, к |
ад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p |
ко кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој зап |
тић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго |
<p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хј |
ео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, |
чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те у |
е у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире |
е и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примје |
, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше пре |
јући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужно |
неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјев |
затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван |
у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S |
јевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Го |
ронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један н |
ло.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ва |
на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни |
његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је |
а велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n=" |
улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званично |
екала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељив |
умјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове св |
што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке п |
емљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може са |
{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови |
но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S |
и свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укуп |
елкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљ |
ма госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвали |
дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасниј |
а дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и р |
ступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да |
ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} |
иза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.< |
свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање по |
ом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке |
ошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батал |
измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз култ |
ца.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни живот |
нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским ду |
овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему |
падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут ст |
огатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Борив |
о се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, ни |
сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски поду |
и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а т |
нашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељк |
као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно стр |
етник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, ш |
опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог |
ате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам би |
.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакш |
м. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако |
дговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој |
уће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио сит |
адити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми см |
ијском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџ |
завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не |
тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало |
једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било |
ва цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу |
звани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> |
дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било |
.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехот |
p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је тре |
ило Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвј |
p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада |
елик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, |
етљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског поток |
ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрва |
сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и т |
хну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са и |
ако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, об |
а заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за |
отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у |
кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи м |
аво да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушт |
шан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевиц |
једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно |
а без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љ |
а се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољств |
енерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посу |
танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишче |
заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и вед |
пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они шт |
бијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гос |
што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за ц |
то приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га |
е и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном |
рпским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказа |
а, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Гла |
погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} П |
о право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут |
им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је |
едати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прст |
прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p |
атеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с |
ђанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код |
им столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="ch |
мијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим |
ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне в |
е, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам. |
центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</ |
смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На |
нимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи |
о се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ |
да се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог ли |
земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који |
а два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље |
</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чи |
о и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, бе |
бу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брз |
ијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се |
ханичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској |
тарци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Бо |
о боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани јед |
т.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако |
ада отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно друго |
ти пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развесе |
оју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига |
о крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> др |
ог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон |
крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да б |
другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња |
госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и жен |
као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на ко |
надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно |
дајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Кост |
ању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног |
стадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p |
— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа |
ног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт из |
али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, је |
те Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их |
е упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износ |
дићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игр |
баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна што |
костријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао |
еплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити. |
<p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали м |
су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из двориш |
заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је |
p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— |
но раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Др |
е сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газ |
ајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола је |
а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелил |
другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га р |
тавим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} |
="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о к |
е виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљск |
срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетн |
а данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</ |
може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њи |
су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са свој |
знање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави |
ероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и ом |
ни дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као измишљене |
чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме изб |
ање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар |
оватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин |
мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасм |
ју што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијели |
вију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се |
одо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију карије |
е једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријева |
оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Бо |
разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе пр |
и Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладин |
иједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..< |
другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим ст |
стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто |
>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре |
ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше д |
ини око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} |
је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која |
мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} С |
дан шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отрова |
> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, к |
p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> |
оди у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Осм |
снива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу |
ли досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро |
пет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк зас |
данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило |
з из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифкови |
ротив насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{ |
рват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб наба |
{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Он |
ко баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамот |
с преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> |
еш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући |
се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непр |
лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би св |
а, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који ј |
ај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно |
n="287" /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p |
а је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица ј |
а не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вј |
ко замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба |
омрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и |
Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији осл |
ања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића ру |
ина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака |
је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два |
ао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако |
лнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред б |
ка са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек |
ли у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи сав |
едномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бље |
не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од нар |
/p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше |
и српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била из |
је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понавља |
> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он ш |
уће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми |
на како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на си |
познати се са господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље при |
прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник |
јединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Др |
и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душ |
S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузако |
head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао |
Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човје |
итањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, к |
х забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те вр |
је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запитку |
еше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и вр |
он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дрш |
му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са ген |
слали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он ча |
е и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показ |
лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудно |
у, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљ |
дној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађаји |
ла с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омлад |
одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни |
године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, |
ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прил |
и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с није |
узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући |
риведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— |
{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замј |
Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> < |
службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни мемор |
ше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могл |
у набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне вез |
шевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним |
че на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари А |
а, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n= |
чезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слаж |
е што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку |
.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и ст |
сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојиц |
лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог |
, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p |
савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на |
епрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у кон |
кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд |
принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурни |
ипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији јед |
химпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Заш |
реговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови ог |
у животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико |
раћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</ |
ану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са с |
г које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испре |
а крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помал |
себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда |
Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладинс |
о Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Срп |
<p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се м |
ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <p |
зносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају |
јеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине оба |
d="SRP19080_C28"> <head>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 |
сабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, |
.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до дан |
о; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник У |
="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p> |
к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово |
, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Нем |
ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За |
без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљ |
и.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Р |
а, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и приј |
врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p |
да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа ва |
ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као |
увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ |
Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну в |
ј страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послијед |
врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак д |
ор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој јо |
нредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи до |
n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред соб |
е госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два с |
на бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а |
ила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из С |
" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — по |
сно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удеше |
ах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут т |
чки трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужн |
је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово и |
ије одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се |
земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich habe kei |
ам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <fore |
разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постариј |
Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могућ |
Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види т |
у срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, |
је побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато |
а.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић |
земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је |
<p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејма |
<p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— И |
одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А |
рну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјен |
им, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели |
тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> |
осни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше ми |
у честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је л |
пи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцего |
турним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да |
лавно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културн |
лици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај |
ењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милост |
савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> < |
лна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у |
су Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну |
сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима |
нг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је |
} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија |
удите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Х |
ежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јас |
ове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мисл |
и на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим |
а Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији |
велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на |
: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпођ |
еме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао н |
мају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господин |
о, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова з |
отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се сли |
гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо пр |
орно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p |
— питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p |
очеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том срп |
тафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетн |
дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, |
у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од |
у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваро |
ашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштв |
за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обој |
има, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Срби |
ељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване |
пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој ј |
ко било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Госпо |
, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде п |
љу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју |
ти; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог с |
ма чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога чов |
и, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по гр |
Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме дру |
даред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Дра |
тивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима |
могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човј |
к јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу |
Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао глед |
ти.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно дру |
ут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се на |
н није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек |
селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може |
се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она |
а, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може уп |
је желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{ |
од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а |
ви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{ |
стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут в |
једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Суле |
нио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми св |
и нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино т |
ј је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би мо |
поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим |
, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а |
p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, |
и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа |
вему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогон |
="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадов |
тељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге ва |
дњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо бић |
за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног гост |
p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се |
био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај п |
то му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, је |
нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купи |
у међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, |
зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тај |
сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све |
ивати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} |
озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно ре |
одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се уч |
га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он |
> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омлад |
ак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званични |
алуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, |
је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из по |
а тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све т |
је, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за В |
вао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и да |
Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што пог |
> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрват |
о није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприл |
за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и |
кали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да |
учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, |
> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно |
сутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> и |
рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше |
ост“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зази |
ећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без спор |
о што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, к |
л ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму |
дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, |
а.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свег |
а избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пак |
, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвали |
се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се о |
вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} |
тражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има |
насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је св |
} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој с |
Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо спораз |
не, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у |
о не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, |
дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интели |
арајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души ниј |
орено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити |
ио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала |
са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјер |
кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева виш |
што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара |
и једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за |
амо изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјет |
отив нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој |
не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p> |
јетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се д |
} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећ |
ре, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје |
аше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други |
та се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један брије |
етар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини |
ћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве |
инистарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, |
, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, шт |
ено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протесто |
S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгле |
нђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем |
не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да |
е то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се пом |
ах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекора |
се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо и |
тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — |
своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и |
т тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, |
} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и |
јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунто |
говарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио |
оворили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек |
Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе |
цу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није п |
је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, шт |
о зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима |
имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да т |
<pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се б |
колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи |
ан празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од |
дну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> кој |
и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упозна |
му нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које |
лности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере |
м именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Го |
ћана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дје |
држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких |
удски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас па |
али бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не прис |
једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве |
приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ни |
Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због при |
се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао |
било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд уна |
отле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће |
га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отез |
/p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила. |
ијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанс |
званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео јед |
и, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи. |
гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој пр |
ка угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора с |
, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процеса |
ођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола ту |
<p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се ње |
јерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргиј |
је, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научи |
шта савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни о |
ала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном |
ке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањиц |
брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да |
вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да |
није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народ |
су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвије |
против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија |
се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија |
S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван |
удемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старо |
} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душ |
акогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, |
је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргн |
јели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, ко |
у тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његово |
n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се с |
е, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово с |
тију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе |
ако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће |
Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад г |
г стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички прог |
је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Бори |
</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одго |
рамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, |
="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије |
жник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке ж |
есте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћ |
живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које по |
и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо че |
епићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времен |
ead>21.</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцегови |
мијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду м |
p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како |
јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опк |
и момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окре |
жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође ј |
ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не зна |
нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, ка |
ће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на |
бити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако |
е вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање от |
упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледају |
ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај |
из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— |
питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— |
е онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је |
љно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ст |
у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента ау |
љске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а |
нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јо |
ј потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p |
разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? |
ку земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјет |
его што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још при |
ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p |
них лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун з |
споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на п |
а, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови |
шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога |
дчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових |
ријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовје |
и им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем срп |
м на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске упр |
сне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је д |
и бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на о |
n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, |
која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на |
.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престал |
вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што с |
="SRP19080_C5"> <head>5.</head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српско |
ан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по |
еститао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у посл |
народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још |
ет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управо |
ту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад |
ијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран стар |
ротив нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња |
да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче |
жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе |
на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандар |
ка и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим. |
е матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и во |
етар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што |
био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— |
и Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му ј |
а народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си |
угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а |
повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а |
рења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џ |
Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади |
колико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој присту |
{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, |
— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена жив |
Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које с |
о се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— |
ок су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му ј |
бо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља. |
. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијест |
ничне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој |
рцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, |
омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и |
јела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када |
у побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, ш |
вај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмија |
је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Др |
јатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које ја |
ка управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог |
све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово о |
оз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо |
а дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати по |
/> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота с |
говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се сми |
о што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља прем |
у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када б |
ати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.< |
S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада. |
оје се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Б |
оћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривој |
ца се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но кад |
ђе до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу |
е очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{ |
осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говори |
>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто с |
икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да и |
овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, |
а под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Бор |
ајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. В |
.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, |
много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и |
ђе да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да б |
нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски н |
види, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S |
а стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на |
згледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у друг |
: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љуба |
ко не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог д |
а се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, |
Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезин |
</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи |
ди и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи дол |
, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка з |
ош није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешт |
е обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али |
? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби |
давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне д |
е прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога ч |
мо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних |
за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, д |
трану, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, оба |
— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се жи |
ило савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, |
осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њо |
е заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у |
а... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" |
м није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала кад |
ске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањ |
акала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде пош |
оже више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више |
ладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда ш |
p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако. |
е, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то с |
своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним пла |
ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} |
{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, н |
атоличке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} |
од деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је |
</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Бо |
а сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше бо |
је ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у не |
ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се пока |
.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене |
ала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, |
себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђош |
Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово |
јаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све т |
ме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су го |
њиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих |
ви мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му |
су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо |
овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед прек |
против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено л |
не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичар |
човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је |
/> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Кост |
Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти |
женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију |
ошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то |
незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> < |
већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онд |
ној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим о |
омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви |
и-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги |
и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме |
на, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оп |
да није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Ка |
е узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да про |
ини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предо |
/> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, |
о један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчи |
? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше |
ких кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник |
обијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Х |
дњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто |
е испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу б |
будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> |
бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су н |
ен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шеф |
недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи. |
ве?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишље |
а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на |
нк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити по |
рни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се би |
срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима |
ишта, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису |
попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да ј |
з хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних |
викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још ро |
за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и |
спомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни. |
јатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> |
ти — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господи |
ала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, ко |
ење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом |
свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310 |
у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио ср |
О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарај |
оје прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћи |
их обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — |
оме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се |
нога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни тр |
у ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, д |
с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери ка |
дним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борб |
мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је |
мамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако же |
p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А |
као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је бил |
е пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> < |
<p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећал |
шћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово сх |
заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине |
се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше |
Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку |
ву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут |
добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе по |
<p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — И |
орио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није мога |
тра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напоми |
ала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим |
унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет |
<p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста |
ја ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? |
троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финан |
ићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла |
и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, д |
да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} |
односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштв |
еба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте |
{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, ка |
ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповј |
ва права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више су |
/> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство |
сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка о |
инуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са |
ред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и |
тереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на |
нађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровиће |
d>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је до |
садише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Вла |
вало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну го |
баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се врат |
ранка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле |
е ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска и |
н владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} |
е, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лук |
ања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада чит |
на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се та |
Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући |
но она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке... |
има.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није н |
обе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Свак |
ије знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се |
први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну |
сантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За гос |
е, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у пос |
у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили в |
а улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је зал |
леиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјет |
се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописа |
али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босн |
е се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге |
навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији р |
рела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, од |
оји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они н |
а жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државн |
сти само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Бори |
играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умор |
узимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сје |
стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећ |
Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Ва |
ретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста месн |
у, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер |
тав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао |
против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћута |
о му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не пол |
читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} |
унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни |
Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја |
а Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са фи |
доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вр |
ан млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа в |
ру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјеруј |
а ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он |
ато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо н |
аги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну полит |
мијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p |
еше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани ј |
и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их |
н осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан на |
еди у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. |
и интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем м |
а човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељств |
ли и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице |
или његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.< |
нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још |
ас обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пр |
>Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека на |
еника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевој |
говарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</ |
и ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Шваб |
савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелд |
о: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску п |
рто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тума |
т у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и в |
ијеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк и |
бити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право врије |
о одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички |
рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба |
ибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа |
е нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог л |
молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако нео |
сет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div t |
Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако |
шио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред ве |
м прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо |
.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада |
анирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кут |
година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави |
ажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мј |
гнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким прилика |
послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину ос |
т и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није мог |
е.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да ј |
основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе С |
а?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} |
се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито |
р тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устал |
и насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заје |
ила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помр |
добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није м |
— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не забор |
ајповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџ |
ави.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, |
успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поузда |
љаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је са |
читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас |
стантин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ств |
S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> < |
е, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p> |
огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале |
улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја нар |
вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло |
сак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко |
Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљ |
ј — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ к |
маљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом |
n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по |
о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје до |
ођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи |
ите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати |
дочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би |
би живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста |
ак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све сто |
ко буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако мо |
та ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас ник |
ико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ д |
с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу |
је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправ |
а зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз |
и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник |
омињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви |
ражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не |
ан од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и |
вропу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не п |
лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех н |
једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и ма |
/p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као |
/p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога ж |
} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збо |
ју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи |
сподар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спус |
ве и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и в |
, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тет |
О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до лич |
емљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу |
о не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, |
е продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да ј |
забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварач |
црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде |
но, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један с |
ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} М |
огледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љуб |
ен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста |
ију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што |
{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврн |
и, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању |
птужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су |
ости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се мог |
лиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Нас |
p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи |
ор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, |
чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Бос |
ва оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти |
ског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да |
или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевн |
ом међусобном повјерењу могло остварити југословенство, односно културно ујединење Срба и Хрват |
</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што |
} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре |
дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју. |
у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајев |
и смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал |
ване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и |
стића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које ј |
гдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, пле |
о земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говори |
кови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сул |
дин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пу |
адог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни то |
ослије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собиц |
ачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске |
мија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, глед |
лостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио јо |
је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну у |
привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брд |
ота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без ст |
ја уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски позд |
Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће |
о и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава. |
="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су о |
говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио |
ери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило о |
Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Исти |
дњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијах |
ала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и |
авјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</ |
иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плос |
с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако |
је га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, пр |
рски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас доп |
ред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо |
ио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p |
дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће |
улом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин |
стић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставн |
це Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотв |
приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а к |
љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S |
а.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших з |
У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> |
у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба во |
Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} А |
нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући пр |
чин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле |
ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p> |
> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као дос |
е ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи ба |
жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла гл |
е гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, |
без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухва |
е славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пош |
ца се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтив |
</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на јед |
ш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомињ |
, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У пос |
ања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер |
апали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и пр |
— изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, |
ргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бока |
вица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p> |
леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, д |
опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— |
тво! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам у |
Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд |
{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање ј |
рочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у |
да тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела з |
побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме |
— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пи |
ваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, о |
до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама |
лику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о |
земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета |
.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право т |
е ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Б |
м.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Б |
е за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, бац |
?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се н |
S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} |
<p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Ист |
ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! р |
редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S |
е лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом оче |
разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро ј |
у.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар |
а на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сар |
лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насм |
Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све |
и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S |
и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову не |
је, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није |
ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа д |
ом састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје |
ној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, са |
потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрв |
а је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се риј |
ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савлада |
<p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и вид |
себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто |
екај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он |
чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па п |
агрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— |
оу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говор |
и од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и |
ида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га |
и се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме |
.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог госп |
и-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Изви |
ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино срп |
чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског с |
купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — од |
/> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаш |
те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у |
, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се з |
могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде |
>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то |
судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се |
је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање |
шију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају |
лно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила |
у) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне |
/p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ |
нцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњич |
рестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити ску |
четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше зв |
им или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а от |
и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостан |
згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одг |
опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у |
оја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се |
понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад |
ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о |
ањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнак |
ју; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и |
ротивити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник г |
ве је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, |
јећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме |
ове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијан |
чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну |
његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узб |
ного извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли |
Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</ |
лањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на |
био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног В |
у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог |
не вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лиц |
е једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о |
и, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука на |
е напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неко |
јих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се |
ксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки |
варавања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, |
уље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечи |
ора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из |
боде читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од |
рата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на само |
вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и |
тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри |
васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Бо |
4" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сј |
ен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, мог |
стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи |
антин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га |
живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} |
га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека |
ког народа ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца |
че.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше |
То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима зауст |
ао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу уч |
рих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, п |
та сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармант |
па према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до бе |
на на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о к |
Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, |
учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ћ |
га је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни са |
познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте |
њу жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила |
S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјес |
ођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схв |
можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдс |
ито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек прек |
тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Госп |
адањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђа |
у тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који |
ржао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси |
рави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се по |
то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити |
о Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, д |
ела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</ |
о таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег |
удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још |
ицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опа |
да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је |
к онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећа |
е оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да |
ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међ |
вуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када с |
ада је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S |
> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш најве |
себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклони |
олико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно ч |
га.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, |
пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљам |
ко од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друш |
амо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком. |
је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакрива |
е све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице |
ма запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, |
уђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се |
чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.< |
орао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гво |
p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на |
својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових |
> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор |
орамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласо |
ти немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог |
стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Го |
ри казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би |
, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> |
155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то |
извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у |
скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му |
ц небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прог |
лушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. |
<p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш |
емиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје дру |
а литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књиж |
јешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Т |
p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био |
ш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S |
у и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и |
који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и ми |
о.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Бо |
некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска |
“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, |
ија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, дост |
олазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у сре |
ричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђ |
ет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца |
ца говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од сти |
разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{ |
да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском |
ли о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био |
е него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата з |
то прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас |
м коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, ве |
пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: гр |
— настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да дон |
ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља госпо |
ијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је |
подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је чов |
и?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави |
у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у са |
су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте |
ха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Мог |
} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта |
дило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног еги |
е био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада |
е је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Борив |
се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то |
зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, |
оје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица |
во подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловр |
раганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског на |
ој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.< |
пор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривој |
ше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, к |
је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— За |
е глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, униш |
оваца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Конс |
и тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је в |
о, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на д |
к и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио |
лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде вл |
љен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздра |
да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај дру |
ћу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед |
етникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову со |
рина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех |
огледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица у |
има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда |
ијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му |
ше израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она пр |
и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, |
да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Треб |
9" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, |
ња, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам |
ге чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се |
е мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два оф |
Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не по |
n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да и |
да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, к |
ли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде к |
јето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, |
возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз |
ао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Д |
е чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно и |
иција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло |
е и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана |
школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере |
је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијет |
подина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијех |
колико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија |
е узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни н |
Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из |
ановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек |
нао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лије |
лије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара |
p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати |
> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствар |
а себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Ср |
е казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} |
д цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијећ |
хом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било нам |
е чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај н |
увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћ |
слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, д |
Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто |
о над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузм |
сетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ет |
учан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са |
ве три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачиња |
ца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја |
не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица |
и, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи н |
разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се н |
амо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“ |
х услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, |
ни доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и вид |
из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, |
су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прв |
те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим |
и, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју |
ијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на |
ивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па ка |
ор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се ба |
ругом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на тв |
да Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе |
горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, |
и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није |
ци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгал |
се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измол |
лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{ |
био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о вел |
м отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да |
туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођ |
ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо |
д нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће св |
табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити |
чинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му ст |
носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подигра |
} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцал |
ву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше |
е овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милк |
>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и д |
рофесору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати |
pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није раз |
и-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, < |
pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене |
орби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао |
, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, |
ао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газд |
чног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке |
ог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог |
ом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке |
сјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чи |
ричају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије |
касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чист |
упа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, н |
скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило |
са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи з |
ова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изнен |
тајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} П |
био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјер |
на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини |
сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и слич |
тасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице |
олице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротвор |
девене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплаши |
ланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести изда |
рне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ли од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двап |
ијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у |
и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је л |
ви сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутр |
ех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Сими |
преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поште |
Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Д |
рило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се д |
лио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вир |
је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Мус |
баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мис |
е хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му и |
му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Фра |
о оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога чов |
јелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сас |
јешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и о |
народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у |
ј Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом ли |
, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових |
добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто м |
је обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далек |
те, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну |
оба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је дарова |
је умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непоз |
ли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p> |
d="SRP19080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врху |
није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академс |
о у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па д |
еби дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај |
:id="SRP19080_C23"> <head>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао каса |
} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата |
омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, |
а и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше |
дешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, с |
а га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих па |
најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на о |
летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад |
војој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглав |
о гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, о |
овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке |
овати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим |
попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску |
све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови |
ху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, |
се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српск |
о нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непр |
ког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарат |
ње, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку г |
једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, уском |
буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, зема |
лу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри л |
чи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан |
а, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у |
му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не у |
и, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица би |
се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, в |
љења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задо |
, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у ср |
о свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се в |
ће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду |
узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно кр |
пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, би |
Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границ |
ички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краљ |
ао да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као д |
ла ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично |
ељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни ше |
воју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, |
ио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и шт |
ао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злоног |
е, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића |
</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукл |
госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари |
а га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога |
умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, ко |
ли поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне |
давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не |
изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други |
мало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифко |
еним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да с |
зору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, |
ех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко ж |
м — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у С |
е и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изј |
тим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све н |
да се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име |
отв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то |
оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гос |
да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога ча |
званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ниш |
тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и |
ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги бра |
е да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <p |
{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити каков |
да не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двоји |
ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигд |
га изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од те |
.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет |
, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одл |
е да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом. |
да би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити |
<p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте н |
ом. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштује |
ку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој |
лавом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што |
сор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити о |
вједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали ка |
пште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци н |
рошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — |
оворе ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> |
и против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и вел |
те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{ |
ање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се |
е приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>С |
му.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета бра |
мисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему сте |
е она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>З |
Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је по |
>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањ |
о шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно |
ји сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест |
<pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се |
стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што ми |
тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим |
спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошт |
ваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од |
вај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 |
ити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву |
народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нем |
етовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> < |
то завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи |
не вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећа |
ја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све |
други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп. |
ивој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, г |
л ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта дру |
год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале коле |
/> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} |
а коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гости |
е бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости |
тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би |
сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — и |
, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову |
гљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то |
и пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чис |
чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим |
ко није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и п |
клони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумје |
а сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с |
амо разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ип |
2" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени з |
А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој кр |
ало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} |
јетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" |
ли у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само |
не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си |
дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције од |
афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним |
.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућ |
оз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ри |
атварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог |
едњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Ф |
и.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворан |
руку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је |
лазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа |
као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио са |
н је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама С |
угом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, кака |
почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута |
лија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него и |
се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није сти |
<p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице п |
јећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајев |
едно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па кру |
напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— М |
/p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва к |
акођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, ал |
јерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се |
ј неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако |
званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а |
ињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је |
ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и чит |
Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и |
шљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана зано |
вдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје |
шао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи слу |
прави ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с ово |
Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одвра |
ли с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и |
ака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ ср |
професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га |
/> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мисли |
да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћ |
ушан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који м |
ој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник |
.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проуч |
<p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у |
овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе |
шила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што |
м колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још дале |
гата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у ј |
<p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за ка |
када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n |
ује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустр |
лада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави |
ст да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире у |
примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и преста |
а и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља |
рили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бе |
епрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла вла |
е могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополи |
огог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским с |
скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, |
зали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслимани |
Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах |
итања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном |
пац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала |
врати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све преглед |
обар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још ма |
али.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{ |
љале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала |
варних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је с |
рио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није м |
ед ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: |
На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима |
о се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћ |
нички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред |
не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.< |
право чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана на |
иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p |
ске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајам |
су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си јо |
Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта |
ански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и |
резиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестира |
— треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ов |
ваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову. |
оја заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православн |
амо један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, ка |
Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за |
умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> |
и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинск |
ала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову ра |
и учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово пи |
и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну д |
у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— |
пре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније п |
очеше разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Бо |
и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше |
ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и ма |
рао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да т |
запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име |
ајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пр |
Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Ш |
ривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој. |
То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одгово |
ди, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно поли |
потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одл |
лаве просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према |
се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интер |
ини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предст |
г давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној заба |
сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} |
реко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једар |
задовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.< |
је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} |
био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на ова |
да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског ј |
ерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро см |
бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирн |
ић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.< |
ад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" / |
још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстариј |
од у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у цркв |
тив Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не преста |
о бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> |
вако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четв |
се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се о |
челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево |
У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним ствари |
протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пр |
и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће бо |
цу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да |
говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицо |
јене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда са |
и...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — о |
— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</ |
е он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле ј |
онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе |
и највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не окл |
о што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и њ |
ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме на |
да ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи н |
а су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први от |
{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања |
се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</ |
же останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у сви |
ао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што ов |
н овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се |
довољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног |
земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да |
у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бур |
ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S |
пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... |
стали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добил |
о гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се ује |
ме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју |
мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Бори |
лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> < |
би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола з |
патској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насм |
сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести |
шлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p |
и.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— |
њим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} |
ерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Њег |
осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увије |
ја му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се м |
вора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и |
— кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше |
е се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И |
ну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то веч |
авна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и |
јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политички |
нтно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, виш |
много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема ни |
то се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски стату |
есам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само ш |
говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Су |
но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не з |
сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни |
.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Бо |
ити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само св |
тљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је |
је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и п |
е као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје б |
ија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешат |
за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и |
n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачил |
олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким к |
ну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог |
и изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се к |
} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="1 |
{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вј |
весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> |
кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићуш |
} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турск |
ва, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фоте |
ковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити |
сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори |
о и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, к |
ст реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се н |
сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали п |
љенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путе |
ја, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и |
упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на они |
ло.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тај |
рије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, |
ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сло |
во не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог А |
са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чек |
шена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Сав |
мени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек |
ао прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се |
и да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао |
сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ прету |
и брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Хе |
цири имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућ |
вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха |
полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег |
рсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио |
ћи се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Х |
уло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div type="cha |
у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустри |
ају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских ра |
Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је би |
сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, |
ковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са зван |
Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са по |
се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У |
в град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се у |
управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омал |
шан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа та |
} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје |
веним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве |
петан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озб |
мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших |
удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети нат |
у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, к |
о крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако |
шко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Бори |
творене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а и |
ове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од к |
мо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде |
асположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Са |
друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђ |
огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу ниј |
тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} З |
о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам није |
ти.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио. |
ње одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Су |
оше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долет |
тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се сам |
то:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа |
транити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из |
изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили |
ровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању |
газу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и б |
рђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p> |
похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но |
реко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко |
на и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Н |
бљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се зас |
ћ је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Н |
о крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да п |
м <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без зн |
и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није |
амо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једн |
pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ћ |
и, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{ |
тним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостион |
е као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара |
дговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нече |
Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и зас |
важавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изглед |
ћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на ку |
е бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p> |
ве познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заб |
Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српст |
њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с |
отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова |
љу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њег |
има на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p> |
-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то |
ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уј |
овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лук |
ски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило |
кивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На у |
слије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, ко |
спунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер св |
ри у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше д |
као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свим |
и направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прили |
е јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову п |
ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да |
и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, н |
је право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа |
> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> |
да љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет |
друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђо |
здрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</ |
очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зај |
ги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га н |
во пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној |
ик и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете са |
</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву. |
p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом ро |
ра, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од |
ељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда ви |
нао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у се |
Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србим |
евић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, |
бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Аг |
о неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе |
> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало |
о, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сат |
спод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости. |
а на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опа |
ори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам у |
сјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како |
испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да |
би пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помис |
ниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам з |
>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу пре |
ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му |
ада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силн |
озним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако |
ако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — |
сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуб |
окрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи |
ноги старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане |
уштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног |
ричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — п |
ч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам |
вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег ре |
кад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јов |
p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени ом |
S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема |
мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S |
„изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слобо |
с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило |
ицу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> |
јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проуч |
ескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаре |
оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n= |
о цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} |
Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{ |
џије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> |
шко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и ви |
бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди |
вијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, |
жно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге сл |
ш горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе држа |
ликој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на |
но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично у |
е умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охол |
авања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја за |
> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици с |
риједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш ка |
— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадам |
го толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино м |
ло натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог мало |
о повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак |
, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобнос |
S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове н |
ере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао бо |
, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониско |
личини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој преле |
есора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то |
а свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и |
мјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да |
це, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој |
дити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско |
да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако |
а.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас |
о су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се |
јело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све |
танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео д |
ца и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој |
о хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизм |
сто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како |
у, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Тур |
рвака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјес |
ије га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па ш |
душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сад |
под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као |
дуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више ова |
но чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове |
израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих аф |
азна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посмат |
ремјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада |
тник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових р |
намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни с |
рифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када с |
из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто п |
их глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за из |
и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз |
ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната исто |
о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Срби |
ше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић |
емљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а главни бор |
амо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, |
е, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сараје |
прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана ј |
н, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <p |
политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима ск |
вјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док ова |
пи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој |
подо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш |
:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондукте |
блиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном |
Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им ст |
је делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а вес |
онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у |
ош из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас ни |
а Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачк |
} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе прем |
S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, |
ом велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели з |
оме више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјес |
санских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећу |
ечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају |
арају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогу |
ај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ниш |
као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пр |
јаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Госпо |
озната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује чов |
м и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљк |
ујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове |
ме, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаш |
а залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета арти |
ловице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама п |
своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник |
ка згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су го |
едно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се |
p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забрин |
ши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов пр |
Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао |
он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васп |
чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта |
кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са с |
ска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би што |
е и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме... |
у на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом с |
="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је |
ом и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n=" |
за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим |
им очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај |
48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и |
а у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, м |
му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један д |
окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но |
ме?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, как |
његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> прот |
ста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља |
познао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га ви |
о.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице |
ао да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, |
цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије |
наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S |
ош брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће |
љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да |
9080_C10"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се да |
ивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су |
му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схват |
дног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофил |
од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима некол |
е пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај |
Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамото |
се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај гос |
Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде. |
а. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету |
а Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херце |
.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те |
ка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га |
шлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљеб |
а лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да и |
даше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{ |
рига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прог |
600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу по |
на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, ка |
аве ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за |
овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки в |
квог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, јед |
ина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намрго |
волуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи сви |
, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба го |
љској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али |
и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се пр |
нда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и с |
овић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и клим |
равне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одб |
са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <p |
.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује риј |
која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година бо |
, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство и |
ину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више не |
се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>П |
Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд |
тић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стеви |
не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те м |
руштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зац |
лкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, зам |
а брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себ |
адне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло |
е тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Т |
Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Д |
о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ћ |
срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осје |
расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене и |
Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај г |
о ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука |
ен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> < |
весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, л |
слушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовин |
S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> |
им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине погл |
, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да п |
ија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" |
инио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео. |
њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> том сличн |
на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући сит |
ђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк |
/p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — о |
амо протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Х |
ова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођош |
да и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита С |
ладин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, з |
фом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То |
је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{ |
ак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и |
ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забац |
своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и |
Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није |
ог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „госпо |
и — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говор |
пства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџ |
д свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, ника |
А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд го |
и обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још |
е.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега |
<p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту |
ве је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковрат |
главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом з |
ања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави с |
ало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед так |
ети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! |
оју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Ра |
ј управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: га |
дских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, п |
је он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — |
ињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Сав |
и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га на |
ије умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схват |
ктно затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће си |
прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <p |
итавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и нас |
е његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p> |
ар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на ш |
е обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на |
акриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњ |
указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p |
и Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњен |
атској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и д |
ици није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све а |
валило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, |
мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се |
ска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече про |
чник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, |
ћ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би |
застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљење |
да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио |
према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерн |
тво није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су ј |
ина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.< |
а.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица |
одине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику прем |
се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се св |
ити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може сру |
и с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И з |
прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразум |
подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, д |
фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се св |
као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при полас |
лабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је |
дном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, |
е „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју д |
, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Т |
у Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десета |
слуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Са |
спођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичн |
од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправн |
ебо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све ја |
човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и |
— промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав бл |
лити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{ |
стијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје с |
, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачел |
за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме |
ји је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подил |
ста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше с |
зговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 6 |
ај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу по |
их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је |
још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под ут |
е изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.< |
за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао о |
дине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се |
најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у је |
е ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно о |
здених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врат |
Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући н |
даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неи |
И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> < |
илних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царск |
"234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му |
но шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако ом |
ом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи сли |
рема Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних глас |
уку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса |
се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке к |
зио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у ауст |
сталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који |
је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, |
штала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет са |
на крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина |
раку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врат |
о магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишче |
и вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајево |
ка вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} |
у на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једн |
Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио н |
и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Зло |
.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> |
ема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збо |
на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзит |
ну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође |
е на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови п |
А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је |
домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу у |
о погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас |
да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша |
за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напред |
о значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвоље |
етод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, ње |
поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад |
гађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p> |
лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне и |
м тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а |
се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу |
поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега |
на <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је м |
ље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића. |
/p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учин |
побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тира |
Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{ |
главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране гл |
нтереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Свако |
о једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из |
иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, |
нским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један |
еби, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој ст |
.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градс |
ја у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше стран |
егове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а на |
пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се |
је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим т |
ује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа |
задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га |
вјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску с |
ећ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: |
Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званич |
ни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да с |
а се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и ов |
а сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све пр |
ушан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финан |
се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући к |
а женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професо |
истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, г |
ло му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и |
ије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ |
ушан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева не |
и, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прља |
.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељак |
/p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да |
Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од нају |
вјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се |
ио сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима ск |
> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: |
ан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, д |
м се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно |
е за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, |
ајезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљ |
сом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим |
е, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заје |
е корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пу |
аху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху заб |
говараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиш |
но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први |
ако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p> |
а се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из |
када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не мож |
лејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остал |
а десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао |
о.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? |
орио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и |
м из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- |
мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и о |
свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лат |
чинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да |
зати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о |
о гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена. |
ересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не |
ли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије |
нас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо и |
жена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сје |
или у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но |
раве.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је све |
но, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што с |
спитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-ча |
>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у стра |
ој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, |
критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Х |
д српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је |
ле да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као |
газили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијет |
естано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки |
ући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то |
неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна |
аш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десе |
ови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка п |
реко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговор |
ских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, |
уд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша |
вних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчини |
личанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму |
, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на кој |
вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску каса |
куће званичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Ду |
ћи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге је |
анде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревносн |
} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} |
ијску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> |
која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Бори |
тпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су правосл |
стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову ми |
д се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о |
о се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— |
Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почињ |
и, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њим |
аудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, |
а инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин ид |
жност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру та |
а редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за |
рвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су |
>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p |
закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе биск |
ересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслима |
ти; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у м |
их.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — шва |
вима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано |
ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Т |
се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан |
људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у с |
дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ств |
— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. |
пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Борив |
анцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана т |
Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као |
ра на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајев |
</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, он |
:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице |
морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико вриједи |
марам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, од |
марању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> < |
.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, прек |
још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено бр |
{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, ж |
у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови |
, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="9 |
хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S |
Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, ч |
дговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тр |
то је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов |
насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE">Sie K |
> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намрго |
шком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Тр |
и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године |
ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу |
гом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} |
силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, кој |
S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жи |
што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло |
кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега |
отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Хер |
чезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје с |
поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, д |
се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све |
једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложи |
распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало т |
во десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео ј |
шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брз |
дане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> |
ише не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјере |
аљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да |
становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу |
.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је зна |
е и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се миш |
је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут п |
раном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, |
е спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сив |
на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар |
поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишч |
идан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требев |
подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n |
ном сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и |
касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста |
јевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрав |
к се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта |
ју и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није |
едно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово |
ашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога н |
а кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си о |
во имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир. |
из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским с |
рочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине |
и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, ус |
донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости |
ри, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теб |
на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њ |
...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пу |
се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеш |
вић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чох |
г будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није мог |
ичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повра |
јешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> |
читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но |
а се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан з |
алог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијах |
рског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни |
т рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља |
ој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече |
аде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} |
спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само |
Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, |
S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око |
> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} |
и не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сара |
ова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би треб |
о се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила на |
p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао |
очитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја |
аци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само |
ијешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, |
ничника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас |
када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, |
Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила |
морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бе |
дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и |
, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изоста |
нише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици |
ку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици п |
једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке заб |
Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, |
е на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти |
гицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— |
.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни б |
ца.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор |
оривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.< |
да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју м |
госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други |
оте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно |
ог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе |
енске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би мога |
и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти срби |
, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости |
е њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— |
и одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица мо |
ама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су про |
наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе ј |
заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> |
свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја гов |
сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није мог |
јесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, п |
т поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Б |
сале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају кр |
већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, прав |
а тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифк |
ат смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S |
оју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда |
шту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну |
ног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затво |
е? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p |
бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опоз |
ала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, |
не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док с |
Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} |
има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S |
и?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас б |
p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ри |
и земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје би |
— доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омлади |
шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте |
дче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово |
о тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати |
је знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себ |
ијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим п |
n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачит |
Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана. |
<pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко с |
ећ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет |
у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сва |
едно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови к |
родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Са |
омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онд |
не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и |
имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега мет |
у.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућан |
} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше |
рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Мус |
о се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не |
га ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио |
е господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — |
ићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џе |
осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, п |
мпањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај |
ске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није в |
дељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку |
се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне пород |
рате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му |
Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се |
адину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасви |
дје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших ин |
лажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, |
Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико н |
} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, мо |
јечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби г |
ожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори јо |
тих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му |
ће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот |
н, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза |
рави, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин н |
емаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и мн |
нижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија |
неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах те |
>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се сав |
све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио св |
тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-К |
рави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, |
ма половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако ј |
нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао |
ме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај пол |
емаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре п |
јеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни об |
ијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у |
ог, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемир |
ба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије |
Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у С |
ем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је глед |
борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Поче |
она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у се |
да би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледају |
одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче јед |
бела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без д |
о се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђал |
стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> |
Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Баб |
} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпо |
јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијел |
тких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вр |
у на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред пр |
пора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументо |
о га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у |
мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да |
ереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Влади |
ашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То |
емена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и мето |
?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>П |
е, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бу |
в трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба г |
стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или в |
Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било до |
и изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Мо |
какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове по |
ичне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа гово |
а да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и жи |
рјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће поб |
, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарај |
Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри |
ецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио |
"> <head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срб |
е“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују |
ете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Б |
јевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се и |
аких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједи |
реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то зби |
сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвока |
екако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада |
ешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође |
никове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из |
непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело а |
огу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен |
p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све оч |
еше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне |
{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно |
доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Бориво |
изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Бор |
да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али м |
> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће |
вјероватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Ср |
вдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова ж |
ели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна |
ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје |
и Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић |
ијечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и |
е упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатни |
е, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро |
езервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мис |
а, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред |
у дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као н |
никовица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уваже |
били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови ра |
немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће ва |
жић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али |
ење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је о |
> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац |
сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, |
у собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није приј |
тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила |
.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше с |
вој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> |
>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној вел |
тањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи има |
зраза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјест |
<p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!< |
лазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо |
будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за с |
али са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сараје |
њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то |
S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и |
спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд в |
е, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће с |
о не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед ка |
це, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго |
ућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспа |
о, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „исп |
рају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала |
езици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приват |
ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није |
тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том |
махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катед |
ам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се |
ну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитељ |
тним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу |
ање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, ко |
у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> < |
да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљ |
ичали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Б |
смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Он |
дити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања |
управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо |
а и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за |
ли одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Пош |
ткри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> |
и она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изост |
трану, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, ј |
порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан п |
копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руме |
већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду уј |
разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шт |
а образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу ти |
вот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући |
ат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S |
мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капи |
огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођењ |
даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са т |
њој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама |
воју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православно |
ног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено изме |
огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ ов |
чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске |
ноликим средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет |
је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, |
ошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" |
азда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички |
ј души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда ж |
отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је не |
n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то |
Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p |
ла свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ |
странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на к |
<p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Зем |
конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стеви |
ка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово |
право имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан с |
} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели |
о за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу |
младину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{ |
<head>24.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приреди |
ада немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз |
мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана |
поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чеж |
руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то гос |
шан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајев |
и, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> |
са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међ |
адотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање о |
већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан |
посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} |
како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турс |
, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећај |
се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне пос |
аве, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и биј |
е земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му ниј |
је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиков |
ребао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у |
ада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.< |
p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју р |
о вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разло |
е је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког и |
тац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" |
се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што |
није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S |
нијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду |
во однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> |
тисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођ |
ажи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, |
p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срам |
дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Бориво |
ује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, о |
даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p |
му, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осје |
од је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мр |
да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створ |
рига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, |
дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да |
ом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвено |
џи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову зем |
никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил |
олега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже |
ности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присе |
ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски обр |
јствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у он |
кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то биј |
пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није уде |
на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори |
пођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно |
које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Кол |
ада угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долази |
уку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо |
ерити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а приј |
говори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="17 |
старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култу |
престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је |
чествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских |
ти.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, са |
ћем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино сп |
није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. |
турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на с |
, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде |
це самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турс |
мири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами с |
једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} |
жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје рук |
ла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>По |
="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће |
жни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дош |
алог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту ж |
е добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и д |
лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довика |
то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Б |
, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се |
а су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај се |
ћи на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага |
о, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамот |
це; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> < |
н Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле в |
о и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на |
уком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, |
емир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће н |
ије се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се бор |
против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су ово |
урских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једн |
о уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто |
слила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год |
ирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Моли |
ни српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту |
су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу |
јежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко н |
<p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, ка |
о у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и са |
— викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а ка |
сне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он |
име је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Оста |
ају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је по |
ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су |
ејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху мах |
је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама з |
ја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај д |
ог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим ст |
евановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се м |
олници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за |
иле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да |
а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око |
ињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје |
из жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напосле |
"108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрва |
отна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у н |
м да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> |
рног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упи |
није одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, |
ладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно |
е признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник |
кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за |
} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар нало |
Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима |
је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног располо |
к преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се |
ху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се п |
е, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите |
ка, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших |
ире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вин |
ао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво о |
ду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико ста |
вом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној к |
исли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силн |
{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p |
и слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— З |
ше могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно |
звиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјес |
стави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је стра |
ругих сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само ни |
ржао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, |
чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политич |
и је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још |
, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} О |
о долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба |
де овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве |
дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трго |
које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у с |
Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Св |
сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом д |
у жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ћ |
к се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око |
р буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не проп |
аименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само з |
о није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин зв |
еце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и с |
м кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуг |
и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и ж |
а кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту св |
.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када |
вој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, |
према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} |
рпство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског на |
у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савје |
ушевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} |
ошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне |
оје додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зим |
оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе н |
ри лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђ |
му од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с |
т.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стеч |
ча, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српс |
ечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се и |
мо на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Срп |
е у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} |
и и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.< |
ом случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алекс |
вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p> |
г од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} |
pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећа |
их чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за |
а по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковиц |
ута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледа |
м — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута. |
.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у |
аву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озби |
реност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, к |
не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута ј |
је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n |
их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити |
Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капу |
— да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му |
титања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево с |
p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужи |
о пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска вл |
а оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало с |
ијатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као р |
сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника би |
вини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда з |
ченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око |
ном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише |
ји се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Шв |
све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да |
но дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас ј |
" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата ш |
ажимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражим |
ежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у ст |
це, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше |
с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш |
би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би |
воје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и о |
ан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директор |
диним врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, |
розора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави |
у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких му |
воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> |
ионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски по |
х, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гош |
овништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим он |
.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када |
од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му с |
Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш |
о глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде о |
наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и с |
што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће |
ћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изв |
е бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за ужи |
новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гос |
оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сар |
S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифк |
ка и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град |
тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p |
била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца |
снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p> |
увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав |
оја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио |
осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој зем |
су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} |
на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, сам |
рцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и |
је наперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље |
у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и пон |
n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава |
олико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{ |
а је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево т |
обрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залог |
к.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, предста |
ића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на о |
у изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тиј |
о из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви |
из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица |
оди малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p> |
ом свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушат |
је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> < |
а онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну |
т пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Уд |
оф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманци |
ладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свр |
шег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њи |
траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужб |
размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес пр |
у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важ |
мачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој кул |
ше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо |
е.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавн |
оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у њего |
ој земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p |
тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо ава |
о замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно проту |
вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о |
, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је |
, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n= |
санац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до |
ва гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илел |
ика.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уред |
аде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, |
о обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у |
аба застрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор |
стић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле од |
и опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој |
аја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> |
цке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обу |
на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватск |
, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник |
n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и |
тош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на о |
у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у |
е овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе неп |
Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта им |
де.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како |
ме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својо |
плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p> |
је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао бл |
атељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријате |
изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n= |
не.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре посла |
јатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бит |
проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о нов |
емац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој |
га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријате |
творио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и от |
е све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Б |
<p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} |
изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи |
атим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је |
ру, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактик |
врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нест |
анове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али е |
и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана |
бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када сније |
ривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Прему |
.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви с |
пи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде љу |
днаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p> |
на, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неб |
ановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство |
бина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p |
двраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси жи |
е српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђ |
ума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне |
ех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса |
ршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Ка |
приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одигра |
днаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао н |
граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето |
— Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На |
змеђу тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотј |
с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>П |
онички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је |
о је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткав |
преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту с |
ару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плаш |
на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из |
о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу н |
андал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, |
ли Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, ш |
сположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио |
о учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар |
касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва |
ну бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о с |
} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но |
ате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — пит |
" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Кон |
лимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетни |
ким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намр |
т на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњиш |
душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> |
то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по св |
p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред С |
у осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској г |
а снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном |
му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет |
остојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном |
ављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одг |
p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја двориш |
а но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипа |
дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и |
онашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто |
p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао ш |
аду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{ |
пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, |
сједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, о |
и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и |
арајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак иск |
си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне |
нас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</ |
/p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омла |
арали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, р |
ман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лук |
адовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, |
ио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га и |
когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао ње |
води у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да |
вара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу |
зда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но ј |
аћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, |
ерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но |
ижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење |
јака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху! |
изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која зауд |
за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb |
оничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки д |
оривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ |
н табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрз |
мјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— |
уги, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетн |
има народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари |
атити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она |
му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмак |
ти, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати в |
се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија |
један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда |
> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта ј |
вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје п |
азјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај стра |
пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који н |
протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани поч |
е за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није |
ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и |
ти руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потр |
- створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у се |
ном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{ |
да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у |
заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се д |
фесор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и ч |
руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по чит |
е Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Да |
и оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— |
вић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио |
јеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питал |
убазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интерес |
рило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, |
би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ства |
ичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове зе |
би су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђ |
оче служити својим познатим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођ |
иле која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчиње |
овица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и про |
на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за у |
дала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалн |
, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо |
расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви ст |
у је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у |
ту сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата |
мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{ |
када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душ |
; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог чов |
S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни на |
ога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз |
о пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећа |
где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је з |
тале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифкови |
српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити нови |
предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву пос |
друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају тека |
е, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина |
ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало прос |
једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угл |
ао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу |
а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дј |
м поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и |
празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник |
ају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају |
едљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље тра |
ва сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, ка |
и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних |
потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће бе |
> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Срби |
ок пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану про |
ево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати |
јећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продира |
хвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам |
, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба о |
јевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драг |
а о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђе |
му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уст |
рће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испи |
, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, |
о икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ов |
да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна мож |
дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А |
завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно |
икама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува сво |
на, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то г |
а изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нек |
о Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине |
ј бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом слико |
Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} |
поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствар |
на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</ |
ријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима н |
Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и т |
да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У чита |
гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Св |
Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш сво |
сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> < |
ше хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је |
а Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> |
створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симп |
и младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је |
у кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за јед |
говине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из |
трашно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких |
паднута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са |
убавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник |
и.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ниш |
<p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија |
а и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требе |
сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тр |
насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик кра |
вали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ри |
то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да све |
наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита |
крхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 годи |
рашно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух |
него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то дру |
амишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заб |
ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању |
и.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на св |
што се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и |
</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— |
ичка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</ |
трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјес |
година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{ |
зда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, вра |
ића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са с |
ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сад |
н и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом |
ај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сјед |
ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све |
равити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију м |
одина, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не збо |
папом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге с |
са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија |
е дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се |
столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај т |
читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параг |
страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин сра |
ку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно и |
јевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми с |
оврић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи |
вим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита |
а морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је од |
ићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на |
к нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сје |
се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући при |
ли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, |
еодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше на |
, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор ова |
је потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по и |
забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат н |
о шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијо |
и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњич |
еповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, и |
а међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случа |
о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има то |
мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан врати |
к Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важ |
p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно оста |
у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта |
="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу |
ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да ј |
валивши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће д |
аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показ |
S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од њего |
има изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих |
ден лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опрош |
аптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Ка |
какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за с |
колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</ |
о.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S |
о се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</ |
ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо з |
и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и там |
лико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуз |
аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили исп |
ешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на г |
ни српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си м |
проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те |
ва, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише верес |
ањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зе |
ке се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове м |
залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.< |
је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се |
срећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави м |
према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да ј |
омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду. |
ом на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, |
ише од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај |
S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у пошт |
м малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се |
вијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским стол |
> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи |
S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана би |
ло, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, с |
који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим кра |
га на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и т |
е знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну си |
овини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права |
"200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио з |
да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Б |
ушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лук |
<p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар |
рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије |
ти заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине |
во овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они диг |
потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је |
а — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше. |
ну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало из |
ао да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> < |
штаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> |
нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, |
ровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај ли |
вски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрст |
дје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисл |
брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држ |
} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према ови |
м модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом св |
могао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други |
не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се |
0"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толи |
, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао нас |
се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пу |
него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турск |
ије знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Ср |
ај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да |
слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на |
о, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је мор |
амо дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и |
зговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, |
е провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених |
ан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари бол |
укова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могућ |
ође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски наро |
о човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш |
l:lang="DE">Orient-Rundschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског пр |
, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјера |
колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ ја |
а се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у |
Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућ |
ини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао једа |
ке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у срп |
својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и ст |
ну црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наре |
е ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљ |
савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одр |
мну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још п |
господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> |
ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва прогов |
ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи |
потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта с |
шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ри |
один.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, не |
авјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино |
говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је так |
а ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше |
е:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе н |
јој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII |
и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне |
мо једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка |
ње га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; |
питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством |
Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица |
аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у |
огао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обо |
ну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију т |
твар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Е |
зданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је |
ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образ |
ругом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и н |
мија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у гов |
ва станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, п |
жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући глас, д |
и, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с |
аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опози |
ени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуш |
ражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му |
се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему пре |
истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонит |
/p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије |
е сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име |
а за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја се |
и:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном з |
ијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело |
трија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа |
м, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владин |
с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone unit= |
ндила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} |
ому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два |
p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло ван |
ашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели ј |
, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји |
даба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их каков |
иказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао |
ш једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Ал |
воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне ме |
коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро |
пац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог |
о.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> < |
дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> |
S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лаган |
ше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, ку |
шта вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посл |
рати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добр |
.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед позна |
ада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним к |
олазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени ро |
гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га д |
рифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, |
ја и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред с |
амргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} |
на прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима зв |
есто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко |
се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанс |
е стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да |
ијечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги п |
ијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у ко |
ке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прсти |
стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потре |
икне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се би |
даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било |
аља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаш |
Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И з |
о и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испо |
че скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се ба |
ати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику |
ама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Са |
Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијет |
осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли |
ијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој |
исто Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, к |
.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, са |
итаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њих |
јим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p> |
ата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се |
ржање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" |
/> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу ко |
ти у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смис |
жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у о |
пођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — дол |
ице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачко |
у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је |
орист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и с |
а само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, |
то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевнос |
се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза |
Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се бу |
ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслужен |
јек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може |
а.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато ј |
потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљ |
а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угле |
и насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, |
чујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка регим |
идите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима |
његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомаз |
му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз г |
промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини св |
ечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цв |
} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог чов |
у, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна |
мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам |
ло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих дож |
зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му |
јет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања кр |
још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и |
углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по д |
ца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За ов |
</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу заф |
ом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских тр |
ријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио. |
јева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином б |
а умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу осваја |
ар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учин |
ј земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавн |
м ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у ду |
и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник жели |
омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари изд |
своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе |
у је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омла |
</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била |
име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјета |
b n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала. |
српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које ј |
лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито с |
ворити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и ти |
против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустриј |
е сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у н |
ине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину |
није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спаз |
и и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поч |
присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далек |
не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије |
с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му биј |
едаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се ок |
лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб |
ати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљск |
ош бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држ |
спаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас м |
е зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог |
бенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема |
о други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне с |
ј некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ т |
од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се пр |
једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим зе |
ине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао ду |
?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом |
је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о вели |
<p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говори |
ки народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар |
шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао |
школске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> |
ици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, |
ио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска |
_C30"> <head>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када |
ну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићеви |
ши овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику з |
ану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну сла |
ма Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријеш |
ро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге |
повјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сад |
о мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да |
с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запе |
м.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих о |
ски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте срп |
е о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да ов |
и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без рије |
и, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро |
учају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од мног |
бину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога ж |
ицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а он |
ауке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај |
батовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су мемор |
старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне |
ост и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све |
аред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— |
а на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета |
ну говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година |
вора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да с |
или с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више |
раже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када н |
ли Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тије |
.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сараје |
увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјере |
у и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n=" |
ицима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кме |
ad> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босан |
ње увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах |
ања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведо |
разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народно |
љени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се |
н савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад ни |
н због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић |
рило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумач |
>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У јед |
препастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се м |
ло Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати |
p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не |
ну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана |
ред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n=" |
S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
спознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим |
г дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана |
као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао |
аред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{ |
х је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о буд |
највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из |
његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко |
оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S |
нијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обаси |
понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, н |
златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико но |
н Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, пог |
олико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске ва |
ђа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препир |
оју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда |
шљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарал |
муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са |
братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p |
и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно н |
је у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се |
преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а |
ди, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао ве |
и вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли н |
молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове риј |
сти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки пок |
одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао исп |
их дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Х |
еговим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </di |
и.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове ев |
онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника страна |
градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умиро |
ростио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...< |
м Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда |
е бијаше описана најновија дефраудација котарског предстојника <pb n="206" /> истог уреда, инач |
ом мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Д |
је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по |
напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиц |
не по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> |
еник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјев |
алеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и ова |
тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно би |
воваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дј |
ог дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гро |
.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без |
мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као д |
свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај мла |
браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави изра |
дањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих |
а и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l |
утака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво р |
с и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није у |
ловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, кој |
су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуш |
питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сва |
ди су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогн |
а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Ти |
.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од дру |
ца бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује му |
дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а за |
саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њ |
земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој с |
лице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одма |
а памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S |
ри.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмј |
ије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља |
ода као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани |
, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостиониц |
је у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Бориво |
х двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред |
нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде |
d> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске вла |
здрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у ов |
ед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржњ |
нђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удвар |
ање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа об |
јетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми баб |
регледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа т |
нјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под |
p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у ови |
ти за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор јед |
е права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на |
у јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када |
<p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише. |
ву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву |
м!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе |
а богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност до |
во, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавај |
ци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Ф |
са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само не |
лрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чис |
квих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упоз |
рестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p |
аздине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: т |
је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што доб |
у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху |
p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео |
одио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који с |
још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљуб |
поче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом доди |
дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, мор |
дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, д |
показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и тур |
е улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, д |
очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек |
ио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све б |
<pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> < |
p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала ста |
ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостион |
а рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не |
без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз гл |
рговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица о |
нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — |
д сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на у |
свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с поч |
рајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали с |
<pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се |
</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за љу |
даше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, прод |
<p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за у |
јући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са |
ва афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и д |
и, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</ |
ош скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у |
о се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је плат |
ти, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљив |
шати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право |
најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад проф |
е најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену уну |
а се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан |
платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље располож |
муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким н |
нове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омла |
еш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> |
ује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан д |
ку од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом |
будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете коле |
ушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два |
ри све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Госпо |
им је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с о |
а и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се |
ргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који |
а лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се ни |
ама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук |
ишу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p |
у и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и за |
Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извиниће |
поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, |
Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај пре |
ушан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно с |
то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка |
, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај |
овала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног а |
ми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору ј |
вом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викн |
е осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не |
ило могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на о |
о мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију с |
м вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох |
ин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здрав |
е диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ |
а и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и |
то робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; |
чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако |
о то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питал |
желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли с |
утник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег |
оћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били |
владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љуб |
у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо |
аступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, нас |
и на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк |
ски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа |
ао и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврат |
се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израи |
ио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио упра |
се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју до |
е највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и н |
ом вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари по |
с пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину |
одоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом ка |
т кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S |
љих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј |
д по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе |
се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и оп |
ска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све |
но дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запо |
да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му |
езнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица ј |
умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе п |
госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак и |
ити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки по |
— но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба |
ко ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости. |
мија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико |
да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, је |
ци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијел |
сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му не |
ао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријем |
зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у ов |
дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали д |
окрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n= |
рили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас |
уче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби гово |
Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да |
етао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, тава |
брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари |
ета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} |
ек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div |
дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари зн |
.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће о |
, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243 |
ост и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена |
Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну заба |
о.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што н |
и и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и н |
корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не |
за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадн |
нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега из |
је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да |
исоким планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{ |
.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбиј |
з Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Срб |
јава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захт |
ндана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисањ |
вему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарај |
да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, п |
ну, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шаре |
<p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у к |
аничника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Бор |
нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Бор |
с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Бори |
ашљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Ма |
су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљу |
тив угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада треб |
ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а он |
јесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Ст |
вору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа св |
сији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима |
леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на врат |
е, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба уду |
вог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега |
гнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерај |
а је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у |
понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му жив |
е.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p |
а рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} |
е то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој |
сманлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим |
траначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих чо |
крила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, д |
гаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше виш |
пака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре м |
ст, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледат |
да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милен |
" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и н |
гна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним ок |
аред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да |
ецом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За св |
ародних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски н |
већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове с |
збуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан |
, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствар |
ђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то ј |
о доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом су |
а, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања. |
у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које |
е од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двори |
г начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је |
ред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на |
азанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и |
веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и |
е доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне м |
ви.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој. |
} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турс |
на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно т |
а борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства с |
аста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се сп |
ве се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони |
ласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изгов |
сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело |
поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако д |
нуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим цркве |
нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} |
чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католи |
видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколи |
раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је |
јица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико мла |
све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогл |
о на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и |
Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, |
ожење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, кад |
ћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дје |
сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Х |
је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странци |
дје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до |
дник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} |
ницу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њим |
ијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући |
ушан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, п |
уо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виш |
зора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах ст |
еде.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирни |
то се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету |
, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати. |
дномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, прогово |
знина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се з |
о дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамно |
:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би з |
а власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ ос |
! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је с |
њише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и н |
родаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза св |
рила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештен |
ога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистал |
ог стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо за |
Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хрид |
n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костиће |
га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут бо |
мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на об |
ај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу п |
ободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође |
сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском бр |
ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима |
н момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетник |
вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват |
не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигос |
ио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са |
ћ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјеш |
ас тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска |
Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <p |
и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, п |
врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи |
мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим |
вота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> < |
вати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас о |
колико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљк |
претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се м |
ва сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долаж |
жваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна |
све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и бе |
вало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне т |
огаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па |
је неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици о |
.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баб |
је долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у гла |
19080_C13"> <head>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет н |
маћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разгов |
рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лиј |
тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, је |
е пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, к |
о на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здра |
ним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, |
се са господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже го |
била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, |
p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помол |
да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је |
је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за |
домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митров |
ма и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очек |
гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Ра |
се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску ку |
и опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео |
са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко |
је да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Жел |
, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме чести |
еко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости |
е домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опр |
поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука |
а људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустит |
кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Се |
/p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе заб |
том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена г |
ше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао |
лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој ј |
? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве |
ашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="17 |
по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један погл |
Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} |
ја, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је с |
нут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и |
сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине |
наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} |
јепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити |
, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају извр |
ти стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са |
ивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да с |
само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дуж |
о, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Ј |
д, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајев |
рши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div ty |
уће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, к |
це окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покоље |
да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ов |
у зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхт |
ед њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био ј |
и у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледа |
га пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и м |
аџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орас |
ви Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под |
:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p |
сељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало |
, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, |
моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била ст |
ветину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слатк |
е са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео д |
сан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је |
чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима |
.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођиц |
ине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила |
>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће |
</p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо |
сподине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин |
вијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Ње |
манства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерн |
даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средо |
ом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — н |
волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона цере |
приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше |
сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када |
и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа |
е судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — |
ије био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећу |
аџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо н |
, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрен |
.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p |
се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече |
ов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао по |
задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних трен |
у овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога |
и камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и пре |
о, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског |
<pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустр |
се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше в |
ана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа |
постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p |
објећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи ут |
варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и беза |
е изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и стар |
само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи н |
Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквено |
хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху н |
" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села |
а се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске |
о море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово род |
толичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далек |
ати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S |
стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара ку |
за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а |
стрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> |
шен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се мора |
ости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка |
подине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="1 |
све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се |
е тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, п |
Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да |
ућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заје |
мо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза |
Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин |
аче потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарск |
зива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образо |
ме, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије окупациј |
{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} |
могло остварити југословенство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Фр |
, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који |
ватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} |
адити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк ош |
иком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде зај |
рећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама |
н свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш д |
> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за |
p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред |
све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p |
ме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, |
су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срд |
а врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учес |
али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о |
је двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност |
ам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом о |
Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упи |
сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи |
м разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах |
<p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је се |
читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што |
.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а не |
У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сје |
е на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, |
еде поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Се |
/> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га дру |
историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи ме |
наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи др |
ковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео маз |
а црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена |
а ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштин |
енашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> |
их његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, |
ти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} Н |
стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово су |
ову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, |
ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника твр |
/p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше. |
платио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му ку |
ој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороз |
де у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом |
је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богм |
еветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шам |
ног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин |
ада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице о |
јеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да |
р обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије све |
у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лу |
аћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се гово |
и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати н |
тима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кро |
оћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији бра |
која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне ст |
једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, |
се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и |
повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити |
т се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а |
вратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна |
опуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну нак |
ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Д |
Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— |
дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, |
пушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је |
, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто |
о да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући |
ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи бољ |
ође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и |
одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су н |
но; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то |
{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко ли |
уљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло |
као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза пр |
таринских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са м |
у славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није б |
Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане |
ве види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинско |
винске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на с |
као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред |
ml:id="SRP19080_C5"> <head>5.</head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници с |
:id="SRP19080_C17"> <head>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом. |
е средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Пород |
ужника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесно |
18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, кој |
нице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао |
су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи с |
и и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модер |
ше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху |
ровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и |
едног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дот |
ију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окруже |
уди и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука јед |
S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега жив |
ајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</ |
оји се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, |
а је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста |
јке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или с |
Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно сми |
овори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривој |
то дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с |
егово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да |
и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се |
најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој |
н званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, ј |
сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах зати |
човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се по |
ши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника странаца и католичка црква |
аршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угу |
а је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Наш |
ена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених вр |
олазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао |
од ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије |
српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима с |
Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — пр |
Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један |
вих поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ |
доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човј |
трти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, |
европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бија |
, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Д |
залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом |
ог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" |
смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа оп |
Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе м |
овукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни |
е од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаокол |
им.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше |
је ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село ле |
а својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у |
емена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српс |
о.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступ |
рофесором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Триф |
иротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неко |
једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало го |
камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n=" |
још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетст |
, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио дом |
нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехо |
бин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају |
веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку |
ај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно жи |
свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и д |
двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахо |
њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо располож |
едно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих с |
никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, с |
о.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на |
ио увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнији |
Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још ве |
лно униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S |
ања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са с |
шљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то д |
е Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више |
да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</ |
лурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, |
к већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и про |
газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда |
pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Бра |
ш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило |
обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји ст |
пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За |
је љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне |
нас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођ |
име приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпат |
х се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни к |
а на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се |
ашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао |
Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за ча |
} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, м |
него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљ |
ут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачи |
ђоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и гор |
ро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба зау |
сао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз как |
била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто гово |
срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји |
бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се мо |
Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чи |
</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, |
ead>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову с |
, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали ко |
чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији д |
ица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а по |
>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, |
> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само |
на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим ј |
Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари р |
земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му п |
ар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једв |
ародних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овако |
ио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У |
т удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, ос |
атоличке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне |
животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрав |
састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљав |
, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — |
ки поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских |
о се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих |
брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" |
} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али |
Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје оби |
која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погл |
авом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав д |
ђоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гум |
није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увид |
у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен |
Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на |
ћно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио |
јех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и |
оривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту |
нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т |
се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на |
јчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му. |
му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са |
ина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тиш |
к.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мј |
ва до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} |
епеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда |
што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали в |
е.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у поро |
{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слиј |
<p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенил |
<p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину н |
S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио |
а пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршас |
брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела |
братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио с |
ијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи г |
во цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 |
и.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод дру |
а, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — ско |
обудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Б |
ову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада |
нуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душанов |
влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно п |
<p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече |
амо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све м |
опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападн |
ђер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду дост |
оље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, |
ли му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је |
овораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала с |
ријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са |
не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљ |
.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон |
ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, |
у се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није н |
о идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући за |
дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избац |
ога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> |
летку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста ти |
Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у гор |
аци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано с |
ање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ри |
о га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави |
упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим ста |
до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице |
једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром распол |
ла једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>В |
ла снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано г |
је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Вла |
а, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође о |
дан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша бе |
ика.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху |
</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио |
b n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово ј |
о да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити сн |
ем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са п |
им мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод полов |
ера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових |
али Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће |
о он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да за |
било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Т |
у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} |
ћа. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву |
а и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра |
д на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве |
ста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се сл |
пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват зва |
сли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће н |
отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опе |
p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владин |
мо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја с |
} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде ј |
умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао |
n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присут |
колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати |
пском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака |
лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијеш |
то ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче у |
а те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Бо |
гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове зе |
ту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну л |
лавом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни до |
да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да од |
е штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као ста |
Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, д |
рите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бран |
ли у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу |
а.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати нар |
ављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду раз |
о невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог приј |
жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим моли |
лаг, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се про |
сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. |
вјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица |
зашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова прот |
</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још |
то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на |
а му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ов |
као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала |
држљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних |
езгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово из |
едно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и |
положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну |
ећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе |
е и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са |
Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре |
у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образо |
, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до из |
м и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи |
бочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дан |
ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, |
мо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говори |
} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој пон |
пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је ле |
Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, |
етета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну |
и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није |
да не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, |
т остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а н |
ог Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне |
одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљ |
ше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па |
ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и |
а, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, же |
ице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, с |
дић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је посли |
— говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душа |
је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p |
арајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb |
аше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управн |
шан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху |
едног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до дана |
разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улри |
Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, ал |
дине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне полити |
рајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још то |
тство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} |
е могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство |
— зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек са |
ица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} |
лада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије зас |
бу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, |
више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шт |
ло; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њем |
нас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше |
не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег |
о је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд |
нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се |
љу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздр |
абијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издале |
у тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво пром |
лед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је |
са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} |
"251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто |
а се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост |
у се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају по |
е до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испо |
ead>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће ј |
ше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планин |
водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје ст |
асвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевск |
ховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као |
и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>От |
ожда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој уш |
, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана ли |
ајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбија |
ad>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху |
ати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се |
мом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле уда |
>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена |
дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb |
а без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, г |
идошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили плано |
е већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан није |
оји се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошло |
чајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од на |
ри сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гу |
јерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега стран |
поте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, ве |
тидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, |
научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се м |
рв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, |
з ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и т |
ција, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угло |
има.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајл |
егови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и б |
ред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за је |
тријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно пор |
истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови мин |
господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот |
се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдј |
то, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах посл |
се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умо |
и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шак |
с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ бац |
ени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди ред |
рбин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто сличн |
еља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Да |
ада смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу сна |
би у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде |
ама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опе |
их кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле |
</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи сп |
тање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли с |
ју.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толик |
се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити |
сти од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд б |
идио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој. |
е може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Бори |
прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, |
едмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров |
анка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклониш |
ређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовин |
поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са пон |
е мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, |
елије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, |
од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови |
у један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумња |
ти љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одгов |
о.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне по |
е треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио |
о би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није |
могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли |
авом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ са |
ктер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми |
може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су б |
лбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога са |
су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно |
сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаш |
а до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен |
окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упит |
имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не |
скреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће ме |
Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег |
ма Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесв |
поразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазо |
за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац. |
запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</ |
у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај звани |
он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S |
стријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсми |
логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када |
>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балкан |
пита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p> |
дје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумје |
падника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — |
ве љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на изв |
не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него чит |
едала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пру |
ис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— |
вара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује |
о је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије чет |
е све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њом |
а молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи? |
ини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, |
да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора би |
тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се о |
баци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Бла |
и и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста |
>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десе |
, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава |
че?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене гл |
, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један |
Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зе |
ја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; |
овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер с |
по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске |
стигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетнико |
живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести |
смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе |
не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мис |
бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће |
кав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, |
му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учиним |
акије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћ |
мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Ср |
аца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, он |
а омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, |
ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам |
рити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S |
за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах |
море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, до |
раха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и |
ам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А |
јепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком |
је од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и ва |
дски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићуш |
са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљ |
јесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, |
а лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чла |
и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку јед |
рачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами |
ивој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сук |
ноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би з |
ли.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које с |
е капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља сво |
чин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав |
ј говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене н |
је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да |
лободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада |
ијег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и с |
и треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован наро |
тинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори дома |
и, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb |
те се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким |
а Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени |
укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, |
отарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини м |
его игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, |
аву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство |
ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том |
дубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није мога |
-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, во |
ултуру.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо п |
ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске |
егом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, |
ладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је |
оје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> |
ујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Б |
ну.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} |
ите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше св |
је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави |
ропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта |
ати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у ф |
— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, |
још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српск |
овостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а на |
здерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — |
емље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} |
да тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Бо |
ли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада |
аше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли |
<p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, за |
квенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново мини |
повјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{ |
маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним ру |
у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског се |
и листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} |
јева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau</title>, у к |
оје госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, мо |
столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче чит |
да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њ |
и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога до |
но дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет |
а обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најим |
мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изнена |
двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Мар |
и преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане |
пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из влад |
крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном м |
сматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S |
исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је ка |
ше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са ц |
енска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен за |
није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једа |
оди, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо |
етар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се |
Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и с |
S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан и |
разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у С |
ђа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову |
јех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} |
а матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије |
збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без и |
ах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћ |
а али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго ова |
омјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.< |
к.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изглед |
суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презира |
теља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате д |
вима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом д |
тено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чек |
еба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се сав |
Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог |
ћ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, а |
е босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одиј |
је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћ |
у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душ |
а је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузим |
ада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски к |
паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да |
глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји |
и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозва |
{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као д |
тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарње |
рагица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаш |
ћута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Ф |
вједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и |
а са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да б |
ње Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив из |
а га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у ви |
тима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу из |
>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле. |
.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каж |
дом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје |
рват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних суди |
дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p> |
им погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан бац |
S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај |
ш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракиј |
{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у |
вај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погл |
е — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напр |
а неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но ка |
ширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, х |
куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак |
нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих љу |
ј почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нуд |
.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} С |
једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — ре |
ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало |
и ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових рије |
од нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чи |
ина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копр |
и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десета |
овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба |
скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорит |
лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим го |
тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде |
црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S |
ворио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку |
ред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као д |
му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од |
сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — |
ић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да р |
/> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је |
зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- |
ије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека з |
нак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку д |
ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој |
о не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагир |
. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све |
ј земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни о |
одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино |
ање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када |
шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које сво |
дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа т |
их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, позд |
сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин |
ривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, |
ази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним мал |
} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Ср |
бије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} К |
у му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дуго |
вједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам прав |
новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кри |
окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку |
поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни зах |
едио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађен |
вим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад о |
/p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети |
к рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно |
ари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, д |
спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођен |
ема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором |
ин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово и |
8" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом |
ма сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с који |
одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак |
де?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети |
има, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док |
Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, |
погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педе |
и израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и чи |
им се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње ј |
> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, |
му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлос |
Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног |
ати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стра |
.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се поглед |
гдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но з |
ија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на срп |
м савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није м |
и у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво п |
одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе |
е кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који |
ед Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први ј |
и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба |
крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза |
дник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви изра |
ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја |
аце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим посла |
еда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb |
души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као д |
се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у млади |
е очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабиј |
: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <p |
сто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице б |
<p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа |
жање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли |
а, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек |
де Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмиј |
му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премј |
оривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. |
аганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разуми |
уме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изг |
онизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и |
мишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стер |
г чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирн |
пала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне пре |
погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухв |
разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док |
ако се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим р |
едаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим б |
на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом по |
увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или с |
зивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свије |
вој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и ла |
очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако |
ех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове си |
зивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифкови |
свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према бр |
ицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на |
у стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага |
е набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Ка |
о.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви |
чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађа |
и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом пог |
ашна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то ник |
гих разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема л |
срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> зван |
није с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесн |
а земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S |
не ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код зе |
е или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строг |
вјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивос |
ије њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису распра |
Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше пр |
нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и њего |
ико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавно |
а савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} |
фковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу |
а савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ст |
вно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у |
а се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао |
.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак |
м саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p> |
ин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он |
костријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије |
p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, |
де вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још б |
им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срам |
приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној с |
ако опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњенос |
ам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препор |
во је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Ва |
бично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезн |
јући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, д |
раво одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том |
уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сараје |
поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га |
нутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, н |
<p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је |
мо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га мећ |
аза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто |
упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би |
нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} |
тари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код |
опраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу |
тјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом те |
тељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани |
S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоће |
Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није вид |
азала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито |
.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу прем |
p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пау |
прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, |
понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се |
положени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположењ |
То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p |
м новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је |
х ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби да |
аћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме |
те.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— |
ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог |
дови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне |
лачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p |
з болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лу |
. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како с |
авом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђ |
њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуг |
куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} З |
а твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо к |
, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чист |
, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја |
у пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе |
е и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају |
у, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз су |
ве прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> |
<p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} |
.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руков |
та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити |
не за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је мора |
ча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} |
зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се сп |
ту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" / |
то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га |
ма, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p> |
S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Бориво |
ећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште |
аљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима о |
да лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашт |
бом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То б |
— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онд |
ор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жи |
забирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овд |
и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борил |
видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газ |
ке мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костић |
S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери п |
баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> |
дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце |
<p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се прибли |
ко ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука ј |
! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посј |
и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, изва |
/p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да |
ку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код п |
о хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади на |
вади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој |
етар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није |
је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политиз |
еким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао го |
кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, д |
доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, |
<p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даљ |
часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједи |
алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објасн |
{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" / |
укавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се |
елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних |
литичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих |
агу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда |
свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је до |
а је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбр |
ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет |
сор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је сп |
уде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купце |
ћ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> |
оче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, н |
је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба |
SRP19080_C17"> <head>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} С |
до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања став |
анц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па д |
едали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварен |
е? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — |
</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} К |
мијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— |
то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни жив |
одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покр |
о момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се |
у Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> |
плент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади п |
окица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом госпо |
"172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у р |
што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати не |
свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин у |
због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сар |
Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што |
к замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим проз |
вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, |
> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, чл |
ити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком дог |
пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме кол |
ијечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави |
шао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио ка |
, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: да |
ите што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ дви |
е твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако им |
n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то ј |
лико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, |
ти васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој |
ћ читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска упра |
у права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини |
удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и о |
нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргн |
отекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у |
це се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино ли |
орила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте риј |
з пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број |
кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ сто |
те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјев |
И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи |
{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад |
кав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма с |
страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију свој |
се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се д |
пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била и |
влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не в |
е све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја |
фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, тра |
аши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Б |
е указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као |
.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерно |
з млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није и |
та да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може |
ијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и |
и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њи |
ерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне |
е:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене |
дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот |
а на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала срод |
до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, |
године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се |
ј разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазр |
е, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задово |
зненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи |
, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине |
пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим ниј |
одину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се по |
његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створ |
жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова ко |
ватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све |
p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он из |
рватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према |
ко љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску |
Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, к |
иком из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од сра |
нији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељак |
живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичник |
војим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза |
р оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.< |
ену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} |
" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући |
стати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је |
> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У м |
почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао ма |
а с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у с |
урадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био ум |
са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо с |
ом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак |
моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} |
е увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је |
зност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћ |
могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се п |
рајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, има |
љао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и |
{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом наст |
Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упозн |
јаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед гово |
још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих бр |
то сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора |
а му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са с |
ше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала н |
се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душ |
љубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му кој |
довно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, д |
азници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у против |
чима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „ |
и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су гл |
авјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се посли |
ски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви и |
његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај т |
>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ |
лу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбе |
па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, |
професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође |
шан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{ |
ћ свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Ис |
ни или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило н |
аоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да |
слузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу |
Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} О |
{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак |
напријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у |
евојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са с |
Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сјед |
њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискренос |
p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај ч |
ника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра |
p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нар |
ју.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да |
лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и ч |
е чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове |
p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива |
и велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак |
се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварач |
и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и тер |
есело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, |
д сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати |
уни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број |
ин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накри |
етао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p |
ше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са |
ео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе с |
и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је |
и пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то ј |
аљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су |
мо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има |
ни нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напр |
ницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефт |
и оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешен |
ного мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним пору |
е ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду у |
е заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да |
Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, |
{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијућ |
бијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула с |
соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фр |
злегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали |
е није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p |
јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате најве |
некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управ |
их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старо |
м суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газд |
овјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео гов |
поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опр |
>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, |
атмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала |
шан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега |
вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица пон |
управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје |
справљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пи |
авој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањо |
ећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га |
вропској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомје |
длога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло бр |
д могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно |
="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо |
ки статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једа |
схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако стра |
винама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Сте |
олико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјаш |
ва; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, пос |
у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигл |
S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се ва |
борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поч |
змамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} |
и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара |
есне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која |
но крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљин |
е, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S |
оје их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу зем |
ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија |
ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти |
о.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Ф |
све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних би |
морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем в |
ије било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да |
<p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од |
ворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души |
{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три рије |
S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} |
рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију |
вица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати то |
брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора |
вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и |
ридружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што |
а животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газ |
ом углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фиг |
а прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењен |
све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapter" x |
евицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове |
уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од |
морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки |
да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас није |
као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само шт |
то мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако сл |
је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет ви |
оре, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кре |
ог.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, ве |
ем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у |
> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница |
Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово |
ене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је т |
избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p> |
своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи- |
орио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање ци |
мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када |
, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Л |
званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> < |
народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S |
p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се доб |
од њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела |
Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, |
шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљ |
велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па ви |
зиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, |
ошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> < |
тић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — р |
лимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се |
.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, |
те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдј |
нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами |
ам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволит |
аше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душ |
у нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну |
ога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види |
ђе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и |
ти те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичнико |
пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских зема |
ав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим |
ају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити п |
коро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху п |
непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n |
ица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! |
ко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, ш |
сиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— |
} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љуба |
То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговор |
на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти г |
страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, ко |
ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радос |
ица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, |
се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао |
механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у живот |
{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Са |
енске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нов |
дидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенс |
омјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад ка |
Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу |
њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао |
p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и |
а на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки |
била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињ |
ица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже |
ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз. |
и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и |
ро мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са ста |
син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то |
такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио ј |
и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава ва |
це.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеш |
ћа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде |
мљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на |
сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних згр |
ада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео вр |
ти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Бориво |
и су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живи |
ој гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајц |
који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне п |
"133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сј |
есрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у |
S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба |
ће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пр |
—</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друш |
.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- |
себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала |
ори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се о |
овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, |
а чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни њ |
} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ |
и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Д |
вој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га дав |
ици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш |
ј ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с |
ите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, |
<p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори |
нају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мисл |
у.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматр |
омјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га |
љевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га |
ону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи |
је него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њ |
рне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радим |
оји је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђ |
а и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нар |
поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста |
/p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпље |
оже наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наст |
n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавал |
Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац |
војим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељ |
ог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти |
а ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да ст |
ада је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукњ |
е амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око дом |
и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када |
јничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није |
Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје |
званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снаг |
а руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи з |
нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> < |
питаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с |
бо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн обл |
још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{ |
} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говори |
чепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — мол |
ти мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја и |
оље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута |
би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка |
о пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умиј |
е при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} В |
отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Бориво |
окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p |
олазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на с |
вом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени |
<p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбиј |
тура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан прем |
а на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дије |
ј Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код |
, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ниш |
ене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, |
а, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах ше |
халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана |
и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сара |
S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога љ |
а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака |
а су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је б |
господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно |
/p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами с |
Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у по |
врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на |
н брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих |
ни.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати ил |
камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху |
миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје с |
ти.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из н |
џи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и |
бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући |
аред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женс |
н први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали наро |
} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— О |
или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете год |
похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојак |
аоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српско |
<p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозв |
тавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, |
есрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Д |
едогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лаган |
употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио с |
приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслим |
веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо по |
е Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигн |
допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душа |
, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно |
траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се го |
мао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет с |
сцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је н |
олико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје и |
о да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај |
удућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широко |
оје нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па |
едати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>К |
љу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам и |
е кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима |
уно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у |
дљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се по |
рати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овл |
ом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" |
који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, ви |
се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај госп |
остионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су л |
х.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не по |
/> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове з |
животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за |
пи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па |
бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> |
ци, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један госп |
едило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смија |
аби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотет |
ив њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за срп |
њи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху о |
ш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — |
ене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска упр |
вога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио прија |
анас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпу |
овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбија |
да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам |
, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједњ |
="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, н |
за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји не |
осна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви |
се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мис |
кројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној в |
ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке св |
преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља |
е свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што н |
ацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због |
, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ови |
да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није х |
што смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом |
пашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбри |
дино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше |
српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с |
игенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству мн |
своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — |
pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву |
ану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И |
, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као з |
Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ће |
, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одно |
и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Бож |
поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и |
и.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих пок |
ца би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирн |
/p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — |
о слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су |
е и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је |
зговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потр |
<p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— |
ивном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но |
е наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада дожи |
p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага. |
— говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, |
сне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чин |
ожним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце к |
сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасн |
и сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, |
да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, |
ивојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако гово |
љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао д |
ковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавиј |
ма том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> |
е напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као |
било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свит |
е питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је г |
еће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је так |
у мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед |
на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане |
су у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се |
жаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака |
S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да |
летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} |
S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп |
бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић |
киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црв |
држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хти |
ених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе |
оји се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, б |
признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Сву |
тва, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, |
магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="2 |
криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; к |
воздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње д |
д као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — З |
иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из |
унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојач |
Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се |
прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше |
м и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо прије |
новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да |
очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, ка |
ици, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спо |
Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више |
ри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио |
ажно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и че |
едан купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена ж |
купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи |
ругог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових |
та, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долази |
Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па п |
ив овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, |
ина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију раст |
стић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и мл |
ије превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када ј |
буђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе |
више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не по |
е песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћ |
чито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када д |
лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на |
ође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот м |
ата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити. |
би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило што |
во се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељ |
Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} |
риле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних |
раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то ни |
а.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и |
у се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је н |
убазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели н |
а чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продава |
још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита н |
Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим си |
ио у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада ве |
туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигура |
То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према пр |
Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза з |
киде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и з |
омаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души |
ри о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{ |
што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са з |
ена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сук |
а, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дођ |
бом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, |
— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оста |
надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притис |
.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву |
себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у јед |
но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбу |
новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ |
ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам п |
пом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек |
ти према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју |
<p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, а |
ечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно |
о необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и о |
опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратн |
о у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказива |
нутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из С |
оривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га вид |
ена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а тр |
неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто егип |
м тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трп |
ги и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премаза |
р.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима |
ас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против а |
касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско с |
дног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када ви |
орио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господ |
зумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да |
љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас н |
{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морам |
у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову прије |
те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да с |
ред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјел |
n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги госп |
а је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав по |
меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, |
учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се сл |
ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјера |
оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га по |
, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за ч |
губи у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настав |
ше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и т |
{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза |
о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наоча |
није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћ |
ародни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку п |
роз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, |
{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, |
Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и бац |
а чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно |
ешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} |
је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, шт |
ник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај ча |
зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када с |
сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу к |
оше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застр |
бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> |
сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица |
е су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њем |
налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у |
ване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором н |
исану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитав |
је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјесне |
огаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима |
кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах |
у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч |
му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</ |
ула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб по |
е баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, д |
по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и он |
ички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје н |
ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би |
вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападач |
</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени к |
</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забе |
су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сас |
сне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало |
p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, |
мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичн |
укокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да т |
као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb |
још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада бил |
, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте |
p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сје |
утину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, св |
еодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам каж |
ише нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек и |
тив тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће у |
ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на хо |
лог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом |
брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, през |
ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је |
S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују |
раже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да м |
сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, |
Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст |
када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло |
н, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p> |
је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, |
ло се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпођ |
ла у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају |
ом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од |
прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драг |
S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја на |
али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, |
товаше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> |
ки фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк |
бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покре |
алост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим ма |
ке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифков |
овели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> |
ер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да д |
челник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неко |
е слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који с |
ропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобн |
би и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p |
ма тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и теж |
ко ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећни |
отпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то зн |
идио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} |
/p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{ |
другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у |
другљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго |
зда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да |
упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p |
н сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— |
одуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог сви |
p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су |
миле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици. |
духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима ск |
којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатељ |
анцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је |
<p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с |
ропејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црк |
е могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду п |
јску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госп |
Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи |
један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића |
же сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вр |
је знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот проп |
ити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ћ |
S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ б |
карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним |
интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа зас |
Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, |
поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи ст |
ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онд |
оље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. |
</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један |
ње. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда |
аље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било |
ми нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство, од |
прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к |
не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладин |
лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикриј |
анемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље ст |
оживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе ве |
мјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{ |
но и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То с |
лу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је |
ју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га ж |
} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен ц |
лед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не |
више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њ |
већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и |
се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој н |
шан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— |
је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.< |
е, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без вел |
ост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотво |
свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, |
ривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на |
два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село |
ина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно изли |
н за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, д |
да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој пол |
p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплак |
сту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих |
апријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Кој |
естирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Кост |
ви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, |
ту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту |
против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створил |
S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити о |
учете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете н |
да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Бор |
излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно она |
ранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим зе |
редстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме |
својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здр |
овода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али гос |
е нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „ |
— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов |
а њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега |
од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгиц |
овори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>С |
/p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестиднос |
руке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је |
дговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од п |
>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окр |
д вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код кат |
било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n |
творено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то |
о чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада бога |
p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S |
.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја |
Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа н |
А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за |
а омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса |
ан млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генер |
се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> |
аге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говор |
удити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб це |
да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш во |
куд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам |
ушан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субје |
та један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је |
а разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срб |
А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе |
аш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем |
мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван с |
о је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш прот |
провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким ствар |
стаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаш |
а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; чи |
д њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо ј |
Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> д |
уњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га како |
нуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини гла |
те саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној до |
морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Т |
ени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, с |
ивном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у |
једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево |
че:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} |
о живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад |
неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројач |
</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказа |
овори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су поче |
ијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне |
орак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свиј |
у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи |
ени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво |
ј и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гво |
ратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех п |
не говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— |
Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровос |
јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а н |
сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у |
а, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлаза |
и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако ту |
так мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се |
овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат |
стом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај н |
шану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником с |
ио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нек |
ојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врат |
а нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски |
ких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> |
им званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе |
ри.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше |
е да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа |
ању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душ |
једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда |
рден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и |
но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} |
не на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише н |
рним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Шт |
јесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="2 |
{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Бо |
мат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, |
ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје нек |
шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>О |
</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу. |
бом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, |
дих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну срп |
заћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благ |
е будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети на |
мо се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, к |
ке се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истин |
ита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине ј |
јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то |
жили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо |
или, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, |
ора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те |
а се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладино |
љеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних |
ева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори са |
будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се н |
, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нап |
о говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити |
оворила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док на |
а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и по |
своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чин |
ну, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} |
а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж ш |
глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у кас |
S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо |
а даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан |
оворим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно |
међу нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо |
када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободи |
ти, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане л |
сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада ти |
давно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ва |
се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево неда |
владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни |
{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте |
и Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај н |
> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, а |
сјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава т |
ајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност |
е мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изгово |
тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, гл |
х — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="25 |
оном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите |
ом земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим с |
оритета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим у |
м гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у |
становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском упра |
/p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад |
ште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар |
ре, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих в |
тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо једа |
сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је |
јећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одвр |
што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>С |
да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Кос |
/p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</ |
n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Е |
мо ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p |
пријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то н |
Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјешт |
шљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, кад |
ој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жал |
уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од |
једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам |
задовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш с |
стави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе н |
научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich ha |
ишта па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све |
ати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Непр |
могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! бр |
ој политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и в |
и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити пос |
и се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме |
доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјер |
авља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, |
а лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући |
овали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званич |
/p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје стан |
да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и муш |
мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све ли |
се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S |
твар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак |
само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Ду |
ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао |
о <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно госп |
пре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које п |
те поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пуш |
нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријате |
м шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нис |
слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједн |
- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је |
че Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко л |
е господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекн |
ав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми поку |
ном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војв |
слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу прот |
данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево рас |
то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем |
зите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извоје |
се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало. |
школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је |
— Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питањ |
а, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, п |
ичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но в |
ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пр |
оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било к |
је постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједнич |
тити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа о |
о а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта ви |
би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ра |
њења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх пре |
такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле |
ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислит |
народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми |
се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо д |
еста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби |
младина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, по |
се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — ш |
му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и дома |
Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето за |
м што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, по |
е почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мрж |
хта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, |
S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца |
два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стража |
о — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мис |
ам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задов |
изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повј |
е била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, |
p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душ |
нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљ |
о нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="chapter" |
мрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то |
, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завид |
ора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по јед |
ошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — с |
треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху н |
!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Ду |
би у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладин |
те радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад |
ладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омл |
омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и с |
овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени |
но мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртво |
нички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо? |
емјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.< |
> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{ |
иједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, о |
застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами |
окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара |
ижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим т |
у, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине |
</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети об |
ље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разгов |
му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други |
и, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} И |
и сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а те |
онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мо |
моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао |
атском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као сво |
ри него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб |
кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нес |
још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да |
ству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.< |
бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Ме |
пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом л |
мњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није |
ељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шт |
ца са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра |
м је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјет |
анску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и свој |
ег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и |
је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S |
за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жен |
тјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка |
У</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" /> </front> |
} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту |
ја (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти н |
одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и пре |
ј једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{ |
има говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго |
као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један г |
ршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као |
се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено |
евојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p> |
много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што |
ргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратим |
Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијет |
е стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али с |
ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину |
ат.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госп |
Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељн |
пођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман |
лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је компли |
кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустриј |
владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустри |
зиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста |
онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што т |
од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здр |
аљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унаприј |
ладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? пит |
о то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једн |
виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан уч |
огледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладн |
ај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</ |
ине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху с |
рито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбија |
ица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево с |
ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још ви |
уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и |
.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са ф |
модернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз |
дноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се |
овјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто |
ту види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије д |
нске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсје |
Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом с |
бе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба |
је се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај уж |
д то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против |
>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами зап |
ост у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против |
р ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за |
видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу |
је могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали н |
чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, јер заслуга је |
на Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима та |
едно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, |
ао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, |
вини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све |
ишта.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо пр |
и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Срби |
_C26"> <head>26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутр |
али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност ом |
виједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи |
ути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не за |
лије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, |
ељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка |
тола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом |
ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n |
све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога |
pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло |
но нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртв |
.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашт |
а не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није мо |
би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају глав |
ану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишл |
но расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе ув |
а когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан |
вољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе |
p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „а |
ста да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— |
лиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да р |
рих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерал |
туре, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја |
/p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен |
Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђе |
пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му |
ветих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што ми |
овине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ћ |
"314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро |
, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већ |
ла нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово би |
S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља |
оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну |
са и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</ |
обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, |
озвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државн |
приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> < |
м очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непросп |
гичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао уми |
оглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако |
је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи |
а и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ |
о је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на св |
ођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, |
протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Б |
="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим |
. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Борив |
и одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјер |
ости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је |
тише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано п |
рочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њи |
ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> |
онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S |
молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјава |
е борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утј |
ог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју |
ш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда мор |
ићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове рије |
е са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му |
р у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, |
ијске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца |
ђе и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак м |
{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стал |
а још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је |
то и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен ј |
набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ј |
наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се |
х преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику |
ривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да с |
о хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде |
кне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби |
ловима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовн |
чињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од уври |
и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли |
див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требев |
о је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала рад |
тупи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није |
ивој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div typ |
служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на |
у и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог |
о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их |
ву средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају |
о и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има |
ла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} |
лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, с |
гледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само |
p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па |
— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Бор |
о и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних стано |
>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друшт |
ило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе |
стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му |
о узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} |
но, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, д |
ада је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да саз |
на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од |
и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадо |
а.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све уском |
оје су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упуш |
! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шум |
српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један |
нај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка |
ку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико боз |
ла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако л |
су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из ц |
џи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове те |
и.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одб |
S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и брег |
осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не мож |
ри издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би |
У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" |
о схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а |
бијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се |
е нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{ |
{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чек |
ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац |
док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи |
бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n=" |
у не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаш |
заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да |
а, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да ј |
а ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења з |
инска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисл |
утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропа |
домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и |
{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође |
дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> |
биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији. |
ован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?< |
а ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сре |
астанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу |
мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута |
на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора |
ца се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Ос |
бринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> |
сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узавре |
ко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани |
им, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се |
тражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мај |
ао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаш |
ала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено- |
Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладал |
и такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога |
Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p |
ао да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити |
смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није д |
</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли |
ди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од |
ише мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједар |
а је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мис |
говори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И та |
реба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може е |
лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, т |
ред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у |
у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и |
оја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један |
> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мал |
сне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој п |
алеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час |
што не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је докт |
је, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред |
х мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> |
нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским |
знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе д |
руго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злоног |
руге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним за |
ијед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи гов |
се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки |
вој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно ниј |
Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротвор |
огонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но и |
одним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињ |
читати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} |
пор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити |
сли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још |
} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бри |
је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раз |
другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни |
је, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он ж |
зати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наш |
ривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањ |
еко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — |
амо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Ср |
неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наила |
<pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једн |
ом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје |
модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи бе |
а од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли н |
изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову |
себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да |
зразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} |
иновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову гла |
свијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, |
p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој зе |
да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер |
еса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим ид |
међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="2 |
она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако о |
да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени на |
окрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ |
души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу |
ао да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у |
Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у |
е што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански |
ало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Мно |
о мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђив |
ћа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у ов |
, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — |
аџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске |
.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и нед |
ловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања ба |
овести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би т |
уштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с вел |
из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> |
оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји стари |
била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавичк |
у говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде |
је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знат |
н поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанств |
жљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру |
ала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га |
с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако с |
</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S |
у — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгл |
Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се сарани |
е, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио |
аса драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће ј |
чно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам се |
гледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове ш |
дједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је |
г оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S |
точића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај п |
> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одл |
ке ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређењ |
кон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, |
и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше |
ношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, н |
е осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека |
и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Борив |
стрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} З |
но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сут |
ста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</ |
дне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она |
је могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је осв |
ворила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насм |
шко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај |
к је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до пр |
и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зи |
рећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађењ |
су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и |
ло баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, н |
џи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Б |
жало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба ос |
Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гле |
, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако |
нити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p |
опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше |
зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзи |
сподине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> г |
во, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или |
чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душ |
обар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изг |
ређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</ |
још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па б |
ри поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер |
{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимс |
и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обож |
! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је |
тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зим |
>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у њег |
ити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мисл |
Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити. |
за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасв |
ј љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та неср |
а но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа м |
о се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да |
је га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влад |
слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих |
аде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа |
о то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да |
ивој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе о |
а Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио |
ји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празник |
дину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се |
слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми с |
ако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбонос |
е да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, н |
ма ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— |
S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слич |
аву.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај ми |
н, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад |
народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим о |
анце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам |
але Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанск |
вите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендан |
ч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био |
на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одиј |
ђај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским ш |
лиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није |
Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам при |
.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу о |
и, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као |
а ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са дос |
— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га јед |
ко мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе |
и, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а |
ему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове м |
ла зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> < |
љан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе с |
ађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га ј |
јерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div typ |
да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у соб |
уд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јав |
ичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p |
пуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим кул |
pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — од |
бетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу |
или, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је |
стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магаз |
земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим об |
нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња прем |
но што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и бо |
ву и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у |
својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, к |
19080_C5"> <head>5.</head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског кра |
сне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарај |
<p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима |
је крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S |
домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У велик |
јем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је с |
/p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. |
један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћ |
ић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно. |
аже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо оп |
крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и до |
ао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњ |
дном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у сво |
ин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онд |
у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; бр |
на хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдј |
нутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе др |
и само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није им |
са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} |
ји му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрват |
м ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> < |
мо једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам |
питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово |
пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Д |
говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост |
он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље екс |
<pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, |
У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите с |
завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S |
ако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Бориво |
стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непр |
стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетников |
х земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста |
{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се |
еђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на к |
и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче к |
ом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима |
а онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При |
елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да |
руштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђе |
оста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћ |
ским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуостр |
ли гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најл |
о и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити |
за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се н |
зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изг |
што је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> < |
вку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати св |
по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на неш |
наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одв |
ан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстој |
. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче про |
му код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје по |
ник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су м |
.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омлад |
једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово зн |
бично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треб |
асмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <d |
: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега |
ин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се паз |
једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позив |
ачалник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> |
ј једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су |
— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapter |
конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салон |
ај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само |
м вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p> |
, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> |
себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према дру |
било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и |
купи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрв |
ифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није м |
м детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу ва |
еко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као |
>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одби |
омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне |
p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао. |
да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рође |
њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о |
ривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан п |
трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарај |
овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варај |
ити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то |
с и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак п |
р хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати |
рати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемире |
ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета |
истра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Кости |
и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи |
риступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и остави |
мо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјет |
вала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме с |
азујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци |
и за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу |
p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, |
љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати ра |
Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатељ |
ште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, кој |
, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, |
по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, |
оривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинств |
ашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непри |
нас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца |
вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом бр |
Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, |
ваничнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говор |
гитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошље |
адин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади |
вој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од |
му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p |
ље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом |
ршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb |
важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у го |
никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, к |
и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, |
Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Бо |
сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао |
мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је пот |
а увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу мол |
и на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</ |
еме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онд |
није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у |
да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост њего |
рели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Борив |
часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се |
о тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин |
дварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа |
ца могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гла |
епомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гу |
д мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о то |
отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде |
че и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад |
даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отр |
са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца по |
требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, дра |
одјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки да |
новањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља м |
ебају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Срби |
ремазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотин |
м, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на |
када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила |
и дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Он |
екоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни л |
лиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сма |
аљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично по |
елио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста. |
гица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је п |
н мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут |
у Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p> |
могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, кл |
пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ћ |
ар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</ |
владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностим |
грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио |
гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу |
Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо ство |
а.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована |
ксперименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и |
е политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаган |
кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, |
и пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све |
еровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад ниј |
својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
еће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред ко |
едовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омлад |
риш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног там |
Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од о |
с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором. |
адинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког нас |
ахвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим при |
реда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к ус |
ан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{ |
вој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некој |
иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум п |
када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијен |
ти се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица |
е сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстој |
е некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве сти |
и део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај |
празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S |
нутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Ми |
тима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно |
селенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш пр |
етниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга мл |
једњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећ |
оравља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише |
рчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, |
а дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и |
комјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједа |
је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени |
овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано |
јмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имај |
р су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећа |
ивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се б |
га нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није |
судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске поро |
омовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зл |
— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза ле |
звесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Л |
ове златних оковратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су о |
она и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на ч |
ратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну |
нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали п |
жан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, < |
жио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек |
маљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали |
ила додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатни |
и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но |
ке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на вис |
родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори |
показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним уда |
била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе м |
обе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{ |
сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауто |
е скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до ра |
а распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде са |
ч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељиц |
друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Фран |
ери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у |
има звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим м |
и члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, |
јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Ха |
; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву рије |
<p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се ко |
65" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људ |
ва упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада |
јаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер с |
ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одгово |
тај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхал |
{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n=" |
ваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силно |
мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране |
спомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназ |
помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— По |
дице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, ма |
ђа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <title xml:la |
ваничном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том у |
могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисл |
некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај д |
биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" / |
ошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и кл |
и људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини |
а говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која ј |
је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја |
Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не |
кно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички тр |
умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико тргова |
ла у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се њ |
слило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је |
авом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само з |
ло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, чита |
бацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклон |
рајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да |
ђа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загр |
ио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом н |
говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, |
га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио |
и савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Госп |
е нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву рад |
а се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је |
аде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, |
врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз |
лимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, |
у но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек |
у тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели |
пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играл |
ада понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди д |
о увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мр |
уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти |
ислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преу |
т хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> < |
е рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове жен |
<p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S |
смија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овог |
То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госп |
сутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим о |
бу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба |
наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када ж |
лад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших |
међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова аф |
дје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завил |
о личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у лич |
лите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у сво |
нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо |
дао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гр |
ају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, |
мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама |
маљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи и |
ладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ћ |
га презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За |
у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успоме |
ти то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> |
бе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба |
х завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла |
маћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само |
мо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да |
о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Влади |
завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је о |
дао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и са |
} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао д |
зговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљ |
званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се да |
омисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за |
, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине п |
о касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се срет |
мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога чо |
цаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и т |
дине све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здр |
који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p> |
кој, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можд |
аше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свак |
азговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Пр |
рна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху |
ог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шарени |
дријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић |
мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифк |
оро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живје |
г По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац |
ћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способност |
/> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је пашт |
ије ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово |
и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче |
S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" |
треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује |
p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимп |
, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p> |
се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други раз |
дном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми |
p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да |
мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању ти |
и гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Го |
иманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван |
, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када |
у честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица в |
шан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер с |
вог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} |
зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одј |
са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је поч |
тив оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.< |
х продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њ |
ше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањ |
во многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није доз |
овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, |
е и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице |
сила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању |
нашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган јез |
ећ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио |
људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p |
знао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S |
/> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте |
ан подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коре |
к, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријат |
ко српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарај |
риватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је мо |
ала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако нез |
не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поу |
поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па |
аљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих |
г да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке ј |
, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аус |
ишта нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједност |
таде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он с |
{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
јко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу |
и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са |
тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао |
ј велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био |
а; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, |
коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.< |
исто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто |
ого, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застад |
1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли н |
ања и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби |
прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, кад |
би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домов |
примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева м |
ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа реч |
ије било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнае |
судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио |
разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава |
е из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити |
.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било неш |
ке владе нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје н |
мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним |
ечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{ |
мао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових |
могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, збо |
и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге |
офесор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а |
</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић сврши |
скрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и |
кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је |
рифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је миса |
то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ |
вим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апел |
у! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омл |
обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио |
е; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није |
ом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојач |
нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Бо |
асе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није м |
илно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу |
один, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио |
јетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S |
строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда |
ај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу |
своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да ос |
јан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сар |
о одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда |
зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му оста |
Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Мож |
ашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све у |
о то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p |
огао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <p |
и, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га по |
о савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад |
вала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати т |
тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме с |
вености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јас |
, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је б |
р он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све |
знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очим |
ровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђу |
шлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је |
з своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не |
и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити с |
ору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на сл |
и му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку |
м дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш |
и, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав у |
аше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај |
</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о |
ајлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетник |
купом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се |
иво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно че |
угледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година у |
.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје |
н Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога наше |
— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> < |
ом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме сл |
</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, |
сец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но из |
чима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвал |
трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="31 |
} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар |
јаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас |
>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђ |
ука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се |
оворити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књ |
и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најп |
одбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>До |
ло зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о је |
ца се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од о |
а дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице |
.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и |
.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} |
p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави Фра |
са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао |
би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега |
гицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро |
државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{ |
дјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, |
арије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш мод |
<p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне |
напређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан |
ни отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично |
утем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог б |
чју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, је |
} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Дра |
уло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} С |
одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Д |
е Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишит |
тивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омла |
м мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сва |
ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да |
исли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над чит |
о у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и |
умње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S |
сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу |
ио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту |
нутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно д |
е су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао |
ргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића |
о могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није |
отворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја |
дим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни мемора |
стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на п |
осао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војв |
а.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио. |
је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног |
говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин |
жда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{ |
, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо |
стало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, |
оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кри |
што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријате |
Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се |
зазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што |
вог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} |
омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да прог |
Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство, односно културно уједин |
ијатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврст |
ма купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Т |
посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој м |
већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске полит |
па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у р |
иљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, |
били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинско |
з разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редов |
раже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет |
ушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и |
ику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак с |
p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Ова |
: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све оста |
<p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелников |
а немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и |
ије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да |
о свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желит |
рала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више нек |
вај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па |
ост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као п |
и, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења |
против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се |
мија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте |
ам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то |
ваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То |
друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то св |
ијечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу |
а ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поште |
м и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нам |
у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зелено |
болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, |
нао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест |
мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба дај |
модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских ку |
дићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло |
лванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевин |
ца откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све кућ |
бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на једа |
главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш |
лу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пу |
а у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, к |
ље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали |
ако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доно |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ С |
жња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако ј |
била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога гра |
бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осв |
даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила к |
ућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провид |
>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетн |
оло и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим |
Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо ка |
плакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се сва |
још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и |
ни доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код на |
ости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, |
неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се |
сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта т |
начно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драги |
ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас |
г искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одб |
е свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да |
тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је на |
доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} За |
едан далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први да |
режуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео м |
јку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред |
,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Ше |
о одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> |
ватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прили |
„марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званични |
о, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни јед |
у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучн |
и, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина д |
а је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисл |
а буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислим |
странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје |
ољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а |
уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{ |
орили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на осно |
есе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како |
скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак ч |
="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и |
знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не |
и.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црк |
је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико |
малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних |
издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и как |
да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице |
, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак раста |
ска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да постављ |
е не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у |
то онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душа |
својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се ев |
пски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир |
а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какв |
огу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; |
ла откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је ба |
инила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума |
и један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру ка |
ом раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама |
ени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и |
гу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољав |
се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Бор |
о сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} |
нут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто у |
странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам у |
јеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем |
, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу |
писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских об |
Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афе |
може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године |
S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа з |
— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз |
ма њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="12 |
кње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог |
митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица |
д говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да б |
о лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево |
ако она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, |
јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим за |
емаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривоје |
рбима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вј |
исао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи од |
</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша |
против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је са |
рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у о |
својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав |
, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне пок |
> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упра |
сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је с |
ове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеб |
ралом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер |
оа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет р |
р не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје данг |
читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како |
тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и |
а не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмен |
а нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај |
а.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="1 |
је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под |
Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је гос |
о, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да |
офесор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У |
То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> упр |
за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба |
и су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предад |
у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари |
аспитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, кој |
мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, д |
мамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте |
. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душан |
онстантин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако |
рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби дом |
а, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу. |
оро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогут |
<pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Дома |
их пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као |
Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српст |
емица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када ј |
не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе сл |
— не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изгов |
ш непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S |
ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштв |
наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.< |
пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Барив |
Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијућ |
ли ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, б |
аробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрос |
</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као пр |
ијатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне |
протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи- |
исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} М |
оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну |
је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p> |
испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаш |
и лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваш |
<p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати |
је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи |
збуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га п |
— рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговор |
и.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, нег |
ј.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме го |
pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — изб |
што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрост |
ти, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђе |
ана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>М |
их земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји ка |
у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко к |
</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци ј |
о у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Ма |
> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обича |
> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причек |
бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала |
о!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема про |
анову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, би |
ати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да |
ке владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S |
мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије годи |
нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да ми |
е од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, |
а, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када пог |
ржању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица |
кт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Срб |
се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је |
из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дј |
пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин са |
ји су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској |
на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати |
ојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
јечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта |
овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуб |
} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешан |
за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао |
у им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица |
х на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се д |
честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово |
ској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ |
прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не врат |
ио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> |
лбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију |
о.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју |
од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — |
а и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb |
жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово изла |
ема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понаша |
ада је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није |
а у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама. |
њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић |
м планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љут |
она, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окуп |
.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Б |
ац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, |
анин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притва |
због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улр |
х.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, |
зда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан |
премаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо сврши |
las Bier</foreign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер |
ан од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбив |
евица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S |
е разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господи |
лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="210" /> отресао с |
нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат |
лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но |
нем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа |
т о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Триф |
ао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте |
не Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, |
ellner, ein Glas Bier</foreign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одј |
елију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Та |
к да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће с |
ву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјети |
се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од о |
черњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја до |
и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом |
које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров |
/p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискре |
ка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако н |
јку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душ |
о лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званич |
пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесел |
ије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пе |
удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојк |
ује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета |
ки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда |
рофесор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и |
фковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га |
се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себ |
да ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све п |
се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сјед |
рих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабљ |
друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> < |
ите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дош |
ово унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохо |
не домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буд |
је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његов |
ј гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену? |
љда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p |
омак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје н |
оби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту с |
ки поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше |
свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; |
јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пр |
е собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбу |
згодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тет |
еле су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет |
гледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, ка |
а кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>К |
чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Приј |
за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостион |
екар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Ко |
ника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано ом |
и почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши |
ана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се пр |
народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић |
народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно |
ковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га ј |
пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављањ |
ла судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјеш |
и прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне буд |
кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и д |
овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од т |
ље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све пр |
то је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши |
Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико н |
смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са |
"306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стеви |
/p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босан |
међу нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло ба |
ања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, по |
ећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, |
гу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на |
дни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно |
ладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао ј |
нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом посл |
народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као ј |
е; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од г |
оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно про |
јске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се пок |
о бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра ни |
ничном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате |
мијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да |
удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} |
а оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учи |
те ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар ис |
њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Ф |
сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} |
од града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ некол |
к откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ по |
ада га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је |
ти се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га |
своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из |
одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај јо |
овачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а пр |
, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола. |
ева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некак |
ор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једн |
у.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она к |
ијатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичн |
ало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} |
се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је |
преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је јо |
о као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстој |
ај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— |
он, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <p |
имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици пом |
ироде, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преиму |
дставник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> < |
их земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубез |
ро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједнич |
сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су м |
подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb |
тски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кр |
м питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљ |
етолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, |
— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим |
парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет о |
у се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На |
вања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те |
и као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије |
зи и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево |
но остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ст |
b n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га |
ор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блијед |
нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све п |
им овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није н |
ио започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захт |
ја треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, је |
раги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p |
> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари |
ни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак мо |
о могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он |
.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена ваше |
м до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чел |
каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се |
оју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје |
авимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л |
и се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — наста |
— а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са к |
хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и |
морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ос |
<p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Наше |
, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не до |
ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је п |
, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Ср |
сом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио |
итику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То |
мо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и |
ваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњ |
д и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: о |
а све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ п |
били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних страна |
р ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и је |
ји се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа на |
S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати с |
удуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ |
оворио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити поп |
сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Дру |
служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду |
ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић |
е казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривој |
а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска |
дућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш |
завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршива |
ажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са |
телигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога |
<p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не д |
одној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за ко |
мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не |
адаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овд |
се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да с |
сура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до |
г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако |
вјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава |
е надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што м |
да су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз |
ишта да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је |
тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} |
у и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њим |
шом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при пр |
еђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најпов |
а је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћ |
ке, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћ |
Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, |
и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мње |
чин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада |
о с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор н |
ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство баца |
чајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>— |
ра могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште |
.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више |
р посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац д |
а од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p |
шу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би |
Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културн |
није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као т |
оје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифкови |
а и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе ау |
у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и к |
ти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најз |
официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође |
ди власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се |
мана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласк |
дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чек |
S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донес |
.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучи |
p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда |
знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не зн |
/p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћи |
војој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напри |
ирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> с |
ано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запоста |
расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га пог |
ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, |
ве слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Шв |
нички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш пошт |
д куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десил |
5" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, и |
о ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају |
ам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стеви |
насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p |
у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се пр |
о стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна |
<l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Го |
едва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чист |
омплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што г |
о, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин м |
мени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опаз |
сили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се |
ријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним сад |
о. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми дан |
не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Ј |
ели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Б |
успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провест |
вијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. |
му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско ср |
зјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} |
ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владин |
њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и |
и, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извје |
дуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осор |
горе што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио |
у, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне прегов |
ве силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме п |
егових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће п |
ије могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њи |
својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, |
ењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни г |
га сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви с |
и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјет |
риватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} За |
ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље зве |
ала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је го |
гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лиц |
а.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стар |
пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово |
у вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} А |
х све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске |
чеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз стр |
еђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робљ |
ичног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — |
гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је |
ш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <p |
дје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча |
<pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго н |
домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n=" |
ара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јов |
ти о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно ут |
естан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према |
воју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада |
адини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипје |
ски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао |
у не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли |
и.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији |
о, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S |
з.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придо |
ву.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чиње |
кој управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи С |
м шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и ор |
бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинил |
власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> |
т званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам р |
порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним |
још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, кад |
златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело с |
сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамо |
је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Дома |
зику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе |
о не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при пра |
илазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да |
но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је |
ше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први ко |
шија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у с |
n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, |
у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је х |
је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога зак |
напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се |
тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштал |
ељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Бо |
Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биј |
љеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима вис |
о у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му ни |
чито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, по |
О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од ва |
ријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и |
купом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих |
гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залог |
зно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — од |
оривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада |
аћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове црк |
чним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очим |
мо Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одгово |
једо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му ј |
ање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на |
S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је |
ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, |
ушан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашање |
обије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у та |
/p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није |
г с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед |
је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и |
ј онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора |
ао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике |
р је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред |
скомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати ко |
је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињст |
а угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато |
е и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, |
{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да |
застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је о |
е нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S |
е ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Бос |
лугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам дру |
т се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народ |
и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги |
мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било на |
ву вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најра |
нику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— |
его увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала |
а звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану ра |
, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој жи |
зађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> |
сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старо |
домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послиј |
гну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и ник |
примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није |
p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жера |
шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава |
а, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да м |
ини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити бо |
вог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је з |
уди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опаснос |
Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мје |
Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим |
арији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевиц |
лаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S |
ше некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — |
ћево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради |
и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва |
очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p> |
е ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Ов |
ри.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити ка |
се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претури |
који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин. |
Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу во |
/> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени |
> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој |
"308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босан |
е њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен. |
јена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру при |
дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи |
{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или п |
n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједи |
неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега |
ане једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и |
и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опш |
да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, |
н и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад |
име већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти |
ер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи де |
а, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вр |
чтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа |
га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омл |
5" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар |
је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p> |
— кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграб |
Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада |
собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке б |
варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} |
о примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли јези |
што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се |
д овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непри |
ена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски |
једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је ос |
има, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни н |
едино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, свак |
са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина |
ху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском |
и дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} З |
у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете |
о свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у тем |
јетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљ |
ћи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека |
ако га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, с |
губи ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; |
о да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на |
још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити |
авао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, ј |
асмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омал |
је га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као по |
јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањ |
ича, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.< |
уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; |
изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сара |
„за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али ко |
офесор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим ва |
е добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаш |
ву, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурка |
ао да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се нала |
Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет |
поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p |
једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, |
утито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље |
ко времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту |
да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих |
и.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S |
његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже |
оја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен зб |
није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћ |
ј овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје с |
ћа потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања мо |
гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са |
а забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} |
.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, м |
урном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, т |
им, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, |
ијеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, |
при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <p |
одни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро |
ако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у |
ти?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби б |
љу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало п |
епрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био |
сли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} Н |
Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио |
није опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо ко |
да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед пад |
Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се ск |
<p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским сви |
ругог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у по |
ај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком |
ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да с |
ро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десети |
ош и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас |
свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изго |
уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно оба |
је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и |
хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели |
ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет с |
бе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, к |
n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао не |
е ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лук |
још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од г |
сма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у |
Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева го |
олују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на о |
новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, |
глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борб |
у од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човје |
посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што ј |
ријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="3 |
У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побрин |
чко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љуба |
својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше |
шана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз с |
без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледа |
ала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> |
<p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, ал |
професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са |
гледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још |
лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! ви |
о новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде пока |
ном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Ста |
аде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је |
ка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће |
оји је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Д |
о — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест |
о и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и |
е главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истин |
жен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет о |
не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу |
и.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; т |
бра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене п |
госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мор |
ч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђин |
едаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију |
и.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не |
во — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и |
у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све |
е напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, |
подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, |
у.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, к |
знаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин |
дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давни |
и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једно |
овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и |
и између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви заш |
д оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком з |
ти на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а |
једном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дат |
против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душе |
, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек поквар |
емило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се |
још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се |
било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, н |
сор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним о |
ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а мла |
"182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше р |
апита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је дол |
обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у рас |
евао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву |
S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву |
ство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у х |
често сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, |
<p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђ |
шљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше |
о му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко дел |
ње морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицо |
јеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог им |
стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намиги |
се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.< |
ивој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратиће |
опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај д |
и?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мог |
<pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се та |
ући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику не |
то скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у |
је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми см |
рошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, ко |
оже повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио |
г ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благослов |
случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од |
га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај |
нком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се |
Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет ма |
вини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, |
неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као |
што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ н |
стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало |
оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенц |
ја би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судби |
, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу јед |
ну Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Сп |
> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да ни |
Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, |
>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјево |
авно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпо |
антин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шт |
о.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове риј |
“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењ |
, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оц |
се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјет |
насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздр |
но, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Д |
Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према |
јелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му |
неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту |
топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Г |
зби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је |
еђење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapte |
та више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђе |
т пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти ни |
говорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није м |
хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је |
Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p |
да читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него ш |
није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица |
оји се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде |
дари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— |
рије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске: |
га имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина |
Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрач |
Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то н |
Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да |
а и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код ку |
на и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у |
је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене гла |
ати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из дале |
наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пр |
само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу |
ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам |
спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>По |
p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је б |
састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколи |
ражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни ј |
слије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више |
народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, к |
нтално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овд |
осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се пр |
ичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p |
кав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика двора |
около, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје д |
ло све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао |
ма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да б |
лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже |
оја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се пог |
ом пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин мо |
S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопан |
е остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{ |
хну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да |
која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лук |
и, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је т |
врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуд |
та с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свог |
ажити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" / |
виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замј |
ил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко |
!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} |
ст свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућно |
емонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је |
S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија поли |
а извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није |
аштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више не |
аџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без ње |
сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када |
n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна |
бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као д |
вој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље |
у, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио |
у, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће но |
у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb |
ни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових аф |
> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио ц |
би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p> |
S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим |
стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер и |
а груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као див |
ије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p> |
оде један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од ост |
ушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но о |
Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер д |
за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада т |
ице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може |
све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао |
дје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој стани |
знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb |
цијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се |
Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему д |
дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим |
и се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Д |
другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и |
раним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“ |
-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно в |
себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{ |
приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлил |
ала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Борив |
е упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се саст |
, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она |
офесора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле |
S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом ва |
биљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му |
овић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје ко |
тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан |
жу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да |
га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа |
ерених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица |
омаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вј |
, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауто |
нарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели стр |
ио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на осно |
познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико им |
му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Кос |
Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио кра |
и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, к |
мо Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке |
е из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души |
{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но ниј |
оју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и |
сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види |
о још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке |
ли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упозн |
сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко ор |
Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље. |
кида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још са |
штао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог |
м проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до с |
.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} |
чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снаг |
ени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n=" |
ељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље |
професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да ј |
евицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S |
нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко ма |
дао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у |
посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и |
и имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема |
т Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовал |
оче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све |
овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забе |
влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи |
јима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршет |
свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видје |
н је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
м ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а по |
/p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци |
le> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском л |
пође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто уч |
ору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је до |
устила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и про |
ти за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаш |
абављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душа |
па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сј |
ило другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило ут |
дух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријс |
<p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе |
аслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он |
ан другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кр |
расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном каса |
енерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </di |
</p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ чет |
и?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио с |
м држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је |
а сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, |
показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исј |
већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тон |
човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младост |
ене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има др |
ској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да |
амљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, |
славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова п |
/> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских ку |
е више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене у |
стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, |
миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у |
офесор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — о |
ста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџ |
оји је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми с |
аш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и |
енералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво |
крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко |
нај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</ |
ма без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и |
најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску п |
новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и |
е сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидје |
n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> |
иксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати пре |
ог бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновник |
вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и |
Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, |
је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима. |
представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — прик |
ра напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове |
је на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала пра |
тавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не вид |
ј будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група М |
јерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће |
<p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске |
ји га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се |
орио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без на |
да могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сло |
е треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо к |
ебацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> |
ог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босн |
м, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривен |
чише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и порук |
ички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p |
јеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питањ |
рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много компл |
и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже гла |
} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски |
иже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог ст |
и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању |
Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и б |
овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху |
ог чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђе |
ника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циган |
католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду о |
ман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, |
ијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета укр |
им дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних ру |
очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, пре |
господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тав |
вих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам то |
а је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном ха |
ећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га ко |
ство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар |
02" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвј |
> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог т |
је већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и др |
тав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле ни |
о, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се |
а се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влад |
ост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у на |
д велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџи |
све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре разве |
<p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора с |
гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разгов |
љењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву уч |
наче никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— |
а слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гости |
поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и нак |
, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио |
увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним у |
ивце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То |
{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано |
ар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће |
ин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сара |
<p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S |
pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> |
о, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Д |
p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушт |
се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање пр |
неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у бо |
азда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој. |
е се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале |
Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му |
ко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна прав |
ако само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита и |
као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са |
у.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осу |
овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ с |
е зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, |
ио занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова |
а.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већи |
рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањ |
долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош |
n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муште |
ници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била |
је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће п |
јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај |
не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне с |
пно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="1 |
и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху. |
лахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна м |
а сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је сук |
обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које г |
и од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна махов |
ке омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, |
сним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још |
ево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој р |
а најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на г |
збуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да |
коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић ј |
љ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, |
се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајат |
уд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе |
јете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се пр |
под хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета |
ко је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, је |
нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, |
путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог бр |
и се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрт |
да се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџби |
њем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, м |
у данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од |
ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за |
газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Н |
> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} |
мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није об |
је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомиц |
на ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска п |
S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званични |
добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим по |
уд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само |
данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не мож |
мерици, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ то |
г ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, ал |
S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мен |
пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни |
нас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са св |
ало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И |
а и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да |
мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан |
се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјерова |
е још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да с |
.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељим |
/p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачи |
ли по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас ст |
да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифк |
а је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} |
.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први |
а, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјеш |
гостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдн |
душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту с |
> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, ал |
ље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полет |
е. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна ж |
ком честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нар |
слио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се треб |
d>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о од |
, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трг |
а сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на о |
мјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно вик |
а Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним к |
лама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-К |
или врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљив |
младином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протес |
, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским п |
е, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је |
азу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан т |
Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је п |
Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што |
ијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подруг |
е неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађе |
онашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно пра |
и се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно |
а ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узне |
ало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки |
о одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу о |
тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањ |
n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p |
и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој |
и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу |
, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, п |
човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи |
, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало |
се на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српск |
ан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поре |
н се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издај |
и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „ |
ки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p> |
p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дј |
Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од с |
<pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишин |
дочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није з |
о нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски н |
мић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је |
најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво боса |
шћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетн |
ених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се нај |
х улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје |
пи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, |
да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства и |
разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љуб |
каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младоту |
ој руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за л |
у.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се пока |
има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, доб |
гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем с |
вади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове |
е — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чис |
акше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способности |
на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам мо |
вој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко |
рве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озб |
е побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гд |
ију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не |
"27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеб |
да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад п |
трашно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска распра |
чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише |
апици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче |
питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скр |
питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се |
преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> < |
вој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Ка |
и спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој. |
од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p |
укотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, |
га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и |
је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгле |
пао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадис |
мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм |
е.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи |
срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све го |
ем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није мо |
</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостион |
им. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и го |
ти, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, |
влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p |
јетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих |
ебе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на дв |
иле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} Н |
е личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан |
а и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у ј |
агица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, |
дила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне сл |
p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је б |
ијечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би |
>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још бл |
савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — пл |
е свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјец |
агледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао л |
} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови дан |
од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Бориво |
средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог |
а се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много неср |
</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— |
е баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не |
г родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као д |
која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, |
културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд бу |
ер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као до |
а живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграб |
шалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом ли |
ећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> ње |
кастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но |
} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже |
своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај |
златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни ш |
елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p> |
офозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га сми |
ог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог н |
се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић |
послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одј |
ње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан |
ленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напа |
ојника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијес |
стријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им тргови |
рећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се с |
ца овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало. |
<p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истра |
очне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пр |
г мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент тр |
данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју буд |
S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, о |
не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада ј |
ицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полуко |
и одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> |
пут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застраш |
мрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце п |
т, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="1 |
и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједар |
у ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо пам |
оривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га |
кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче |
на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебел |
неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} М |
ен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерује |
а.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, |
еља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли |
осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, |
ебевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се т |
ара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш |
е свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но с |
пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми. |
му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, |
лише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — |
што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити т |
иће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви гово |
Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа од |
и.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкаракт |
сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздух |
еће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни |
да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат кућ |
роз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих |
ских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерн |
н, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ |
е ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.< |
афу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Она |
милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у то |
и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви п |
>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с по |
неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— |
p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, а |
ом црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса |
шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види. |
начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам са |
сјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевин |
имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просв |
ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Бос |
мњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бија |
ви јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило у |
Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу |
смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме |
ци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе |
хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријате |
Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није |
а цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи |
вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, јед |
го, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети |
бину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Бос |
на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног о |
да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанств |
сор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} |
} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми |
ина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је |
аменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, |
авима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило п |
ј другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије |
ичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи гов |
авља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео |
код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кућ |
, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— З |
ад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са |
тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим |
p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговара |
{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље |
аторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два д |
је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим |
је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање ј |
еко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније |
фанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одб |
еру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као |
аше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно |
иста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следи |
тали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у |
и по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онд |
у, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро |
{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се о |
ј гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши |
То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - пона |
махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се кат |
милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто |
и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година |
ак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бриј |
гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се |
ције бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> м |
ао мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убав |
овне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, |
ме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем ка |
190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете |
прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="3 |
почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Раз |
нке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <p |
уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло |
Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када |
та, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гоми |
а поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио са |
о хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите |
ште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{ |
окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, |
увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити |
не се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у мл |
и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило. |
воје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену |
</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, ш |
аво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек |
е Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српс |
о удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> < |
ју.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља св |
атељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин приб |
да се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једн |
спођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прв |
о, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Са |
рта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљц |
али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће |
ваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још сла |
о кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну |
а је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима |
м очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чу |
но писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Rundsc |
што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисл |
и је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попус |
е нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у |
пску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до с |
јима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душ |
ер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и |
она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одрж |
ори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> |
2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле |
име и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска |
ље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхт |
старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне па |
а, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с н |
ећ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заје |
не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало парови |
се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, |
свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које |
ла тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гв |
орао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; вас |
светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Д |
е механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листо |
та нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, |
су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба |
а смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем так |
многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чек |
Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним рума |
о и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p |
нкт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господи |
едног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на |
славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало не |
земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по |
сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том |
ја и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских |
путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би |
све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кући |
собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед ба |
гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушн |
а наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима |
име страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} |
их на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта |
е <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посу |
ену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба |
Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вр |
S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на вл |
је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање |
ишта не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! в |
ђе баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу ч |
час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публик |
шај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати |
нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично |
?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да |
и писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјец |
снео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком |
у.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјет |
маљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за |
</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу с |
рајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на к |
, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарај |
Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом с |
у! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну ма |
атворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте гос |
на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римока |
је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље распо |
Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{ |
шло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га |
е онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, |
н Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак |
ста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно пром |
будио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се |
амија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним |
вори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјет |
међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенс |
на српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омлади |
отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, |
з разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим п |
ринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио |
ницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвје |
питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то |
ј је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћи |
лонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и да |
ећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још ск |
и протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, к |
га наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљорадничких п |
лушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према на |
рила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово сп |
јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исц |
ије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно дру |
и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба г |
је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Бос |
.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слог |
господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет |
<p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се |
ица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретањ |
тво муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таки |
на, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се зва |
у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће |
а имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свије |
се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{ |
а.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки пош |
ека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биље |
о љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када ви |
ложењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако с |
уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распро |
ознанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на |
нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домор |
као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у |
ожемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, |
/> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да |
чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лиц |
ијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријего |
узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови |
дрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер |
госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боц |
поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И дана |
се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је |
.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве |
ајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није и |
музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позори |
е било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{ |
n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати |
</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало |
на у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанск |
заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, |
утњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу ва |
ала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином |
ик двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин |
ге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је |
није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златн |
ијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ |
ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше пре |
е дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у св |
емљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадош |
>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, ко |
и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је |
е се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном |
ом.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb |
би потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена |
прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне |
ер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелил |
ских и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне к |
ој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу |
његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк ј |
/p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ни |
држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који ми |
е:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ |
је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништв |
ењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим |
им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа гово |
више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу |
ао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том л |
дне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио |
ишта, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је чов |
ада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочит |
аца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како |
ушанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена о |
рпском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и |
орамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-шк |
сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим го |
а ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" |
хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истин |
у балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлос |
виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући ос |
љати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов р |
вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре |
стом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске |
тидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе пл |
утација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих |
дбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе |
имназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ст |
укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — |
и је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пож |
Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и |
але, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице м |
> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше |
старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови |
и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига п |
то му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је пр |
ам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мат |
јењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душа |
је говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила проз |
но, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер |
ами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину |
је видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} |
<p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну полити |
</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад о |
илним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимај |
ате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и |
ш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га е |
рна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту заб |
данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда л |
а био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважн |
ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господ |
Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност |
ан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опаз |
еприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуш |
јели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је дов |
а, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижу |
љетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када |
више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда |
се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Ауст |
је и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо |
</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, |
и читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да |
е, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> неш |
елити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} С |
ом, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ |
м држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драг |
грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било к |
повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинет |
Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевици |
д куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да |
ико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се мога |
би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно др |
гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S |
тевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и |
њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо |
породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, ка |
ли са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћи |
слио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би |
и.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погл |
ску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садрж |
, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то с |
се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била |
рима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити |
сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали |
} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} |
м проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље н |
ао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, |
бало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на свето |
још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико сн |
затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло де |
и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштв |
одина како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на |
ник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је зн |
оруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, уми |
ио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, |
т приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> < |
ба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Са |
жила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати |
о паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада |
ародна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје н |
А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нап |
е српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси |
ими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у |
нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Ал |
зда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волов |
осподо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{ |
и, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих њег |
/p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и од |
} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презира |
то мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на ста |
омисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да |
њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са |
владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко ј |
ушан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево |
оручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка ре |
воју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјес |
водимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема |
а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би н |
ерета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за на |
так на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно и |
, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} |
ућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-ордено |
ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапа |
и с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава |
омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жеље |
ажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио |
о доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p> |
ароду, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у |
гу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд. |
ио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинче |
е препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска упра |
ите, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} |
ве удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да ми |
ој гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у кр |
родним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешт |
тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма ку |
аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљ |
S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак |
ко достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да |
} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Б |
езног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на |
вљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси пи |
дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у оста |
ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухват |
шан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му |
, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског |
д стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силн |
ега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражил |
смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није ми |
да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба |
моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле н |
, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише обр |
ти у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гл |
натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта |
баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мисли |
к лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало раз |
јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетил |
о изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова п |
казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Н |
е они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор и |
ругу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош |
прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је поб |
е.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, |
итање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љ |
арајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте |
руги, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— |
једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бур |
срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је гово |
твари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насми |
вратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда |
да Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје |
их политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно св |
их, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — |
већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, не |
, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да ј |
јетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сараје |
итику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутиц |
, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте ду |
Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на па |
побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објеш |
рети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућнос |
столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне рије |
де на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси. |
b n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> |
је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} |
глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа на |
имац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, |
шли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалит |
е моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћем |
авуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан |
лично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако |
јелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи |
ада је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Це |
, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и |
т упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље |
уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отв |
тића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетл |
, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху |
малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type= |
једило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генера |
, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је уза |
ки дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хоте |
овину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ебно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику |
о је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је |
сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту |
ног господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио |
их крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, |
ежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на ина |
и.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb |
сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бр |
азумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у о |
b n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за |
једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти реш |
и понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуб |
замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „с |
да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, д |
S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је г |
еза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштуј |
о је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак ниј |
један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се |
ручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те |
ца.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло з |
ођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо |
у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете к |
за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не м |
атио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
рњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се м |
уштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да с |
но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једн |
јек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да |
њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку |
ке војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не |
ирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— |
и, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно раз |
ребевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио |
ину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица |
вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> |
Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се |
рахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара доб |
оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе крш |
када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако |
о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавн |
их тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, |
ема Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p |
до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но ка |
ће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и б |
ких кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући с |
_C10"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате т |
гледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоћ |
могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Фр |
> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближи |
склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} |
<p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S |
ати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може слож |
ржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово |
о је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главно |
но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Поста |
стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забрин |
озиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на бо |
Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне |
док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје |
и са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу г |
ст у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да |
мишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшн |
има средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са н |
селили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вј |
м родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је |
спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне |
пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеј |
о има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуд |
едаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога цар |
ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с ово |
аше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из |
ози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Р |
што је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети веч |
уштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крш |
вдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеј |
>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да м |
ка немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор |
приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут тр |
м улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника |
оличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необич |
а такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, |
врати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немам |
ије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би |
овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе су |
бље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, д |
јела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да уч |
м перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, вла |
ени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од кућ |
мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, с |
рошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све с |
фесор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочно |
а и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост |
м...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић |
ији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још н |
ном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у |
дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био |
и крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге |
стао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође |
је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Р |
Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у д |
гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај |
учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад ч |
један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је |
тник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћин |
тање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва |
ђе у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећа |
да се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> мог |
дуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слого |
љена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да |
говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десета |
тпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Ср |
ној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена |
и радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк |
јељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херм |
им очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се |
а Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној |
.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и |
нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми ви |
ле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, он |
не немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника п |
ошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу |
о.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују |
.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита |
ше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица ко |
а свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на в |
.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још е |
није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги прија |
сти, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито |
најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек |
смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена ус |
</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Бор |
ај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек |
покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са д |
морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна |
о и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} |
овори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Го |
н, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док |
авде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту |
удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или |
дима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Бо |
е њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>О |
Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми не |
ом, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убј |
ти, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака аф |
ела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Никол |
. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора с |
ив српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових |
ку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под ути |
Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским поли |
орадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пу |
оглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копр |
цама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас с |
и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, ко |
обода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами св |
вљаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се |
дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> |
ави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто пр |
еље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ства |
о си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како |
и пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде |
овала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људ |
стане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — до |
залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</ |
и неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље |
не старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним укр |
не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, д |
бом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекин |
асвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пје |
чно стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице ј |
о год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама |
о упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за ост |
на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи в |
> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но б |
позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијеша |
ушану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи пр |
ково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто |
то пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на |
а, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбе |
ао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привреме |
ликој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није мога |
аћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости |
ино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова |
и и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се ве |
е на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из о |
више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} |
има.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но |
, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијеље |
d>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се пом |
ајтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одгов |
излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с п |
Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио св |
ли, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Д |
У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, |
у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну о |
путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} |
ште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ к |
ни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домород |
но неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страш |
p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љуб |
домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Б |
у <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, |
погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало |
.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помј |
апућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, см |
су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна |
родају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских |
позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, |
ва Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њо |
кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се ди |
еткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим урес |
ва, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и ле |
мовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијет |
ичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли |
д казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се шири |
евну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштал |
<p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав |
, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегну |
ебна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари с |
је ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и |
некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу |
Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би при |
ом на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар ј |
{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом |
аз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу кр |
управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног |
ено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу |
њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио |
ући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већ |
ка управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> < |
јевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са не |
јаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска б |
није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не сам |
ћи упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у зв |
ета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, су |
рдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило |
чић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — |
син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту од |
ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим п |
родних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и он |
та <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се н |
он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјес |
е даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као |
ела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? |
баша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све и |
села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војник |
шан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} |
олашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад м |
ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки б |
има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда прона |
бијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде гов |
исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма из |
окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} |
ако ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
о онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на зема |
љских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти |
спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет |
руштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, понос |
египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског |
о није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митров |
неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетк |
зумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије |
ли службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни ме |
:id="SRP19080_C16"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за прод |
:id="SRP19080_C18"> <head>18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често срета |
ада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа |
ирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под |
пријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је |
ут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, |
једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу сам |
ину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше по |
и је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познани |
та га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зл |
а страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), |
на домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је |
отетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је |
о би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Б |
се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краље |
влађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га |
</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса С |
ас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном др |
себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, |
ом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријеч |
то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак п |
утку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, |
а лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— |
жати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>П |
е потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки пр |
, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но |
/> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да |
а једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајало |
ло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска истор |
еде, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желим |
ст за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим миши |
шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О г |
те.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под усл |
оне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и о |
а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на ње |
зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да забора |
зми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>С |
> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто глед |
>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише суз |
нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Кост |
а дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ |
и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену |
ар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Фра |
> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p |
кавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разго |
ме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и |
у, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је |
јесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од с |
на вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" |
ци његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се |
грли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом |
но ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер |
капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, кад |
ао послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савл |
век — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спу |
је вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцај |
p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садр |
ом од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао пре |
<p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач. |
е ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега и |
оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, |
а је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је |
то — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога |
ом ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави |
м, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ |
е да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно вла |
ор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај у |
е та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није с |
рећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искренос |
г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то |
Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђен |
арајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му п |
о становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у з |
м погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Ујед |
или, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту |
грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само |
што један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опе |
љица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукош |
јеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> ли |
ижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког му |
признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у ч |
ише с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је |
оћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бр |
своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенс |
ам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Бор |
њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове с |
саба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали с |
ао да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи |
...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, |
а, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и з |
даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешк |
куд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа |
није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан п |
цом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирањ |
ј Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па |
дости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има с |
рпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да с |
еби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч каза |
некле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} |
сли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> |
воту, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да ма |
сли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћ |
ели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то д |
а.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па д |
овима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узн |
колико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут саст |
љ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној ради |
заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда |
доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим живо |
отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли о |
онестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у п |
/p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које |
е срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се бр |
ом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп |
ар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може |
ука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, тр |
.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</ |
спуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад |
/> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Ов |
4 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{ |
ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре |
аше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјеча |
ијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грче |
Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, ча |
рвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} |
е свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да з |
велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе |
и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер |
е га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вје |
је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесит |
у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон и |
ицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из теме |
ни предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају о |
и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, |
о сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спрем |
преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима |
м је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па |
о послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак са |
у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како |
је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком |
а никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нага |
ући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мен |
чке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силн |
о се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на |
и повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф |
о своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена |
мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји |
остионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га јед |
су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и у |
ти.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак сам |
не Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повј |
<p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и |
домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар |
искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, д |
пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом |
куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући |
управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која |
судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго за |
107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, |
служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не поч |
на сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува ст |
ворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, |
Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујт |
к на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог |
е разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p> |
тић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе |
оме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га за |
нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело |
те нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо |
ем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, дв |
бини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневн |
аименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбени |
тпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника |
, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање прив |
судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињат |
гло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако мога |
влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су |
напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{ |
е мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око два |
о свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато |
{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Д |
ико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави |
е умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбин |
друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гост |
вића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслима |
рагицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкиц |
ма.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми на |
и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, |
ити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мост |
е Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре |
<p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} |
.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отр |
њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која |
која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не д |
знемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, си |
ве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и т |
ле онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лиј |
посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и |
</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцег |
ар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у ст |
није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> |
воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу |
оже, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје |
зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мр |
м мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — ре |
} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало ш |
исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је д |
и, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно |
нички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупаци |
хвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од с |
} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама |
пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>У |
и се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Т |
наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк уда |
и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} |
се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, ни |
како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме с |
етак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Ста |
ми разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, |
ше говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе |
ијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме до |
Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише па |
агор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед |
.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама ко |
волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да |
не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну |
, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подноси |
збуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} |
вао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану |
отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историј |
аш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човје |
> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Дан |
, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овак |
први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов ут |
се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније |
, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим |
дару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијан |
људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ |
с замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор |
Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и |
, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смија |
о мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему мора |
и је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n=" |
и доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали |
“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим уплив |
и.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-С |
/p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Осм |
ок она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част у |
одробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од |
ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к сто |
није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповједао, |
ead>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимна |
а.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, го |
друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од в |
противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, |
а, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да |
имско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb |
S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко |
ојединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека |
n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликов |
ојој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електрич |
рајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској |
т четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних риј |
удити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро г |
ем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сат |
чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку |
ле бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се |
е увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштова |
ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено т |
у у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен п |
вић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда |
ла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта ј |
ски народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и |
мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме и |
украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусре |
и електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, ово |
е још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје |
undschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предстојника <pb n="20 |
лије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново |
се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно м |
абаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у кој |
евини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дан |
, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да нау |
да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чарши |
д им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} |
ма од читаве омладине хрватске створила најокорелије противнике Српства, - створила је од хрват |
ите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите и |
не.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи |
{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, |
јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели приј |
ати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не |
{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог |
већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се и |
најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити |
двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају |
ослужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи с |
опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да |
бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а најве |
раги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам прич |
ем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном рад |
ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — в |
карци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади |
чезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21 |
томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит |
еми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима ид |
поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно до |
ко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} |
и је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсје |
се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у з |
и господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говор |
могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано зак |
та није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер |
отежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху св |
помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео |
отов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у |
преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјест |
аће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> |
дин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викну |
ођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Ад |
све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које ј |
ичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Вел |
земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кр |
су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, при |
и, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује н |
а и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати. |
ам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он назд |
оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу |
е ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни |
да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, д |
вић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да о |
снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p |
мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар иза |
ом одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријеч |
тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и оста |
n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је и |
у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај |
уте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n |
.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протег |
јерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све |
када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме |
ише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови ствара |
свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових приј |
и борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, |
на страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а |
понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са |
нај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имај |
ер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада |
ке именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са |
се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од јед |
тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен пи |
.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према |
азда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче. |
био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о необич |
у зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто |
је ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом ду |
"91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту т |
пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади. |
и, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, г |
рајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са сит |
том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и с |
, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" |
не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада |
, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — |
зидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника |
. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав н |
г дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више |
ној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијеп |
диш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окр |
Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд пони |
својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> м |
евојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљива |
исаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги |
здахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик |
о је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно |
владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име |
слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српств |
љацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком за |
ст, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа е |
остића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић |
је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није мо |
егледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n |
се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да |
ст одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, ли |
ући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Ник |
Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико |
едовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуж |
е у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали чита |
јешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p |
ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је т |
управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се по |
ободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да с |
ио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцира |
професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај м |
— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на с |
емљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш |
владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе н |
сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узне |
{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он |
потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрва |
Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску о |
десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та п |
.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се |
нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочи |
у на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и |
у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} |
није.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо о |
и данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као |
концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграр |
ошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се зб |
и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашо |
када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} |
управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{ |
ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само |
јесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има по |
а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити п |
плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаре |
ку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје о |
уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју |
во тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, |
мо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њ |
е бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми |
оривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит |
ериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривоје |
ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му |
добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог |
културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом |
је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у кул |
штва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им |
ше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне |
дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се |
.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен |
стави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> < |
и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем до |
ахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и |
ости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе |
згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.< |
>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</ |
l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l |
нађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљив |
ни Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам м |
у се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} |
м још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром |
} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску |
рерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окр |
Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији |
и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље у |
ивој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамот |
ј и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сар |
д њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Д |
амо <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још гор |
опустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина |
стом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега |
хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита суди |
све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га |
да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно |
и заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и мус |
p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гл |
онављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окрије |
во мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку. |
е, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сараје |
тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо д |
ју Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и п |
о је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељск |
то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас ну |
а с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и н |
почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, |
чкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу бор |
ата рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што п |
о није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова пос |
ности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, ко |
задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација |
лтуру дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентн |
ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли |
н јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустр |
брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уз |
ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе ж |
а не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да р |
без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили про |
не. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довик |
р на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари. |
р!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти минист |
ско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас |
чког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег |
Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не и |
нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског |
ако се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се науч |
Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако п |
бима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити |
ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина |
прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо |
ују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један о |
дамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ст |
p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом |
д би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност |
о.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја з |
ирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном по |
опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p> |
и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи д |
pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - |
аће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p> |
н према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није |
један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас |
итали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један друго |
а ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, |
ј човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> |
учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жал |
ао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би г |
на.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су |
тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> |
рати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потр |
а друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, |
— дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је |
ан господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостио |
х се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га ј |
илоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачун |
— прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онд |
бин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта с |
екције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мал |
низно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна н |
ије Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} |
шта како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума јед |
ог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам ч |
к стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но ни |
е стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> |
ма овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити |
утим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} |
лија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало |
оби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S |
ена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше б |
пријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} |
је ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просип |
/> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само м |
о како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па к |
поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам |
ијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сј |
/p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако |
ог Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао |
ушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} |
рам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван о |
пски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогоди |
оту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, влада |
исали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљ |
и мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо ви |
па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам о |
дило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрек |
стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ да |
а рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника |
Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој бор |
аба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље ви |
акуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л т |
Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала |
међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгиц |
е унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше г |
о да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно |
за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубаз |
ужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, д |
ост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што |
право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стај |
читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички за |
.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу пот |
едно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакр |
о се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никад |
се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу |
, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљив |
једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није |
једини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он |
ад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живј |
названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословља |
/> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разгов |
љне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у сво |
имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам |
опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ло |
абринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Ка |
не и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — реч |
Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у р |
ло даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сј |
у — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гон |
је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану зв |
, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мир |
/p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> |
Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљет |
арка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до |
ху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата |
Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајли |
ри о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми у |
.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривој |
и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вр |
ред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећ |
о се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневј |
во се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног |
се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа зе |
се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих |
Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, кој |
житељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста д |
се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p |
у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.< |
о свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зн |
у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на кој |
у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би |
ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, ти |
еисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово ва |
Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше до |
врђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ј |
замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, б |
ху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје |
аменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, |
ло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То с |
и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао |
ље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем |
:id="SRP19080_C31"> <head>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дје |
е по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу н |
те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то |
ју воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S |
риређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице. |
?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једин |
ет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог п |
е не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све н |
формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то срп |
ети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен |
у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу за |
битим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предст |
нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове мла |
вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу пр |
тић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај |
олиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали н |
се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Дра |
чника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана дос |
епријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себ |
— Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са ов |
Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као о |
иција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> |
ојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кр |
прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја с |
охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охо |
вјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и |
јмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређу |
Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у д |
дношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и завар |
остаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, к |
овори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај |
а на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетникови |
владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна |
ктере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато с |
иди ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалм |
атише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли много |
који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, |
зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу срето |
оченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође |
управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успј |
индерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту |
.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није ра |
е не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p |
ји су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="2 |
ити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Тр |
о на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетоле |
-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} |
уту — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајен |
а говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсн |
убио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стак |
ичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећ |
у и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p |
предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се н |
наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним ж |
} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, зами |
је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — к |
арочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, |
и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа |
авно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се |
отестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босан |
дило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино |
о као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језик |
цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у ц |
Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нам |
еч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за |
нда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о |
емљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити. |
совима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крс |
тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ |
права, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаљ |
дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили |
даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> < |
женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а проти |
оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједин |
тане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав ж |
ине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој |
од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужнос |
а личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и ш |
тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа |
ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по уд |
вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњ |
е удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећ |
есовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође |
о нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хо |
народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част рукова |
ић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не |
против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</ |
доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и оп |
ог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> < |
је наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не б |
n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На ус |
учују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздрави |
} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који |
ни.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у |
ње, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да |
име сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасн |
нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас ј |
— доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, го |
/> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Св |
сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш т |
</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, |
а према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} На |
народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствар |
добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово |
вати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу |
нтелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апе |
а.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не |
акупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у |
" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о то |
ио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као |
до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више уда |
ћу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И |
је.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда б |
апошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтј |
м гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој но |
читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духов |
азовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати |
ао стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо |
мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговар |
свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав на |
упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — |
ни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се нас |
Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у с |
и њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздр |
српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" |
вица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас |
{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуд |
Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с |
сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта |
ака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми |
гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио |
у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели с |
а законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да |
има, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте о |
и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у |
кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај |
тко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посј |
исли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне |
колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који |
та забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, ка |
о ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Б |
> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро |
нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У бу |
ли.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омл |
жности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а |
ретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} |
свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље |
е покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било с |
у.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиљ |
ло домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси |
прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао |
х, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му ј |
о, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава по |
чете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпоч |
ако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је |
када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих љу |
на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље пош |
жеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од |
чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док |
а ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем |
ошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта |
ами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише |
S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим |
натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
едова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет сто |
други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </div> </body> </text> </TEI |
ојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од ње |
овори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога |
и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њ |
ко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div t |
земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција |
Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов п |
аца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо уп |
све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, |
о друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље во |
ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдј |
ма пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питање |
по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар |
у су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста с |
њих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се м |
еба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривоје |
а српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја |
лази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{ |
и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српс |
ове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и |
и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом срп |
ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу |
е све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом |
ј борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у |
род стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> |
смијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душ |
уховно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој с |
српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак |
ко?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стај |
ј <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се |
јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па |
нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме |
а?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, |
вари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, ова |
о су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица |
te> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише |
је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да и |
говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове |
одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} |
нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n= |
ст и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну |
амо крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његов |
ло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као |
а да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — пр |
ући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.< |
н упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска поли |
ка народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на с |
стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној сла |
већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за < |
бама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних ал |
скрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али |
како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да |
вила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколик |
о министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва |
расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Кост |
до, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да наши |
повати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> в |
о је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, д |
ло завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану |
Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцег |
рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђи |
данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде |
слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај р |
ишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школ |
нској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту |
а паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и млад |
а на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи да |
напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> |
влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци ко |
када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно м |
која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све г |
.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенци |
оразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће |
ивој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим род |
рави, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда |
понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у ту |
ијатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међ |
} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас од |
ишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне |
уку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p |
вој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним |
арод га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу д |
одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговин |
њем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем |
ости, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висин |
ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породи |
екса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем |
ање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих ш |
родне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни |
руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа кој |
а окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са |
кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српск |
дне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћа |
ривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе |
е да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свем |
т и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике о |
старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан ча |
дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени коме |
код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за свој |
су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али |
гне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми см |
жност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси |
о црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање |
осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему |
ихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одј |
ли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, посл |
народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини |
ти ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опо |
за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољ |
им причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му |
рана управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је |
3" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је |
издаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кр |
и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде |
весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезо |
p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили |
новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разниј |
>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови |
Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим |
убав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да |
овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званич |
рипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</ |
сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, |
ше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а |
ио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су |
их и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Кол |
о друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друш |
ноге званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена р |
е увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са |
ед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини |
авно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хт |
г човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао пр |
светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Ду |
и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно |
, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске влад |
и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} З |
нтересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне прет |
<p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашање |
раћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осу |
и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народни |
, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, д |
трајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да т |
џетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице |
госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо г |
инути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се го |
ину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо |
вањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, с |
ре у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S |
савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, |
} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n= |
наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње |
еобичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене оч |
арајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египа |
вјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријате |
ер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифко |
уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на др |
не.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело |
ану културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не |
ду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S |
с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, к |
вду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, за |
има у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили |
те, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ на |
олитизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S |
много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Му |
мо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав н |
ни недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омлад |
али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност |
упком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово мо |
е прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљ |
нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прош |
ко успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљ |
све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп. |
пије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да |
Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Б |
о се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих заста |
тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ н |
ње моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслим |
е за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине ви |
мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} |
пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду уједини |
не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прош |
имо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег И |
је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опе |
питао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих |
видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад |
S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они |
ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње |
мо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школс |
пућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала |
аји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји |
/p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано |
итаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како |
95" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви |
отив наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза. |
пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се дес |
ва служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; он |
а. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло |
ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине х |
ко се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и к |
ља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече |
вреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с |
емо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјел |
други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Б |
о бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За т |
ко је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што |
али на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Ср |
говарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда |
ви други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове послед |
симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити |
се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље |
саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш з |
ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за |
>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће так |
и му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и раз |
приједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас ј |
из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне во |
стајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, д |
не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече |
има.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике |
есмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S |
.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна уп |
јеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p> |
Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте |
придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гај |
орио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србим |
е нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико |
гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину |
ако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој |
и ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да ство |
када нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с |
ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> |
ге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почев |
и.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско досто |
Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја |
ве народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо м |
дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривој |
вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када |
а наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; прв |
нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Б |
ећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко |
урамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи бу |
p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се на |
ки, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — |
ки политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада |
ад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину |
чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да г |
ину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у буд |
м природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне |
се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор |
рила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у |
асти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то |
с чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, |
и је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам дик |
понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је |
>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас |
не!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас |
се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје. |
е ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљив |
ала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.< |
шу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо н |
Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим |
тријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прор |
на народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изне |
их заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не |
горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај изме |
а.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликов |
="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у |
чно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у |
<p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, |
авља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овог |
давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бун |
са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту |
Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли |
ба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак н |
ени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија ст |
ину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих |
бодите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њ |
јело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу |
ете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије д |
рвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити |
породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгл |
а мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи с |
дгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престај |
отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице |
ада је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дош |
је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од |
другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјет |
тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако |
бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај го |
ио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије те |
лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са б |
се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно у |
са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог госпо |
ре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијен |
тина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд может |
ком царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем |
е, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као д |
оји то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, |
а на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте м |
а је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како |
колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> |
да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајал |
окварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне |
покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посј |
е са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало ка |
и прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар |
овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официр |
ју — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешк |
ши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му чест |
желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Ду |
е владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало иро |
како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, а |
осни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискрен |
</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер |
част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави |
ши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне |
асом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијес |
е.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала ло |
по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и зами |
ш неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском |
ало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p |
и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све м |
званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник зем |
окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за |
Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже |
огледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зау |
едаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог |
дје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купуј |
— изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколик |
е — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стеви |
е даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онд |
да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као кад |
исто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма |
пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, госпо |
да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад |
е најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он |
ог тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи |
Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и |
шао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је н |
ине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује пр |
посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим п |
вори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и там |
и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетк |
зо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а |
ацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише |
и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са с |
тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а |
сно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тиш |
га климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, |
оља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S |
</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села |
ти и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина к |
аше, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави |
српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; |
ињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и |
вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекн |
је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, н |
сор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао сво |
н и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n |
амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих по |
јешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} К |
полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно стар |
Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић |
и годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то |
ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и н |
се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и м |
а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав уском |
ј има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке ст |
културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички |
теријал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадал |
иљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{ |
сом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео сре |
е синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама |
а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лиц |
не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служи |
Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Био |
год на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјер |
p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чу |
ћ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унап |
ка.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику С |
а свака европска литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити |
Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ов |
м ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећ |
и Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак |
м, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, |
арно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању |
бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задоби |
Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином скл |
/p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо |
>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није |
е.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено |
pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што |
од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Срб |
е, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p |
огледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном. |
о да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад |
љска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада пока |
би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је с |
када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се |
чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учин |
осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом |
а застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином |
показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Ауст |
о касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметањ |
ије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се ра |
ио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана |
/> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненади |
привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону |
одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема |
вај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број |
и?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — М |
т, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху |
аврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина |
</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање |
удућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми з |
отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно |
атка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручу |
ини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако из |
ицу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са ова |
повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против с |
е знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек |
дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен о |
много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја |
пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није расп |
у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобр |
S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Ду |
арати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чем |
од ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, д |
а је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима |
а ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто |
вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да з |
дине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом н |
ек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дат |
, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под удари |
орити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о |
9080_C1"> <head>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила бр |
једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио н |
ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народ |
ковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посм |
а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ от |
м травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњ |
јом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — |
е је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Д |
и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше |
њичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско |
е метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао |
Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао |
а изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш так |
ити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млел |
Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази |
Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико п |
</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на |
земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и |
ано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Дра |
ешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да г |
чекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — С |
да, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </di |
Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица |
<p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично |
доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <q |
ску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </di |
ије говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Б |
дан сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог |
ади се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо |
се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књ |
одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут с |
то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне з |
је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> |
љи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити п |
авати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> |
се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном фо |
Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Дан |
и се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан |
сторијску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и |
опства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, ко |
/p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо пр |
оће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у друг |
о године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче |
вих земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњи |
падали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати |
учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да н |
ијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег пле |
ла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново изми |
издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима так |
270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био у |
параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.< |
га да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када са |
погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрах |
не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S |
p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у |
Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами |
ило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у вел |
осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо |
> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се |
, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим |
</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик теж |
анима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте мно |
од, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце |
пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочита |
изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, |
добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, к |
луге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, с |
ута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, |
, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије нег |
ано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи |
е дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоск |
ду, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у ком |
ма од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици |
један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељске пол |
престано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Мо |
ио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премје |
За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од |
приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама |
па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То |
<p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго |
/p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који |
насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних з |
у.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, |
у наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да он |
походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ пад |
с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелни |
се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама ув |
ромишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички |
о изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништи |
ет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франк |
није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се |
католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој каракт |
рекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свјед |
спала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне аф |
уо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захвати |
.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то |
х гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с |
d>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у мал |
а га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите луд |
стаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви |
а са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против С |
да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и |
колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати |
дног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, за |
приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То на |
ери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке једино |
или поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и |
ђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шум |
ко кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Ко |
онашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом |
сао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста не |
огама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада неч |
— Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> < |
не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— М |
ави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати |
није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и сва |
ого давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пр |
} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од не |
а интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како |
S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше не |
p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. |
овица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмано |
е, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, |
и до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног |
али наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами |
гичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам д |
ничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аус |
помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше сино |
да бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — |
у донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога |
> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа |
увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би да |
шта нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе |
отребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при |
и и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грд |
грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како |
и била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали в |
олитичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја н |
начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се |
једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздра |
Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалил |
</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сул |
и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су оте |
браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на чита |
отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који |
процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише н |
било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немај |
тевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против н |
нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим |
си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> |
жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова |
Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, преки |
ешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мал |
дство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског наро |
ња ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради |
довољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој раз |
ропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред то |
му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душ |
ута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{ |
очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше оборен |
у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националн |
за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од |
е поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише. |
<p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једно |
ије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горње |
лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је стано |
је, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловр |
е згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије |
— промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тај |
отна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, |
ста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлос |
и нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У р |
ичине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тек |
нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи |
ас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски наро |
мо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и |
овало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у |
г свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би о |
руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је сла |
>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја м |
прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када |
и не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњ |
ијатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на |
ћности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег прав |
упимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручуј |
е понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, |
ао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузи |
S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке култу |
препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодн |
они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обој |
иком у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, |
остајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећ |
славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У сре |
<p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, |
пријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не бу |
нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{ |
а у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће |
жимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још |
дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се б |
ранца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао п |
и ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна ми |
раха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизиц |
ати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће б |
рађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви ско |
рити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ |
бина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређе |
анију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народ |
а, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — |
у омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи. |
ивој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак |
одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој про |
будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српс |
ешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је п |
тљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то м |
ти светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изј |
сто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па |
{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест |
какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по |
ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред оч |
рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до са |
на је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чут |
љу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снаг |
че зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, ви |
вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати н |
руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио |
увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних |
ивој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих |
ајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> |
ни народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним из |
човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па |
од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио ј |
људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{ |
д кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што б |
ша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи ази |
Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србин |
оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у |
вао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао |
ељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјеруј |
а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрв |
дње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било |
а на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвј |
емаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече |
рес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на |
у му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима |
аше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му |
ри једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једн |
о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће |
по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој зва |
и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, госп |
ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али |
доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и |
е.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дво |
ика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промј |
ство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетн |
старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезо |
емо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говори |
што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове о |
х непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противни |
е, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колони |
вјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско |
пске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд |
зи из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и |
дузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се пита |
есеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође |
иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.< |
вину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И |
нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће зако |
ас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ов |
ин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих љу |
и земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело |
ицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и ома |
народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа ун |
шег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисм |
са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан |
када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аус |
Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали с |
ословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Ев |
и уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летје |
у...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, п |
аћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу |
к цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је с |
још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, еконо |
шана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А |
човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, о |
приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни: |
— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} К |
се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица |
ија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Вла |
х синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се |
хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био прот |
о; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, тре |
ија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „ |
вријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, |
рави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него т |
ише на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.< |
м ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ћ |
шана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разгов |
траховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округ |
е са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чем |
цо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>С |
о што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Д |
кој болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ к |
чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје полит |
ај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — |
ким осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак |
линдром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; з |
ваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига |
дговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> < |
улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе |
опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, ч |
зујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица |
никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.< |
ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну |
е слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час |
а не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!< |
а сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било |
обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" |
ница у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло |
у са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле |
вљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је т |
отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све с |
уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чв |
то трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n= |
види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој н |
вљам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше ота |
ебе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што н |
ше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то оби |
шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађив |
и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ |
ећ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE"> |
ође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече профе |
важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима |
уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако |
да ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати |
упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин р |
ијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој |
врду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влад |
— једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако |
ај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до |
н.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се гово |
ку владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој |
оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— П |
ише шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на |
си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извор |
} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се |
у — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> |
полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— О |
ви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде |
насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет |
сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, ком |
<p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље и |
89" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростит |
захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p> |
што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p |
> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, д |
о поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, су |
слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} По |
мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, од |
разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој |
ав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, |
ећ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица с |
нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који |
му увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али д |
тарог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> |
сма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане ков |
рују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам |
као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади |
држа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једн |
тог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе м |
во већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуд |
лих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић |
дљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи |
начи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у |
— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства а |
Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> |
.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за ч |
почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се |
да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, ј |
ње позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било зак |
ом главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> |
ао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ |
о да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гво |
и мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође. |
само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта |
њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у по |
оличког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматра |
, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се |
ите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p |
ена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газд |
српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та че |
дговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеш |
н се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали |
грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништи |
.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде |
неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине |
могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он |
мо што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и с |
да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично |
пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифко |
опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопас |
етир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву св |
е он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У м |
турујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сје |
јући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад |
умњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро |
н и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— |
емамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан |
противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се сти |
жу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по св |
е прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа |
месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но |
три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеизда |
јте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојев |
у се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осј |
ни, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од посл |
а траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савј |
нио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом |
у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени |
а е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па к |
пропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије год |
авља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој |
а доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић оч |
сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски |
Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да |
>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен пред |
, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша н |
ог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово с |
адати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добр |
уним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића |
тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу |
итања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између ње |
емаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз влад |
јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је на |
рску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобра |
која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, нада |
не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би та |
а се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад в |
лиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучн |
мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао |
шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а с |
д ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собо |
удио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну ра |
хане где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{ |
ити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се |
, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S |
лашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље |
свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинско |
аш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За ту |
скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином жи |
S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Ч |
, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би мог |
у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{ |
они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини пре |
о и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније изла |
ећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је |
је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни |
ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би св |
обро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p> |
азуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би т |
е може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат |
од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што ов |
ф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до до |
Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из н |
ући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима до |
једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срц |
а, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је нај |
се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на |
коро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S |
имо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрва |
Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта с |
ме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пуст |
рифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} |
терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имал |
{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже |
ише допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјес |
те тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, д |
нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах |
старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио |
чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
ј више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајућ |
је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете пр |
ак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га |
ош стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином н |
вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане зван |
а, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о неч |
, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ств |
опан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи |
правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са |
учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по груд |
таје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за |
стић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину |
вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба |
} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру |
учци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола пол |
ка, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови |
ичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљ |
овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе |
а, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— |
ђу хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну |
е нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути |
ичком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотин |
кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се с |
себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наш |
пикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родб |
као, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот |
биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у |
си — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти мо |
е и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једн |
е брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа |
јао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се јо |
у ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево |
актор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог |
аљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме |
дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — пре |
ељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, |
ога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајн |
итавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поноси |
S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, |
не.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас |
ој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погл |
ложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања |
јатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате |
ђе другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријем |
слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозво |
атру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако |
тије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српс |
пут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао |
се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Профе |
То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право |
разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, ч |
ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако с |
дао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу |
ећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња |
сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све |
друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми |
и одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије дв |
е неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> |
анце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању |
а и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљи |
граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па р |
ишта; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни наш |
То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, н |
ни, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни |
вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на |
управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не зб |
т, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се |
вјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот с |
ржао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак |
но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. < |
д владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не прест |
моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости |
о, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо |
и и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам нај |
вако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето с |
ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово |
огањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је д |
ких снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко понос |
ељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Борив |
вих колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај |
градио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако пониж |
Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се |
жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Боса |
е крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми с |
траг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није ов |
у бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се |
} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао |
име у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљ |
ротив њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао |
Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога про |
виш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песн |
слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојиц |
аше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар |
о над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити. |
раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом бо |
лу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не |
сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један с |
спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и б |
Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> |
вом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што |
ено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску ку |
и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p> |
дјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жељ |
ом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније з |
све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој ст |
аџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак ж |
стити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба влад |
зда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} У |
земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа |
да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправ |
овори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насм |
ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Бор |
аше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, ка |
у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb |
неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Бори |
нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мис |
екси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p> |
м тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и ст |
овједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник би |
у и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Б |
земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок |
питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита |
био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је |
положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, |
га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутом |
е знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо го |
тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није |
тевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишава |
одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p |
онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml |
им другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак |
ој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима пр |
погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одк |
ше траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је наро |
— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он |
унуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас |
дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, ка |
апама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах |
{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као |
у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа |
ијечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Х |
, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледа |
јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које |
стано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се б |
док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се |
е коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким |
као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи. |
мо се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник |
поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља п |
с.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Не |
а.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће раз |
рбина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они з |
ајзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче |
да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— |
атра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукав |
и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути. |
човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Борив |
ова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На оброн |
ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S |
} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу п |
стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грози |
>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто упра |
е васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, |
рила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам ј |
атрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је сав |
м је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљади |
ам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml |
ки изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p |
ажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> |
да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом к |
обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не б |
фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.< |
за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у с |
држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву сил |
званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима |
а.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљи |
а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача |
би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер с |
, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуч |
паднут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешт |
енском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме сл |
е своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мис |
се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p> |
ам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све са |
и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевље |
поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и |
дари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка |
пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <p |
ада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак |
р се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести мож |
на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} |
ође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана на |
не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад |
е се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен д |
.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би |
права прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог слу |
савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да |
ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језик |
а сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, к |
пи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских |
>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној |
утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није у |
ке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, |
је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и оби |
краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу |
ешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше нека |
ага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, ко |
<p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви ви |
а два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно ј |
ржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Т |
рви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслиман |
неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — |
да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте р |
јеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже ос |
х унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да на |
е и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро рас |
еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{ |
и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} |
ијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, |
чак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домо |
одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле. |
ле, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег о |
То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном |
уром, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој |
ника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још |
У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељ |
о наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не |
ебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овак |
да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу |
м кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га |
.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомо |
ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одго |
нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када |
Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S |
ме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање |
о од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Де |
ој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по год |
отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и ст |
, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>О |
/p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> < |
и ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни ј |
рености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, |
можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били ги |
толом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина рад |
ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Шв |
и смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то |
адинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути |
и нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Борив |
чари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак |
у се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана |
ет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пож |
човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и с |
чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} О |
уши Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван |
нија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и |
е?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народ |
ој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говори |
<p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч |
е поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, к |
{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p> |
ичега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог коле |
де свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> < |
еш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, |
сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће мор |
и.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Жи |
но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> глад |
<p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влад |
ела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и |
до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: ч |
} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са |
апућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — уп |
бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме ов |
у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је глав |
за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад |
се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно г |
и сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање профес |
S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пу |
<p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само |
<p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан из |
кријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p |
е једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да в |
" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што |
теже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи |
до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини |
ченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слу |
ер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, са |
инга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне рије |
м у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није и |
о ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</ |
погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивн |
Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећат |
авајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то по |
омаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши у |
према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n= |
лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га |
сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од св |
и нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо |
же митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драги |
ести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак мор |
овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговара |
аред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста д |
>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због |
> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Т |
у напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те н |
е дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — |
ране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници |
љно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје |
ја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта |
менима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га н |
акво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила е |
е видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Дра |
оја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изра |
аци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се п |
атељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од |
<p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица ду |
реман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је като |
од те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, |
ка нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима |
ако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначн |
огуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дије |
примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> < |
} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили з |
м небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин би |
ке, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— |
ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје он |
соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се |
во да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Н |
олите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>К |
.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српств |
/> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одго |
вим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p> |
би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених ка |
га могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— |
у све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављен |
и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се ути |
постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изглед |
јку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним |
од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се |
могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допал |
је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више |
} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа |
и кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут споми |
вност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора |
управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човј |
и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, на |
је мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав |
ји и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{ |
Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или приј |
значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше |
а.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања |
то на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Ср |
.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да |
па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов п |
вала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она |
ер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер доне |
, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може би |
екао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</ |
де јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим |
а земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Борив |
уго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сн |
јаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плат |
- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драг |
се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p |
лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не |
ана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Има |
и да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изре |
и даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, |
ој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како |
љетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе |
унивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је пр |
ољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успј |
вним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође |
смо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у |
е. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сад |
ног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу у |
хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да |
<l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјеше |
га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душа |
јета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у раз |
ти, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је пораж |
лази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драги |
ек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
а је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарал |
прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио |
погода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у |
иву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај проз |
а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар не |
ајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сам |
дњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као д |
зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="1 |
а су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа |
евше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм ср |
е!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас с |
осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије уста |
аки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам |
— не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини стра |
подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао |
осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душ |
ородице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба |
а је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио вла |
обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да |
и забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је |
и јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног су |
т онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угле |
{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа? |
мљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и н |
ду и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у |
ички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога |
се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све т |
ељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можд |
н потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говор |
икакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дире |
јегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију |
судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа |
четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам |
бима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, |
убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим |
нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам |
ење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ п |
упац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо |
ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај |
нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пош |
ођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама п |
љама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас |
— како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то д |
!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу |
ени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим с |
но, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи |
и о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас г |
?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдали |
дјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјет |
<p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито л |
јевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлук |
н и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско до |
онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: осл |
и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p |
рограм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без дого |
средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб сво |
ска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="27 |
е могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је нај |
озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде |
рет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пре |
је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да |
гов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукин |
т ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи |
тара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступ |
то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости с |
се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај |
и, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапре |
није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав |
или рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је т |
чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљед |
знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати м |
финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раде |
ога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јевр |
а.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учин |
.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати госпо |
га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло ј |
дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Бориво |
чкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају |
41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних оса |
ко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирн |
На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмиј |
</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пре |
асом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми |
ушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и |
ново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупос |
ен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још |
p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је |
легантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и |
исли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно з |
смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењ |
чинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић |
ате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гон |
ш.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра |
непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа |
чињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устру |
плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по нек |
ине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се тал |
е, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан |
ер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да |
било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на |
до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између |
зао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за с |
аничника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао ве |
овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизи |
тити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство |
и читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике е |
пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или оп |
у су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <p |
ицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели |
молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорит |
аху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова |
домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — |
ли.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевиц |
професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душан |
— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Ч |
ву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу |
е — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се |
Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао о |
Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је ов |
а више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор б |
али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не да |
бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавност |
имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа |
сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> < |
-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање |
згубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб |
и сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено |
егову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и протест против |
ош био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си пошт |
иљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је |
стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз |
вог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и |
шану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Д |
ти донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, |
нцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјет |
р се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављ |
х у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало испл |
љним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осј |
вај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најп |
а.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја |
морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и са |
е ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита |
судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није са |
p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће |
у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то |
ити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и кад |
, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција |
и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све |
н савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме м |
не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је траја |
ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да |
остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у к |
ст са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхат |
Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк |
ске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и м |
S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити |
ну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваз |
изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета |
ровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове наро |
екну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p |
ност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да зав |
родним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лаж |
био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! за |
је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поч |
ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без раз |
ала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} |
тевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је доша |
и, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јас |
есора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, |
Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души |
м земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
воју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} |
са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, |
азна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и |
трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпр |
> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлу |
м народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> буд |
га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно |
пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса суд |
да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи |
љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пруж |
/p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућн |
ладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами |
трашљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, |
даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Ду |
ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме |
имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће |
о.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некак |
лижи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекин |
ва љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да мо |
к схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти з |
да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу |
о?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговар |
Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Бог |
вац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љу |
служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која |
е у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива живот |
у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му |
ње и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо |
о пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи |
ако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и от |
бећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кућ |
југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— |
S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно отк |
о да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо ве |
тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан |
ј ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај З |
а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{ |
?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас једа |
толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буд |
редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене дом |
т се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично д |
в, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо |
у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — |
ело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а |
нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш |
ествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, ве |
ња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за циј |
ародне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — |
аћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли |
{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисл |
е овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој н |
асијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опа |
о и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до са |
ао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се ве |
рпског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио пов |
ијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је |
никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропал |
едини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} С |
женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се за |
јету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајун |
туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бија |
, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма шт |
донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на |
се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то река |
а посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева ли |
ећ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са |
не одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околише |
о, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много д |
пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом г |
коро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је |
куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никог |
ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ст |
боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша ди |
ти од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> < |
да нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као |
рисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни ј |
змеђу Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто |
ремена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује ве |
на, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изг |
врнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају |
аки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше уду |
а га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца |
како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејас |
рекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође |
рбин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или |
то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјел |
ило закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлад |
на женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет п |
њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и |
ушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, је |
ави; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није гово |
гма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. |
а је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> < |
но говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно п |
оноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што с |
ао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, |
доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше |
вама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народо |
окоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живе |
ко ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа н |
е, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када |
о, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ |
се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладн |
гредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отп |
ти патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, |
собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Бориво |
лаве бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314 |
ријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и |
до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијех |
ој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те |
није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p> |
— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије н |
/p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за к |
ела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их ск |
.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{ |
писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.< |
бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, |
таде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем по |
а, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили |
ћ.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о цр |
зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да |
олазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам |
него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспрема |
ао неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> < |
се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} |
тво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, |
да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне с |
, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац |
у позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближ |
д се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он |
споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се |
пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантер |
.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој |
аком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако |
руго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, |
фковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{ |
уће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урл |
е и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати паж |
д би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешт |
средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неко |
ме воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како |
стог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S |
а до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гле |
ићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупит |
нке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио |
“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније гово |
свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику |
домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте |
{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан зап |
зговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио |
ијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p |
га сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешт |
баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли |
еда, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одг |
је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Бори |
<p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљуби |
p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, велик |
знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да т |
је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен |
м.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се уду |
ему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари д |
као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Ст |
и.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорн |
ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио |
вјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Ј |
е да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тиј |
тано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати ов |
вуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мал |
ли своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале |
љно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Н |
е у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин д |
Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздр |
ти ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао |
упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали р |
један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због |
> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата з |
ом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S |
код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Борив |
{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друшт |
ли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Ал |
д почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о д |
укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још |
пређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чино |
кицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим |
е се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о |
баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко |
одржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметач |
мљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грањ |
</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био |
и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им |
младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако до |
ћи се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао |
вој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду до |
; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очит |
есом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <p |
ори у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и вра |
ују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино сл |
онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научи |
p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај |
не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Фр |
говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног |
он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у с |
одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пу |
уће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остал |
ахом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустриј |
и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вири |
ну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме |
ло код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Чес |
з горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих мех |
г.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српск |
ијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли и |
5" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, с |
говарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ћ |
умно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно |
Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зи |
ићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа |
као се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне но |
и том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела |
ту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атре |
омињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ј |
розвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за |
са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало |
асправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све г |
цала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао н |
кочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и |
Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде п |
аљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да с |
зната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере |
им програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против Срба који |
е трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сај |
ећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на је |
рофесор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао |
е иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за |
Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Споме |
не стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптуж |
борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу пр |
ти.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p |
ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра |
е ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар н |
жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омл |
{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и |
е из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пеји |
ма завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још |
олико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића с |
ј нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, |
ред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска |
ткине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће мор |
иво гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци |
жише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, |
а му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са |
је.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је т |
м у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S |
не школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају |
енији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове на |
ља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Т |
а једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него |
лиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијск |
а господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се кре |
етке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевој |
качету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесови |
сти на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} |
прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо ча |
х афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, |
ић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало п |
и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто |
х отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S |
ушану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни ов |
разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S |
о да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, су |
мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је зе |
До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног стр |
уљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — гороста |
оривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.< |
погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче. |
вијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинил |
значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душ |
, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили |
То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тад |
ње газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би |
и вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стад |
чима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има |
арајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје с |
а још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би |
чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето б |
Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осми |
да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће |
е, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Бо |
поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непреста |
договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— |
зумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни зајед |
а је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешт |
а и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјет |
о.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа |
и стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у |
творен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја |
тиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица диг |
опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом |
нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног |
огама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S |
имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутањ |
е продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао мол |
те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјере |
је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било |
Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђ |
са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камила |
начно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевит |
пску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар пр |
ли брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу |
мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето |
ада му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор |
љан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујућ |
рајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личн |
руги разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње р |
патије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — |
То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> |
народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> прв |
нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p |
а из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, на |
авна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетк |
све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, |
сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разоч |
аним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, |
је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Д |
у, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Срб |
вјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ годи |
дан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет она |
оље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекин |
савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</ |
ао пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званични |
вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих рије |
опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо |
би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> |
ласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себ |
<p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> |
та нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим пр |
нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар |
као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бес |
<p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа св |
едње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврш |
га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло д |
да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекн |
0" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— |
ашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши с |
S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први |
е тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је |
одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, к |
сподин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам дос |
у страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба |
Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине |
шњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртв |
обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} |
71" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада п |
Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p |
крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му |
знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно. |
овника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у |
тављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно |
у, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сад |
е ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у се |
е, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> |
четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на |
сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type="chap |
њу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствим |
д тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прст |
се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да |
предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда |
говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и |
: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и до |
дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чек |
фковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара |
ј.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако |
ваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но п |
ца сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се бра |
Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога |
обаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој о |
рофесор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати |
му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињ |
S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господ |
оштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — |
у да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа при |
све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бр |
челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{ |
новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба нова |
b n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет |
дали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; |
иму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да го |
пски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изго |
држати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко д |
м овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчев |
ости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном распо |
га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> |
јункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, гово |
владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{ |
3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај з |
ковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, с |
ој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то н |
ли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче |
агица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у |
у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тма |
<p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахо |
а у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Фра |
ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, |
колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се са |
их волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељст |
ешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потвр |
погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао |
јеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угле |
мородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59 |
у, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> < |
а њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, на |
ло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који ј |
ање.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао к |
нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, |
ршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта ов |
ости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивост |
изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p |
вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој |
оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чарши |
ама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајал |
своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, |
еља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им |
— упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што |
прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћ |
тао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себ |
на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне |
<p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, к |
њи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор |
авно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијет |
се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег |
о пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадањ |
отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћн |
е но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у т |
а то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Кости |
} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Кој |
чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна |
свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече |
сти и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором |
агица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу. |
.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је |
о и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! са |
руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лије |
S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, |
14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народ |
дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мен |
љења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали |
, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин ч |
овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћ |
вао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше |
обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати упра |
ни онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице |
и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјет |
протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку |
Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога |
је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> |
о вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се |
м земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ћ |
о право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате |
} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио по |
овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини |
овори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјер |
н је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа. |
тимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дош |
мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb |
довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико н |
а пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не |
јнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Гос |
слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло пла |
ладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезни |
потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, |
позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Л |
бране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франк |
ицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S |
вор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} До |
мао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S |
му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицо |
ћа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни ј |
а изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује з |
ши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми |
S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги |
или да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја |
ђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господи |
и ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге |
јеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час дру |
ло: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођ |
те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке ра |
из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души |
— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме |
о су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао |
Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени о |
рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да |
еста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље |
то тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувств |
од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, |
чко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету |
о и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се по |
поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се раз |
ошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о ме |
едоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, |
грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњ |
, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава. |
едан другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог |
т те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји от |
ран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и |
јеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш |
да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били с |
ара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетник |
ар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше неприј |
ћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове с |
жале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, |
и данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложи |
ог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној бо |
а влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с ов |
е ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати |
самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с |
донуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријат |
љ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на така |
све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се без ст |
а кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строг |
<p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан. |
Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба |
равославни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фан |
и нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити проти |
тивника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај |
ј националној мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према доле штитећи се својом вл |
ијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо б |
ашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи г |
ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</ |
} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешат |
S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био ис |
p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p |
фесор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се ш |
p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, н |
авјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој пот |
е у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћ |
га.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све ра |
доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко |
и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не п |
осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјен |
рала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој буду |
ека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ак |
управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме |
p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово |
и блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се |
због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трок |
о шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точк |
тарог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша |
надила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ |
ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетн |
? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говори |
цајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не зауст |
једе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху мла |
еже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у |
аме, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише |
о да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој |
тног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев |
шати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и |
плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразит |
ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то б |
хом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу |
ну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је ла |
едног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзер |
ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан ш |
лурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргуме |
хваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хл |
о дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори гла |
још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много |
ри Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуг |
оривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
дражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани |
стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје |
69" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније с |
иту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда и |
ровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још |
е увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда г |
је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљс |
ање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако |
а, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са |
а.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка |
потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин ниј |
могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни |
и меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним |
глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као |
о ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и |
, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно г |
/> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био |
/p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа |
аху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати < |
ца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху ли |
мрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину. |
евском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, д |
Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија оп |
ци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком |
нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и |
ва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрес |
ло Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте т |
лети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошље |
та јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћет |
.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све |
> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, км |
а повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви |
Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати |
р Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити |
е пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних |
ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били |
и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народ |
мо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом |
/> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до |
ћања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето |
аше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би |
се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </di |
нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким |
одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> < |
увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смј |
десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару |
ника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Уну |
лоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмје |
p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан |
} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покри |
за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода |
се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци |
на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет. |
па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђењ |
ором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни јед |
ција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш прилико |
> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је |
ехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону |
у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас |
вост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од ве |
/p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан |
а, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p |
де.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такођ |
гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том биј |
неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посј |
е знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по ср |
естује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе н |
застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p> |
ло у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предо |
и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети |
астадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше |
извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у с |
го овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто пр |
Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени |
та да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} |
и у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама ниј |
је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изр |
пет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у б |
што велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже звани |
тног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. |
а, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамот |
ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се са |
цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили |
а моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гво |
он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{ |
ада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када |
призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјети |
о на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница |
Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник б |
И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда в |
е, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је си |
в дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о |
да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамо |
поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, |
нања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо н |
враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се |
о као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> |
није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић б |
тати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о че |
<p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p |
вити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... |
е ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде |
а не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ћ |
лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вођ |
о више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало |
p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; |
а пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог |
нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунава |
тиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје |
гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помис |
су ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно |
поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размак |
ијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Посл |
вициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај |
зора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозор |
ори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једн |
м.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и свети |
јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити |
Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, |
ља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави |
лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући |
о удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то ни |
ти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одгово |
о не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему |
бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука м |
едва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буд |
Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на п |
који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика двора |
је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепр |
мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} |
е из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десит |
лави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже |
м, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто мо |
огао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не |
о увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се п |
Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек |
главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му |
знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брз |
шени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели |
и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само |
очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} |
то га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не ун |
истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић |
је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала |
? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чу |
екати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с |
ог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као |
о.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> |
шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на |
је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да с |
према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби ун |
ном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} |
дњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозн |
лник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Мож |
е управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ |
промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом |
науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако |
у мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и о |
савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, |
е противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собо |
га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заист |
к чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као |
ије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке вр |
310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је. |
е преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска |
ој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и |
ва посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, |
рилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би своји |
за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина н |
ва официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања да |
н овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сад |
задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости |
а је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му |
трану и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S |
пођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред |
, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S |
Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и приј |
S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу |
пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојал |
укино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, |
римамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турба |
права у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p |
ђе нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребн |
ца, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новин |
не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог |
славних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, |
су помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на зак |
сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалм |
но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су |
е гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p |
. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, јо |
пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> |
ли никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да м |
ни овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У че |
о новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима |
ра, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког м |
оривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тог |
S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средств |
када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ств |
књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p |
ла, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, није |
вај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разу |
S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је она |
он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло |
лно и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми дру |
и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, |
знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, са |
еву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвал |
</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака |
могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душ |
као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују |
} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у мо |
ло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> |
ват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да |
да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то |
години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти. |
легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је засп |
м, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p> |
пао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они |
едао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Л |
аквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити за |
ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању д |
о у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто |
стима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипат |
злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин з |
које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи |
на је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S |
народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и зад |
о година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо |
г.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно |
е овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p |
и са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне сим |
вате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетова |
у земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може |
{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — |
а не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто сп |
S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта |
оразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами |
дан син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан у |
ушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Х |
} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа к |
апријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури понос |
аше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред |
ор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код на |
ам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поз |
а њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је о |
е Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте |
сиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава н |
отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиј |
утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стар |
а се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у о |
ку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су |
могла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога гост |
а овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пр |
ду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута |
таше.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештава |
је кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће |
ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од нар |
немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душано |
озденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га |
/p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се |
жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{ |
лаву као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а |
сли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n=" |
</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Т |
насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви |
Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипа |
едино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као |
служен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сад |
а досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико |
агица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви |
{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће ис |
е данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића по |
а о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одб |
ико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на о |
само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем исп |
" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> |
је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и стро |
водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у ли |
де на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један прем |
да дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драги |
ње наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзис |
ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало |
ом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> < |
е и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, |
као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао |
да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још н |
је умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на к |
о ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови |
ема управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се |
аправе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизир |
се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, д |
и његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ћ |
лерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајни |
ничник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је |
ве као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгиц |
а истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живе |
а се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаћ |
е вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, ш |
, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, |
детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је пре |
есова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у ф |
гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим ју |
се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херц |
ивала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 |
а је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако |
а најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад |
еш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, |
у и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ства |
ехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не с |
то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође не |
ија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиј |
а поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, |
ву завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док |
b n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату |
ка тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписив |
и ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, а |
није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили. |
оме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповјед |
избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том |
ле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да г |
дио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине гово |
<pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, т |
ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правда |
стан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, |
те ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — пра |
<p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати св |
мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда б |
дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудил |
<p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, к |
он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико ни |
угој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци |
а ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким час |
мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако |
нком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, ко |
ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по два |
онио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако д |
чуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p |
рви одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.< |
ешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се р |
скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године |
> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштв |
о обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући с |
од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више не |
ро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Н |
ислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног време |
ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је би |
от је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, к |
м нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијел |
могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Та |
а под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само |
ивот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p |
вога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, н |
му је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapte |
Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам |
ћа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријате |
еновања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста б |
ело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесец |
гађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарај |
овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су |
адине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога прогр |
они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена |
ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и поче |
задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму |
ошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни св |
олитике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него |
158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила. |
а! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, |
имјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, гос |
аху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Кости |
ма мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S |
ко доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Бор |
љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била ве |
ни овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве к |
ли не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако |
мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази к |
први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар |
ише издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="3 |
дговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције |
би за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он |
и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни по |
трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у |
ено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за н |
ано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и у |
јетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигам |
сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљн |
е пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво |
} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац в |
е је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, |
раше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{ |
е да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замрше |
едови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, |
> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, ујед |
у једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје |
омовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Са |
слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно о |
ту Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његов |
ликим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за су |
лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је бил |
улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа |
том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који |
ње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му т |
не омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Ос |
казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омалов |
емаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао ниг |
још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није в |
које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелиген |
и ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, |
ио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са ш |
ионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет про |
ости не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубљ |
с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да |
транка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за |
реко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љуб |
ајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је н |
у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умје |
је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно |
их мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује. |
у блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије |
сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци зв |
вања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а |
7" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас до |
су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне гово |
<p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табел |
ли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је |
да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао |
<p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и |
ма и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао шт |
Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се мор |
/> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није |
ка — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у |
} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако запл |
се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити |
дје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу ј |
ој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја |
ого прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо |
ворио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и т |
<p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру к |
господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душ |
роз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито |
еди сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, |
сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се |
радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народн |
Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрје |
кон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаш |
{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, |
сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наши |
ати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо а |
ошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан трен |
ефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје |
се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти каз |
S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но з |
јегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb |
гледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ств |
даше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је да |
пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде. |
леге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешт |
едало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те |
а се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но н |
ају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да |
ти у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко ост |
<p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њен |
у.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам зна |
ући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да |
{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте |
а земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, |
што имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем |
намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така о |
гледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То |
ика, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један прот |
оштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опе |
ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницим |
љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче |
исао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео |
исли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је уза |
сретао са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њ |
да сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изра |
било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по запо |
у се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања |
подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао |
чије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак |
ив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посје |
ала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> |
ечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> д |
ри даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе ни |
е касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао та |
Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега |
да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти |
рифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, ја |
ла разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
е све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, кој |
е очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне р |
вици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чу |
а народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвр |
нтересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше С |
тар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па проп |
ајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетн |
у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато из |
стом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као |
вљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служим |
аменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфин |
ривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајм |
придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 320 |
а, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупил |
кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија н |
це Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да |
завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.< |
ушану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе чет |
рне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је на |
"232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био туроба |
ши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растана |
/p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није п |
Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све |
придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њихо |
аљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило ње |
у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} |
едно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се |
младину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи |
о је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни проти |
о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавн |
чано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред о |
и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када м |
да.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> |
аста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је ика |
о га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није |
ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари об |
ао оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућ |
еба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало |
одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S |
ком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ |
ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић |
о неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварни |
и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци |
народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а |
Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе поче |
је мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <p |
ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио. |
говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај |
луге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се да |
ник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— |
јечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да |
је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у б |
ао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева пи |
је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако о |
ави није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чин |
ако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Ко |
та и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горје |
{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је |
ила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се вр |
нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је |
о и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љу |
/p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше |
могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски |
етио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за с |
њу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи ча |
м бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па |
з мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво |
гуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да г |
/p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и та |
истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био п |
оју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластиц |
амо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето и |
и мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темам |
исли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би |
Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник з |
хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку |
овића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих |
{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, |
са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно |
ова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се крен |
бан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касниј |
вим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се из |
е бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њи |
фковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n |
и страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер ј |
као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ |
оманду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Св |
због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није |
е куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се |
а ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која |
би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испрепле |
је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> < |
жет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му погле |
S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> < |
году.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, |
оју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, заш |
> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти |
и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да дру |
</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српски |
ен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим |
бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док ни |
Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала |
се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер н |
од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре |
био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на |
рди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштен |
ако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном |
морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, |
р је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима дво |
>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта ми |
ародну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, жив |
и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да вид |
</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за о |
господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ про |
и лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— |
рагица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето |
ио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је |
већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољс |
ештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> |
rache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу. |
твом насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи |
ложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и пре |
а женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ |
S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, ве |
изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapter" xml |
ушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек |
који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана |
говори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирни |
Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме р |
а рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послиј |
и савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјера |
љина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер н |
шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} |
и?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Н |
мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова непр |
даред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се о |
авио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње |
удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и |
отле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног пр |
ше да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва |
ече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један т |
дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омлад |
<p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запање |
казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да по |
а?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност |
о: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, |
да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га |
ити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но измеђ |
који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му |
, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони до |
атељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама |
кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се дес |
е увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нело |
ћи Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег бр |
е нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој |
еље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоно |
и куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво |
и у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни |
о, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милос |
му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. |
њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које ова |
уштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратк |
Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, је |
ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније м |
ашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо доч |
младину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се уду |
ио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед |
по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у |
дио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду |
јене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправљ |
ш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваш |
незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он д |
не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но |
влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и стран |
који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смј |
Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борб |
, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</ |
це бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој б |
уђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео |
р ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјер |
над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ве |
упио у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћ |
а цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичн |
јеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред про |
тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га |
поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и кој |
ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> < |
онио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, |
и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране п |
ка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! |
дима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа око |
зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вра |
узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бр |
.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако |
да један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви |
едио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред с |
.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треб |
а, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска |
народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презирах |
лазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свак |
, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под кириј |
ворио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију |
обијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из |
} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S |
{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и а |
глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Т |
све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продај |
и са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му |
ко познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестан |
S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. |
за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у |
ицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на ов |
оја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто |
љ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново мини |
вори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S |
проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и с |
у га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер њего |
мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано ни |
посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неко |
ашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас г |
.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше |
писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе з |
се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о за |
пуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле |
оличанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу с |
рсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне слав |
ше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С т |
ајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове наро |
струји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро |
о поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да |
нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пр |
ави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Н |
ло Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада |
зда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омл |
бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени о |
ник, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ро |
имо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова |
же сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам ка |
обре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увј |
пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хо |
од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин жи |
н погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене |
души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се с |
ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове |
узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи |
баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена в |
а није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се |
ај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је |
Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, |
ема дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} |
радају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању |
вари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p |
а како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговор |
рао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је с |
ије могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} |
ровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би |
о пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосјед |
ти повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За теков |
чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте ов |
амо се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Кости |
и и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић |
но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрд |
упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није прости |
изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митр |
свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили |
адим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити с |
<head>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да |
вратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјек |
и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да ов |
ва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјет |
а се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама |
неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији. |
најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; мно |
о и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је ј |
кавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</ |
нстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: д |
Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</ |
гледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмија |
није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} |
смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у |
о.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када |
во и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле у |
уга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни јед |
старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву |
че десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њ |
а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="4 |
тар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балк |
оје долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија сво |
одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер и |
{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то н |
ћа, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је |
аким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјет |
у. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима оча |
љства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи |
неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које д |
крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> |
ој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски |
S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут при |
аде за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То с |
ему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такође |
{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао |
знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се једа |
њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге стр |
мијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наимен |
његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> |
} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Јед |
сушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједнич |
о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав ов |
четка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу наро |
захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду ј |
а да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз свет |
ар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила |
нити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се у |
есму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред |
ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражит |
српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{ |
ибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, |
јно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још |
с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говор |
слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пре |
његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако н |
каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет |
ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и |
правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са при |
ти о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја зна |
свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити н |
га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами |
ту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и |
не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне су |
ата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у в |
— једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад ту |
ешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга |
мо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да м |
у радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину |
служује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно |
овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</ |
лиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим гово |
у снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом св |
ло око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да |
Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав побли |
умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се |
Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — нека |
ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа |
једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој от |
евић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и |
е посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли запов |
амо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет крун |
жем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. |
раги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападн |
бна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостај |
ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо о |
ше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо |
ије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, и |
имо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово |
атута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан |
нарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, |
ло.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех зе |
двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лу |
с у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вам |
ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — ви |
ни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у о |
: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни нај |
школци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице |
ј први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био са |
но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p |
<p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када |
, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџ |
а одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарај |
рваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркв |
о о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизи |
ама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, св |
ом ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликов |
вор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држи |
еде да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> |
м га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни |
не синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надај |
љних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која |
, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај кр |
тиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} |
од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мје |
вјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо ж |
и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, |
ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Мусл |
и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуг |
а знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, |
аким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме до |
ивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели т |
ше крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице |
е пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабе |
једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, |
окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост мор |
маћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на на |
ћ, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на да |
пску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривоје |
и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни |
од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из |
Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он с |
више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује |
, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај нас |
али нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се |
и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у јед |
пустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, |
и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових г |
г народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n=" |
> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће |
н народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ре |
у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што сило |
колски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и поз |
о створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Т |
да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се |
ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ће |
пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Констан |
ганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да г |
S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим |
право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјех |
и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза |
<p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Бо |
шала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да |
једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њ |
>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало |
омишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучава |
често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао |
пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће |
ини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим |
рили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће |
анку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} З |
лонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у ва |
презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њим |
а, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, с |
зним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче посло |
мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјест |
и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па о |
а човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и п |
шило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријев |
Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то д |
} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице об |
опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно так |
једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада |
о са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме п |
жном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове у |
акво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једв |
га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на |
клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све с |
ори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се |
еновање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би ода |
а кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише |
своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, |
но влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта |
аким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најбл |
јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" |
> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк |
.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У не |
тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — о |
б младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једно |
— изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо |
разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи |
бину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину пре |
олеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављуј |
е очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне н |
не угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" |
Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама |
вдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Срп |
} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше пораж |
ин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и у |
и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> |
огао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, |
га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и |
днако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви диш |
ложење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким |
је дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико |
нас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у поко |
њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем обли |
себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник та |
а влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су |
ис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама |
ажи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, ни |
гађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина зван |
че.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради влас |
је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједа |
омаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је ч |
једна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби |
Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина |
ега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у пос |
<p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у ка |
дина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању. |
кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у с |
сти шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? |
ст и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично пре |
орам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је |
га долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак |
кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под |
врића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове гов |
е задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опе |
ј рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, |
нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њи |
заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово |
су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене рук |
одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је |
твори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако |
и, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му |
ам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У зва |
је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршиј |
јеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми |
цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, о |
ти.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји чита |
гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова |
д важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало |
о пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке |
ј влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори |
и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нам |
други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање п |
х је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapte |
иљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да |
вао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић пр |
</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми |
жила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало ме |
едан.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши |
још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато н |
струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска ст |
</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби бриж |
чи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прат |
одрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Ду |
l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угаси |
/l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасим |
а на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, |
, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их п |
брани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су з |
дубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдј |
и на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престр |
иму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и |
ратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више ци |
окаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сро |
но смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и |
ан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом |
ик Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани |
.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
андила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при о |
славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог ч |
ва војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тад |
а је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој екск |
су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту в |
} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Б |
неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о |
<p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор |
аклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је |
ајтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискрен |
у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије |
.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао. |
јети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на |
p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику с |
ављао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на |
е Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати |
сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јав |
а потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилничк |
т видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> < |
ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман оноли |
.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрв |
их шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не с |
а — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој п |
</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше |
ену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> |
сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја кој |
у....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један дру |
о у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савј |
рам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и |
док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору |
еша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на насло |
ући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Срб |
ста, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с |
главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накри |
но.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим кол |
данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} |
Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стој |
малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром |
ати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је пот |
нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства кој |
пита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учи |
ћи, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S |
ражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да |
грати?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмах |
ћи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школа |
— поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало |
великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје |
м, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређ |
ави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде |
се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи |
дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да |
/p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим |
омало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријат |
ли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрп |
изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке |
о, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дак |
је стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бог |
синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219 |
пског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно ш |
ра, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни ак |
ојима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То |
на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватил |
ти старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи ба |
тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не зане |
авјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, |
ривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га |
ти, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, |
изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго |
о презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече |
омажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске |
га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, стр |
ом су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро |
шећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне п |
ма брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање |
} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам км |
није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— |
да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Зна |
? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничк |
ка без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко в |
сла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикант |
или планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш |
питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Је |
еде собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се |
ијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед |
што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што |
ше гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> н |
о, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе |
ву је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду |
е би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви |
е тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је дола |
; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог |
бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљ |
на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви ниј |
српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није |
у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само ј |
више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Т |
у нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} |
уху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу |
> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерује |
у мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама с |
о да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки о |
Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Кост |
на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођено |
и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врл |
пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње м |
емљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по |
ојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, |
шта друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред |
{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе |
астави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почел |
{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На же |
око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста |
Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душе |
е условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима |
спитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корац |
нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило по |
војом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом |
итивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то |
а мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха т |
једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткива |
или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатск |
често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаре |
блише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро врати |
еста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" |
S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући дру |
господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар н |
овори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је ст |
говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље |
, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ни |
и, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмеј |
познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одл |
ишта на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се |
нај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви |
тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер ниј |
рављао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колег |
о чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, на |
прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а |
е гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећ |
оја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први о |
чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</ |
ити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица з |
се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлиц |
такнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Борив |
ма и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је |
жаве дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Борив |
касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да ос |
> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво |
> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни |
њења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је |
ар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сас |
ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Срби |
ног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — биј |
а дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџ |
се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S |
<p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, |
ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе |
ас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчиње |
тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао |
ушан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то знач |
тоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређењ |
</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобрава |
мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше р |
ништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је |
земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Св |
ћа, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје нас |
е у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још ма |
ресовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго н |
Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор |
ребао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом н |
јуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ни |
p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Борив |
</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и |
нике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} |
бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, ни |
а њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила н |
на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао иск |
најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и |
и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјет |
p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ни |
коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељ |
а задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потп |
у радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у о |
имавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" / |
а мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да |
е.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповије |
бави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса |
наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се понос |
данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није н |
рајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српск |
донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> |
оворио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорит |
мили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашт |
рашнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење без |
вољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му |
за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушка |
јаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Каса |
е модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео |
обио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник |
изирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} По |
тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичн |
нак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У та |
онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говор |
<pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био |
ом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођиц |
је одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, ск |
жању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лиј |
је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагн |
мо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стра |
мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро распо |
да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није |
је.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за |
љетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгиц |
диног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узб |
Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, |
донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је би |
леди са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер |
њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и |
ће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада глед |
ичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говор |
е.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, |
лен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, ко |
је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се и |
олико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрес |
му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало зав |
гу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па |
анк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио з |
еше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држањ |
ечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="cha |
не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи ле |
већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не |
к.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагал |
риво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се |
сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне р |
а управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутр |
ди Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не з |
ба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер |
ана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила св |
p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто др |
тимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу. |
је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n=" |
тник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас |
таве године резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који с |
на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p |
срећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p |
ан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спрем |
овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човј |
а чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када ј |
и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо |
Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слаг |
м лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на |
мен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Оч |
} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребаци |
S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Ду |
ијеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову сво |
човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брз |
још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дје |
аба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и ми |
аном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом ниј |
ица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да |
ки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и |
а се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не из |
ло доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјево |
дач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљ |
адовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да |
— ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој јо |
а, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба с |
и.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог на |
ски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се |
овић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хр |
ледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу ист |
мијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош С |
ар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервати |
/p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да |
на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мисли |
н зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насми |
ада дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} |
два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она |
земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове |
ворило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек тр |
ске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не да |
о говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окр |
е се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нов |
ан себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође н |
та преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане по |
p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— П |
ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола јед |
је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођ |
стављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио |
, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проуч |
тним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој зе |
шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије нег |
знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио |
лан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну |
да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господин |
ва, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с по |
тити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је мор |
во није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је |
S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала дево |
тпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава |
ључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзо |
окушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упус |
— и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим на |
шију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом |
ет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и гово |
ници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} |
се често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упоз |
и, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас |
од његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са |
тра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи чов |
ривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На не |
{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сје |
м, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учини |
>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма |
н их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="cha |
важавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то |
ко није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљн |
ан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтје |
ебе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје сво |
ем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред сви |
аног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је |
екао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{ |
агивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплименат |
тупи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у ње |
кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шт |
ривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не |
јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се ук |
риступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту ниј |
ар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му |
ју се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше |
ше пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, х |
олећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови неприј |
љаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.< |
дин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се |
n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.< |
е овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна кол |
дила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих |
аше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p> |
у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо с |
а горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњ |
е двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Борив |
p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепш |
штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају са |
дмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једн |
да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводи |
трани.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако |
/p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се при |
="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звера |
ше пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи пи |
мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје |
Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде в |
ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позва |
мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљ |
к учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и |
ет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.< |
боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га знача |
ћа, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта |
да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Н |
ња, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> |
а.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић ве |
рш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите |
рес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше о |
и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао виш |
азати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на та |
га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокр |
естио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, ве |
разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити. |
але сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чека |
оја је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају |
енути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једн |
гове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјес |
задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била |
не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше |
за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type |
ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на свет |
ин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам |
ни, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му |
но и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијеп |
ља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb |
тању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову |
на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да |
ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа сек |
на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Кост |
них зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку |
те нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у |
неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут с |
казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни |
дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко |
едан другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за св |
"65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} |
кали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др |
ић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се д |
ама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно |
атељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново м |
очетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји па |
је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не |
, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из по |
чили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина |
пливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страни |
је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила |
сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да |
више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није м |
евнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблије |
ривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинил |
очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да |
не му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази |
а говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— |
сјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, |
ао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> |
да се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво |
е, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослобод |
ије хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша рије |
езно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога |
аки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће на |
војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпа |
ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам пред |
Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" |
3" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} |
а сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Ср |
р удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је н |
мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше |
које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњ |
је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши |
т ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо |
едра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је |
љство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, |
рујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почета |
ећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} О |
а, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, |
о Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и |
то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Б |
и и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила он |
вога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у ово |
прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml: |
и добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У остало |
e für diese Sprache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезни |
ајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо |
је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p |
е више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа |
есам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф сек |
ој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетни |
ла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — реч |
ојим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb |
моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — |
и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други св |
чана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n= |
, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на једа |
лије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењ |
коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на св |
усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима |
говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови |
асти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи св |
је би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смол |
јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од |
На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb |
е.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" / |
умије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехо |
египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се н |
очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустр |
таје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се |
у против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразил |
одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у |
њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> проти |
се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отвор |
— чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос |
у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој |
ао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дођ |
ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор |
управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је влади |
ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајал |
онизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се су |
о натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што б |
иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најл |
жбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p> |
све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође ве |
тање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Вас |
аслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ћ |
одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозо |
измјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор с |
> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами |
сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер н |
земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb |
Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху станови |
ог од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави п |
поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душ |
ле на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљ |
и ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао |
послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу |
а га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на деле |
им гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читав |
и међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висј |
такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с весе |
лост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стра |
утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мо |
већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када |
" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу ци |
ничних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не |
тељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су |
рију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Бор |
говину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског им |
ере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових дом |
Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману |
зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш го |
е на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим |
амо свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца |
} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кра |
околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао |
дније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшени |
рати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зелен |
амо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на |
аједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</ |
ла.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, н |
>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продук |
и младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није м |
област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим |
доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник |
унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио |
а помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у свом |
дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, |
оници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се св |
ent-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само ч |
џбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Бо |
то добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S |
ице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, |
очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се |
, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, посли |
трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава к |
и опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови тво |
а увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину |
n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање |
је ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> |
, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој к |
удућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони п |
е ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душано |
<p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да |
у рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности |
отрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима |
гурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поч |
ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо |
е у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није из |
званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} |
е мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махо |
<p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p> |
натим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора ко |
ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја брин |
м и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати н |
ошћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> < |
тактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у като |
велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, |
стима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице П |
есу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити |
ки сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имал |
вине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим |
био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не |
хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрва |
подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на углед |
си је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.< |
и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер с |
ки праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Хер |
ухови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напр |
едаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако сви |
дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису |
о заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тр |
ошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радоз |
јеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођ |
пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и |
ни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници. |
и онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Бо |
а с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је |
ити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован н |
и Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окре |
исли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> |
Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погл |
доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако |
јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је су |
зе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме |
ерцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати |
и, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Ова |
моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но б |
орити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учи |
учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угну |
вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омл |
ише није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обе |
ободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерит |
су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријеч |
комјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе |
а се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића с |
ајмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но |
ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно |
дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић ј |
а га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајин |
ош већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покр |
владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фрат |
чима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи раз |
стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћи |
ако се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраш |
рас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, |
едати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци погле |
жи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи с |
осну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="chapter" |
ог стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ва |
ао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треб |
, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све |
Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТ |
е састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са за |
</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпут |
руштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог |
и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао |
/p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у к |
ачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, |
озаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријеч |
/> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва п |
ама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо |
а нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у п |
е мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то |
и, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи |
срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети |
аје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против на |
лрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из |
у у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама. |
зде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ст |
руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра. |
што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и ст |
ава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— |
овољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутак |
се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарај |
ничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетн |
62" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче јед |
ко протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи |
Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа н |
које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима |
других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније мо |
услимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево |
тник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, |
Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господи |
S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, |
мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више |
крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први п |
едаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у з |
приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаг |
очетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило. |
три! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља. |
рно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути д |
нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може |
о Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „ |
е ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња н |
тић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те |
е је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то |
— доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званични |
понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргође |
Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фла |
то Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, < |
посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и прода |
е љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога д |
најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су |
ада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану сми |
је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријеч |
/p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стаја |
вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да ч |
но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</ |
а људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као с |
ом пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољаш |
p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна |
S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље о |
елика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, |
овјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо |
ивој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог к |
им, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веј |
о ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само оп |
ави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно |
} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; |
лизу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој с |
у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчи |
а каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да б |
есник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под |
овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се |
е путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала |
поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, д |
ећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} |
, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је ма |
а сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се |
ао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од |
Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још је |
а, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх с |
н сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођ |
а себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, д |
Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор |
асно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угле |
<p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и |
сен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање |
енуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и в |
lestone unit="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цв |
побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечу |
још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то дос |
м ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на |
м пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу |
ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза |
је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у |
блиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишава |
ичности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Са |
белу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалиф |
јед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на |
какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је |
се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> |
се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табел |
не везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страша |
у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Др |
лугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе! |
ан онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај |
ју и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са |
драва су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и |
овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми |
ута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико |
у Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече су |
</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и |
ску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она по |
ђе тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и |
ору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново за |
вај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема |
ија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</ |
под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и |
oreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо |
ете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{ |
рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и н |
неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" |
ипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и |
стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам |
ликим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци |
српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> |
девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет |
ј је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођ |
коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњев |
м увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у рас |
тић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска уп |
в је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом |
ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, |
су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> < |
уће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је б |
<p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку |
У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протури |
али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ни |
ди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по д |
збуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> < |
аге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и |
зилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазн |
и сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове пој |
у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај и |
нило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта |
дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег |
грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; т |
ука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се |
и — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови биј |
ика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште |
док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до |
итава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да под |
н опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S |
о се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам |
пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на га |
ојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са некол |
тво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио |
олико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки ј |
умио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је ис |
види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од |
је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским пато |
ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> |
ла: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком х |
је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p |
препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна са |
лије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојз |
бе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; |
у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на је |
лика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повје |
едну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим |
Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски т |
ди слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог |
, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пр |
орили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек укло |
</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо |
српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу |
> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српс |
кад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и |
од је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но |
<p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте в |
к коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у мо |
о имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући н |
су Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недос |
живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај |
и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је |
професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтив |
анас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од бу |
јао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе око |
никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној |
трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да с |
чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из с |
није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вр |
досјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више брани |
фковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, |
га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је с |
је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде |
а.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и проте |
ађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили |
од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види |
се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, |
е њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај г |
учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику |
земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то |
се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точк |
е једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа н |
ни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до |
удућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропас |
а Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је ј |
не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао с |
акије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жанд |
сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворен |
рајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости с |
о на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — |
ед прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и |
> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по друг |
у погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ћ |
него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене |
сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} |
о је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам |
pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна све |
ого тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S |
, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} |
а.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20 |
>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног |
.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но ка |
а га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с исто |
да је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p |
итати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни |
довољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он в |
и сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада |
е учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Срб |
<p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ |
ла страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас |
О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника |
оја сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским поли |
сте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпа |
тања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе |
ти и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбен |
од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима та |
свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече ј |
тар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Л |
ад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростир |
уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој |
вио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдј |
Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа |
уне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.< |
олиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није о |
али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и м |
аку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови го |
се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Тр |
ност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалил |
од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама |
оју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевн |
и и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево с |
е онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о ј |
. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n="169" |
p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице ка |
ничан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај мл |
, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник с |
ву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, |
на у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочит |
бављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим |
гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и |
ном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су |
{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стије |
Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами ос |
н, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити са |
ако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове |
проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за мем |
н и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а |
е већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић |
ио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на |
ајближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу сво |
ај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у ов |
не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једноду |
кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници |
ејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим неј |
владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Кости |
ше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаш |
и, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећ |
српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник |
амишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и п |
трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то г |
је дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је |
прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и |
а вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пуст |
инуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као д |
тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове зем |
огледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове з |
но скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изо |
S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у сл |
гову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је п |
вјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које к |
х, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске пр |
а, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није |
о.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њ |
овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да |
вљао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво |
е ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријат |
о врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде опр |
огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифкови |
ом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити друг |
"213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Д |
ош, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се |
а моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврст |
у даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим н |
{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, п |
а се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу |
о би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би ника |
елу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дић |
теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ро |
аџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и чи |
p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов жи |
чито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тража |
заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе |
лурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале прије |
сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" |
а, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да м |
видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и |
збурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и |
!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине |
, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна |
ао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима |
мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Кости |
служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, |
до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није бил |
акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, |
асно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао профес |
Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се |
тријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, чи |
к од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом н |
се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једноли |
еханички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови. |
тић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну |
еша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао дов |
вај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> < |
против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S |
ке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никад |
олском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам мини |
акуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај |
окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, госп |
ада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај |
ри — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, |
јешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом н |
.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине о |
p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша |
, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима |
за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпаш |
аца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; |
ав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, |
рве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном |
се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство |
које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са ша |
чтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Рист |
т као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себ |
ва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је |
и јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах погра |
ала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин |
е испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дје |
е није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ст |
леда.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим сав |
новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика |
е свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика ј |
та аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва |
чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турск |
о, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајућ |
девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестан |
н, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да см |
ој, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве |
жимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе |
ла, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре |
има и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин |
мановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виш |
ђу себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са п |
о говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да |
се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у је |
е.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто с |
Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па? |
арајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телегр |
него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но виш |
гог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим |
ло простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у о |
из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau</tit |
заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, св |
од му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама го |
на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је с |
} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био |
евској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да смат |
то словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n |
уту у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо |
аједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обрат |
м да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} |
и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје |
си свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато |
јте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужив |
и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати |
ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у раз |
ај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но и |
ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако |
нчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, |
нај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то |
утост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од |
ило намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} |
ијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето |
као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабр |
к мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и |
опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано |
ћано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је |
и мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново |
х увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје |
хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш |
унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали. |
вјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се на |
читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај к |
вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> |
p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагов |
ошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије |
другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три гос |
один доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште је |
пијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба |
није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштв |
ту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и ост |
ећма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За с |
хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се |
} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, ка |
едноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица ј |
а дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже време |
ана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га поход |
Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са |
о управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је |
кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре |
ој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима ред |
у своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи гос |
ај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се |
мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би м |
та, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше |
узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори св |
би, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастит |
ирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптив |
ак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право |
да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда |
а је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је до |
турио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно прес |
ногог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже |
ала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји |
ена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отво |
но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења |
рати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми |
де за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да |
у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а д |
вот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из |
езекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но гос |
ње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не ми |
а је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну |
н увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колик |
ца редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазни |
и љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у п |
м благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" |
води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетни |
да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице. |
о даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, д |
ровидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежин |
ито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још |
ињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — |
ноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Ми |
њице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума п |
ас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је |
починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} |
ше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав д |
је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неко |
д оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Са |
видјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе н |
јаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринуто |
њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћ |
арало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај с |
ела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се н |
читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> |
" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} |
Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић |
и димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, |
удућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са |
>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је |
уче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p |
че за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је |
и се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све т |
њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непреста |
могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан поста |
овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, про |
тник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.. |
о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, |
љу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, ку |
S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужно |
е Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не ус |
њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" |
на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чин |
еба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико |
дима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке ст |
су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стот |
овао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као пор |
одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре |
што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спа |
јесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све |
але наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову |
ату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има |
схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — н |
сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> |
аг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} |
ио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност |
од, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других с |
расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових |
пет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} |
кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем |
а се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један ду |
а неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда с |
е касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По |
за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вра |
што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава |
одног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да м |
бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, в |
Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ру |
у, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је с |
плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енерги |
су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здра |
ди пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, |
зе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић посл |
није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појав |
стано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда |
но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио |
на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} |
умије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стеви |
ато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не у |
ао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савј |
дврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је гово |
срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкињ |
та важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, |
ћана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико |
} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и |
ји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље |
атар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је в |
свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} С |
ао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S |
ликог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што |
јаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном т |
е у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, ос |
ња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему с |
у хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, свој |
ку собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас пр |
смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и шко |
лоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разн |
вици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озб |
{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склоп |
але, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој присту |
више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то |
о немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{ |
аног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо |
бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од |
p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше |
љи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се |
ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили. |
висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На |
у омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му р |
а је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карају |
</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а ко |
додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким |
а томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, на |
је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке дом |
и.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је |
ко српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије д |
Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га |
ажност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На пр |
ико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирн |
пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Гла |
што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје зв |
а и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Кости |
Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</ |
младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве ли |
гица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати |
оји му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добаци |
ској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се по |
мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакр |
е толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и н |
по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се |
у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблије |
х гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати им |
едстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања но |
ошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједио |
одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, он |
и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на |
устити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди |
уга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост |
шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са |
и.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеш |
да стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде брани |
побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један като |
ојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је шт |
младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну |
а се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве с |
илити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни сл |
славни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недј |
души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као син |
но месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које за |
г и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба годин |
ном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постиз |
окле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице с |
увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ мн |
/p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постиза |
текла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не |
говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, кој |
ко ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевици |
ли историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је би |
, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то |
Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва |
у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија |
стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p> |
p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, ко |
е за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апо |
а себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви тр |
ј части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отид |
ровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и |
сподари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из сво |
у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се уп |
.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех |
мо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све |
ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини. |
ђу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбо |
ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше |
или.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштв |
ала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да |
ше гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} |
ва у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— |
у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није |
ада.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{ |
а тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услу |
та нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали |
илишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Траж |
но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазнос |
заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зат |
а, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, ле |
ви, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да и |
не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једа |
а бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан |
авало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" |
од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кра |
<p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ев |
вом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевој |
затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ оба |
ијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ни |
јке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао |
велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S |
више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но |
ред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао |
нити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни ка |
едао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лије |
илици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштат |
и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај |
чаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су д |
она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њ |
Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотвол |
о правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p |
а бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје |
каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, |
ан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, |
алне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} |
дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} |
} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које ј |
цира, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кре |
пет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани |
сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој |
мовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њо |
воје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше |
и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси св |
господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца |
у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело |
апређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па ча |
мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала прем |
се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадил |
е, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Н |
, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше је |
пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школ |
ло, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и |
к знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; |
већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује н |
да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Би |
а је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</ |
ио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</ |
/> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко ј |
јеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теб |
ом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили |
тор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само |
Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разила |
да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је |
госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано |
гру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су |
ога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између |
оривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Д |
ђу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати |
вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које наро |
S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу |
а њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред |
баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу чита |
њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том лети |
ба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окр |
о на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га |
јући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједн |
и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиско |
погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пре |
је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, |
аду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као на |
ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — у |
најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по |
ли будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освој |
им чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под с |
не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадам |
ји долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустриј |
и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао |
дамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и |
олазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу |
, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опр |
није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није |
веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај |
мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријем |
ан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог ч |
.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни |
ај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} |
о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне м |
ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересим |
заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и |
е потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће |
110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Профес |
есија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> < |
ао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причал |
овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се |
ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још |
готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о |
/p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Ср |
док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану п |
јевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покр |
рави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од |
е.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирок |
Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао |
оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> |
савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се |
е, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но |
има, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb |
више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повје |
ти и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но |
, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— |
војих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешил |
па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били |
је друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> |
ијатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу |
мао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор |
справља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше |
родном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контрол |
оше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одош |
/> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европ |
ин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang |
дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто |
ештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презре |
од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај |
ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се сл |
о да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му |
ећ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.< |
видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањим |
махну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о том |
ељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био за |
и причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човј |
неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да нека |
вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се |
и је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт изр |
ијешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито пот |
а него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, зами |
ски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се |
{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n= |
оново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш мора |
својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови п |
шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шама |
сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет |
6" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот |
ако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сје |
/p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само |
стао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао |
без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним |
сор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузапо |
а вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</ |
?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше |
тевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати |
њачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</ |
будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа и |
цио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију |
} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Пре |
, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће |
орио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дош |
д земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији |
политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том |
ршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се |
ло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стека |
но брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, д |
<head>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари м |
је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разгово |
</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија праг |
да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и в |
да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазив |
био писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше |
да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка |
Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто он |
еа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су б |
ма и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Д |
дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана при |
и.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — |
у, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико |
S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта с |
ну, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Кост |
љиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је ст |
тио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> |
убљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано рас |
е други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није уми |
тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успј |
слити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе послиј |
ије знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу |
овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек ми |
орено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Р |
ве по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, дв |
ског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и |
о учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао је |
нљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимнази |
у се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{ |
ада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдј |
ало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разг |
ће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Фр |
толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дал |
, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у |
ступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао ак |
лади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђ |
са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} |
у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> < |
о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи |
тионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке но |
чали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су има |
че мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Е |
у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је јо |
се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно |
ушан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивал |
ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индифер |
га ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} З |
раво име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— |
и не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа бо |
но другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три г |
биљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— |
објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али |
че помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне |
остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислил |
сподин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште |
ене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу |
етке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали м |
вота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски |
/p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, ка |
„Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треб |
г човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Фр |
само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, об |
ну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно |
сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S |
газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне |
штавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски |
> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике прем |
допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинит |
ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим си |
љу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да |
ли застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш приј |
те ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Бо |
/p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше буду |
леда некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде криј |
ебао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — тр |
говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p |
наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистен |
ак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало см |
ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше |
гу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој |
јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу зв |
оматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни м |
савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у прија |
оље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које |
е Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у ме |
е стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је гово |
о католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дуб |
/> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Д |
љедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, |
поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: |
је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојак |
/p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div type="chapt |
ашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је |
ерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним и |
члук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста |
тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном ста |
имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрвати |
амо се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак |
ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} З |
ада се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласк |
тевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> < |
их вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан пре |
ђоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, ск |
а, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца |
а дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{ |
ало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „м |
збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га ка |
еда на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{ |
тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, о |
и капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отвара |
ослије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметн |
у?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије |
друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаш |
везе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић по |
о симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљо |
онога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит каракт |
авати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму |
S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о |
> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p |
а те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло |
у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним |
ијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све сва |
Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, ни |
рба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа с |
лавама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски св |
.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протуза |
су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политички |
мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се |
забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у к |
само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке сил |
раги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p> |
ет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смиј |
ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим приро |
ика с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило |
јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гу |
ак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друш |
ишта да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S |
>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а |
с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном |
ам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу з |
а се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> |
те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и у |
моту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и о |
и су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђење |
Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гд |
љака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружј |
већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За |
џије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред н |
ојим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под |
диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова од |
а хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему |
сни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наст |
далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше |
ица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше |
с.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше бил |
се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с |
вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдј |
есетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд |
и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не |
етви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше зна |
ка ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Са |
да се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који |
јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило |
јелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој |
тилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлиј |
ину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сараје |
и чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бр |
ј пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће чи |
прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па ш |
зо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за во |
падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Ма |
аве на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, |
се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, ј |
а је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписан |
.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сад |
ема <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у |
сто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити за |
да врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта |
n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху п |
ду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно |
/> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и |
рвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а |
испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p> |
збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој |
пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи јо |
ије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље јед |
с: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклон |
сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги гос |
ње свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, д |
е напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>К |
ше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се |
трасти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљ |
арства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ет |
, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити пред |
ст реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољша |
г.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше ј |
мао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати пр |
ну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче |
е, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати |
аве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потр |
робове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити д |
е ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душ |
и се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> |
ца нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један |
на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да т |
чи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки |
стујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, |
м земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још |
потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбе |
е ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову д |
чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну |
о су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања |
земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више н |
ерозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога ча |
ије потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачко |
се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се |
у, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војн |
бије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху |
саби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрв |
Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се |
ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да |
уштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развес |
поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине са |
слио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни јед |
, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ват |
прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у уд |
радовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а з |
/p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на |
лост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које |
се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости |
ањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих |
не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожур |
у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор к |
ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у о |
ва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке афе |
није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио |
начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му ј |
мој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново |
S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те проч |
ина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, |
први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га ни |
образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха бри |
а се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца |
вој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слобод |
ђеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што м |
промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да |
о ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вр |
амном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, |
вјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе |
.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај нало |
дна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи |
бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се |
ио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаони |
ковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S |
новника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако |
еком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог ко |
ве већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој б |
асаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги д |
траховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе |
по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</ |
ња.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надво |
хвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — |
она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевој |
е погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, до |
ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p |
лазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, и |
поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај мира |
> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник |
{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хр |
126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче |
очекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске |
и град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи |
је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске |
модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника странаца и като |
се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до вр |
учени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није у |
Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се |
г покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је ова |
и, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо с |
је да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми |
ну и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S |
д.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривој |
иближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.< |
један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје о |
а ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко пог |
ини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је с |
сјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начи |
м прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још |
часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго |
живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</ |
ладу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости |
и ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајни |
на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ гр |
куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још |
огод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада |
е одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приват |
и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрв |
ти, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је |
се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље |
ли уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи з |
није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме по |
пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње о |
?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изг |
и о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p |
умјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа н |
као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа јед |
мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу ника |
н колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као |
ске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавш |
p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему |
изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одв |
Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи д |
се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, |
— та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног |
? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</ |
а је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више п |
ћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног |
ве најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставц |
и крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да |
оривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која |
што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече ј |
11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи К |
ављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше ба |
а вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То |
ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне |
српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење |
ој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао з |
ио је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђ |
задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије |
ен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је вл |
гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касни |
ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, е |
ругом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, стран |
ла, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе д |
а мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми |
е владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — |
, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране |
се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном м |
к онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех |
авица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но |
она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у |
ах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Б |
у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину о |
ијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Дома |
доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и уп |
о, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да |
шу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге |
арода ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} |
ту, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка д |
искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они |
ћи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} |
ашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина |
очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрен |
ом, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Влади |
неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није |
тотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из дух |
земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и наније |
вуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова прав |
изало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежа |
иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху стр |
вараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше к |
S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војн |
="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — |
дчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне за |
о се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким п |
"109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чуди |
82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна д |
/p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Ч |
т удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њ |
гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очиј |
није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељ |
њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да неш |
ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за |
— швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примад |
етрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> < |
утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само |
.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа же |
чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио то |
е бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих т |
ах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ј |
еља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву свој |
уд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да |
и почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Треб |
осанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и вр |
арци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао |
одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и б |
ај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, |
ких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стр |
јевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајал |
пке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили њего |
одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекар |
има, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим |
свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, |
ријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропада |
не, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о |
да је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство |
се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Заг |
чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере |
све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одј |
у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће |
у одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољ |
м и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне |
коро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јач |
да испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим к |
м душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша |
свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала |
Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве о |
ах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одг |
именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и из |
ом чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна с |
ог уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала |
ва постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему |
скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама |
учни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је пр |
та причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни раз |
тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори |
ах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Бо |
ати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читав |
упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је има |
м се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске вла |
азивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске стру |
ом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Т |
пски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омлад |
{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бо |
ем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p> |
жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блис |
е, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} |
сак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када |
дине и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с по |
ного несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</ |
наче коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто л |
није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепн |
жно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица |
ла! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди св |
} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њ |
јећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије в |
гао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к |
су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или |
{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} |
сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде с |
не носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред |
ве присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као |
така, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјеш |
ml:id="SRP19080_C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дј |
јевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали д |
рио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам гов |
р поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше с |
ам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени изр |
а дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ |
ена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S |
ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори |
{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију про |
ла.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је с |
ли сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су свак |
.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, |
е пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни |
с, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи |
нке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио из |
насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јад |
у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једн |
врдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору |
у је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањ |
Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости |
се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина. |
ва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпри |
, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> < |
одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али |
адин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изн |
ога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, |
вуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански |
ођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господ |
аде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетн |
обити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна гос |
сам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписат |
, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево х |
гова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут с |
од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у |
ије дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико да |
даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњ |
е ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? п |
p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његов |
, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисл |
азно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врл |
а боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> ј |
ш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема |
к бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху пред |
ше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрен |
ину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по кој |
начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p> |
и.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А и |
наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и ни |
ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србиј |
уно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина |
итање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког по |
одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане |
во иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помо |
— од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног |
етка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га с |
пасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али к |
слије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјеле |
се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокет |
јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбу |
обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освј |
на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабу |
<head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је |
ше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ да |
их овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом |
ало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског ст |
и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два |
ародна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујућ |
сора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор |
асмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се |
ди Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати. |
3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- |
а Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га зад |
д на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну |
им иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом ко |
све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаш |
рху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао |
оворити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ј |
морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан |
друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српс |
есу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге |
обичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се |
а неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновн |
— ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} |
изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да |
ве стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђо |
е га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но ва |
вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао |
ви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један д |
ађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овак |
Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С поче |
се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понаш |
раза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривоје |
јешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљс |
"69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упус |
и.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у |
ве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао н |
} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би |
ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не |
у га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су ко |
за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи |
ругих родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима го |
<p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даљ |
фицира са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче |
професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годи |
о ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту и |
ј српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но ка |
.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин ч |
д одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си |
n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдј |
моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно п |
јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним с |
гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне |
Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено |
свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не о |
је толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у ота |
будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изго |
наестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља |
е у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и |
воју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога н |
Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли |
нопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше |
<p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, |
ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— |
амахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурн |
желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од оно |
исам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учин |
у а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику |
ам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се В |
<pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шап |
и и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеш |
ме није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми |
обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом разм |
ловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити |
гло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> < |
Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпат |
ини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — |
ом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину |
у, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је |
оја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не од |
ћао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, да |
нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина |
вога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлог |
ство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у ов |
у, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће ваш |
чити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада вр |
као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше с |
ло и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато ти |
рисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву |
е да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која |
, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те у |
аспитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајућ |
н није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.< |
атеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" |
отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се с |
му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она |
одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ст |
борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Бори |
шно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа |
да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад п |
p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо |
у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. м |
ко је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а |
улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненад |
воји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— |
аз земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима ко |
Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће проб |
е присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске пр |
апну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече с |
тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Че |
уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а нов |
дску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, при |
изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја ув |
ровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино |
дног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само д |
тали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада т |
имједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал |
ош мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја тр |
.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоб |
ислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора |
p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не |
</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је не |
личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> |
који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — и |
а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово би |
ао и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил < |
мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе зами |
ва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту тре |
управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла? |
до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци |
агу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана |
интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присус |
у и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас с |
те снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ет |
ерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинито |
тали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјав |
та одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у сво |
<pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једно |
ај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступ |
е људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цин |
гао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, дру |
р Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице |
>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо о |
тено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржава |
ас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То на |
таше три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} |
зивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Три |
Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образова |
пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више и |
остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то мо |
ор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо збл |
рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај ниј |
ли један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити н |
се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су |
рвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он |
ад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише |
оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и |
е ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његов |
е <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се т |
а сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— У |
ша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар |
ађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју б |
оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један п |
и.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што |
женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цв |
ву несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје |
и би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} За |
Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметн |
о је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и |
сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед пон |
а и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — в |
ањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан |
Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да ј |
арактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрос |
тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које б |
но образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихо |
, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад |
ногу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука |
е љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко |
је руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске м |
ашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш так |
ћ се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и |
дведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и |
за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омл |
госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влад |
рпске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако |
b n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га |
домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје с |
колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се сас |
израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој |
младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босана |
је угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним стар |
казују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једно |
е више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) |
пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> |
и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину о |
ак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте м |
сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед п |
аша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца |
драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас упле |
. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног у |
коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на друго |
туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је |
е све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми |
ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или св |
а један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против |
та хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> |
Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљ |
нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а ш |
ј између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, с |
ескиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, по |
као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ак |
де шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да и |
не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали |
о туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лиц |
а и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме |
да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покр |
/p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интере |
разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према С |
асвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој нац |
морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојнико |
јности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је го |
заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ |
болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је блага |
ловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје |
пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који |
а завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као |
тар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бен |
остати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био ј |
ада је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће |
уд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине д |
ати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи с |
ладиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетник |
, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српс |
чин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућан |
шено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно н |
рела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти |
и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој к |
одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> |
ни овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} |
наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па |
ју чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје |
> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојт |
ченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придош |
ти — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби с |
ко му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод |
ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{ |
е може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепот |
у један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> |
ушану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро д |
} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разоно |
видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо |
ј стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о |
ада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које |
више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p |
p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика |
те, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и С |
доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изја |
и у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао |
>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, |
ет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам мора |
широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавд |
— а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једн |
је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мал |
атнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изја |
ијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, не |
мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а |
исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</ |
жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући г |
убазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш к |
шанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да |
уд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико |
p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише |
, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне о |
ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и буд |
јевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко |
плакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте |
м је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> |
главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, р |
рзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српс |
ив странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са живот |
и, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, је |
д ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет н |
још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах |
че све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у |
тију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих преста |
у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одг |
ри исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за о |
ећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и с |
Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се |
очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар |
на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Ду |
ње један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љути |
од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поште |
ио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— |
служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца у |
унцијације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, |
во још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, т |
> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер пр |
гу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предл |
по, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гла |
је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када с |
вши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ |
адобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном |
против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио |
анас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклон |
Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шт |
е тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико |
.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се |
стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би ј |
крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да н |
здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} |
иховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се |
Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпје |
полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће |
, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га мо |
му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p> |
увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мис |
рији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, ј |
Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мис |
о.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко г |
вић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на зе |
о бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задово |
спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане |
о сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у |
и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за |
а прекинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агита |
и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе п |
чника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управо |
једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чвр |
дина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покор |
кој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио |
у, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако |
се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако с |
вени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад |
са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се |
Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који |
евљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подви |
.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но бр |
љама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, г |
јаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Б |
ничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Ср |
мназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали |
Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније |
м и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан диг |
нутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против стран |
но биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да и |
стрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше с |
оде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му нек |
слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа прав |
> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из ми |
з?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и |
опире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред |
е одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених |
престано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, к |
та патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одри |
S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чек |
ког народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} |
ва, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, прет |
наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога |
ема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. |
<p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p> |
н, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га |
} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је |
они, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве и |
<p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може с |
оша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да |
авцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су |
не и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не мож |
, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашу |
, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са |
ису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне |
узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена п |
а и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити |
вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не мога |
стријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слоб |
ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој о |
се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</ |
мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар сам |
су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље |
молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином раз |
ноги и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о |
се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозиц |
и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић |
Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два нар |
азговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у |
ко-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође |
логом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} |
оре унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну там |
ијатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново ун |
нас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, по |
Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну по |
људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи |
е живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S |
ражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима |
д њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре јед |
иским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала л |
ога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви ум |
настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите к |
елику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или а |
и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити |
ву будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су же |
ких земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут |
еву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се шир |
мовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да |
ео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије |
је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се |
вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану |
ти војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уваже |
овољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор |
обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни |
ве; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихов |
е и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљењ |
ла.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању |
стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говори |
својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— |
приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша вла |
едио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увр |
ивој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата ниј |
један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао |
вој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Б |
ена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разго |
у.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</ |
и, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га с |
отив неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годил |
— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за |
а навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцегов |
ом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најок |
пског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на н |
гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећа |
бе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифков |
јвећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке |
имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго сва |
" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко стран |
ом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противнос |
а је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства |
а гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, |
млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетни |
, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> |
pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбениц |
да, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Посл |
/p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног |
алазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматр |
вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Кам |
Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омладина с |
се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем |
маља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи |
кву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на чел |
ом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несре |
ењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајн |
толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак |
еног.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.< |
Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи |
рви пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пр |
ћеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико н |
теченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се |
нили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на ја |
аничници <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјесни |
је закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било |
о чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дош |
убав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као |
кођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца им |
дочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити в |
атски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стр |
с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево |
ушан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика |
ојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да |
ирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгл |
није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле ни |
ладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу с |
о турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод г |
ио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој буд |
емо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте |
отив народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше ср |
наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на с |
па у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је |
о тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових зем |
мрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестим |
мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али |
устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и |
учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим св |
тантина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске полици |
е, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада |
вине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчар |
иса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> |
Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути н |
оћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру поч |
Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на пост |
а су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви поп |
носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вр |
му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком |
.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чаш |
оћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не |
а, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њен |
ка слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према |
ела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет је |
грао у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пре |
наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и м |
раз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спреми |
ас — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као |
е аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покој |
глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти |
се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, о |
на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се п |
јетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да уз |
едоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да зема |
е нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетет |
ћу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеро |
оћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, по |
осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литер |
ог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се ни |
мањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код је |
ушан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено ка |
есило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и т |
у поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је сав |
им столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина |
ко чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк |
<p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када |
ирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јо |
неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јо |
сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости са |
егових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, |
вара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до |
даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> |
е поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли |
трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, к |
више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S |
на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну ду |
, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један |
шану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их ч |
м се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије не |
савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, бр |
Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство |
решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин |
Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих |
поље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! с |
знавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље. |
p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјеруј |
унима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима |
ском, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пит |
емена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наим |
енске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као |
а им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још |
, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући гл |
ужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за јед |
се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Фра |
им столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="1 |
.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми |
жда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није зап |
м Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с М |
вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало |
оћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо у |
не.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се |
ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се |
ња, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у да |
се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - |
аде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста је |
отивну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако ч |
к по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међути |
већи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи |
ао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{ |
/p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, |
дне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} |
ла.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он о |
се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио гра |
пођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало у |
ао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху је |
жити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нароч |
вај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одуш |
p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињат |
Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене о |
ату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и |
ривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, д |
Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да |
а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозор |
рата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које |
— опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштв |
ислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p> |
пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када |
љиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифков |
цу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мј |
ђено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, пов |
мена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове |
то позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак нез |
ли — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не х |
, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке у |
рихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два тутка |
{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја |
рамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Т |
е лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твој |
шило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а |
че: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свје |
нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас ов |
је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом |
леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од |
а се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег при |
омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си |
у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што н |
ледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Б |
зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић |
у? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста зван |
ер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из |
српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још не |
агица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> |
p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем п |
те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натра |
вога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није мо |
прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је б |
ућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком ча |
за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај гов |
исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бит |
ој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће |
исања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању |
људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички нас |
нога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна |
го добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслим |
у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је по |
рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат |
елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} |
сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља сво |
лио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што пр |
мо добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на |
фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са нај |
SRP19080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са ду |
ахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — хр |
, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јур |
опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год ј |
и јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био у |
име сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Кости |
иво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом |
е говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први погле |
оглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске |
дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете |
че ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест |
дражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог |
арању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом |
Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани до |
утацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових зе |
а се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у н |
о — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, о |
челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{ |
ата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један вели |
{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одм |
га — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му |
е разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p> |
— рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика |
- Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, д |
га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво нас |
и са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко зад |
е Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S |
препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Бо |
ни и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју |
га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то |
одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, ко |
непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, ка |
ј Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да |
страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због п |
у забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{ |
ори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз |
би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађа |
е.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате |
оја је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе н |
га у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије |
е ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у ја |
а мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- |
ио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зат |
апријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је С |
чке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до |
вима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће |
тић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-К |
очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Триф |
и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој крит |
редстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао |
н у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен пок |
Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само |
ови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрст |
и.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> < |
х зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје пл |
та је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи ниј |
ијека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, она |
се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на д |
ећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног изр |
е у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатича |
ог Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле |
ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изгово |
емило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, гос |
ање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И бр |
ирима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам в |
Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград |
и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк |
да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Дост |
кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађав |
шији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и тре |
ојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутр |
штво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друш |
ћа, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је си |
око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слу |
премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под који |
орила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика бри |
е било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у њег |
срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале до |
ш у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се |
јетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плака |
д је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му с |
у.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић |
> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, ш |
но и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и бој |
хну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе |
ово овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо |
Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Прему |
дица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, на |
ешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном стано |
лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Зас |
е ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узб |
овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног кат |
користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више по |
зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утиша |
га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од с |
мота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе |
са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да пор |
слима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једар |
ободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори. |
а служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души м |
н икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи |
лику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n= |
и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И ка |
за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово м |
сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <p |
само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом ст |
ример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хр |
г поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћут |
оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је |
којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете с |
ликих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против |
е новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој |
рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у |
p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић с |
кује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није ч |
</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и бра |
, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Кости |
рпских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде про |
е може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјел |
<pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квал |
азума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преи |
кав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити |
а будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што уст |
а се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило |
но годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српст |
ете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вук |
ан, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемир |
астави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им вра |
омисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се |
ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <p |
је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му са |
иљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омла |
но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{ |
знурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути |
ну.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин зв |
светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва про |
јетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле ј |
ави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и |
— завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све п |
каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван |
азе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове |
дном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролир |
че разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: ш |
ојицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онд |
су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем |
алеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше з |
/p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране је |
дућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред пре |
постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ниче |
ај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, на |
о више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој |
ије могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, |
е <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођ |
е — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали св |
<p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али ниј |
шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом |
да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина |
новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говор |
јник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај до |
о ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <p |
p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чи |
<p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако |
таваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрење |
у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p |
љена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано распо |
о.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разгов |
то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гл |
варао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће с |
о.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви |
знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица |
те радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сара |
теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, |
ши му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује |
правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb |
Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са |
з тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{ |
итати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неод |
на радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које |
ра, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што ви |
а мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</ |
за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним зва |
аби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно р |
Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Ми |
е умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа |
о је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А т |
а дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника с |
ичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам |
ирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему то |
бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађе |
{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче од |
рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> |
се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S |
дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је |
ку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у |
вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне л |
шан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погл |
рофесор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој |
ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају |
са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трп |
господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> |
ади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце |
најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири |
штеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, |
морна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, |
ну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорск |
падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но |
ио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој м |
упацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католик |
. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви оста |
p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ |
19" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, |
ише се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер |
е корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, сти |
у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана |
убавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну заб |
ило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче |
сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје |
ним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није с |
је могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спр |
да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} |
ј домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} |
ма смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде ј |
воју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер о |
мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S |
— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао |
а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је јо |
ћута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> |
е могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва с |
одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јад |
ен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p> |
ди.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на в |
шава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они |
опасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, |
х овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до дана |
је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигну |
и када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих прави |
х стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим |
/p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пођ |
, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се |
а тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако сп |
није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име |
p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде |
мијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке гос |
еби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој м |
прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не |
ници; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, |
пашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовин |
цу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оста |
и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275 |
е стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга |
ир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила |
авцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је г |
католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те пол |
ародни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази г |
јет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и кад |
ути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најста |
ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S |
ше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и |
тније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекра |
Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо |
чан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи та |
народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у ц |
еду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки про |
против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не пре |
и, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учи |
нако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.< |
дврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу |
с се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјес |
виле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана |
ном из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко ч |
ош ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изг |
, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрва |
што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресит |
руге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије ли |
ни ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ен |
едио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му в |
ушан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а с |
из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледа |
лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја са |
одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Триф |
к Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних |
авјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина |
сак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила она |
м знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не |
а овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за ч |
во вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као |
де на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> |
се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и д |
ено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да |
да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и н |
изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркв |
е залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршав |
увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} По |
стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцан |
ребевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њем |
отив нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије проти |
посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, д |
Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића |
тавља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на |
.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато б |
те ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. |
ико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху је |
Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух о |
ћи.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Хер |
к број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" / |
боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити |
домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, са |
Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окр |
као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита он |
врсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић |
и сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару |
офесором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако крит |
зволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади |
баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због о |
ђе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену |
ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица откупили странци и саз |
овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, |
, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није упо |
да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S |
и брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: за |
н је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. |
својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> |
римио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са ки |
, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име катол |
ито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све ј |
судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb |
ка је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру дана |
вити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџ |
ију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим уп |
е вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њ |
ло свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покрив |
ељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетни |
е, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење |
вога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа хр |
Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих |
ез потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, |
Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сно |
оска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља |
ослови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, ка |
посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифков |
елије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на сви |
јеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митр |
Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, |
аџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешк |
бав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који ј |
, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забав |
изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом провод |
тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што |
за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гу |
јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, с |
издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, д |
ругог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, |
ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада |
ву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет с |
своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} |
ворене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што ј |
асом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га |
</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већи |
} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке |
ћ је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као |
осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни |
агнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Ве |
ет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг |
ако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је с |
па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с јед |
кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; |
вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Са |
Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, п |
И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред |
и лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер |
тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} В |
то је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да б |
бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> |
то сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.< |
ити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље |
и Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати |
ан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, |
послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душано |
а увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли |
е послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — |
е то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог |
т ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују н |
е од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код |
да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сар |
скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, |
нера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом на |
реп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што глед |
ви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лу |
био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога |
лења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и пр |
легаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака |
ијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше |
ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— |
ивој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} |
исао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше сил |
, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> |
лно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуг |
у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је |
су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb |
народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати |
на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, е |
на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовин |
а, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Са |
ом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по год |
авославни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна н |
ст отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужа |
и се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народн |
закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми |
но.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта х |
и одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио пр |
>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли |
је некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Уп |
ову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> з |
орамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима |
p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у ово |
оби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте |
једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, |
Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S |
ако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потп |
ог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту |
будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разум |
женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пре |
њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је ова |
рало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје |
S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним ств |
би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <p |
{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност. |
о излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" |
ијатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше д |
а људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука |
оштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превл |
ги други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврат |
ог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљив |
То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нам |
гла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала |
је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} П |
о да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дје |
ронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у с |
дину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, који |
обила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> < |
е и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} К |
као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непр |
{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељ |
млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена же |
оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духо |
у.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу |
ривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро јед |
љив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је ми |
сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан И |
ћа, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у |
ајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, |
и ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини |
једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке |
лио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је |
рно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да в |
све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> п |
омисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни |
о и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немој |
у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо |
Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове |
, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дје |
ан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које |
јена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему над |
мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине |
да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједош |
вства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрват |
питаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Д |
опа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, |
ог краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана н |
ице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом |
десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију |
м ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свеже |
Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пу |
имо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој |
</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послиј |
{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовим |
вој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као |
е.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секци |
је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице |
изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, ш |
азавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас |
шај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна |
дбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} |
олесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима ј |
када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и м |
ника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи |
која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S |
познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам но |
Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена |
ев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба |
е, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, |
пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Кос |
он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.< |
овала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме |
егов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да ј |
ећ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближи |
ња у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске в |
г дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српс |
и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде |
вати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове зем |
>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући уп |
а спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Ду |
олега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан |
воме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> |
чи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> |
о стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво ми |
свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било |
ијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много |
већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријат |
охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По |
својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на св |
д је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао кра |
у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на ул |
мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и уста |
а отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, |
руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових д |
у.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавниј |
не, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће |
нјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе г |
мијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао м |
ик ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Срби |
во баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, |
смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} З |
ва мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошкол |
из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном в |
к.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега |
} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истич |
ржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет наш |
а чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећа |
заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xm |
опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то |
} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазида |
нашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт сто |
вољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљи |
ње да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито |
т друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са |
> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино л |
ине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, |
Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" |
ен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на н |
и да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. В |
во протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово |
ечено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које |
ућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог ост |
.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земља |
у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђо |
страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто о |
дића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душ |
х земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, |
могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га сна |
и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији |
дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док и |
есор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазни |
аца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине |
се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће |
лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као |
, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ |
и, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме |
S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, из |
као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече |
д прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу |
ити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има срећ |
ранк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложи |
исте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски |
сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао ств |
ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div typ |
ак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у |
и, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тиран |
рено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас траж |
е до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога с |
већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљ |
и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбени |
м бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића |
ода отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, с |
ак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страда |
ше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, |
сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, |
све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске |
јек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, ка |
а колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке |
товање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ст |
бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног да |
дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вј |
ике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прили |
али коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је он |
тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео ј |
га.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руш |
<pb n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо ј |
ни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8— |
е, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и |
осједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Же |
, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарај |
данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви п |
м достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз про |
тва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, п |
много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судск |
p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник нау |
у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз проз |
S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше |
једило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је |
у у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвен |
недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи |
лина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у |
ковати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу кри |
прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин ку |
о рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му |
би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уни |
тин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари |
не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драг |
док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју |
к.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи |
говори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— С |
догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад |
чки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим |
овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разн |
овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му |
, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране |
во <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше о |
више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мир |
оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Бори |
офесор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше |
о трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз |
Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру |
и се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћ |
католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је не |
ио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазил |
у на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} |
дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један |
а Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од от |
т и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му при |
аршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостион |
говор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; б |
и двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одгово |
Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли |
p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију стр |
ском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати. |
ну табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у к |
држи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да |
Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још |
рбима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карак |
је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" |
кошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на три |
шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало оним |
брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко в |
е имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад |
ириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с гру |
ватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је |
себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини |
тић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава ек |
ешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погле |
ши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га зем |
хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S |
и, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Х |
бећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било у |
земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Х |
ја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да зе |
а, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од гос |
злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба |
вама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свиј |
ога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног сав |
зан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло |
не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове р |
ушана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправ |
ичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p> |
алошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дје |
оску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро |
ка кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда |
начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српск |
.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се в |
ивојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, к |
Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њег |
о употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој стра |
Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо уп |
довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако мож |
ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесн |
глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрет |
S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих н |
андум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па |
ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево пр |
са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побј |
а из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињени |
није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је |
вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> |
а поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишен |
д.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано јо |
ршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви з |
ина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је |
а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подв |
а омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова б |
ажи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од |
за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајуне |
ма да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права |
удемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, к |
ни од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер с |
младину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је б |
ре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а н |
ј се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о |
ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријс |
} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с ова |
Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз |
Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} |
олазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаш |
на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи в |
ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина. |
ти у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због веле |
з савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао |
варали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све на |
ој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужите |
збиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али |
ња Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— |
н па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ов |
и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим |
пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{ |
урској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједов |
ај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три офиц |
нца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, |
у бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме прибли |
осни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас |
p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше |
господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљад |
Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и ч |
ором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бија |
есте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: ва |
иком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја с |
илостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко |
ви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од наше |
говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.< |
с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти |
гледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p |
м, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учест |
p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам |
ами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Ст |
<p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</ |
хиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} |
о ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола |
господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихов |
— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог пит |
p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Бори |
када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије |
<p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа уч |
двраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> < |
е за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сл |
јетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да м |
.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш л |
сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посвед |
српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако |
ије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе ка |
Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе |
и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите |
екције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле. |
омаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p |
ем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тишта |
трен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са в |
p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну глед |
/p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи свој |
ајцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више |
поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје |
аже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да |
ити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> |
мијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао |
на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истра |
14" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истин |
нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо ј |
ој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, х |
а је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати дома |
ке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели |
кану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтје |
едно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити прот |
ирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, |
е, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку |
што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфин |
свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршт |
} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је до |
, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Б |
очијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са риј |
пита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у ј |
пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи д |
против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакл |
е дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће |
p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред |
о, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова |
шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, нас |
непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} М |
иле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ов |
е ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма |
Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово |
не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, д |
eign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се |
жио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавш |
има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге |
ји су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао |
јепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак |
а.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим |
, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од |
нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, |
е даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило н |
оја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех ко |
ви можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мор |
то ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсн |
рамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед |
г статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто |
лим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господи |
.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба |
, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протест |
пита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у |
т спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у |
у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је |
ијечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао |
дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог бијед |
ао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он са |
р. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> < |
не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсн |
рене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко н |
гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, нас |
е све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набјед |
врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа ник |
но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се |
нство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи |
.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је ж |
е све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако |
шити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} |
или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="15 |
слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи и |
политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више |
се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер |
аспитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш |
рај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибав |
јепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића |
што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> < |
само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није мог |
ић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" |
S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра |
макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</ |
брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога |
прави, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чи |
ање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде ка |
те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан у |
ба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је с |
времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га |
ана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје |
анком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов ви |
аги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искр |
слима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пусто |
дносио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да т |
ило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, к |
мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, |
мјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и п |
имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им кућ |
мао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни оп |
дијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} |
и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све о |
и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сеља |
ца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} |
х и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Ду |
јаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нест |
јава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нут |
укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус пок |
одерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душа |
пи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему |
а, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд |
дске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нап |
ски налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне т |
инула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некак |
етаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше |
итао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако |
Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и ми |
/> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према |
Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе |
ња Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све |
молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњи |
ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пор |
према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шам |
и сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насми |
> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши вре |
г Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу от |
и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се др |
а зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада н |
ао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен велики |
ђај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Бориво |
и нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — |
питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то бил |
} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, |
.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија им |
ијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица др |
а младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за |
Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тај |
о.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p |
се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свј |
молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му н |
памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да |
шем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у полит |
није јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S |
каквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За м |
ио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али с |
ом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима |
зира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијеш |
путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости |
био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.< |
товао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао |
> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи |
странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо д |
је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и там |
га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се м |
ста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хр |
у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турско |
единих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су |
во кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним ли |
аги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — |
новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, ј |
" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="cha |
Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаре |
ало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре |
м морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p |
аја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против упра |
кати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљо |
увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омлад |
и разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења. |
" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно |
азно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спре |
уло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у |
!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају |
вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против наси |
јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} М |
и си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак |
то лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу |
моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха |
<p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал ниј |
"283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} О |
ријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њен |
то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употреби |
и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо |
<p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настав |
још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјет |
да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој |
ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из њег |
избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права |
а човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифко |
важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала в |
народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим на |
мије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} |
да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића. |
јевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сре |
никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{ |
а бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се вра |
— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем де |
били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, |
је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио |
ко се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају |
— „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зи |
аво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улр |
љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима |
а.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и пи |
-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским |
ери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволит |
да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала |
ућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је |
земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb |
задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> |
рије одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига |
љада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу В |
у ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској н |
ривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито пог |
о не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та |
јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих |
ћи ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} |
ече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био си |
er</foreign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјл |
, ein Glas Bier</foreign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S |
Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли |
чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше |
ице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} |
добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похва |
вом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним з |
док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи т |
а, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је ист |
>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдј |
и лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије |
очеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног о |
товарена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје ч |
е.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и т |
доше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да прич |
ити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и |
а и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бија |
Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустр |
о научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли |
ривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи н |
ћерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивају |
да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кме |
p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако ст |
иле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори |
Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђ |
клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када |
и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо |
еља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Ка |
8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње |
ни и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— |
е ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватск |
м, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајал |
тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили |
и му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној |
вој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ |
вјерењу могло остварити југословенство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту про |
Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не |
не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому иза |
мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват |
одица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, |
надио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада |
који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ иск |
ми собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца кова |
и и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред |
>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он ни |
сом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Срби |
икаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба |
епромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама |
сео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љ |
едало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
кса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алек |
и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади |
гица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Н |
залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Ср |
ућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух б |
даре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати. |
.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко ов |
уштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, к |
ао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.< |
ан крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један гов |
е потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни р |
ада не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно п |
ар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас |
талнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се меха |
разом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са оста |
{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душа |
остојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, |
о мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледа |
ка Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Т |
а колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са |
су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако |
шљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћа |
у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече једа |
ве живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног зан |
тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно ш |
а Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико год |
подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} О |
њао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то об |
литичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољ |
аји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани |
га анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и |
и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Не |
.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су го |
и да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се вла |
вији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се мора |
е са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту св |
крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре |
/p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, |
а наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатова |
ко више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> < |
кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и дана |
опати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Лег |
Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене |
жну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе глед |
ироког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{ |
е учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање п |
је најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Хе |
е умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ва |
.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа |
ић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жељ |
ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали до |
.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће |
а, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ов |
наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава |
воје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговор |
е ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не |
то му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па |
са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на зад |
каза осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер пом |
ствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S |
ћ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе к |
вјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама |
ћа се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом л |
о за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу с |
ик Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске в |
зговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред соб |
о већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда |
рили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и |
> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у |
епотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код стар |
стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни |
, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и ниј |
n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи |
мејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио |
ина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смр |
е вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан |
е ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зн |
p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске |
рета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div ty |
и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да |
има и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрач |
жавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, о |
S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака с |
аво мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе |
купно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" |
анцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и |
дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу в |
не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао по |
асмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лиц |
.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не |
оћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена пр |
Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није |
море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или с |
Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу |
ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересу |
а — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољств |
, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној с |
даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог. |
о да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко см |
тета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим ок |
у сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше |
ила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи |
и господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душ |
p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно испр |
ивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да |
, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар |
абама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Мусли |
е? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p |
ати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни |
Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но |
припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, бац |
пре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек дан |
n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни |
као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаш |
збиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Бориво |
ани, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од с |
је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједн |
прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> |
не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну пр |
ну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити |
ије дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није о |
крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с |
као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак |
итаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="ch |
патска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се нас |
крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз п |
об, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше |
набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино |
} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не поста |
та, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је |
да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио т |
до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идет |
резно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопасниј |
, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једв |
аше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевоја |
старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бес |
рај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде н |
ом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше |
баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце оку |
и велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са п |
> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер с |
се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше о |
ијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљин |
српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, |
вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом |
је једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљ |
ку гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, |
о на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевс |
војој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљ |
ти и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школ |
ручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштр |
ао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозд |
змажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није зна |
чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, к |
са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су |
штва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а |
о у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису каза |
ему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у |
х пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и |
асте <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> |
сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, звани |
ло час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи |
њу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам св |
ца још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака |
} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српск |
ури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о бу |
кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљени |
право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки |
е заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и о |
пе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада ла |
е неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око |
г стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има некол |
и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је б |
су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту н |
е — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицо |
сабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и н |
д?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити проти |
прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се з |
о што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аус |
врић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n= |
нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом |
екаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и нај |
је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је по |
пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онд |
потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоску |
тови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштр |
о у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се |
српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начи |
дносити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам |
е остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице. |
е свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</ |
ан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада ј |
и са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви |
ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и на |
рзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је |
морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, у |
— почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове рије |
с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту. |
е смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах |
у за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до изло |
у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља |
Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице |
p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини крив |
е Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} |
Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну стр |
S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и |
орамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који |
озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што |
врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене п |
главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше |
5.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну г |
истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па |
и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозри |
ин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> |
жења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ов |
на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> |
p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље |
о ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније. |
м госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфи |
шљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одб |
да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што м |
лио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се пос |
да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви |
јеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и су |
но, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле р |
да — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насми |
ијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познава |
познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p |
и лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је треб |
спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити |
а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, ка |
ке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увиј |
ручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и н |
— а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Не |
ућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div |
за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском упра |
идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</ |
ошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још |
ше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да |
котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
а сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракиј |
равног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него |
свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Ја |
на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти |
једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника |
сића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно крену |
p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да ва |
у напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене |
дног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Са |
турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да |
свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децо |
и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак ус |
оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Ха |
им интересима аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваки |
одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекал |
и вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад срп |
јека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупи |
мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до |
урског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чо |
били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о |
ког народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је |
} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је |
разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у д |
гих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали |
За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, |
сти на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} У |
ица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од |
на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изго |
гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају |
у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њи |
и ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у ср |
них представника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спо |
да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душа |
оје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих |
објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа |
е намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има зл |
и.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да ниј |
и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтје |
аксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали |
званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих прис |
ријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.< |
ез нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прега |
најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринут |
ће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене г |
натих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај ј |
владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тр |
еко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p |
/> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјеро |
а, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се |
Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости |
ам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ног |
дина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више н |
и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се |
управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједн |
но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људи |
сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме |
/p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се ро |
ти све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља |
— Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила ш |
љати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџ |
инио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељак |
ост омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p |
То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, |
исмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправд |
челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски об |
ни хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и |
ања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе к |
ела и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, изн |
слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим в |
он све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију н |
земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редов |
азише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - |
ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је |
вориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно |
к мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Сте |
ва све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у |
p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, с |
ипадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити поз |
не од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драг |
а изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина по |
не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би |
ог Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више |
и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, ут |
а бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити |
народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас |
старјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омл |
се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо то |
ште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми |
хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч с |
е народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење |
вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски |
толичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што иде |
же купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни |
а.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
знаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новин |
у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске влад |
а мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејманов |
главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он ни |
уо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања |
S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије противнике Српс |
!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој |
чу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте |
ички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико |
стане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан И |
ада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се |
ава, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, |
и одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају. |
} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као с |
деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одв |
нике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, |
више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у |
ликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што мн |
вио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морат |
<p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског стат |
Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — до |
о поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против с |
авља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом за |
тен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домов |
о народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p |
Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, |
/> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постој |
ово поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из наро |
ство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи |
уторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али д |
са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} |
можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у |
ази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политик |
азиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке |
азорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прог |
бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да |
— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на чел |
а је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила |
у, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један ш |
/> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и |
и даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене? |
ожемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо го |
ито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији |
присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша |
је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аус |
шљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио ј |
вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али |
здрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, |
докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не |
ве се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Бо |
Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, |
изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране с |
епши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} О |
бро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} |
ован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се бор |
ког народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када он |
и незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјеве |
м само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљ |
младину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на на |
p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омл |
ејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије г |
нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо |
струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорас |
ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народ |
и дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођ |
за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Р |
оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том раз |
вода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и с |
емаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народн |
треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца |
ра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио |
ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, |
свим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и св |
сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти мор |
име.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљи |
падачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, осло |
а како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш с |
ећ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси л |
што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! |
правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — г |
уктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе |
јежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, |
ено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну в |
дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета н |
ечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, |
ори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраш |
и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> |
држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет ск |
пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете св |
из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то б |
ада је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене |
тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још м |
е дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из д |
ди, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати. |
раховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови вла |
<p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати на |
рпска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, он |
одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отиш |
2" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио д |
м браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све |
љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господ |
е мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а |
да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је пр |
сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне |
да за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, |
е породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с не |
важио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унаприј |
Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb |
умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам с |
ла.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра |
и...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за |
уначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима руки |
не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао ка |
у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n= |
је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледа |
изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве пород |
га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му |
је могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у је |
омислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да пр |
за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом |
би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и так |
љиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само |
другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему г |
="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад зап |
леко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p |
овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ |
војака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. |
за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о |
а запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи |
прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане проб |
више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Срб |
<p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајун |
е пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдј |
ва у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ то |
е им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала |
и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: |
ао није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то ист |
видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем р |
Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је чест |
ник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво |
<p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </di |
окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је |
ексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Але |
гица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задр |
е му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Сими |
S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо |
се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} |
p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура ов |
рими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" |
ријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким пи |
јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на сво |
капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарен |
уо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тач |
ак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаган |
p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да |
вако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} |
ечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се |
ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и н |
обан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га с |
ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако х |
цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином распр |
тво указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном |
бегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних |
ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задово |
руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша |
ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници |
мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око |
ала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.< |
тање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> |
мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час уд |
забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта С |
, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чув |
зумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он св |
шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругив |
во бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан о |
јем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај госпо |
о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по |
ко хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о |
удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и о |
читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра |
овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у |
му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и та |
p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворн |
аде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за т |
и сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, кој |
а, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра с |
ламити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, наро |
ином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се на |
престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана |
шно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са нек |
идиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакри |
а у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи |
почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не |
и.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој |
кој расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се пре |
је видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао |
, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху |
атеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S |
ју власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се |
видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силно |
етну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио |
ијеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је б |
првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се |
обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић |
/p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а |
бојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> |
аше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, ча |
ше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и њег |
ајновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према |
нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година |
о научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако |
д, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао ка |
живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и |
е први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и т |
стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско п |
индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ет |
ице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почи |
код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним свети |
тио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате |
е знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичн |
на отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и |
сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај |
му уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за жи |
<p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет нас |
о вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су |
сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А |
ј мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се |
> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се |
Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњете |
брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год м |
сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и |
е према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, |
новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор |
н Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, |
лат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је |
у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} |
тевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској о |
то изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три т |
{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све |
е му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада ниј |
је човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> |
} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага |
име, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да |
т и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које о |
олбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} |
а, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, пог |
би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употр |
шати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у |
<pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи биј |
шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа |
ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> < |
па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} |
раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америц |
није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је дан |
није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, |
зговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} |
ај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пош |
ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насми |
ења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примје |
о.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p |
Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, |
пет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и ст |
ије могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, |
и вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — |
поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама |
цика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са |
никовице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви |
ка гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдје |
а ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији. |
ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима |
пајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у |
ва никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да в |
ула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као г |
свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење |
> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше |
кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је |
p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, п |
ала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријеко |
жњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступ |
селим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при т |
це јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих д |
ња.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ |
само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, по |
е обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно к |
ом овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек |
м свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње |
но са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, ј |
авну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном |
S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до нек |
било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у |
нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво пр |
ћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша |
јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</ |
S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> < |
би, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зат |
таву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и са |
је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада нако |
и бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p |
а му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљск |
, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледал |
ој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се н |
S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p |
, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје |
и опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p> |
едини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дје |
ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребрину |
е Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне |
одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па н |
се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати |
оћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и |
ше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама од |
ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће к |
престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, срп |
лног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p |
ава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда |
ледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера |
ет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета? |
/> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, мор |
шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостио |
Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна |
љине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајућ |
ичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — реч |
а посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, ко |
{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако т |
мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућно |
бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу |
ту њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је п |
идјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгиц |
влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен |
да мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна дру |
политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је |
и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, кој |
воме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лиц |
ијеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} З |
ј са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стран |
та ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљн |
вијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учиње |
која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине с |
код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују суд |
. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, н |
Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у о |
нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније |
је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши |
.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоће |
ао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит изр |
ста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив |
тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе |
имани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала ау |
ти.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње |
досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјеснос |
квом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косов |
освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била ј |
.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим |
рнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло н |
да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> кул |
он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, |
имјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и за |
ки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, ви |
Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада |
<p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> < |
судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну гла |
, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стид |
оче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поч |
уд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, сва |
није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> |
ше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше д |
на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година бер |
енутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне с |
стеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед |
- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се ни |
ће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, |
ш само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се сас |
ушан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима |
рио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин П |
и чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Нар |
страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе |
раве <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју |
, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорит |
ор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној с |
а Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у |
/p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно |
адине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема кр |
цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се н |
лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само х |
чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једни |
господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на бр |
о мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа |
тић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади |
ивјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и |
и не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и |
а је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињ |
ник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Са |
ш тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута |
{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новости |
ривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори |
оме?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчез |
> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кра |
Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго ра |
ацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и шт |
лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много |
стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се |
во расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац с |
ва кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову с |
рстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и х |
их породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област |
вде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин зан |
газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који |
говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босан |
иједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зид |
ста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бија |
тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} |
ање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће н |
авдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се изво |
тишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угост |
зговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послиј |
говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте на |
гов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако |
цима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ нал |
о у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је се |
живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа поруш |
Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред |
се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити има |
државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфин |
му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе од |
ели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што |
мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран. |
арајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сар |
им да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} |
што ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче |
ао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас |
о некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је |
, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећ |
ушан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по нека |
ада се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су |
Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурн |
ра, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом |
ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена л |
о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како |
онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лиц |
о, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор |
то треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, |
некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — пра |
но, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и |
ого, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овд |
е ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући у |
у били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n= |
службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним н |
ац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још |
ривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој |
набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао |
славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је п |
смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стан |
пску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити |
убила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свег |
Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која ј |
нај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијеп |
орке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман |
и развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви по |
Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турски |
и, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се се |
ш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције с |
рношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што и |
треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, |
ако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички неп |
бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукам |
, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осу |
додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушк |
/p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е |
са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бо |
ок се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио о |
те да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у на |
ти у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњет |
народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша б |
сне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је јед |
или нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље |
дину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразум |
лици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је |
ба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо |
оп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој присту |
јемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што м |
ндум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други.. |
, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништ |
о си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је |
купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости |
ођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на |
стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу теш |
и се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свим |
омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађај |
ад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два |
о и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним т |
к, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</ |
сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да п |
S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада н |
требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешава |
тка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На |
pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су ба |
е отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесниц |
српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са еп |
ју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је |
м гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси |
емљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — н |
и код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука |
Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Је |
упа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво пон |
пи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада м |
када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо |
— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан с |
тири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али |
овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настав |
оје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Срб |
а, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске |
ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и |
челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким наг |
бију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Д |
аправе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавн |
ик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева |
ости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту с |
п, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара |
Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, к |
дрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред |
ика, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномиш |
кус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија ка |
н Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n= |
и и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двиј |
ити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p> |
ало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— |
првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског на |
ред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да |
ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се |
р?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да |
Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумиц |
ј.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикљ |
лов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Т |
руги пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута пр |
ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренут |
ша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, |
огледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S |
скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</ |
а говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опа |
ба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за ј |
првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пре |
миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, |
е тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких ли |
епомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка кот |
ласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су |
све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и |
жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо обр |
ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле |
итао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјел |
једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шар |
мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Т |
је много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним |
као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у су |
у, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјев |
у и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели |
тним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао |
рати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племе |
оложај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до с |
аста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста |
м земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево |
тина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба |
уме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима |
оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде |
илило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поно |
луге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ |
аље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјец |
ве госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово |
Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S |
Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађено |
е упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, б |
шати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бриг |
оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао |
ривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџи |
у, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућа |
одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— |
и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на |
ском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чуј |
им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш гос |
уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада |
способни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље р |
људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе |
бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та |
; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање пог |
мати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, |
е Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они |
бијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд о |
м ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су г |
заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и |
га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога зва |
управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито |
ио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, |
ња је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на |
њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руж |
и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је |
— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, |
ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост! |
лика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било |
мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер |
! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле н |
тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Зн |
ју — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народ |
тимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни истор |
кретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, д |
је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, |
шасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Ду |
и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, |
ој европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се уск |
рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећ |
сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се н |
S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очиглед |
ани ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p |
ису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак има |
ин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви с |
{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које |
ши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих о |
им сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог |
е и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдј |
није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учт |
ако је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове |
који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} З |
бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим вис |
своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором |
та, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се гово |
драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим рум |
чеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила к |
аха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или с |
Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство |
{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и |
пет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу докт |
један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу |
ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико |
су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" |
аш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна |
захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито д |
унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио |
тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, |
аше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака див |
мо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хље |
ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је |
ни само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог остало |
има није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p> |
е хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање |
то, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
/p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Ка |
више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади |
р сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Ка |
ење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} Н |
ке владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, ко |
, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више |
о знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово ма |
о.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Т |
иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори ср |
ухови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељн |
р је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за |
лостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве |
ве оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јас |
е удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која ј |
} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, пошт |
/> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај |
— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се пр |
је ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је |
е за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>Н |
говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Неп |
е само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да |
ехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес |
трах прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и ј |
ир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, |
ниверзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима |
{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, |
ропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покоље |
тересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неко |
S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олт |
шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа д |
шан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада на |
и пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругал |
тане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга год |
/p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције |
дум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму |
танак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџб |
м док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вје |
цеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{ |
ко желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади |
е вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што с |
а другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Бориво |
којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да приз |
22" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво |
андале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у |
стријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се мор |
љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, |
сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је |
а времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српст |
ривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, в |
два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и |
љаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да д |
, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостал |
5" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно |
ају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљав |
рела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као |
чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човј |
товања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносо |
а па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за |
Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сј |
е смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му |
је господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S |
ској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p |
џи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и ста |
је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p |
ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами |
леку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p |
а важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас |
случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне ср |
ње у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хт |
рај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа с |
жар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај кра |
позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне к |
до.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачк |
будити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљак |
дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је м |
} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрес |
коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдј |
n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи пр |
страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме |
тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други ник |
је, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, у |
амих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; |
1" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је п |
Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, |
ијечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај ма |
прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује |
аже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и |
ј Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Пре |
р.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, |
ивица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке |
бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице |
је вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га ј |
ци — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шам |
е Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као |
е.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p |
је дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно |
ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вриј |
има заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно п |
.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нем |
касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију |
очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш ос |
оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се жу |
/p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешт |
а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно т |
да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна на |
— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича |
ше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто б |
како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је ц |
лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф сек |
пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на је |
ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада биј |
н ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је влад |
е у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и |
онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде |
сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега |
да чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирн |
патске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског пре |
ем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се н |
е породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пеп |
<p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине |
авлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p |
>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до |
и и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је |
не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако |
, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се |
е као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића |
и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледа |
уго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше |
<p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> |
обре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црк |
узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен |
оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човје |
апањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p |
ажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Бориво |
идљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само о |
Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обра |
у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мал |
ијеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p> |
очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зау |
се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваш |
тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одб |
опадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о пром |
разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренул |
уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, с |
лави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекор |
, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мје |
p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, в |
руштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незван |
ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но как |
ек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве |
тић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n= |
оврића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, |
>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадањ |
ничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каков |
ривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често б |
ој сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, |
годовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— |
{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог |
ри савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око |
римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто |
ца није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гле |
ски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држа |
чи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у ми |
напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуч |
спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрв |
ма, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а главни борци њ |
ајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се |
нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што |
/> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против |
ко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душ |
ена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да ни |
стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему |
аво.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} |
блиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, д |
, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дођ |
Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравн |
етујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ. |
да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном |
гао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно |
се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смије |
му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено- |
ом ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — П |
немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да с |
и јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна |
, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, кад |
гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао |
чио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</ |
цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе пост |
ће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали т |
челниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Н |
, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у ј |
им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p |
/p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, п |
с, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при |
јеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски к |
се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење н |
ешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у |
да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу |
доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако има |
ђе Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевс |
шивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио |
е; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим |
а у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ |
учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслима |
љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође јед |
им гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их |
е је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књиг |
е помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик |
25" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напо |
није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни |
ужила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p |
ну вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опш |
ефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена о |
ру, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Б |
оштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало |
силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га |
гама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада |
војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, |
и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гост |
подару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свак |
што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да |
е сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, |
ла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескави |
швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле с |
едала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо |
црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој пр |
гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећ |
ве о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митр |
четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из прије |
едаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби |
— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно |
на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, р |
lang="DE">Orient-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се а |
</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарал |
је разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које |
нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> |
му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" |
но промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тиј |
х чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> < |
затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по г |
само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и изра |
ило удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, к |
ује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, отку |
а потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на |
ет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати б |
ора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поч |
здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и |
лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она с |
дала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родно |
својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механич |
Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p> |
рпско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за св |
и и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти гос |
и баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила |
ладим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше поднос |
поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ва |
<p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Во |
е и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, |
на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, |
е му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао с |
та ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, |
, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p |
пу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Ал |
ђер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у |
политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, бе |
иде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на ј |
нчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упи |
Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, |
ијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да |
рсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али |
n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час |
је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ у |
га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Л |
он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пр |
и.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све н |
ван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се гл |
, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, |
негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — |
банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у |
ника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанск |
, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу миса |
држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и ј |
је имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је мн |
повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта |
се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног |
Orient-Rundschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предстојника < |
ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјер |
о голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су |
преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодр |
у и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте с |
то би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је про |
едан енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — |
а странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште |
ирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програ |
како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши ми |
напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме. |
је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој |
успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је каза |
а.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То мог |
вцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када с |
спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само |
мљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево чит |
њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу ду |
и савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за |
сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> |
а вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико рије |
>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замк |
ли да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би мог |
ите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви |
нога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један др |
н, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато |
осанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад |
њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и |
га изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега |
{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</ |
на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на |
, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот об |
могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и |
моти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек не |
њавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигу |
дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд би |
и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према |
{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапато |
који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њ |
сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погле |
ца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би ком |
терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} С |
>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница |
дјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Б |
и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је |
учка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио о |
пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, |
га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домови |
с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабран |
шчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?! |
и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале |
/p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за нав |
то је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удуб |
предује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p> |
ст би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће |
ш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и оста |
уштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифков |
аша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанст |
врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрен |
о ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко |
спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разг |
<p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одла |
у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли ср |
шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, де |
нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с |
мијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени см |
човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Фран |
- побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио наброј |
мо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испра |
граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Бу |
се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и ин |
револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ак |
поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихват |
вјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић с |
бзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал |
није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким |
ођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним љ |
м, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га она |
дважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народн |
х земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла проти |
очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава о |
у опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих каракте |
је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у мемора |
а смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и |
га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p |
ске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће |
на напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, |
роцвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска ср |
осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је с |
те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаж |
ушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог наруша |
ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом |
е — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред с |
ше онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљ |
њих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, н |
силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p |
није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом. |
ка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљиво |
израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у |
ањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турит |
аше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула |
/> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог п |
јам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине |
ње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би б |
p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па |
100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им каз |
јући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију с |
предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог |
мачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш ј |
еврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљу |
совањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевиц |
о се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Б |
рлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, |
нате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, |
година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни сво |
феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше н |
погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapt |
ремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзир |
ле пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нароч |
<pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа дана |
вама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све |
ђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно ли |
Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак дад |
за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сирот |
ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљи |
страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Бо |
буни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху |
S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, проти |
а; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори |
а ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пуш |
ане државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ ује |
l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевц |
војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће |
ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса. |
аг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцегов |
ошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и с |
хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу |
ивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато |
ого и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповј |
ом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде б |
забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се н |
икључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила св |
ме свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да |
b n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.< |
гицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу дома |
јех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве. |
е напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је |
а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> |
фтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла |
у оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура ди |
е о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до исп |
не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, ј |
ајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друг |
, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даљ |
и вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с та |
који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово биј |
да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким |
аним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако мно |
а употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави |
иви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако |
будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити |
се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесн |
и или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су |
ује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када |
ћ макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак |
Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно |
суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога |
и Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сара |
астави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи св |
о на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кућ |
њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазн |
стионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Ма |
ан, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему |
ђоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује |
ај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n= |
некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два |
ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат. |
остић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица |
а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узб |
а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса С |
ва дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од |
етљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље н |
метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у не |
ној осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, к |
ну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потиску |
пасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри за |
ту и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против св |
у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, |
антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против срп |
није да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, |
воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим у |
љака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у тргов |
е земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица откупили странци и сазида |
пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb |
Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <p |
статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врс |
е ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се добро |
ријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете |
ата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио уп |
е сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и ми |
> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио |
ски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријате |
казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још ни |
ти, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требев |
ла о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} |
тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се с |
ај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа љу |
ку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дј |
ачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како |
а више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано |
ају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне. |
сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јад |
у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака п |
м отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, |
уђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је |
ама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као |
дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једно |
је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два прија |
орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједа |
а мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све |
а у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела С |
ашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и |
јетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслима |
лика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђен |
Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде |
да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу |
Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то пи |
ладица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило |
— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p |
опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он |
ељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужин |
професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Пр |
јаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — И |
о пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну |
устријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бе |
ити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господин |
шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим |
, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђуј |
свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце м |
н Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа с |
Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је |
чно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у |
као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим с |
туацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се дог |
ву чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест |
ислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви |
има, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана |
дмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловр |
сти, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не мо |
ст, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мисл |
буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врл |
м, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград |
нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> < |
стић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из |
бом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држа |
/p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјеш |
е читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојак |
гу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за |
екакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала отк |
дио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен. |
схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се |
</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као шт |
ладин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим |
рат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жрт |
и.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и дана |
ријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним пит |
о, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и сил |
без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и кори |
мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић |
се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На п |
, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим |
је и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дуж |
отпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, при |
ским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак |
дина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније |
S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мор |
ле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто |
једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се |
Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га |
ала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој п |
ог предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душ |
це, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ни |
ушан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с на |
баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} |
устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате с |
мо га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ри |
га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах |
д већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један дру |
гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} |
исана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у |
опустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут |
аш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу |
унг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало ка |
, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући |
о будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску о |
јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше п |
јинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Д |
и. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђ |
ашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман |
тнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто |
далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гом |
вно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура |
бодоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама. |
аћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> |
p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да ниј |
ђу четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг ови |
<p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још виш |
љачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} |
убазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде |
одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на |
е презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твој |
.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио св |
једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са д |
ђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјер |
дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетск |
сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и |
а.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар |
ана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пр |
о пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати. |
лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо |
пи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Ду |
сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били |
и ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да |
озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице би |
и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало |
услимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> |
то много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> |
Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју пр |
о да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с в |
а не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да и |
газити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увријед |
ој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег |
ржава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше п |
могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више н |
тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрв |
летан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или |
начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Пос |
е, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурск |
као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фе |
казе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изази |
тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла |
уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p |
ине.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ри |
<pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с пре |
владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Бори |
а босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не |
овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> |
рбина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто ов |
зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај дес |
о да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека |
м облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају пр |
е тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овам |
аба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев |
е до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате л |
муне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и по |
бављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника |
ских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При п |
а напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним бо |
дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успом |
а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике |
S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, |
и изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к |
да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо там |
ви дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и ж |
ни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаре |
ане, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се м |
р задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово н |
а из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву з |
е, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин |
нопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> |
јести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују |
ставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања |
ј који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за |
ћ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужн |
је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и жени |
чи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би о |
тјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све |
Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни |
у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаш |
још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, с |
Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа ч |
а га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{ |
.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи |
/> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог |
плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S |
атио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— |
становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба |
де.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно. |
ла, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом д |
ма њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго |
ко чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, |
е у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и о |
, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омл |
муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје др |
/> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо |
мане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и |
залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла д |
Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ |
ве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим п |
</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му |
а од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час в |
, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше гос |
, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n |
дијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих |
одерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцим |
} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кро |
о <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили к |
Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаш |
их Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ов |
о. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо |
ело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се сам |
нско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке рукова |
био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у исти |
док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будал |
говачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједн |
говори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху глас |
ли, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још |
царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и с |
ђе и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да |
оности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први м |
једничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворен |
Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписа |
а, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршет |
е то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу |
у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лиц |
ал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамт |
ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети |
дио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, |
ио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајућ |
ог свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе! |
а.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који с |
резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српс |
а занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да г |
швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој срп |
о, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико об |
терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то |
хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропс |
тељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјев |
е пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим јед |
оздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познан |
актер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтј |
ите управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај мо |
је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу |
е могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О |
увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него |
Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без |
а са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова. |
ећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да |
којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све гово |
повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана |
а савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и |
ушану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћ |
орамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће д |
и, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Г |
а идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше ма |
икну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово |
у.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека |
ше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, ве |
<p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на |
} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и от |
на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади г |
истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха |
не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и |
е и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим ми |
ти и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, д |
е је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од |
еље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољ |
чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити |
сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у |
а имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сласт |
е у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће |
би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство, односно културно ујединење Ср |
е поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и у |
вајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао |
но се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је |
ћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Ни |
лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су т |
ваничници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у |
ферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби |
а човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те п |
о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Т |
ко и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и |
група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ |
оворило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, |
уди, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ств |
се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу. |
ђеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у велико |
исне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се ско |
ђицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапн |
родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом |
омак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан |
ило вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} |
<p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p> |
се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е проп |
и.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Ког |
бу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од |
вање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум |
околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју миши |
и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам н |
једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и |
старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стар |
у неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладин |
ра мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјев |
ећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, |
ве јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозо |
ако ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се |
едан мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра |
n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјес |
аци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, |
е се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доб |
p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерењ |
прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n |
ћа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаш |
м <pb n="34" /> приликама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили |
га мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски с |
дине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати |
о толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично |
ват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и |
и Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и |
м се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетуј |
и љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да |
Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности |
е изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да |
од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће |
блажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и |
е одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда |
> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће јед |
ш неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но |
ош нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена. |
} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца. |
Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи с |
но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и зва |
диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ акат |
ратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</ |
их учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се пок |
окон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше |
итило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да г |
ени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата |
кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од друг |
последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је |
се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против |
Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S |
а <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и |
рена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овда |
мно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Бо |
за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Крев |
ићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако |
мо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и по |
бе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско стано |
</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} За |
врело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb |
њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну с |
љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још во |
ти.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се |
> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но о |
се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, |
с морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате лично |
капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и |
на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто |
и.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p |
видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с ве |
брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска о |
S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад |
з зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећ |
леиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек тр |
када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="18 |
су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаре |
ши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном |
и опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка |
ват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет |
прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удуб |
уо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било |
него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се |
на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог |
е тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима |
и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио от |
писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то |
S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут |
и лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу |
дом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништв |
до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све оч |
га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу |
вјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске. |
ве жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове зе |
рцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо ствар |
исци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује |
како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му |
азан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевој |
му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи на |
влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, п |
удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред пром |
ао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом свој |
ође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове |
ког није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је |
говор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из наро |
и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба |
ника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред |
асну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о |
их школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучниј |
осподине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, |
рошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се пог |
н дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Ауст |
е обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>О |
Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко |
мљишта од осиромашених српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гд |
дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у |
лачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, |
ане људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом з |
око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, |
дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на |
крије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају |
вер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану |
>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; остав |
" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то |
а сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очеки |
лога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Х |
оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја |
добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, |
дом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не |
иштити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску буд |
а лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био ј |
опоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјег |
рватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ниш |
рани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — |
еп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погле |
ма право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством |
но и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздр |
ва <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Борив |
еликим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Бори |
у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да с |
тиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављују |
гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Срби |
ио силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом преву |
пас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против нес |
њао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Боса |
{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чи |
е добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, |
зора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за рук |
који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и шк |
т других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном |
ик, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и |
ји ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је на |
аници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упи |
јонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледа |
гу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејма |
.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам |
ла.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Дра |
е по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је |
робље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није мног |
поручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијел |
ата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче глади |
немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао |
ењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту |
} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S |
е управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи ство |
ко би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — мо |
молим господин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде д |
ијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и св |
да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче |
Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те |
када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема |
ву пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска |
а не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за |
<p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започ |
мене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} |
славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који н |
да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да |
.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма госпо |
шег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским |
из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп |
, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојен |
а и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босана |
ио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбра |
Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће |
.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде |
јеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем |
днијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану п |
као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога к |
ти испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> |
ај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када |
читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавал |
воме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто |
а плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p |
ају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлије |
} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ с |
ли и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја |
о вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвје |
ене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградско |
траним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његов |
, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против на |
VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневн |
је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми |
ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи |
је дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S |
т, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по двор |
руштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, св |
едној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Мус |
де госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Ср |
уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о |
кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обриј |
њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у |
поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују |
овао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна |
вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти д |
е дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим пут |
ако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, |
личини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили |
ена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом |
ију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све ди |
заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидн |
к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је |
Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од см |
што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар |
едаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учи |
с од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-К |
!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> < |
нце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се са |
странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами |
оривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{ |
уд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслима |
н.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје |
n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али он |
"258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе |
ајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд |
а час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни по |
!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уз |
гледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Ова |
обједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје |
.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им |
и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дуги |
на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго |
у.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оц |
нско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи |
отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да ј |
и.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу |
га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце |
/> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом |
пањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> |
о насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуња |
ја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом уп |
ше сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — |
свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и кад |
> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — она |
лаву, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као велик |
г по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми |
исли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босан |
ст година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу |
бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи |
шало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена |
вријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да п |
е Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић |
<pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех. |
зочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој |
пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заб |
ифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно са |
даром страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, о |
учена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.< |
је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мрт |
а његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом с |
а подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се |
n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ства |
ти.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренут |
доше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Б |
ћ пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она ј |
љку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Евр |
асти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" |
равити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо з |
уј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му приј |
то је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељ |
ише ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мал |
вим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућно |
се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами |
Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао |
у.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са сво |
лан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} П |
на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p |
Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт |
ој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа |
му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ри |
у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нароч |
p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је п |
само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позн |
нијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се на |
савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића и |
или на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано |
е претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217 |
стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S |
око депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о |
некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељач |
p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но к |
дућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој зе |
та мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаш |
живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни в |
рили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против |
лоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, |
ћ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна г |
онстантин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле |
незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је |
то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете пр |
дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове |
вог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одуше |
срне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази кра |
епрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано |
игентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чи |
средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душ |
ну страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, |
о да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на ц |
<p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој с |
ни газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женским |
ц сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са |
погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" |
јећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђо |
а у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз |
његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, д |
ше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану ос |
а погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпиони |
ада се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57 |
ице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се п |
ос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетл |
собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља и |
ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но није |
рђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> |
лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства пре |
е необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смиј |
="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свјед |
ао у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наво |
7" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом ви |
, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипу |
ш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова испов |
око чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и кошт |
огледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмје |
р му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Т |
удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун бл |
и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену |
газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p |
на празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјет |
сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове |
н увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничк |
го непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и прек |
иће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао о |
орумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди |
казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, ко |
је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не |
је, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више |
Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непом |
о ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Пита |
га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, свак |
рљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један друг |
ораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се |
су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следи |
а сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да при |
а глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова |
, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене |
елети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> |
, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше |
ања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но са |
застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломаз |
за овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу |
тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ |
тајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Срб |
у страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овл |
средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили |
д радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је |
ише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плави |
317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, кам |
ву, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орлов |
види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне |
српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с ди |
бично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p |
љно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао но |
<p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је |
ти сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, |
кама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до |
тних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, н |
боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна |
> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој го |
лике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стај |
ешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећ |
ући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у |
ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше |
дје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли |
лу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: |
и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладин |
за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но ова |
ну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали н |
е Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јек |
ито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и |
м материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који н |
орао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их |
душевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар |
> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио м |
аше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Вр |
име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се са |
вук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врх |
аво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се н |
ну, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече једа |
, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би бил |
<p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да м |
} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани. |
ка.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држ |
је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видје |
како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које |
ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше с |
да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ли |
хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу |
торски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне |
у, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешк |
уђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан |
увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика |
хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ро |
м, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту |
а <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су |
јискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђак |
p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Н |
склузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње |
ожење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Рис |
вљати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обе |
оварао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом |
лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет в |
и зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} Т |
та за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражње |
остре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да |
дне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у жи |
ене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <p |
Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху мах |
, тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај |
игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута |
— тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да |
су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да н |
сетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</ |
нами служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижен |
ику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да с |
ки, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништ |
ар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер |
ликих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлуч |
а, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи |
му читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не ра |
споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је на |
ко морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом о |
<p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S |
очне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијес |
је је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио |
ској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њем |
и с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских полит |
p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана |
и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би |
ново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне с |
свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ |
јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Бор |
о он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на |
ник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу |
и непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бит |
носна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не пр |
у чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е |
> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирај |
онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло |
сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — |
Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са |
, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и |
један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужаса |
вале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређе |
еди уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји. |
мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један |
их обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови |
и туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити ви |
Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало н |
инило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва |
упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. |
боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> |
оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би |
ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк заст |
ке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Бог |
, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције |
уташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник ми |
Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој оч |
о држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у |
казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним п |
ше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да |
своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, |
сти у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу |
траховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не |
алаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рође |
његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање |
напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — нас |
што би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне в |
ај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од нек |
ло бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити бе |
ва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од |
нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе |
сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не би |
ништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> |
ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, ује |
као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту са |
Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим риј |
и морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај |
на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.< |
који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на |
ло залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могл |
оре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на |
видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и |
едва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, |
о свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али бр |
ја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам |
еднички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског к |
м — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његов |
о обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате |
све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љев |
та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому. |
јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ев |
кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног |
су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дош |
а преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још је |
ерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио |
незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерав |
је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на |
сјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код н |
којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом |
Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој др |
један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за с |
Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј |
м ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти т |
аше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} |
се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, |
есам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у |
поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви |
стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узет |
то — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омл |
си какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — |
ило право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крс |
пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати друг |
о.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда |
наш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба н |
ио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да ј |
а схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева т |
ју, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди р |
ј ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>С |
— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи |
ије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? по |
што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима. |
године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> |
>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се шт |
не и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би и |
сли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- К |
ица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га |
ци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде |
је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на |
— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али |
ор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро |
већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ет |
нишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком |
ице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> < |
запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из |
мају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо |
.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећ |
<p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним |
им гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс |
Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог мало |
и Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче |
ијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти није |
смија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, кој |
азда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је |
у Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говор |
Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика |
е женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке |
И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме њего |
чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све |
вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упит |
нга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} |
46" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова |
.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране |
аци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад |
град, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сара |
обро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом г |
ür diese Sprache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничко |
ја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У о |
а нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и |
Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је |
ци — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек |
познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио бр |
рана.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, |
челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ниш |
гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поста |
Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у ли |
, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који |
егледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали |
и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икон |
благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку за |
од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти ње |
ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдат |
у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} С |
а и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде |
жење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парч |
нском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и п |
атно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично |
то на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби |
е у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када ви |
о прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од п |
уташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одј |
се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам т |
мо за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак |
не негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва |
ању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким кругови |
зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг |
а је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p |
обичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак |
одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјер |
њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни неп |
оврић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душ |
ишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих мног |
ити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски г |
ло се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} |
ићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши |
есецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Ха |
="SRP19080_C16"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају |
е посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Об |
и у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може |
и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само чо |
носом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дј |
се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> |
дао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} |
ић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците |
ијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије |
и родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — ова |
p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, д |
ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали |
аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са |
говарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и г |
а прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га ви |
ола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p> |
на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те |
Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио |
р пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро |
али под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечег |
и налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, д |
то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће ш |
во.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти ј |
ени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове |
рено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби |
видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, гос |
то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико позна |
Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са з |
/> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разг |
а политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде по |
г зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од как |
евојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изоб |
е дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно д |
ово пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и |
е су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све |
.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чи |
јету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} До |
оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као једа |
а.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет н |
е што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за вел |
за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укориј |
свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је |
обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и |
нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, н |
е све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све виде |
и ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и н |
Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго иш |
улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде д |
г и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори. |
тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњ |
ем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — |
а омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? пит |
смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено |
е имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанск |
рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и пр |
му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао |
дач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже. |
то за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено мо |
српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме |
иња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српс |
се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли |
n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме |
тив оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну |
огледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико |
е; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морал |
Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се |
људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други |
ијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> |
Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше |
одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар с |
лиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога |
ше из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети го |
ра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> |
срећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође |
жајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с |
и се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, |
то египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једн |
и поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружав |
ично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која |
унце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некак |
еколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље ниј |
е доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њем |
те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске г |
као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјеш |
ћи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му |
говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору |
Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Ци |
е силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном у |
.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечи |
Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савј |
} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и |
на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би при |
препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло |
ачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Д |
ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у |
Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S |
— плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде |
вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који к |
воју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер за |
ивој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу. |
стављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати о |
звади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни |
прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и за |
кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на до |
размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за д |
а је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друш |
мам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та не |
био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</ |
прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним мал |
колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> < |
ана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода др |
себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нис |
ој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајес |
ст љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велик |
а.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једн |
кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар |
b n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи |
чин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима |
иоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона. |
гачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак ка |
аху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздра |
су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје |
да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Ка |
памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се п |
де право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се де |
глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне ова |
атеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, д |
и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпо |
о ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто |
Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када |
тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено |
знио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" |
ак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p> |
есте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Ту |
дино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријате |
ете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ств |
ретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странак |
ице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили н |
ежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овд |
е одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој зе |
л — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер |
се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово |
иви овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му с |
екада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његов |
маљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту |
а плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљад |
аљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником |
Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Бориво |
но виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је ис |
њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског с |
.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кра |
маљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када |
ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити бе |
аву, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повлас |
те на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од |
оџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но за |
цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним зап |
зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштв |
насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, |
и на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лу |
итизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику зе |
доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пе |
морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући |
бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу |
е свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гл |
к, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Ау |
и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се |
ом пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефанов |
м је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} |
страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љуба |
p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи |
стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S |
момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о |
це је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову ра |
кне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар |
тријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабљ |
> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше |
надежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} |
чи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији |
дати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, |
ука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S |
ера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом |
измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бије |
си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпо |
стојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да г |
ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опе |
>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца |
ена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, |
<p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на т |
са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаш |
овао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље раз |
уне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрч |
му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту |
етникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се са |
атки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је |
послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тета |
ојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина |
"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сар |
ало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштер |
е даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори |
зазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који |
на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <p |
НСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА |
ела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље с |
неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и |
ан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, |
политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо |
ладина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш н |
и, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама |
ници се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир |
ш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало |
Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви г |
едан другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати |
учно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само |
фе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста |
се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку |
даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — р |
о су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добр |
томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само буд |
како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, к |
ј слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, |
ажну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасн |
ори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд |
столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католи |
ах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изво |
е кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне |
к има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себ |
ци окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите ув |
ка и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир |
ла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изго |
</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, до |
е још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде |
и господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем |
теља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на др |
је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је |
ост, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку в |
списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опро |
притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су |
молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га б |
о неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијон |
основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> |
Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} |
знемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звал |
јатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао |
олико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да |
Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сараје |
Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професо |
S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки ли |
љевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све на |
их дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону пове |
с, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{ |
о да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И |
рају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала у |
дња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и |
бро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је |
један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи и |
те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеу |
уј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симић |
јесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који |
чекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе |
овор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сад |
рви пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједе |
чео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о том |
ут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали јед |
и и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се |
Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осо |
чела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу по |
о у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одм |
побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није |
извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то там |
гуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти |
чио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспосо |
у питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи |
итици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у |
ћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милости |
н, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попус |
све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и |
ли добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић |
брао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била зад |
ао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у с |
p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је |
де себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> н |
негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко |
привредних, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобо |
ао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књ |
нтипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго преки |
о говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} П |
о дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно |
путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а в |
добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек им |
и ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја |
у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, |
ити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друш |
етар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, |
ру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало опт |
опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успје |
те о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Бо |
, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно |
.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмија |
оривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у р |
о још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, с |
вао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувст |
ј вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, д |
учном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дот |
де ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутањ |
ало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и д |
а озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам ув |
читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књ |
просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрел |
квени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народн |
среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помог |
о, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда |
да и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућ |
вом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све ода |
да је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је ау |
у вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећ |
јечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре так |
вине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у о |
о би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјет |
а су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако у |
гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско пи |
ан од главних представника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, угла |
реји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> < |
авјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што в |
а земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са |
није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њем |
ност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је о |
ска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Влади |
ри у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске |
ико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједн |
и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европск |
вјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није и |
о, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш |
им ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили |
асушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић |
="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p> |
е није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препи |
ај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да шт |
p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго пре |
сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда |
олу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за дру |
е, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> < |
чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да |
, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом бла |
оке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је |
и познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпу |
/p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међ |
ра.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Конст |
/p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и |
Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите бли |
под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам каз |
рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си с |
, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета б |
ћа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је крат |
не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш |
оварати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио |
, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Је |
ења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како |
ити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и |
не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговара |
ђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но паз |
судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка ни |
е очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој стран |
во шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјет |
рпских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једн |
.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозр |
утру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима го |
љати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, |
за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџ |
<p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не |
156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и п |
<p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p |
<p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла |
ја омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p |
ашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Ми |
>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила сво |
ривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, диг |
ела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпи |
д келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским стол |
о сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} |
о листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том к |
да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих ка |
ијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи |
ина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не г |
севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требе |
, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и |
тва разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к |
какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијеп |
о натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, |
и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омла |
тати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> |
успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се те |
тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поч |
оше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друш |
тило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два г |
х механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, |
м одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очув |
грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор с |
знутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула |
ез тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десет |
мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, |
"180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови |
не Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма |
ђусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> |
рмоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно |
, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједон |
етак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте |
меље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било гос |
За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, |
ровидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко |
ћа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи |
а су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за |
има и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше |
човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав |
ављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својст |
ла лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд |
осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на сво |
и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљин |
ет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бе |
отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменило |
благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно.. |
ка лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и ра |
пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вје |
ад Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио |
ној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред н |
има, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забун |
је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. |
подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, вид |
плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима |
дрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l> |
прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у д |
на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Бор |
се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу |
јерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнут |
адин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вођ |
е унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је |
раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у |
е, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше |
им присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да |
више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у п |
слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност п |
ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говори |
ознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разл |
ог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошље |
рвог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљал |
лину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и |
да с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко к |
{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше с |
а и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, м |
е код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је |
зе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Борив |
је могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он |
осити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај |
сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више ура |
о се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му |
човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као ш |
моклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у |
pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свог |
и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одје |
омињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално уни |
рио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са |
упно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао |
ијеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше |
е прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме ј |
а са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отп |
сти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но с |
азумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Ш |
нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ. |
брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацк |
ња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама б |
а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и бијед |
орила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљам |
а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до ру |
p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на |
оздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Пом |
Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и ка |
дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде |
гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} |
2" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руко |
угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, |
х званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} |
за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност пре |
отрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <p |
једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим |
земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с |
епријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли |
оне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да ради |
то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако |
ли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у м |
чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питал |
не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не |
, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгиц |
атолички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори з |
е вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски н |
ити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцел |
дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим преби |
дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим |
а за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је мол |
сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање мл |
тићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитив |
прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама |
уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста зап |
главице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="7 |
раво приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске кућ |
дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, т |
се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добил |
х.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци с |
е, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од г |
да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више н |
лед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају С |
је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тав |
ве земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нан |
бама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли п |
аквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се |
свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пу |
ди и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја ми |
а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су |
18"> <head>18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним госп |
странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира |
р је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Бориво |
о расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада |
је ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха |
ове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понавља |
е даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као д |
рбе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бо |
први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација |
реко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити |
ијешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега н |
еста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио св |
а — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста |
ељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли |
су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шт |
мње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на |
ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњо |
јеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вријед |
човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судск |
дао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се |
пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Мусли |
и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима |
челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном |
акова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајућ |
позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има фед |
а прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би св |
коро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до |
у бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу д |
" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шт |
оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> |
себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву |
ћа, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се на |
евица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш е |
остре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и |
на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва |
прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог баб |
су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио ље |
маља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католич |
ско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљ |
заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Поља |
и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари б |
к у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</ |
са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, |
бер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и |
и и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвесл |
, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласи |
у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у |
инају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи по |
дстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђа |
Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни о |
муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите ов |
ког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Х |
сијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орил |
није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једв |
радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда ц |
о на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и |
му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Бори |
ћна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим н |
о баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} В |
овори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се с |
ним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} |
лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде го |
октор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој |
ами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фрат |
мали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих |
су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе |
заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори до |
жда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља |
љом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, че |
баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешав |
ио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све |
ло је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није |
ђени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али |
преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.< |
жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше н |
питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се |
војим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против Срба ко |
рифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, пос |
ковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је к |
јетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао |
/p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанс |
агица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим м |
страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк |
посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз |
ри о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани |
је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број |
врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикан |
а српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио |
обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто је |
p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а |
границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аус |
вода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ |
у.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима |
а је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} |
у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на |
о, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од н |
вдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још п |
ача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодни |
довима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, м |
ом, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге г |
ева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова уку |
овима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да |
/p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> |
угог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица |
оју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођ |
м позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем |
вјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и |
ио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје |
е.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве из |
>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господ |
интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Б |
ку будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си |
н; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте жив |
S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са |
еоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди |
/p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног |
ну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када ов |
непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сараје |
И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не рас |
дише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.< |
у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном |
која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n |
и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Дома |
ити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа |
јељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашил |
отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје |
шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непо |
т се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно |
О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио |
о да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} |
говора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је јо |
, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околиц |
стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекив |
скрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу |
да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијо |
вало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да мо |
</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно не |
клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није |
поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без |
догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са д |
9080_C28"> <head>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, з |
с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{ |
такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и |
="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је |
гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђоки |
ије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бија |
ве очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад |
један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Ми |
естаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас уп |
јеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господи |
"252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душано |
обротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на |
је великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каж |
би. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим |
е дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање |
ке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаре |
оже кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат бе |
крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су а |
.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз нес |
а чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери |
господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276 |
ају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишље |
висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође |
кривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непре |
ијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и |
поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке кап |
сли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу мо |
и влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење |
ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да |
рвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, |
апоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.< |
Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубаз |
ења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} |
јерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство, односно култу |
погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на к |
ао ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} |
јерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за |
ковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу |
Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дуга |
n="278" /> настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у |
м јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања |
да зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са пор |
иман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n= |
а се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив пр |
љетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам т |
бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријск |
једили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Го |
их питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледниј |
ве стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Ко |
— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се |
а.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху ка |
оче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p |
ни, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куриј |
да држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а |
ао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били. |
вног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, д |
него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска |
е, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, срп |
повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет |
брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само |
се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докто |
и Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин са |
лога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{ |
ужена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита п |
ора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ро |
твар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његов |
се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и з |
ечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се |
шењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће с |
дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише |
о узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити по |
одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сј |
и само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} |
ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе |
домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и жив |
мо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; не |
дина дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босн |
свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душа |
ак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица |
да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, |
ке наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права бо |
с доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по |
вске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искрен |
лу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} |
вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна ве |
му другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се по |
без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од по |
јевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише |
сти и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душ |
кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Дра |
S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друшт |
ушан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли |
чи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мат |
сели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетни |
бежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати |
ко — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под мемора |
/> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму. |
и непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које |
х и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сум |
и и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах с |
Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда |
воју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам |
ј домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио |
гуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог трену |
ло.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, |
— Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби |
То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p |
и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три |
кој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, к |
ер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у В |
опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљ |
љом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И |
силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је в |
а узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раско |
вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ |
отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена. |
нице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, наро |
у.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једно |
и показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенциј |
да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице |
ка, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да ни |
у.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко стр |
а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно |
публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држа |
>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо |
<p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се з |
"79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем |
рократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати ств |
Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у |
ародни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању |
е од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом б |
х савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић |
зик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да |
о се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Ок |
вета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан |
м тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићев |
га је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а |
; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У гра |
ахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљи |
, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваш |
>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му |
резиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж! |
Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом поз |
раје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То п |
изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је |
ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бија |
није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро г |
на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглав |
ежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — |
зним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице ј |
Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих |
ије видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном. |
е следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и |
а, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се н |
пустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електр |
итања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у |
дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог чов |
жњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Триф |
да гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна ц |
а је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врх |
ету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне ша |
оворио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим дост |
p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну поражен |
ачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— П |
усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако |
ели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Ис |
ешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ћ |
оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} |
а се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душан |
нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко гов |
овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјте |
је замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што |
Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ру |
више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто п |
гове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све биј |
евој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако рад |
ло пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но н |
за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га |
то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с пре |
едаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле. |
ређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи м |
ени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа |
Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци |
старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лиц |
е ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p |
p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вје |
и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори |
на подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га си |
S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кро |
то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштри |
ривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вриј |
ј трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешен |
а мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што |
ршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у |
ваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара |
им корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакри |
p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су |
то проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога |
ак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје |
, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајн |
која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>С |
о омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше дру |
>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када буд |
Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде |
, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" / |
ожете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никакв |
се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лу |
сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> < |
н Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијеп |
ривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n= |
.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господи |
сао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима спо |
се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ј |
престано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, |
три, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напето |
злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n= |
овића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинац |
— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета |
у се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. |
се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p |
беницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим |
га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио |
зраз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у |
ање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и уби |
ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мје |
а десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право! |
е ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништ |
заних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети |
ри, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија |
>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите м |
} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и о |
с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, |
вај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се |
бљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се уду |
ећином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послиј |
" /> приликама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један др |
чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан са |
схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари и |
у напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се пока |
твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код |
/p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог |
оји су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оруж |
једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им г |
ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изн |
ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце |
о, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p> |
е освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— |
тријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га н |
шо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у |
аним и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S |
има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног ра |
лаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="2 |
— рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.< |
м пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на те |
<p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио. |
ло дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се < |
лико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није мога |
.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно м |
</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше |
Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, |
{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, с |
а провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, |
сто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према |
чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску сла |
ти лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро м |
ачелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у |
<p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте мо |
.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица |
, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искре |
плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху |
ајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било кр |
окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то н |
итеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост |
ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојци |
е још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држа |
несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да |
су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог А |
, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — м |
је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом при |
ју о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави |
био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права |
„браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Срби |
p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, |
о и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјер |
је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, |
ичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге |
ово министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му |
арило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, |
нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост |
ма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Лу |
ент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем |
е.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно в |
ка дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све ум |
оло се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према с |
аса, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи |
војом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="1 |
оју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту м |
к, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они |
емље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у с |
ас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са |
ећ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцегови |
ити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубо |
S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p> |
оначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам |
мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим |
<p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативц |
ним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају |
p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се ч |
ла! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећ |
ећ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе |
дина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао |
је могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала в |
оту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Ос |
данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, д |
српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се п |
арајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се |
метао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно уда |
арод у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мје |
вима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то приста |
} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — ша |
окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан |
овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника |
Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало к |
Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљиви |
мио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да |
стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ |
ој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан кри |
грт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар |
p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај вл |
е домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш |
ем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој |
вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободи |
авицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема |
а црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је |
а, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снј |
>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички |
н, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Пр |
почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Рома |
, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, п |
на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли гл |
никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући |
да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну е |
елики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у при |
ње начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="21 |
ати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, |
у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и |
показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Са |
дговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 |
напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца п |
у и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у |
помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, с |
то се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Ф |
} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај к |
понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Ду |
оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и |
читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радим |
Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— |
јег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном преб |
цеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од |
ама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о |
и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаш |
ну, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у |
ужје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би кра |
ом случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су |
ла свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих |
жним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неи |
мјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није мог |
мље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородни |
се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са |
ворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотел |
авиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су |
_C14"> <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S |
хтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његов |
ебевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за ча |
државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То |
да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубаз |
позна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са |
мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговара |
де сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко не |
напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, са |
што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио ника |
та овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покуша |
, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их |
еђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола |
гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</ |
Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши ова |
причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом зак |
им мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до |
у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута |
ри још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33" /> <di |
и читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа |
ости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантн |
хну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш |
о — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим прид |
.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са ј |
се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подруг |
рзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била |
тојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када ун |
ијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, сп |
е забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом пр |
са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо |
кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове с |
јаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовје |
иментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, |
рисутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да н |
народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође |
преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</ |
тавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на л |
одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ов |
ако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође |
му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био |
а лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји |
ри гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадеж |
о.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врат |
p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло |
} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке п |
ју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јун |
јетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло в |
земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта с |
, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају мо |
а а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви с |
ганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви зван |
е лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како |
ични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнит |
е вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта |
послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смје |
тајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је |
е а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази д |
башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође |
нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада |
уго-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дуж |
о се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово в |
.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник с |
ћ кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијен |
ушом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пр |
амет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски |
у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далек |
цу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? ско |
ијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње раз |
ече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше |
ер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло |
показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да од |
> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало п |
домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} |
у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ниш |
ead> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и моли |
и.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише некол |
моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само ш |
бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозор |
Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га |
ка га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф пре |
вори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Б |
великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки |
ло.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је |
тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с |
80_C31"> <head>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је зн |
стано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му |
ла ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића га |
ли их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда |
p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати д |
арајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане |
, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су бил |
> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са |
силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајев |
х и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла |
акав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је |
ско становништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на с |
ње му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно си |
нствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа прво |
{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте св |
зо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори |
разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејски |
за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му д |
није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, |
син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <p |
војке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најп |
Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље срп |
ш није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетни |
ки сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тра |
свједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увје |
к Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, ре |
и и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, |
гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Ники |
на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, |
такао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хо |
е жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: |
дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ов |
римјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву је |
весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Ов |
а ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са сл |
евносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндер |
еликог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођиц |
а из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и ру |
е Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се по |
ост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одад |
трне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненад |
о и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса |
као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Ш |
убазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на свак |
д собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од м |
е један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско др |
читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако |
аџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сус |
себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.< |
стионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српско |
и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, |
знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и |
ицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски |
/p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласов |
ке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздр |
стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан |
евојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за ср |
ижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, |
јеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустр |
даред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају трену |
провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са |
а Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како |
n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? |
лазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет |
мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасм |
уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смј |
е нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим |
менила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — ста |
нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: |
тину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго зад |
сор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окру |
остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, |
е сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о |
напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске и |
и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на мо |
вег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејас |
тра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала |
ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављат |
} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, д |
а однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у св |
нову заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је уш |
но подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпи |
сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је |
познат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим |
вој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале т |
ичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хи |
према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика |
цу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице |
ке хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећ |
главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић с |
ог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима |
испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако ос |
че проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес |
забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако см |
еску тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно. |
е, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не из |
негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му с |
— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испи |
вем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у с |
гдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим |
ешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче и |
и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца би |
ј баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Ве |
з силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да |
пана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојк |
ничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином |
д за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у стра |
рпском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше ра |
пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једн |
p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова |
један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафа |
с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлењ |
џи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена |
} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пу |
да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем св |
о је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко ври |
асправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, ко |
нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она н |
другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко нави |
ано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да |
што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустриј |
ижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута |
н се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно л |
о, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој |
Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш н |
ија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{ |
аци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под |
Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се против себи потчињених д |
уштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Ан |
а се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестов |
боравило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење. |
? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>О |
лим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком |
еморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упу |
о јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој |
о чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Ми |
ело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјел |
1"> <head>21.</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Хер |
раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га др |
рпством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва с |
{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она |
Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S |
ило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би |
оришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поч |
дмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p |
вораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како |
воје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз на |
први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лиц |
лаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећ |
поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју |
гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са ги |
за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Су |
ил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кај |
о зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— |
же.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{ |
<pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер заста |
вјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва |
едног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га |
ац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У сво |
а топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе п |
оспођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу који |
на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати о |
о чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго |
Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем ово |
и погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица г |
доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну С |
ли“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кик |
ици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се |
ати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати |
а неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омалов |
таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопа |
по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двиј |
знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су искрениј |
ка а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су леж |
ришта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одије |
гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати |
младина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех |
у снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагд |
злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу де |
мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први |
д свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских |
.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, |
узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће |
е! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој поз |
ато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети |
устише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће |
аћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије п |
а бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> < |
Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста |
Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кри |
е отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицам |
тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> < |
атска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно и |
ађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за с |
ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разг |
А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се к |
— одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и о |
суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намр |
к орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијах |
азила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству |
бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се тре |
, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш |
То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочит |
а знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — стр |
оказало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срб |
; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на је |
Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак |
изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се |
да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је св |
10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити |
мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то ј |
з духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће |
јице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, |
ибадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — ос |
/p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> |
и у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута см |
а је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и кад |
атну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни п |
писта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србим |
једио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> < |
> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се |
неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу ч |
едан сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под о |
осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак зна |
ајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> |
у прилог једног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се осни |
њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумије |
овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће |
че савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се та |
а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га уда |
е увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све |
непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на уп |
бодног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој ж |
управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала прес |
; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љуб |
момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без |
вољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Б |
са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n |
било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је |
зраз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета |
ајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља р |
е, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије п |
а, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени м |
е није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S |
н.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се |
но хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У |
аба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не ум |
је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгој |
ујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p |
имају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ства |
и пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хр |
ј који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој |
.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорн |
зда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, к |
оривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</ |
илно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="2 |
де, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо |
поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Х |
како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругл |
удућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватс |
ојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} |
ху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио |
итање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде о |
рамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам |
така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, |
жна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијес |
и.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="2 |
ковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S |
е и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га про |
} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p |
косте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је са |
у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, о |
а, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан |
као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву |
и народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народн |
и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ |
97" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних љ |
игатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, ко |
ом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нис |
ов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један ко |
.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеш |
због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да н |
прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Б |
Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на |
апљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и |
вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно ра |
је чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је до |
з сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор |
католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног |
професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељ |
лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и по |
рости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на |
а Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог понос |
/p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду м |
ричао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католик |
ом савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи |
гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало |
о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој с |
прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни |
у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза |
јеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— |
данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div |
аж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</ |
те, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у |
<p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чека |
је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио. |
етка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се умо |
на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p |
брану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част ј |
аучила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у |
стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и |
ијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Ч |
Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитањ |
зира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје |
и Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, |
е и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајств |
је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима |
сти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином |
е ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још |
је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — |
шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни. |
ојих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број |
асабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се |
цу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим ств |
ичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, кад |
аз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} |
времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се |
истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — вик |
знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положај |
зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако п |
политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У с |
питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа |
х према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа није |
вила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то ј |
м да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на кори |
етињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ |
дина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспиј |
ође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један |
д чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим п |
.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће ј |
му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших об |
ип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз |
промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је ми |
а, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати т |
} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа |
с понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас упо |
мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према г |
су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдњ |
очиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{ |
ма. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије |
а, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагал |
ти то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају уви |
ћа. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пеји |
је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и |
викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослоб |
ошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде |
толичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде |
а је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступ |
се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало |
инуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се |
{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквени |
о ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, д |
рпства као опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски си |
, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} |
ро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — гов |
ели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.< |
виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватс |
о опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и |
вима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Фра |
{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјеца |
слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама |
уштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким пи |
="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су тако исказали сво |
срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их по |
ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је |
требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се |
и и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековн |
руге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје |
а вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су м |
ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјес |
увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се |
о се у политичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало по |
м мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, ил |
ер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докрич |
т, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чист |
жба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватит |
напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјев |
д вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима |
литичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено |
мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето |
јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, ум |
швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене вл |
ј госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чиње |
, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Поља |
p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Ду |
ла политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сара |
вјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако |
тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ства |
као до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата дови |
{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, мног |
да у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а |
год у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковић |
аљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и санд |
" /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То н |
.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе |
ве више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и |
предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фел |
иних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радњ |
питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако б |
адски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала ка |
а врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо |
сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, |
спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла сит |
дар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљ |
згледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих ж |
ше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господин |
оривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слобо |
протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх |
је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке к |
офесор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег ли |
ног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља. |
ш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако с |
и да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из з |
потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а д |
се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела м |
двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба |
ко.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати за |
судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p |
есити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би им |
чника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вје |
дје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ћ |
побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се п |
ра; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> < |
а се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка |
будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари |
ладић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} П |
оматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натра |
> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стр |
од њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасн |
о нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао |
вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру нало |
фковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примје |
ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо доб |
јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе з |
с промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{ |
је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омалова |
више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести о |
рић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Ду |
махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоно |
огађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — |
Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је |
то је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из |
о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балкан |
з пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с |
атима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело |
о што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском о |
ође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, г |
ево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала п |
и брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, д |
епрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и б |
ра, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љеба |
игне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва ти |
рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри |
мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био |
вјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, к |
<pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстој |
ао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхо |
очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд д |
оглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова |
а ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са |
горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија |
у брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вј |
о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независн |
помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важ |
ца је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, ка |
а крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе |
отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне |
управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Д |
све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао |
има брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку да |
сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође за |
ћи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у |
е љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p> |
све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице у |
аџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљ |
између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки тра |
мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је |
ма.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухв |
ху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и |
иљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага |
Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле с |
али народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учи |
{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то |
авоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би на |
м смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајн |
у овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево |
јатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да |
ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме св |
ате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемо |
p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако |
на омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних во |
ову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још нави |
>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом |
поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је |
о мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је о |
о да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као шт |
и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му |
дно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је поб |
{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и |
нутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Бори |
вај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све з |
а изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбаци |
нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен |
о кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Госп |
ш долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново пече |
свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад го |
онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одгова |
у за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто вид |
је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у |
кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То |
пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пр |
очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјер |
ило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је ам |
мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је |
говарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана |
ате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</ |
бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапр |
за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплака |
ла прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пас |
ну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоћ |
тровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митр |
судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа |
но се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до с |
страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{ |
ећ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе је |
нас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио |
јеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје сто |
руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени |
вјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу |
е та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих р |
гурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка н |
ти љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у с |
ла.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на бр |
n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарл |
с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стоп |
али Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Конст |
свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>В |
ку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p |
дрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у зд |
у, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и нап |
љала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак док |
адин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства |
истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијеш |
ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађ |
то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> |
по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" |
ас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ |
његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, |
рајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати в |
мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пр |
ивјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим |
но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег |
<p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а |
ши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџ |
гица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ов |
т, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српск |
е сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злоно |
ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb |
оче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје р |
зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече |
твари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, |
г модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, |
вост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу |
а <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјав |
рво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му д |
да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће |
шана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за |
повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и позд |
меном: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађе |
о се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње |
иђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са ваз |
нако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето ув |
S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто |
дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране неп |
к показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био чов |
и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у ду |
жао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друшт |
презан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ов |
он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође |
S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје |
но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро |
поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабу |
чекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније в |
у и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и вел |
>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између ч |
свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова жи |
е увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бија |
рлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одиј |
} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни |
јемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да |
вима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те |
а ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S |
спјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња |
о, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>П |
ових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началников |
аја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би |
препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је |
гледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> |
>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p |
рећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако |
узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не ја |
<p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се н |
о Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпр |
очеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n |
носа и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Г |
ој влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити |
о снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи св |
поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега. |
том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која ј |
лим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} |
них земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе п |
пита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан |
ковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се мо |
многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још н |
прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} |
и и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људ |
неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих бр |
аву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше бли |
јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој |
/p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла врем |
! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућ |
зији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог м |
ом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричи |
продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијес |
ријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред уп |
ше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а |
жари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— |
ања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднес |
ма о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодн |
и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му ј |
све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и п |
очитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте виш |
ена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> |
све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је поч |
јаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог |
ижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да |
а у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власт |
ма <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли т |
своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{ |
је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас н |
сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са по |
чај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде. |
е?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да |
, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовин |
ајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву |
ина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> |
га човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби |
о.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n= |
<pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који не |
p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан |
м би се могла свака европска литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе поч |
Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је о |
ј обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у дими |
охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа нек |
о, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, |
према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача |
, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо ч |
је и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти |
оре са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом |
никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њим |
госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је |
="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> |
помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зов |
и не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро врат |
ост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, |
оју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но вр |
излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџ |
ти; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све п |
обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјев |
тарије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Поглед |
еној <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Каков |
врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми |
<p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске |
тим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој г |
сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S |
и професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с ј |
S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као |
у и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба |
ајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано по |
ло.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево прв |
/p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И |
да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти |
домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бије |
јетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи н |
атом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава |
арајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога |
јао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепик |
p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих |
жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</ |
овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и |
.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао |
да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се позн |
је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p |
од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале с |
да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> < |
угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помир |
<p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десета |
ну за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на |
родом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом |
оје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а |
/> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — |
p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска о |
>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} М |
"304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга висо |
ме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознам |
</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако с |
нављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упре |
о газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p |
Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у |
ласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је |
И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не не |
рквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвје |
алек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, кад |
е нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издрж |
кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти |
ути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Е |
<p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете оста |
и ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег пита |
нама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} |
м круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Хер |
атку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Е |
тола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова ст |
краћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти |
поља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пу |
грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловаж |
да.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда тр |
народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљс |
кну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њих |
ада је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништ |
што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено |
страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се ни |
а Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— За |
ламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не з |
них земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та вл |
опут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кр |
ше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола |
та далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурам |
ћ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња з |
г дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужн |
у нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређено |
лађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен |
</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овак |
ве земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од |
ђице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано глед |
е цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао |
додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и У |
="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтив |
p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, |
до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за |
ао да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена ста |
говини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко гра |
пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив пр |
а.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних |
саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српс |
ај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му |
та није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај госпо |
привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други сте |
а и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком |
сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женск |
толећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне |
аљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као |
давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и нес |
несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> < |
о би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја пре |
бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове |
орјела земљишта од осиромашених српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне в |
дина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовал |
штао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и |
ик Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су |
собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душа |
младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <p |
нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном по |
твар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски ка |
, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријс |
се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, за |
и преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, |
ак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће м |
чи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да |
путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се диж |
а изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заишт |
о носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају |
еним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, ш |
је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да |
<p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто |
љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвр |
и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Са |
, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са |
чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; т |
а их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој |
овине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> < |
а наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи |
и завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, |
гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није мог |
розване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу им |
ад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опе |
чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и |
идјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опа |
но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова |
е великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше |
подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједил |
е слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ |
ако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухи |
и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро |
Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{ |
спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говор |
ње о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на чо |
евртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говор |
је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у ка |
агица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она |
мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жи |
> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан за |
ричала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разгова |
и Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Ср |
вјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" x |
несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p |
росједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплат |
Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и |
и с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па о |
се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и нап |
је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Прест |
а и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Ка |
им, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале стра |
кмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо у |
чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себ |
и котарска област, све куће званичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртови |
Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и ко |
Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико д |
да је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска вој |
иљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови г |
е мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити |
домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{ |
рена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан |
није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединстве |
Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо з |
питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних ре |
нак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недје |
ва.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде |
правду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Борив |
исто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се проми |
а.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најб |
b n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник |
Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна |
могуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци пр |
једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само проте |
ла дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> |
Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дв |
менуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат |
ве, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и све |
хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше |
} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичн |
н корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, ш |
вљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још |
е умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и н |
{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацив |
едномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да |
своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Б |
једника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији поса |
е длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива раз |
ајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући погл |
е ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој |
их званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о том |
ји се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, з |
ник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе |
ју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брз |
м приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме |
У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{ |
ђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер |
млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном |
уштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном б |
о саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири год |
рада Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог |
књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала |
бећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{ |
о први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у а |
д баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника д |
може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџ |
е указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше лет |
мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије под |
ародне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} З |
никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — К |
.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће с |
се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта т |
спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Са |
је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="chapter" |
аше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, |
се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p |
е.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија ко |
да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилаз |
ут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар |
или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нуди |
нција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну погла |
ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и по |
ан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста з |
и кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са ј |
и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у сво |
вој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и о |
лимаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Р |
странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске упра |
домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био |
Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} О |
арфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају н |
е васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату. |
е подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у |
с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свим |
ји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видим |
ује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар |
е да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан |
е добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима |
довске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту |
е: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да и |
културним интересима аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пр |
према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао. |
допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостио |
играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљ |
јеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним в |
сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Да |
један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег д |
рно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изго |
е, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гд |
савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, |
г бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем д |
, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у |
ју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање |
, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омла |
га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто пре |
ао да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Н |
, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута зајед |
ћ, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима с |
pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div t |
>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заи |
друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у свој |
на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозор |
ној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чеж |
асвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи |
зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда |
воје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој |
ко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар |
> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетк |
а имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке в |
мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо |
p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој са |
брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њи |
в судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти сто |
вој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково раз |
аде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно ум |
гледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан |
> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док с |
:id="SRP19080_C13"> <head>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића |
ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вриј |
ати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на д |
на, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> |
Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душа |
мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо забо |
м опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је |
амо од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај |
ао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио |
д сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} |
ља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на су |
роније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за ме |
тињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да ова |
вати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак |
ампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших ру |
ито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се |
ваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, про |
једоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног |
нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола про |
ићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада приј |
д важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину |
немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња |
ма.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни |
ажнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пођ |
много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S |
рига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој гос |
бољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> |
есна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је о |
ка Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздрави |
оварати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одг |
{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим сино |
наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, к |
вог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз св |
ти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту од |
ешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополити |
човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш |
.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и с |
овјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамн |
увши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе м |
Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамот |
о овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа ње |
лас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате о |
нијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој с |
о би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — |
p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствар |
оји се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на так |
није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} |
Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу пр |
, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа |
а посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито н |
ека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада он |
к је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизв |
ошћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>К |
чари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> |
као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла ув |
сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, с |
лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан прис |
.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвиј |
а први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p |
овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер |
е било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао как |
овања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека |
љена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та |
питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари |
управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове |
еше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми като |
а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити п |
оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n |
управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и |
и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као ин |
чи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та пит |
народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља в |
и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није зас |
рпска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и |
посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овла |
а у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може ви |
о најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када |
шану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S |
отину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро ниј |
оводошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показат |
и је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном |
аљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за |
би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмје |
Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо иде |
земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи |
а, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма |
Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе с |
званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме |
н начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јек |
ичких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо н |
свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом гос |
вој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ћ |
и, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући |
ти за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бр |
би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи прим |
р зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју |
на ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, ш |
, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако у |
школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже |
ирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је |
један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназиј |
.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку |
ој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кр |
држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјест |
г разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> < |
/p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајли |
ђу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.< |
стантина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Ње |
ић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иа |
рло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна н |
ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! д |
а Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек |
мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету не |
в српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрват |
птужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све п |
да је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и |
проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрв |
е остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Нас |
.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шестори |
n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички ради |
на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p> |
једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сун |
аједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенит |
/p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потпис |
ко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љуб |
да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо |
може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање им |
ви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак |
по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке |
на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се на |
рема горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику ауст |
у оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од к |
длучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај с |
оји се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из ро |
бу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захват |
хом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију |
затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи |
чећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb |
о купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захв |
ари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{ |
им гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} |
ишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Срби |
млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о не |
и — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихов |
ји је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пр |
ду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју |
мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p> |
рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог д |
, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Р |
им ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао |
нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које с |
разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онд |
са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифков |
н је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је доб |
жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— |
убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ |
о домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо |
у је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба |
оја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хаса |
отив, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад с |
на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим дв |
164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке виј |
уге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљу |
цима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гл |
преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пр |
руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује |
ражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се |
увство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами влад |
захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казал |
-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој |
ти значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљск |
овање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, д |
вршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново поша |
S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто |
b n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, з |
ја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} |
тјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под л |
до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа |
жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружен |
чио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био по |
упан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевој |
свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ов |
бро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу б |
нуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" |
у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фра |
лушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, |
ом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако |
Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав |
оривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с прав |
се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, п |
погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаш |
остића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о то |
<p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дје |
н положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у зем |
сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није би |
тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетн |
тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Ра |
нај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па |
итање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српс |
говори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне ре |
>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Как |
с узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да |
S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила |
нк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; ч |
да не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свије |
ошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и |
асак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Врше |
олитиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су је |
ложај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га |
по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје |
овину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од послед |
стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, |
ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част |
ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, |
а столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} |
ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомј |
се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душ |
шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Бо |
јничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени гр |
м је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани |
е, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је |
убимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није било |
ного, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само н |
нда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су п |
ве о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак |
смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type="chapte |
ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак о |
ски политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори С |
орбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до |
ће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и п |
е снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му п |
о ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ по |
Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њеж |
мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је |
рзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима наро |
слимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, лете |
рао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољ |
уше увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а |
о правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не в |
доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и |
и професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је д |
је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, |
у трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код |
ксибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота |
извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше ду |
натим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони осн |
ворити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми т |
аповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понаша |
средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Је |
роз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p> |
так за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и |
је свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда т |
и Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно пово |
а бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и д |
ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар х |
лици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој ср |
о се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте с |
м тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па к |
од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин |
даљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Дана |
тава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не мно |
жењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су споче |
рвака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и |
<p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као пра |
еша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме |
де уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздрав |
вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно ост |
а њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах |
Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Х |
е је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ уна |
Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се |
авно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у стра |
ој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те вели |
јечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничк |
када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворе |
н је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуаци |
а пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са |
кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српс |
ранк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Ду |
Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, угл |
и, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врл |
калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме не |
а.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати рије |
сећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Ис |
ано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже он |
<pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драг |
кама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други |
p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате прав |
} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећ |
викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине |
Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То ј |
ресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је |
ли, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показ |
џи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазил |
еби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Н |
себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</ |
е.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љ |
е, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у |
>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи |
.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Њ |
Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај |
ас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} Т |
новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби по |
/p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на |
У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем |
.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у |
игу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био са |
спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном |
>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба није |
.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету |
д како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Ј |
љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади докази |
се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољ |
га нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку |
ћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хват |
ти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе имено |
ућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето |
ста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је |
е земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у |
а појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком нов |
и ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у дос |
а и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одма |
стре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједин |
ћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не |
зи.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> < |
Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се |
вим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају |
и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјево |
, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и от |
у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема |
е, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер к |
епа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет |
едан <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И |
здрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког |
/p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава |
у.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Оп |
Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> < |
лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, |
се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На кр |
чким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор |
и сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — |
ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи |
е у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола |
<p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски на |
јевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим |
лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, |
адовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>С |
ост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, те |
име овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала. |
<p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, в |
пском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог д |
е капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео |
тријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се прот |
е мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Мор |
га никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека |
о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под |
и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који ум |
р се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк |
ћ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака. |
ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи |
муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслим |
амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живје |
<p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктор |
тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој |
p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни |
старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор нап |
Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а |
доше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Др |
ед собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је |
им мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне с |
не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа |
измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбољ |
наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест сил |
ат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте |
има и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одиј |
прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био |
тава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске |
убећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, дана |
ла том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакл |
авала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђа |
е сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Ниј |
и у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, ал |
ладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слуш |
} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, |
штрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер б |
јаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су С |
нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих |
вно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок ов |
се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све |
љиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле |
<p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, ча |
је је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{ |
шани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав наро |
добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцегов |
и се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у |
х бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантур |
ће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње насту |
н Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је |
ао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живо |
о вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом н |
није и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положа |
чи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — |
во омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће с |
кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу г |
сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и цр |
и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у к |
сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им пр |
гања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјет |
ије, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада |
аван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишал |
И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне |
дговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против |
главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који |
и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вр |
кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он |
све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није мог |
настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дије |
гово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега. |
Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то |
род српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим кра |
сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мисл |
рави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке дони |
— Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде р |
у сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко |
у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо по |
стима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио |
лавно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је д |
дјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта м |
крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није |
аше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S |
свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин |
на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више |
понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљно |
столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се стр |
ош већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе |
заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Нас |
вати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово јо |
права.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том |
на врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а |
<p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху пре |
а кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, |
здрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, |
ним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу ба |
је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну ч |
обе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали јед |
Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S |
домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— |
аловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им пр |
раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само |
питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај госпо |
се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнут |
илом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> < |
и — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још |
ше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један прија |
Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферац |
премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђај |
е ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом |
овела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе |
пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпи |
<p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му при |
она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> |
да свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не с |
<pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има |
већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, к |
ну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажа |
са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га од |
и Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и |
<pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и с |
ровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним о |
, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} |
шан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег су |
фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ев |
а <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморанду |
говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не |
у бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига. |
{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномиш |
ор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све стра |
дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душан |
вао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, |
Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не мож |
она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше д |
ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер |
пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се |
буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста |
асабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пр |
морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање |
јој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Бори |
и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се с |
Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— П |
скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на св |
одишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то јед |
шаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу с |
лећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Бо |
насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбен |
а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска пог |
а за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети ш |
и.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је не |
у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Та |
<pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и дост |
одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу моли |
о главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва |
тотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством |
емо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, |
дно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добр |
оложају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судби |
<p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека |
што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако по |
атеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душ |
{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва |
им званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну. |
да да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој ро |
— То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава! |
ма и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> |
слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаш |
бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништ |
е.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове |
не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону |
: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропал |
ваничника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики зв |
гог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, |
е тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадово |
је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} |
S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда |
му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за |
узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу |
ет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је |
е могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта з |
шевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада |
врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво р |
о ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и |
оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред |
и своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметн |
да, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима |
о брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и пос |
овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Д |
во је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? уп |
е се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не см |
з стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Срби |
једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко |
Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S |
ен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под |
раведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Д |
во и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чу |
по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из |
<p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијес |
мо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и |
е, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако бил |
међу Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских п |
Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p |
мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас |
деју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју |
— настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чу |
ато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се |
сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину |
ог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и пов |
ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног |
дину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> < |
} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зара |
овјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико |
?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Гос |
ед свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом |
блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена |
силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифк |
доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све |
{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима |
Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Борив |
де прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси |
стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погле |
, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека бриг |
је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за с |
оре према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишт |
емачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачко |
фковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта с |
искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све |
уки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за у |
Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша гос |
ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Д |
ки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је с |
ила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног да |
тевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> < |
стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се про |
а данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га |
подине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље п |
рно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари |
е написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима сп |
кама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу вес |
, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли |
ом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо гово |
ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме зва |
да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те |
тујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви на |
шта чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговор |
нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изго |
веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учи |
а, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од да |
данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ по |
ио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ет |
и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја |
ровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједи |
ајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} |
добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље |
ас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас |
, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели право |
слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову |
а заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отворе |
ски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} |
, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="cha |
следњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој |
нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, |
ости, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског на |
ку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Борив |
у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, по |
о у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до |
за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло |
ин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе |
а погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не |
и ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, ре |
једничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслима |
х чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показ |
/p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбиј |
аде, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа з |
ишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но кол |
јека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето бил |
у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два |
неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође весели |
о га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан |
гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вр |
као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сад |
</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омл |
руги нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много |
евин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Бориво |
послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док с |
тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино ли |
е је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање ср |
је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним љ |
ије могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју са |
омовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни |
аш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влад |
да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим т |
/p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размиш |
и изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјету |
ставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од ов |
Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага |
ати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћ |
и генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорнич |
њавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше |
слимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, к |
дина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у |
морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољн |
, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштв |
н Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити |
ју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник сла |
сећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механ |
, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куца |
аво шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа н |
авној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичн |
јпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управо |
равим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас |
опства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити |
тају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када дола |
уше, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> |
оји се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно |
д оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да зг |
жи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслуш |
оји су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, |
тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност п |
м државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да т |
госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано |
ишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> |
и, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек |
Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је на |
} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро сврш |
ерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није ор |
милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, к |
јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука пром |
— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакоста |
раљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним |
Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Профе |
{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде |
S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у |
вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, |
ебно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увије |
а бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити нег |
гао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са виси |
непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, д |
ешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за |
на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан |
оријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} |
то, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи |
ом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта |
— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се м |
мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно |
огледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у |
реко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу |
<p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука |
обити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — пр |
оправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци |
х директно затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он |
едаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гне |
шите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Конс |
авјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, в |
ј сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових з |
а ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ови |
нтин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и ист |
а је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају |
> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стол |
цеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су с |
ам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, т |
n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој ж |
е.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који |
p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас правос |
грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да |
дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља |
p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом |
с, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљиво |
је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових с |
па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам |
е до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучил |
оразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чинит |
искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице |
а.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ни |
н суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писар |
ије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио |
буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српс |
сетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна со |
р шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија |
број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удв |
аше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и |
о је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориш |
данице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе |
и фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас п |
католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок |
јеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — го |
кама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{ |
оворио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католич |
толерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије |
се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пре |
се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је |
грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</ |
те оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју |
како друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значил |
ан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у |
на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем ј |
во, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} |
културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније пост |
а и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — |
џи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у буду |
пском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима |
ош ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се |
тање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала |
га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и ци |
лушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичн |
Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када с |
да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ус |
фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступ |
српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије т |
/p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово |
ратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не |
нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сл |
м сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на чел |
рачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је |
а ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послије |
и у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, к |
војака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, пра |
лом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="chapter" |
одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да |
бог незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажња |
p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски зван |
ав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чел |
и.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању би |
равом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк преста |
овала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских врем |
лица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбен |
очео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијеват |
кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаш |
се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрес |
кетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то ј |
а је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између |
робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а дес |
здизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај |
вци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало |
ао да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, |
} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, |
ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили |
е.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи |
ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све на |
оју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите |
у све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока д |
ти корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> |
мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвоват |
гао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичн |
Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савј |
ана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски |
домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се п |
род поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у нар |
и, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ов |
чин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике про |
од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођ |
окрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили |
ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, ј |
ова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — |
љачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварн |
крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду п |
.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за |
равише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе |
већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојова |
стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језу |
кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Распис |
ег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, т |
је му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сје |
.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</ |
ер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> |
а страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова |
} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми др |
док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек |
у били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Фр |
.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми конач |
упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, п |
енише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на у |
прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што |
је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} |
све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— На |
честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочи |
новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог ново |
фковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам ви |
као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> |
дио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мис |
Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио про |
авог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба |
бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствар |
и, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије прв |
су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и к |
јим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак. |
и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје |
баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <p |
зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце |
те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би нез |
р, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело |
уго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ниш |
касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и ст |
pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одгов |
рви весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — |
м изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и |
пустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молб |
насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уст |
дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово с |
} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места |
и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли вид |
</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела |
да разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење |
оказа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до да |
цаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све |
себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову |
вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, |
читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих стран |
прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Сам |
Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S |
.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се ту |
нанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечет |
не тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаб |
хваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, |
крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије ка |
о Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, он |
д три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи гост |
да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром |
гоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек обј |
д дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинс |
216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних |
е и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде |
ник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несре |
н.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, |
сто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десил |
а госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душан |
један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико |
два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су до |
милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n= |
тао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски |
им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин. |
га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође т |
их, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој пред |
ћа бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташ |
аше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила све |
у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке |
тим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прел |
чки радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражава |
} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? |
>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и не |
учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако |
се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Он |
тању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304 |
ише решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — |
иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> кр |
под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав |
по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успј |
а му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Нав |
осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једв |
хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мрж |
— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То |
амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотеж |
аџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ак |
ење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке ч |
сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.< |
ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела |
их политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политич |
улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до дан |
о га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци |
дног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни ље |
унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на нем |
ај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасви |
ушан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type="chapter" xml |
редствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говор |
ага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово |
Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бија |
на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на |
ати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба ви |
</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; ка |
ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо |
елим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душ |
јале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, |
у побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заи |
е некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је |
кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се |
јети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гла |
ономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за |
анас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију |
Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Миц |
а се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцего |
јело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој |
орио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душа |
, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна |
ом пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палач |
и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из к |
та?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на |
их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут сти |
да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако |
му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - В |
м тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин са |
мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се ово |
домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} До |
м љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су но |
ршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је о |
да и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама бе |
упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знањ |
натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> |
се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још ч |
не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његов |
ције амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна |
и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало |
миру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту л |
="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствар |
извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Бор |
изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љуба |
тво нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, д |
пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n= |
савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ри |
глед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју с |
лазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кр |
говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати с |
ана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе |
не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо |
— једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи ка |
, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати |
одузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> |
према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим |
ш...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p> |
офесора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину |
едесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим с |
p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>Н |
у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрв |
а и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S |
не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се с |
погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне тан |
опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И о |
они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по |
ио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врх |
ајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прег |
дје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од кућ |
скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не р |
ог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила ми |
шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао ј |
цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова бо |
е руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни ка |
на да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу на |
ори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљив |
армоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица ниј |
гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео сво |
исам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам зав |
ши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, |
ђе тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он г |
њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мицик |
не — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило |
тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима |
међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко хе |
рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, су |
се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да сх |
јке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне пох |
ти се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мис |
вој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— М |
ји нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> < |
сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може крен |
— професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан |
ења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју |
} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати м |
овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n |
ас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с |
уд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили |
и, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се |
рати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: нау |
и лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она |
му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги н |
су имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао |
од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још је |
о је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Пр |
другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци |
рију. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа |
стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она ид |
е пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="1 |
мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око п |
а отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове |
је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица |
— говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иро |
слим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{ |
} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљи |
p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са н |
приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном |
олови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог и |
у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> < |
н, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушев |
ље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима пр |
и да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу |
то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске побед |
га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, та |
роз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а |
/p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору |
сецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према св |
е капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна |
мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри |
пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — заврша |
тида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да и |
ћи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> да |
, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му н |
не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је т |
тано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и |
ком брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривен |
а кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало дв |
знијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема |
више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој |
одо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говор |
<p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се |
новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду |
ослати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — ре |
тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, д |
сталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сар |
ина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у бор |
а званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за |
од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек |
цеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена сила, власт |
ења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахим |
ељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, |
ико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво |
биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен вете |
д је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>На |
{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18 |
да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два пол |
писана најновија дефраудација котарског предстојника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом По |
куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али |
у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, |
ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Ко |
јеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој ст |
да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест |
је све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.< |
ноги имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања н |
ени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској |
се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели |
д промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао ј |
ријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи кр |
рих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско распо |
мно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, ј |
вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што |
поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n= |
је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене |
ће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например |
са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опро |
е увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље до |
као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано з |
Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је к |
вом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да |
е!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> |
унета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све |
ите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</ |
есно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помр |
а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Ма |
овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до са |
оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— |
га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе |
свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се п |
га с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали |
како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није и |
чињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неп |
ш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра |
ан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се пон |
ева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најбл |
говори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Су |
причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу |
овори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић |
вица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном |
то, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пр |
ве непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће |
ве ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом си |
, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства |
да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој п |
љен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио пи |
ут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слуш |
ино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим |
а госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да з |
мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S |
<p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али кој |
ју.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и по |
че! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему |
се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, с |
ве је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} |
оворити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене |
те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут поглед |
ј, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио |
м питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам к |
остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према |
говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да |
<p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} |
е узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисл |
молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на д |
ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо |
у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Борив |
астер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Кад |
томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш погла |
рандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да се |
е неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n |
нверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам |
е Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно |
<pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгиц |
се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од |
/p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још м |
кнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи св |
е! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивш |
вљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство |
зда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо |
Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће с |
она табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи |
спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вр |
свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а |
>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; за |
ке куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријече |
брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавн |
а.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија ч |
земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хр |
р осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p> |
вој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, |
ама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражес |
, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа |
данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичк |
тједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло? |
римјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не оп |
огод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну. |
ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао ост |
Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазд |
о поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоко |
и ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је |
вјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјест |
у да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувст |
интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и като |
о намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} З |
бро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге влади |
им разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} |
вротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамн |
немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска влас |
и, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при то |
: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Не |
о с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљу |
осанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче оту |
</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно с |
је у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, в |
чима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Је |
авио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица |
у да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита |
кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Х |
је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алек |
.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и |
капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали по |
га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Пр |
тних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, к |
ава преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао |
абу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га п |
, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста кра |
српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај |
но, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гне |
два некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, |
ћи је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, ка |
улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао |
до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница до двор |
анас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S |
аш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знањ |
човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према доле |
роз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p |
, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је |
ознатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врли |
ма и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље од |
е у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом |
и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ух |
а се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} О |
љак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како с |
сношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, х |
сио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као |
протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране катол |
учавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње |
вориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћут |
ј поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други |
вјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се б |
зно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један го |
вамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но |
ко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и ли |
све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које на |
наја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} |
аштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Б |
ледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајев |
сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који |
аводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.< |
се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p |
зе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да на |
орачује границе непријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју. |
м сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искр |
е, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето |
смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за |
ревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер |
, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схват |
стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд |
бу и протест против запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пла |
аху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде |
у отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та |
дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би |
То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти. |
, којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корача |
е неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да раза |
са и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјеша |
сетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе |
казала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш са |
стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао ка |
рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служи |
} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине н |
ојничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих |
Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у ј |
непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и с |
му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије |
анк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљив |
азала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих |
ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{ |
у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див |
е износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му та |
никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име |
министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на к |
с ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, би |
д њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му |
ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдј |
се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније |
Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио |
S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често |
.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао са |
<p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима с |
авица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану |
есора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, |
ње у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се в |
друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени ово |
ве застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улаз |
е са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков ка |
признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човје |
унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу |
е коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности |
јеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што |
ривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај |
еговој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати |
о се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, |
вно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјере |
p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, |
убоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пр |
е и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка |
е владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друг |
/> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и |
из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у |
фесор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са |
> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши проф |
у ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше |
к у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног |
авао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних иск |
тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, занос |
сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову с |
да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако н |
е показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је |
је прилика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве по |
јеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и |
се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност |
се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нест |
сподар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала |
ма му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} |
ијатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се пр |
бором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица п |
е доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли к |
двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мј |
покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо о |
када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p> |
треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да |
ал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: |
ели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не |
је.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може |
ито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикну |
род, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да п |
цати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мје |
одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о на |
назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поо |
мужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208 |
чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату П |
х је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Бор |
почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, де |
{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца |
о пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{ |
ндаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, |
немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p |
дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>На |
Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у који |
ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола ју |
ве ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из слу |
.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетн |
авда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} |
дној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, кад |
ајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је с |
те код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи п |
фковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити |
тина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није позна |
смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер |
би званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазив |
шћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо с |
емачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни ов |
а омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је с |
код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} |
едочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја с |
странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам н |
а народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увријед |
увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога |
ма до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експеримент |
186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се с |
о је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а |
а мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој у |
својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро |
вих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када |
ема Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку |
ен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту т |
м чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска |
за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана па |
себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да |
.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све гра |
д узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи |
то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p |
ли.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да |
су ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на |
и да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; |
кушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати |
покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој аф |
Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумач |
ве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекањ |
х никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија стран |
у.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и излож |
> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стај |
ет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како ј |
p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> |
што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће пол |
тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на н |
ло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске по |
велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпском |
м, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао |
је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и |
гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек заманда |
оју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! м |
премна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио с |
Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима и |
тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту |
о довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне |
/p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро р |
ко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима |
а Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="27 |
т удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да ва |
се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици |
удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк |
овођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно пошт |
д ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозо |
Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава |
ад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче см |
ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добр |
нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> < |
тересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S |
Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, кој |
и, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се ути |
и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знако |
ошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И к |
безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад |
е заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државн |
ло чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћ |
лим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало |
то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у н |
траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ с |
му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма |
, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у |
рет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је о |
да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар |
- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедн |
е било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био. |
да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ с |
утри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци |
ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски |
чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{ |
рно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Б |
, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучт |
вори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} |
е куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, |
} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уро |
узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега |
особности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се |
ару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су |
стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће |
="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују |
а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Ч |
в савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p> |
двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен |
историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уз |
се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици с |
>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци |
траг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији с |
м питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана. |
и, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p |
ху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин дост |
ошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: ко је обо |
лико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га |
<p>— Десетар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе св |
чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, |
них безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не з |
која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби |
ашне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме ово |
учно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за |
мље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вр |
оста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мир |
та, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истин |
Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у |
ад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да |
ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа о |
ачаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но |
тава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попу |
а Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав ос |
Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико ни |
куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе с |
<p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио |
, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савје |
пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рука |
чио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лу |
пу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави ср |
ука, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женс |
{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано |
воје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала |
атски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према |
чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци |
Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влад |
ћњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва |
нула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта |
је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Б |
ције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, ш |
S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час зб |
м се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у ам |
шом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене ка |
нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно |
лаве славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских |
прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Д |
ика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босан |
а својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио б |
грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати е |
ке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Доба |
евом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије |
тице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена |
ећ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим |
не коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писм |
се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за |
ом касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врат |
Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто |
мућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у |
е био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први |
станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збо |
лимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Бориво |
разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи. |
есницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим |
у тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну |
ћ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело |
ин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{ |
све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао виш |
су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање |
/> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова муд |
59" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је |
ле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног |
ћању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="c |
вест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и у |
> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Конста |
увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још |
м ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „ги |
повједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан? |
хвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га |
упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Бориво |
.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово ос |
ати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар |
оја је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела |
се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, |
авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог н |
ице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p |
ушан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао с |
на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и у |
мо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} |
размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Не |
Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако |
207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак |
рне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монар |
из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико |
ногим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима |
ери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а |
b n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана |
је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем |
Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На |
Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не |
дин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се |
вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу ус |
млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! клик |
} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ |
ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p |
у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ |
лејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарај |
.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су наро |
и освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разг |
, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљорадничких питања своје зе |
ћ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће |
азији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда |
јискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Ф |
а.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада о |
и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је с |
ту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека |
, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бит |
бавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} |
ком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дра |
м стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, |
не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенско |
је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ј |
осни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Ср |
} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и |
рци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе |
ог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавал |
ад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дат |
је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, в |
а Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек |
мијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, к |
рађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно |
пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће. |
ким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић ни |
имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди чов |
док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би |
то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична |
ахтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја ни |
а у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужн |
своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти члано |
{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно |
милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног стран |
твар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим сино |
из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Срби |
т пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у |
о не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са |
змишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их пос |
тичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима |
е, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво дра |
е.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове зе |
љедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.< |
јети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабук |
о у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати |
нк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да огр |
<p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вје |
рити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам до |
ам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да ка |
S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме з |
мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијах |
догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све |
ему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ п |
Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја с |
ти погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сли |
ој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.< |
већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешав |
начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" |
о и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога |
<p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто из |
адовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Ко |
ио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјет |
, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно |
се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гд |
у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије. |
тељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, |
{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставит |
ку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказа |
и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и вр |
е Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све т |
и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјест |
Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово |
крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, к |
их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се на |
. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то нај |
аби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трош |
упирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само ком |
<p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се п |
<p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изг |
оривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још |
гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Зами |
има ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења |
им погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђ |
дмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху |
н прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није н |
, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је чести |
О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, |
су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} При |
међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањиц |
али дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, на |
pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли |
Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики |
адинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Јо |
а, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити |
говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљи |
му слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у |
р од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправ |
ријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Борив |
<p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват |
к Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас че |
у одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим |
да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане |
лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p |
може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још в |
ј предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, |
</p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професо |
насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био |
им усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чек |
из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од ка |
који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслуж |
{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладин |
е није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љ |
Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као пр |
говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— |
аљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Триф |
н Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља |
чно виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и н |
те увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих д |
ље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем на |
се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској у |
омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним С |
ожи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — |
/p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљс |
а Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране |
м то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но |
, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије |
копима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у с |
а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев н |
санске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој |
ра бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад. |
често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Ова |
е ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на |
а једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ва |
ава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово |
ју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан |
чију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
у јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гоми |
у да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брз |
с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону |
сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га |
и како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?< |
ада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да мла |
тевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога п |
нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, бе |
вршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гр |
земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb |
у биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком. |
не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се о |
твар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар |
а наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије под |
браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Сто |
и још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</ |
је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе |
ио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале |
једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостри |
ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад. |
к и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили |
га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништа |
Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари зат |
n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је т |
уке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина |
и говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте би |
то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, е |
оје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли |
ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ов |
p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и поз |
ебевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка др |
није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још д |
p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању п |
ачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} |
е допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све б |
<p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту прола |
у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле сво |
учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио |
На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчи |
ем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак н |
на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати |
} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно |
наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно |
прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав |
о доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n= |
х раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</ |
, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно к |
о за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању при |
брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костић |
, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па к |
еста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто |
послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — |
, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио |
што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један стран |
пасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, при |
два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, п |
а њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опр |
ведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један |
га, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана |
човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на у |
ласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд |
:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану |
у платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се |
а агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се ти |
политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих ј |
Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, ко |
и насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босн |
њих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у о |
и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када |
к.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног ч |
вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} |
Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му |
ње, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештава |
сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p |
не — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> |
такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било зал |
де отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, |
, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је зе |
а, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да |
Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58 |
је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, |
огло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријем |
нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женс |
е би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да |
но.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освај |
крећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она б |
ична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао п |
.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења ра |
јех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифко |
нас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се |
ацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза |
се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то см |
у, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!< |
јаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе з |
ј слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићеви |
је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је |
} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> |
позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове госп |
а родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни пре |
осподином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, р |
> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Јед |
едио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Чит |
орио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша ди |
оврић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио |
Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог |
} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио бир |
и, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: |
ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе |
арача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала |
у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручи |
м понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора |
говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да пову |
и; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцоб |
да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ уме |
на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао |
се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је |
е по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Ег |
олим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, |
дравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари |
сали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи ове з |
авог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје |
тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су искреније, отвореније погледали један друг |
од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} |
застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бир |
{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да уче |
ворило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да |
Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђа |
офесор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га |
сабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увј |
то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су гов |
очито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се |
називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако ј |
т полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први по |
ме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине мус |
поручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим |
гица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно. |
, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један |
је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је т |
знио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи дов |
једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао н |
<p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, |
да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла у |
краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као из |
оће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви пре |
лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје с |
овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади под |
угла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га |
што свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога. |
мрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим к |
разни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни |
тјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу и |
тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S |
странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете прими |
цири остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевој |
ного сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, им |
би најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политич |
{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, |
детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све тере |
је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној ш |
су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> < |
84" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у се |
ко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе зема |
се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од ње |
а дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S |
/> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети н |
о професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улрих |
шта.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и |
— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи друг |
де на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракиј |
> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се |
ијеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часови |
ава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господи |
, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви |
ајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар с |
евљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико е |
мрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слиј |
проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, |
н не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> |
воју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? |
} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теб |
у, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до проз |
спође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, з |
штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, |
ба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи |
ко искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању |
на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на ко |
оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето б |
итику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би ув |
гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, |
ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, |
адина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко |
брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су велико |
ма сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно |
них очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S |
врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћут |
— могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као |
ио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се |
Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и ј |
одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих |
е врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљет |
сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" / |
а, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир |
итала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас к |
ако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађ |
му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</ |
и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе о |
Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, |
>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све виш |
и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, |
ише намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затрес |
има, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један |
заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо зај |
т, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је неб |
се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смисл |
ед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме с |
е свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му |
настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, |
ћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први |
ва пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно једа |
стао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим |
оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњел |
рупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брз |
но, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје кр |
</p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све п |
/p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на |
ем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам ни |
имају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, т |
осједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велик |
заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче |
ти његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И |
творну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво |
то ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије |
Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћо |
када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса |
се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио |
е ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је |
ла на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда неср |
њу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако п |
но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— О |
у још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом |
pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, |
јека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, |
зно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} |
таше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На дома |
аш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјеш |
лије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај м |
нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је уд |
ад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби и |
ијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омалова |
га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као посли |
ата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди м |
овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени го |
није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи- |
</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље |
можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све сп |
о такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор |
вом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан |
и професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор |
ава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, |
авнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог к |
обар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због |
то, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, |
вица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стра |
ци, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као к |
из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чарш |
сног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је н |
ње, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, д |
рби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и |
у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као |
а је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене манда |
ина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежни |
ти грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше |
сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мат |
мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ов |
ћна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од ст |
але колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У т |
ђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много |
о се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то из |
је говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме в |
на, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана ј |
вију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај гл |
— повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило што |
та“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај |
оје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p> |
а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се дво |
ривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна |
бећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S |
тле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до са |
уди, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући |
ј влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одл |
потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, |
е бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли пр |
мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када са |
За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих В |
еленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вј |
угачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> |
Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас |
ишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит |
ад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал то |
је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душан |
<p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{ |
и за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почел |
већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, |
ишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да |
љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста по |
ог дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих |
о, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p |
ши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да |
да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и до |
естано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је иза |
де употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође пр |
о како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, м |
сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетн |
авославној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напо |
арио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада |
ке градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о |
танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се |
и начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских зв |
ом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесови |
ских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју р |
а накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућа |
ичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој |
ишта с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по |
бјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том слу |
ве.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страхов |
ка да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улр |
мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу ни |
се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на о |
не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом т |
оновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко |
наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита |
ослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом |
а овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу стр |
? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баб |
запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Ка |
</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овом |
чекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S |
скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се з |
же, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд |
у госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
ести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци |
едну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се |
, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних капл |
та, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело драж |
ва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, |
еног дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао |
ланине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно |
ојој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> |
су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се |
ог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде |
о га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
а и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српс |
ки вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све удар |
јетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут п |
заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су |
ика, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио к |
пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад |
који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана |
ифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протес |
Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранит |
било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Поша |
ивидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао |
мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним |
забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S |
га што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> |
</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влаш |
на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу м |
ајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, в |
а злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читав |
а у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа |
рет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде |
прави нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у |
и се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као ти |
адински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ п |
о права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свим |
оја је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Бор |
Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, првак |
говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладин |
о више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао ј |
ог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су |
инистар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио |
ињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма с |
ог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мрж |
пустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на неср |
у ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се |
на Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште |
има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав |
егов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало к |
није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку |
} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољни |
{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, |
орити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по |
е ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га |
а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неко |
ма и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и |
кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говорил |
зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у п |
себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из |
оје је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала пр |
захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен. |
еслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он |
камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина доз |
гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} |
дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало ус |
лица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје тр |
пази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p |
S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фу |
</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Кон |
p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и а |
суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле |
држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громови |
дара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мич |
чао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био |
јешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у |
динске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.< |
p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> |
арајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лук |
себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_ |
а песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, |
љама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да |
ихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтј |
добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да и |
грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као |
је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његов |
да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што |
самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, |
ном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што |
свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном |
У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се п |
-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, г |
у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, |
сподине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посм |
снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој ч |
ћ у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било |
ла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чек |
ама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из г |
Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у вели |
ође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у с |
едне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај |
најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна |
ли: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој |
прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледн |
уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјево |
, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица |
арочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} |
друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, кад |
да ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак |
се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде |
у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једа |
у се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и |
рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро нем |
све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>О |
сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјен |
му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живо |
непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а |
S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дуб |
/p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозор |
Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек |
ама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају |
.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неко |
чи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор |
и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој |
</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах нек |
ет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Кад |
рсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са ул |
иљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а |
атим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија |
се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару су |
брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи. |
тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвозд |
лог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по у |
етар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се з |
} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца поч |
ве бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуру |
хом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће |
дала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм от |
рај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се |
о нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрс |
м на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Г |
ачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гв |
са старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик т |
ашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак |
И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми |
угу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на |
ла свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред о |
граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио ј |
и.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n="287" /> зва |
се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ће |
е у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је |
рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Бос |
е отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наш |
ао што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз н |
ва нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне заб |
адне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он ни |
иљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камен |
ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и |
и смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - од |
. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разгова |
тепенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Бориво |
викнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — р |
ић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Са |
ло.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом о |
одине говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је |
еци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дје |
осовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све у |
ш се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, мож |
је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И в |
им би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смје |
уре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало пот |
вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим бр |
е сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Три |
ја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Он |
ед управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, |
ораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале |
опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџ |
наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књи |
еко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лу |
замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености |
ола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p |
ор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице |
рекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусје |
да опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножа |
дима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под имен |
де с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се |
дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао д |
Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никако |
литичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто |
оговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање |
е или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још |
из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је св |
променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омла |
кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ћ |
ви, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назори |
<p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут. |
-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} |
к одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му |
черас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам |
таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неко |
одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често с |
?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено |
Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што н |
ву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стај |
ласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И |
и, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени ј |
дјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа ис |
чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но |
фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну он |
<p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према |
{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани у |
ј задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљ |
а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовањ |
/> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- г |
гица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је |
ају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према |
а се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјет |
ао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и |
/> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и з |
{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова би |
="SRP19080_C26"> <head>26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа с |
окварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с |
и.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их |
рве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју с |
д ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем |
А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања |
е Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му ч |
о бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре |
се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацај |
ним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} |
/p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима с |
опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од вели |
— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гд |
а...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћ |
ијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак нов |
кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећа |
спитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} За |
сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да л |
о га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне от |
к, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на |
ријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и |
азим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјер |
звор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до |
види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n=" |
из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријек |
ака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше госп |
могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних |
ени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници п |
тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена |
као у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостио |
итавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Ду |
оју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали в |
Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш б |
ти наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и ва |
то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у |
у <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери |
аповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени |
тику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке |
званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он п |
Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске мон |
тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема |
родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцим |
ине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа? |
ауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n |
се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину ц |
оштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n=" |
а с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало с |
овништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима |
то немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Н |
морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економск |
огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало |
е за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опе |
, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове т |
ваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Три |
гате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, к |
се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Срб |
дао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставил |
ли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је зат |
ј лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узори |
војима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред |
во моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој прист |
радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажн |
руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, как |
правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и из |
о лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој пат |
161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све д |
ум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом обра |
м да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми про |
асиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду |
не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или |
и могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</ |
а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не |
<p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за њего |
на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и |
та би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осме |
отив нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправда |
ријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш |
веном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} |
пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отим |
пација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се |
еда, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а |
ан од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други који га је |
а, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се |
али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овла |
мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сара |
динама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности |
кву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, ка |
о више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предс |
јеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; |
е врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Гл |
пства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватни |
у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весељ |
уде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само |
ним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, |
етујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја св |
убав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом |
два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: та |
оја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упит |
, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Т |
г енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пунач |
и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чис |
унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то б |
незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом |
а, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељи |
утра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Душ |
н напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што с |
е се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских прав |
Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{ |
ји ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омлади |
ијечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омлад |
би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били |
неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече |
да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти |
ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни |
над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда |
S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум. |
авом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и |
има, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S |
ођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је довел |
е право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не пит |
ам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим |
разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, |
домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у ов |
већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закон |
има: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да |
то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} |
ријска против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када |
нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отворе |
земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{ |
с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа по |
орио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповј |
о неколико задовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпо |
истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршиј |
ме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба |
ога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, |
ан очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против |
чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је |
толичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слободе читавог |
чила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је ј |
} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и |
права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редов |
, што је учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао |
ла.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и |
воре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у |
ранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Бо |
ца</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застан |
се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој про |
ри своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго |
повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако н |
ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је |
и у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина |
ничник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца |
орби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Ов |
оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да зајед |
оштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина |
тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и з |
руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови |
пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима |
ало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског |
да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло уг |
олитике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево |
љи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је доша |
/> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи виш |
и својим познатим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред |
српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић |
и српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој |
услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господ |
ја су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> |
средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њ |
самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружит |
му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је п |
оји су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуц |
из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све ок |
и почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} |
у а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и вик |
обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. |
лила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да изб |
е и муслимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска уп |
си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те |
жњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омл |
и и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Је |
настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чек |
ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сло |
осподине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p |
а учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак с |
ом почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима ч |
руптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силни |
во још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас |
чао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топов |
тину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и ж |
но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се |
љство против стања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовин |
влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Душанове пл |
чних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се |
во као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да б |
да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не пост |
тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину в |
е не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему у |
дна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управ |
а, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један |
ораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но у |
, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао н |
?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахн |
Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али |
Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица. |
амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо про |
ародној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи |
омладине хрватске створила најокорелије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине |
мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под |
ојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да |
не поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дво |
, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога |
овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња ј |
емљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народнос |
ене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, ра |
н од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту опт |
и пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне м |
новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејманови |
аки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се во |
нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Бор |
тајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви га |
а и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се |
гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг |
вамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим о |
а ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је |
ругог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док |
треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до да |
ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио гла |
се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина |
наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљорадничких пита |
дничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута |
он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за С |
е било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се о |
призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему |
ј себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јевреј |
о говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору дад |
сор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрај |
тву многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чу |
еђу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но п |
ху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним на |
овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили ј |
с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће |
још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостиониц |
— И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говоре |
ио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам |
као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостион |
ов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијел |
те ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми |
да мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, |
икава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако не |
преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу |
бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из свој |
сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједн |
поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог |
жавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г |
у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике |
кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе виш |
ме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичн |
смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен при |
ам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још |
слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра |
ства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми виш |
аво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што |
другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од пр |
аш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, |
узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана го |
> <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаш |
вну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су |
сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хиче |
рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолера |
икако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сас |
>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану |
се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве. |
у сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута |
аиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом |
<pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почас |
е.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женид |
и се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брз |
ладало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већ |
о, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послуж |
собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто |
истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, ко |
м.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више за |
е онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спрема |
јевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пје |
је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, вл |
да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Ф |
Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан |
е Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> истин |
другљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набуб |
ростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај дога |
урно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да г |
анио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо |
о није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапиранос |
инити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке |
итичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, |
вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} У |
{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, с |
ривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n |
обили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли |
ме не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном |
га увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у о |
ан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није |
о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је и |
шан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада |
Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} |
обично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешил |
уши.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придруж |
публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и |
е нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једв |
Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво с |
говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у |
оспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главног свог сав |
</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијес |
а је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог |
ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему |
/> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави |
гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, |
растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Ду |
начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност пола |
свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, |
младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Д |
непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати м |
воришта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да |
ородицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа |
ника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде |
<p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто |
госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху св |
> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само р |
се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чека |
ове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући стр |
нције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне |
ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина. |
час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> |
.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако гово |
у сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак мо |
Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, в |
их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко |
који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у |
Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом пов |
воју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?< |
као, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је у |
је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице |
чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и пот |
— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се з |
ања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Борив |
се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створ |
трести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто пи |
лахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну зв |
и <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно |
презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на |
{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? |
у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропа |
чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Коли |
ања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, |
израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и гу |
.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под |
дје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје поли |
шлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њеж |
се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одс |
град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви о |
присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела. |
дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Б |
друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да |
шке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпаши |
ђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем |
ој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак |
маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>К |
емена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кр |
ице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се |
јима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост мор |
од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, п |
и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно с |
прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треб |
е, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То |
рења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступа |
, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора јед |
ет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу |
р брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли |
Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, |
в гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и |
пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи |
може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дим |
и су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их |
опела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" / |
се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрв |
рбин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин нач |
измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим |
ива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељ |
и, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једн |
бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</ |
овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је |
<pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одби |
је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра |
јдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од |
о Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријат |
чке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, |
е слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној |
вим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа пр |
ругом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи |
јепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у |
и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој св |
колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојми |
тињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у стра |
други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да на |
придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер |
урао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није |
греб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне |
рак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>С |
у и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне |
њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка |
лаву пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир < |
запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога |
ушан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ |
це поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој |
што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој д |
мо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче |
израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије |
а лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом |
ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље зал |
ше живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава |
у загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се |
ичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- |
ића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску ул |
прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене ст |
швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скром |
стимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} |
коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био |
мијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шешир |
и стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје |
ла сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала |
тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повија |
змјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба су |
роз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна г |
е вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари |
, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе |
е вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве |
говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чи |
у овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се |
сположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сараје |
лоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гу |
а неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau< |
Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети |
ову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесо |
ла Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оц |
а се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} |
вљаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваш |
амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити |
иступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— |
и обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке непр |
т товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука |
рњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров је |
да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" |
питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у |
школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се |
огледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије |
г шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустриј |
гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће чо |
ријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} И |
Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљ |
а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне шко |
ник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хи |
вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се |
јесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то и |
авши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање |
ју, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један |
могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна |
аваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, |
е за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој го |
овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањим |
његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом |
е затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на див |
и ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је |
стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао |
у гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и з |
{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је п |
се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог |
а пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она го |
.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И оп |
ту, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се |
, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промије |
када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападн |
ма рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са зво |
о бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и |
се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао |
„да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили |
мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати и |
ња.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хт |
химпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за пр |
а се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове му |
орале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове |
начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босана |
странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело |
Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p |
асно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, |
а професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показу |
.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, |
не га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је пр |
о сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да с |
во било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше во |
ћа.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела |
сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли ка |
ше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} |
ог тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам |
му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n=" |
да, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босн |
сли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадово |
ијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста јед |
<p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе |
ед се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју ле |
е да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим |
говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаш |
јати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећ |
и? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом г |
је је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и ки |
олазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је у |
а о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекуж |
ртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с |
у мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> |
из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} |
Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала д |
само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао |
а час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и |
и и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Д |
ити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> < |
о на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју |
устријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман раста |
Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчи |
оворити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Б |
се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више б |
пава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан |
м лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било дос |
још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио се |
и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разгово |
атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељ |
е могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску |
или се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању би |
вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевој |
нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако те |
и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нароч |
ј близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржа |
е куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба же |
иву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свиј |
Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне бр |
утић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјев |
говарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгиц |
викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијат |
е навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отид |
еволуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и уни |
чио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједа |
корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножица |
ранк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштв |
и.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски ст |
чи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица сту |
раза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, |
ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим |
ру да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране |
као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} |
је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S |
није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, |
ко нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и |
измјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се п |
угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођиц |
се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке, |
ање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту циј |
а.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка ни |
вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да |
и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви |
ча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета до |
хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{ |
живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјел |
рквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} |
службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети |
о озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у уп |
еда у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>На |
и још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор |
ортири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их ј |
е, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и |
је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну |
е бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бад |
Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако |
из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш од |
аче кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља |
они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто |
ти издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Свак |
но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или |
вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста |
3.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрач |
јед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сје |
гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на до |
S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а |
мо је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту ј |
мијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свје |
о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде |
вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај ч |
аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија. |
ика са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу н |
е златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зач |
<p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.< |
бра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само |
тили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Нас |
љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им |
/p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и по |
нжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта н |
удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли |
о све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу диг |
мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p |
укњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А ш |
дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине |
да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с так |
ле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје оч |
не у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од |
рагица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но |
метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили н |
траг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C1 |
о чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу с |
правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустри |
онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошл |
још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине |
понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда |
ајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо спораз |
таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам |
мо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то д |
и.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у један |
живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље |
ијатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк |
ико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, |
од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у |
и. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а на |
нички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења |
ема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби би |
стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси р |
ашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми |
предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не |
Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог |
м, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Ш |
е ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од моји |
озе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати н |
ј турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповје |
рени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много |
<p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - |
ође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшн |
Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, у |
Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарај |
да много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста |
ума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда |
се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и ст |
е и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} |
господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, а |
ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци |
е мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n= |
онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до |
ћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи |
има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у о |
није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш у |
није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћ |
ијатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих |
—</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека |
се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у ј |
мања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи тере |
/> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду С |
долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се |
pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господи |
.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносил |
диле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо |
ј стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сјед |
жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најб |
едела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показу |
падне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна |
а агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једв |
.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко |
S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне те |
а је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n=" |
им, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а ко |
/p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку |
ад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју чов |
људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Как |
} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето |
заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, |
е и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледа |
о да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајин |
ативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, п |
ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, |
{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у ко |
ложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славон |
се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор наставља |
је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу |
ватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S |
} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето доби |
.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{ |
за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврн |
ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" |
ебе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Про |
авље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам пос |
ве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмија |
џи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S |
рпске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се мог |
улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српск |
ију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у к |
жавних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на |
е и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под в |
арији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да упра |
Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић |
риге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терет |
ће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену у |
е више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала |
уђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А нај |
а, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове к |
у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Д |
виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванр |
ко туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас м |
="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видј |
адо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се |
свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} О |
саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце ок |
добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ зем |
ријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана виш |
лужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио |
аховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије |
својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Влад |
аће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Дола |
а чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи баб |
Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је |
статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав |
-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да неш |
ојим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће |
наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито у |
то друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за је |
ближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети гов |
дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло |
нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ст |
лан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успј |
ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће она |
/p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p |
све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Бо |
и врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај |
ли енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да прот |
{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља |
S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> он |
јаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако с |
ским нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пра |
и, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} П |
јета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је |
азда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и |
све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у ј |
е као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор |
дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше |
уштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско |
ма Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши |
шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни |
још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед |
то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе ни |
ом мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он |
с! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — |
биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и в |
е састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје |
и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за |
S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се |
треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличн |
<p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Д |
ледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пр |
Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он |
> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо д |
е о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.< |
у момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушка |
<p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</ |
смјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто |
кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов |
осадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико оби |
} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Бо |
ебе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, оп |
ру, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушал |
умијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи с |
дине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој уври |
авио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи м |
разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Чит |
ку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} |
се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама |
ача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, |
но утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он |
господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је |
нике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам |
добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозво |
То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и у |
једе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n |
ладица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегн |
и који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан |
ком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омл |
ве за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано |
p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, |
сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, г |
и радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао |
вој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Б |
ађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— |
S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповјед |
овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одгово |
же.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти мож |
овољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами ј |
говарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу |
професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао те |
ави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у с |
очајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви |
и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављ |
апиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан н |
ини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више он |
исао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о |
вдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="1 |
ојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судч |
нији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} |
ицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме п |
се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево |
отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} |
.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, к |
ио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред све |
људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском |
у и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друш |
овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{ |
<head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се кли |
их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за о |
ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу з |
до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У кру |
ефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала о |
су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао. |
е утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} |
што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде к |
ина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Бориво |
42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је ч |
још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да г |
>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонират |
и су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то |
вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам и |
народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа пос |
ао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у |
маљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумр |
ој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да призн |
{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стиј |
не га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је на |
Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Б |
јечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} |
лико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> |
ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле ов |
е и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, кој |
> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата |
се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу ов |
око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S |
евица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много |
то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају |
у само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш |
е окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и |
ошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друг |
то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави ми |
баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије |
без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за су |
те Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} |
само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, |
е, да србијански политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори |
нешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас оп |
њу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</ |
покојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни |
, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није |
оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може |
очекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довел |
овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ про |
х земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих |
форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју и |
{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у |
и му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро на |
е на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и |
ози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све |
ачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или |
адаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа |
/p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са р |
е из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле ов |
и у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и |
ишта нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Чи |
тивно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „друг |
тним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога виш |
много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске |
у лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе једа |
пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и |
ужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо з |
ј, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближ |
да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. |
израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери |
свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву |
ече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви мо |
ћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба |
шло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви |
ичим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује |
брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да нек |
томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у д |
оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајн |
опут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше |
три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем в |
оници.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке нови |
из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећа |
ма.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена |
олега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сав |
има лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту прист |
ве се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана |
.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спр |
ајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се служ |
дока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p> |
који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљениц |
а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из |
има народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је |
са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на |
е, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону |
чни њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство ц |
и онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у |
очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за |
ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} |
овати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чем |
и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у п |
} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох |
осјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему. |
бина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим не |
ећ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — На |
вном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владино |
ушан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к |
ито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина |
фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, |
етника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разред |
S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Превр |
ује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник |
{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S |
е и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забра |
еце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, с |
коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, |
е страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мис |
р би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се с |
миљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим г |
шану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p |
роније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та п |
p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правд |
е жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — преки |
ући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица пог |
ај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати |
ло разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намрг |
ну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као |
уо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета. |
рзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју |
итала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само |
е и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ниш |
<pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, н |
оји од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица |
остића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска вл |
али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов суд |
ткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те љу |
да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потп |
питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и |
ј Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина и |
ки овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.< |
ране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада уз |
у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се оп |
каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} |
зволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак вид |
и Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Ј |
одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви на |
Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменим |
е овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владал |
са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>П |
против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим |
неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин са |
је погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> |
ори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној ст |
курјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може |
Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права |
ато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} |
данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када |
увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и |
промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне. |
е приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у |
о вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби прот |
ше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даљ |
ре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељ |
кале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љу |
p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем д |
ћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте |
оличице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и п |
ијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од |
ао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сјед |
м нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ства |
жаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино |
рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако |
но и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти с |
ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема бра |
ме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, а |
ести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Н |
је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се |
е ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве |
за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је |
, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер |
ху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати |
ена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао л |
е нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба с |
} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се |
ло, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне |
ућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку < |
е јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p |
го, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљско |
нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{ |
гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба С |
му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и |
пски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не при |
хи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не |
ровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као шт |
Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: |
у је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану б |
ијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан |
ј будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, |
год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећал |
.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог |
имо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одво |
ично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Лов |
југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој |
м кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="3 |
иси су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и г |
елика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјел |
погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час |
ишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске влад |
имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Пр |
углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега |
у зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гл |
ри госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном |
ашан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је нас |
кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и |
т веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец |
{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који |
простио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да с |
ије разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савје |
ива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим |
едино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, |
старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у ра |
иковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, |
азак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</ |
удио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богат |
хер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш |
ивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах |
у мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и |
јетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љуб |
постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој |
> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потре |
, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p |
аве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусо |
здовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека о |
и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb |
нда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљск |
т.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, |
есор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није о |
е у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; присту |
гријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташ |
свајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му пону |
лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{ |
ном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била при |
пазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Ма |
ас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p> |
<p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говоро |
> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви |
је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о том |
лио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> |
антној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетн |
ађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са сра |
но за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погреј |
ски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како см |
зираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Бори |
Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко кој |
смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху ј |
ио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматра |
ароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није |
та жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p |
но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад |
ше пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријеч |
спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавк |
биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, |
и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом |
<p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим п |
ам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним |
љу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, п |
" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић |
ње на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, чети |
ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, |
то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каж |
ао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франк |
о тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је б |
де.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер |
а; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су |
ао да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; у |
ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет |
ници.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом |
доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако |
мо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пр |
у.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног ч |
уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред биску |
поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели |
уд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Фр |
а поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабр |
уо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га. |
за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Бож |
и је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} |
госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, с |
м устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту с |
рђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> |
наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маће |
кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо |
не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за с |
е.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Борив |
ке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколик |
и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се |
о више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић |
рата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају |
ле, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сад |
Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене је |
исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећа |
ху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен |
ански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко је |
ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са не |
че Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак с |
едан из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Го |
о забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше |
ге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је з |
су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милки |
оривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших риј |
а, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> < |
дама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне вл |
друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободни |
иле, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи |
вај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n=" |
стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— К |
, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа ни |
мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијест |
са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћ |
ду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n=" |
а наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би |
потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена пис |
оздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупи |
ом, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио |
ских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за |
и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутр |
нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог |
крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и посл |
олитичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи |
аборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме по |
пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку |
ећ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду |
звољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тон |
и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито |
ког вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да |
ашна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И ди |
> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек |
а устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корача |
а дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједн |
добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— |
еџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека уг |
најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодерни |
великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листов |
тупа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу |
ост, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратар |
ви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да |
уно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разла |
је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; |
зе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, |
сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, |
ажавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће поз |
ђанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енгле |
>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријек |
ци су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих столова |
дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно пит |
срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни инте |
једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас |
pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и су |
сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он |
што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко |
били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом |
четка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљива |
ве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим у |
ам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних |
и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опе |
има дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> гл |
ријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником |
и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да ун |
се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни |
обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Бори |
д самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ |
а, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење С |
ј Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столиц |
у аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим |
еларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одуш |
ри?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Ва |
већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба |
амо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав |
руштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душан |
но-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам н |
<p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка |
е рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{ |
ијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када |
да ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремн |
ал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио |
тије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — саз |
С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у је |
то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао гов |
<p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин |
а сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами би |
агицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо сво |
не да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народ |
и у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфин |
вор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из г |
ротив управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав о |
црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено |
во се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега |
без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали |
уће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шт |
мом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем |
е зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропу |
та, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! доб |
ас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, |
ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што зн |
Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због |
ука гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> |
се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} |
о, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом гово |
удала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њ |
с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи |
и.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Бо |
ире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица |
се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћ |
м и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Бор |
кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби |
за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ов |
оворила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе б |
Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, |
збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког друго |
и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> |
Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ај |
ођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати |
учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше д |
ивој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај |
</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера |
дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разу |
тихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном о |
ечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити сам |
друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> < |
</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опе |
е сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити |
право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, д |
Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — С |
/p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — од |
емојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривој |
> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.< |
аш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и ж |
много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком дру |
</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и че |
н правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено |
оје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио с |
— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утис |
гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи с |
ном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетн |
вљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S |
Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — гово |
га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушк |
вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Р |
овор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове р |
амо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао |
оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — н |
емирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га бран |
морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p |
ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p |
же бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако |
<p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској к |
тежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто |
играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сус |
им говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га |
аби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице |
p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{ |
тати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано диза |
искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— |
о другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина од |
зекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— |
ем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијел |
а ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— |
Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада |
Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари |
<p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Те |
а, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се пр |
прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен |
Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачеви |
челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са в |
намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој оста |
се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад |
ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај |
био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нет |
ликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} |
главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p> |
ковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет |
S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? у |
љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, |
још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са |
и сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само |
а ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије |
што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због при |
ејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о |
шки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је шт |
ше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте |
најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а ч |
лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето де |
таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о |
па, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газд |
е га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} |
ају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјери |
Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вр |
о Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи- |
и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи |
гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире дру |
мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном р |
есу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о |
ћ више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни |
чи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је |
у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело са |
јештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи ви |
, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају ули |
Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња. |
ог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већес |
а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да |
ир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за |
дмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао |
некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то |
едила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ус |
, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморе |
лите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у |
змеђу њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на кој |
као је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласо |
ним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да мно |
у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа не |
је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни |
ром на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се |
p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикрива |
р ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, |
погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој. |
захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви |
а — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, кад |
а, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Са |
еднички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S |
ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то ниј |
<p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милост |
иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет |
рукчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило исти |
руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га |
ђење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што |
е од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређ |
али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој каракте |
ља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, |
бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код ж |
Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виш |
м тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано го |
рили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта |
вај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас раз |
ивоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> |
и, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је сла |
лавама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о |
олио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а |
хтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз п |
људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најм |
ић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бего |
жасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут |
тен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај мило |
репатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа |
ти савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.< |
и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли |
у, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече |
г је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста |
киваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, |
о пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго ј |
едан други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, |
данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном |
рљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и |
ан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{ |
ма — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љ |
љаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Бори |
земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио зам |
орђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забе |
вију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спас |
ивој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учи |
њем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, |
иће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пр |
домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако |
>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног |
дњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непр |
а сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гле |
је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком |
Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да |
а, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише зна |
постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — ре |
ропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш |
авјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву пл |
е ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије |
таво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он |
амазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту |
шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари А |
> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} |
рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљс |
и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила свак |
пођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарај |
ивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин |
ијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, |
јећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође |
на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-К |
Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава пре |
ади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће |
ако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби |
, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он |
ју да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} |
, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p |
S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Ха |
дарима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако |
ају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хи |
„других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас не |
но им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван св |
вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је |
} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједок |
ио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а свој |
ини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио са |
и су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле |
ак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка |
полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег ср |
тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом |
шан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи- |
тресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у |
а без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала б |
о с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре |
многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117 |
ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги |
е рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће г |
мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Ф |
Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је п |
ричати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктор |
, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не п |
акаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од страна |
били шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифк |
избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са з |
Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро про |
је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не |
онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: |
домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мо |
екоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају гл |
а у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страхо |
ије свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у ови |
</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> < |
ам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не вид |
Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова д |
, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не |
о одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{ |
ори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не |
пирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифк |
ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско |
еде упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ко |
<p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да |
одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањ |
претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Борив |
<p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пу |
камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одј |
е очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је из |
шан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и д |
и-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестује |
вај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Ду |
е честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да в |
промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, |
неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p |
"83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су |
врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао о |
</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сар |
тволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времен |
ска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, |
о.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било ти |
се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо п |
коро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек |
наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту |
и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост с |
шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, н |
чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој |
ла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испет |
руштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса С |
р је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно рије |
је неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p |
кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни |
бина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини |
ер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Н |
} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, |
дера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбениц |
ва, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало |
ку Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен ч |
озив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас д |
с звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p |
ћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, д |
у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико |
мда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препати |
-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова упр |
претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и н |
аки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђ |
не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се ва |
ајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казал |
p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му гов |
ручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона |
чавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству ст |
едништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да |
њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{ |
е удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана |
поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени |
у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што ј |
аки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало |
све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у сво |
азрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролази |
и овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијењ |
младинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућн |
о уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску |
одним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако |
о и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да |
дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу спораз |
но и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције |
ија, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није о |
чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и ка |
ешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом |
ропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за |
оност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешт |
срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарај |
малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чист |
лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се |
се главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручи |
и са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско распол |
n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једн |
адједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} |
била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Г |
ст и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души |
нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има д |
1" /> <div type="titlepage"> <p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> |
рпски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо. |
веним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на |
дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} |
и морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вр |
му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичк |
ани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од б |
рговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене |
та?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађ |
ечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје |
ест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!< |
која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није поз |
дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га но |
од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се мног |
S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да прона |
сједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, с |
стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривој |
{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улри |
едну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Сими |
р је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован з |
ну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и |
.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран. |
Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало |
тита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних п |
смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице |
кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје |
у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова с |
дна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, |
положења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјес |
<pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом |
се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити в |
ова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе |
зни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијеп |
другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друш |
штву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је |
/> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била |
и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху |
ише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије |
енила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p> |
и ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се |
нтар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пр |
нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стр |
се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст гра |
да напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— |
а је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе о |
иховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав |
јника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски пр |
>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолета |
оше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, п |
абе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају |
а друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало |
а друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихо |
<p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била до |
напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" / |
...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, |
епашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, |
тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба з |
ине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја |
и и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="1 |
адине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално |
росте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајев |
се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, |
ћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево |
у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова |
као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици п |
а ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање |
41" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више поврати |
бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњет |
поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му |
као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да |
ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим с |
" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да н |
љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на ду |
ше разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Кон |
свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати |
ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Ду |
читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и т |
о поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће о |
pe="titlepage"> <p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</ |
бом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само |
с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућнос |
ресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вече |
ст електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдск |
у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинит |
лим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац |
турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сеља |
ства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се у |
у омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а к |
и за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да так |
г по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, ле |
еји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са |
на у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају |
сле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? |
пита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија |
свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јун |
разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило |
оби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама |
у ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уход |
их интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb |
е! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом о |
главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} |
е увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања |
пуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје |
црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је |
оро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> |
еше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и |
Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су |
ш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хт |
дрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикн |
бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се б |
вим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начин |
м прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у к |
а, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би |
} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, зати |
ца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто п |
вач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зар |
едним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штамп |
а, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свет |
ођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчин |
утку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била уд |
а.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, |
овим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих наф |
а не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља ост |
.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек |
> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној с |
ада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих |
је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њег |
хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на |
адних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородни |
пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n=" |
пит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Моско |
} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.< |
ио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га |
ле код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то |
ји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> |
у у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мр |
чнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овак |
вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на руча |
к се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — |
аваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком |
даше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су |
оје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуш |
"170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— |
тара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Бори |
у златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост |
ивој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заис |
ародне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, доктор |
д куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то прома |
шљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разло |
пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.< |
ски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју |
ли шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Ш |
да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — |
и брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету от |
ђе до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у |
вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска уп |
лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Са |
<p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћ |
га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред |
<p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле |
Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчисти |
едним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div |
еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, т |
се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна рије |
ј мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати |
рофесор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и д |
к — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, д |
е једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и оп |
} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За на |
у ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, к |
ајљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Гос |
е ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо р |
у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и д |
ио заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне |
по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи |
ружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку |
н се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на гл |
ан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Доју |
ао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби |
мјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва осл |
руге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је по |
поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! |
потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политич |
че јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, ду |
у у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>По |
и љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човј |
ајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Чит |
пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p> |
ање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стечено |
а њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би |
вано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва у |
ао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској |
ијеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а он |
.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а |
вског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегов |
унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавил |
ију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве |
ед синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, |
висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима ј |
и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} |
Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке м |
трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српс |
официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаре |
зненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражар |
зе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан нем |
за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјел |
ворио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетнико |
ну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућ |
дан другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин |
држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздрав |
јетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но н |
рава српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у гос |
на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} |
о хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам |
радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне |
е у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; |
вим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политиц |
и, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта |
ошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S |
маћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све гос |
у. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде |
ове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} |
Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја |
<p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођо |
си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p |
је се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је с |
и, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је |
ковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме дел |
тељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да с |
е једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сло |
{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при град |
и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p |
мородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омл |
рестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и он |
Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и |
остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифко |
рајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и пит |
љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интер |
лавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народно |
а сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p |
се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало |
траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{ |
стина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на с |
зора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је ље |
иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <title xml:lang="DE">Orient-Rundscha |
велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром |
и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— |
аху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— К |
дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва |
а у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо |
</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Б |
овјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ не |
гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрст |
а бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај |
рави, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назо |
угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, |
у ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирил |
/p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митрови |
ећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p |
, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражи |
> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л |
ед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бра |
е приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша в |
о говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су б |
раз?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота |
будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред п |
мо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми да |
лега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према т |
светљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског пот |
вјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи- |
јући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја |
ла једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала |
е српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити но |
о.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} |
<p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавн |
ке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} |
ску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му |
ила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро кара |
ти одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вј |
нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о т |
очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита |
и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незна |
оља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десет |
да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговар |
је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али |
а.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а |
и Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче рази |
што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа |
з Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује |
ења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, |
е, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати |
е додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничк |
ема томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, |
столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и |
p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, ал |
ио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но |
ши, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао |
о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну сла |
ивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="11 |
чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један |
ада га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с ис |
сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој б |
p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapt |
ки дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{ |
ронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупа |
од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што |
главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је |
но ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао |
— Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће доније |
о, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који |
ерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојално |
им је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке д |
јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кром |
Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Уј |
Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.< |
слу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школск |
Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Во |
{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову поли |
удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Да |
ледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички |
ини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк ј |
око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије |
арод, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других |
иједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан у |
оривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата н |
ог расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ови |
и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме ро |
та рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удр |
S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају |
ницу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад |
е на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S |
, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те м |
вати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и траж |
опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{ |
тичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све д |
недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта |
д госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непреста |
важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На |
Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлиј |
ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омл |
олико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се ми |
На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да ниј |
све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој |
ео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страхов |
одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван г |
мо што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за |
касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги |
к, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин |
, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} |
<p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођ |
ли пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Г |
есту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан |
своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но |
о је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам сао |
бљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио. |
непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано |
ваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав |
сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из |
ре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао о |
ка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хр |
поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари позн |
м, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће |
теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурми |
игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то с |
јево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео |
ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, |
и сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и |
ост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и п |
о што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје |
ота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Кос |
с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима |
живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живић |
азумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Сте |
ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Так |
а ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвал |
есто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су |
од аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опо |
а.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати јед |
и старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан |
и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, |
уке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са он |
p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала. |
зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не |
ривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— |
у и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И |
остић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи |
<p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, |
тво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до вр |
и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве |
рагица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек каза |
бљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и раз |
ој соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер |
днога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили изме |
<p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли н |
неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се |
шаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глуп |
кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> |
вјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није |
арајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће б |
шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ов |
а.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Д |
, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ с |
морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у |
ом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мал |
е кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти каж |
забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Ду |
пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" |
са.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на св |
н и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку ј |
есту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, че |
а свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Срб |
о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост |
иштили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Н |
се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог раста |
Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан |
оше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није |
е грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани |
А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак б |
е вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја |
српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретања прика |
авао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи са |
ка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше мира |
т угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођ |
славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као вел |
тлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио |
pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но |
ада се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један |
, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију на |
е трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сар |
би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div |
одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је го |
/p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмје |
који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена доба |
нику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зове |
задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p |
Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на |
ше раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и |
аљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се |
д, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и са |
> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Ка |
је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и |
па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица |
р се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се о |
а на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све виш |
же срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српк |
p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суров |
уђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам јо |
управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском |
све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Ко |
</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло в |
није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемач |
брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сам |
дњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен. |
ола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза |
ржањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душ |
е се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит мук |
баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољ |
ти! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је |
смијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке о |
браз, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему к |
шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не ст |
и у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан побли |
више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповје |
ишта важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас је |
еба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Г |
ко нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се |
а понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљ |
ша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч |
изала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да |
овић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин суди |
кле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али |
им фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, г |
опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са |
јеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује |
ним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапа |
ине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбе |
ине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на ми |
кости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашико |
ћи се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и |
у начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује |
S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му |
и долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да в |
ад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недоглед |
S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима |
ајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом иск |
одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требев |
пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполаш |
стављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно |
ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдј |
често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погле |
дно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и но |
упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом б |
ици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-С |
Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је |
о, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник У |
маћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, |
ски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извирив |
се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас сас |
ио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспр |
Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се |
аза се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише јо |
склици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} |
вирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стај |
се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је з |
упцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када с |
о као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" / |
м, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери |
.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи |
кажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и |
, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у |
уге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</ |
ци ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми про |
{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног ч |
уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човје |
јетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Ци |
дира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n=" |
ву земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стран |
.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давањ |
, посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође |
у свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавск |
Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! |
Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређе |
чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше кр |
ију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судск |
нио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће прими |
ом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најст |
д није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га |
асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на г |
.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу ту |
{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у ост |
и дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати једа |
могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у про |
е ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} |
ра, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ |
ку кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху г |
на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши |
анке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до |
ке гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривој |
Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно |
ествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и |
<p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касниј |
, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдј |
почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазил |
о га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p |
Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоруч |
Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одгово |
/p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој |
</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навј |
а.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, с |
у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед бац |
осни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сун |
дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свије |
је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови и |
г имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико |
коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је би |
баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски |
азухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану арт |
пода са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити |
вица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде |
есо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова са |
улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шип |
а Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених |
е поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас престав |
а.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природа |
даред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше св |
терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је |
ривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у |
а.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд ног |
о:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бит |
ан бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на ј |
узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама |
мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман по |
ева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од |
и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она по |
госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — |
Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протест |
о, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио |
/p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, |
пљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље ј |
убрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без изр |
е вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи |
лећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије |
орећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је |
к, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућера |
дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедиц |
вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, |
и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и |
ифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државно |
S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот в |
6" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођ |
ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем најви |
е нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше |
јеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин П |
ијечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској кап |
ах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је |
средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештин |
то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим |
S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајућ |
арале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која |
мана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог прис |
би.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говор |
2" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег звани |
мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом н |
ародне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвр |
бину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим |
душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погл |
p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, |
а све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p |
жавом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чин |
егама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе ј |
ародним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену б |
е пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом мела |
b n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.< |
ир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{ |
</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку ку |
уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави |
нашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро нам |
више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који |
рије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздравља |
да се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Б |
у их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са циг |
е горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеле |
нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — р |
сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко дава |
<p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за к |
аје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздр |
винама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шет |
један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпаш |
о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше р |
ику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p |
ском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама |
ијеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учите |
вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за |
02" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јес |
ији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> |
ead>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Бори |
<pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсн |
оривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду |
чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} |
але; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше о |
.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — поку |
дним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам дост |
у, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, сам |
с о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и њ |
, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже св |
ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се доб |
Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати н |
његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне |
на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и |
Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у |
езван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узне |
рата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата ј |
ности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа м |
<pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те |
смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умак |
ви!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша |
смијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{ |
> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— |
је јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, |
скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и по |
њен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> је |
душевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколик |
та починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{ |
и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакр |
>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђ |
млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да |
и се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да |
Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи ст |
ција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морал |
м, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и сти |
женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојк |
јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти он |
имјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово |
а згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више о |
.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је ст |
до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша ша |
и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом го |
— Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p |
није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић |
овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се дес |
сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозор |
сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здр |
ју о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску |
се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло ход |
о и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефанов |
оздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сара |
могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зације |
ило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, |
јећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој |
Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама |
је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, ко |
бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар м |
ви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умиј |
старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на |
ца су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но посли |
чања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољ |
х синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренес |
.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична с |
један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није к |
е много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви с |
и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Пос |
требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради |
остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сад |
госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се |
, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника |
ви шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, бил |
ћ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им |
у.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни |
ло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препр |
ака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле |
тавио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у с |
— помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што |
поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је |
на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се |
ратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано |
прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улиц |
че шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога |
свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да |
бавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне саст |
створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и |
лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сара |
за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се з |
граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима ил |
ао магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући |
исто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећа |
ана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отво |
лнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлиј |
послетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста |
је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са зл |
и посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и |
лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непр |
сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом |
а је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпат |
приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> < |
о и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у че |
“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. |
говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без |
на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио |
пом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сара |
> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до |
на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу вид |
ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читав |
{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељст |
ског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, |
пило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у |
ми путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремат |
је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби сво |
напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југои |
а му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— |
у и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уред |
есићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни |
етништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао |
вети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке н |
првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Х |
и?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас |
лонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а ка |
ор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио сра |
шина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпа |
као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре |
ав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позо |
љив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност п |
погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак та |
ако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда бе |
есило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{ |
Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи проб |
<p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао пог |
е војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може пон |
ка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново биј |
ере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио с |
{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек |
доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он са |
p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и раза |
ио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом |
це, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избац |
аш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и |
рвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекн |
на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} До |
/p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновник |
је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што |
о се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и |
буђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино |
а наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - |
ција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати |
<p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када |
е домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у ду |
ити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свира |
и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнич |
ш један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевој |
е нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесниј |
е опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу д |
а Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и |
ијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држа |
агано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао кад |
ођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је |
земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, |
питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно д |
е их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне р |
овника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с који |
планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчез |
ранк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искр |
, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољ |
ушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа м |
есет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лу |
дан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита |
ина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чув |
расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није р |
српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу б |
ти на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком |
понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, деб |
е домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађ |
> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само дру |
ко држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда |
пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није |
ље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, бе |
ас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> уз |
итаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у |
чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код |
ндје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, к |
странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да |
они.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велик |
је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кро |
нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава б |
сни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По |
p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној а |
доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div |
Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада |
ла у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато |
ерза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора к |
ини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, к |
и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединс |
омену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухват |
г нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом |
а званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем |
у били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, |
дбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност с |
ј.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ |
од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и |
влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо б |
имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини из |
редимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући |
нула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему |
говине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на бал |
ежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји п |
а су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне |
а нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељ |
ву, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су |
м господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још т |
во причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шканд |
цу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} |
у.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху |
елеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а |
учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, |
ћа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити |
и, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђа |
ичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се |
:id="SRP19080_C26"> <head>26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјеж |
ожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад |
рави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско рас |
ђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и |
оришту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи |
кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда |
а тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања о |
она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости о |
сној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију по |
ност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенч |
а је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу у |
рити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младиће |
за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} П |
најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у |
два мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшениц |
иједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да |
рквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} |
коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} А |
о проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан р |
сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права св |
ва и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</ |
се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се |
ушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривој |
паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону |
ло, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас |
у кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и |
> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опон |
народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида |
о ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту в |
н Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и ни |
страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуње |
м ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну ок |
од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан |
етаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све н |
тинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" / |
је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89 |
Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, ш |
гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему кр |
а није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указива |
ања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповед |
а ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се сав |
е трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је у |
крености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима преда |
ој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине т |
, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су се |
.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о о |
/p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, |
у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од н |
Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натра |
м димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри |
фалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток |
дати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на |
лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, |
ом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој ро |
е Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још м |
лски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за к |
ног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, н |
чер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговорени |
и овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштито |
канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без |
ј афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ |
томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава ка |
к некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, |
ово друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са |
арактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и њего |
орили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени |
.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежни |
уда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У сало |
ише пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жељ |
уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два к |
над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећ |
обједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар зна |
или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није |
савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева сво |
вјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херме |
ов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева |
да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрин |
— ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан од |
м деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Бо |
заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћ |
се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба с |
бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје |
епрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љу |
а поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} |
ашна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисл |
ио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће |
ти и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и мол |
они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и б |
је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новц |
акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријате |
смијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n= |
задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и дру |
то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као д |
Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци је |
мах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој пре |
ајбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p |
нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— |
о од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чув |
иштите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помис |
нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог |
охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао о |
господин револуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n="287" /> званичницима свом строг |
м.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит са |
> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој |
и бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два ор |
p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу |
о Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Борив |
дите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман |
ва заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душев |
ана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на мом |
<p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, ј |
изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да г |
љи бечког министарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети |
it="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај |
обише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све м |
ша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</ |
ак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више р |
о лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пр |
сте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дичн |
у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли пр |
ривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај |
ирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да |
> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га по |
овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио з |
надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационо |
е приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се најви |
чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог д |
к морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> |
>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му |
ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо ф |
остић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— |
— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се п |
ави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у см |
мљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да |
Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало ч |
тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевље |
без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста ода |
не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, |
и и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увј |
не високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме |
незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Н |
те, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одгов |
кти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ бр |
} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је м |
главицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више против |
вања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{ |
.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гл |
ају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га п |
Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма |
вај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је ста |
— Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— |
апатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској к |
S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувств |
у чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и |
дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакос |
разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући |
ш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење. |
атељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народн |
новања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} |
у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Приј |
професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманс |
разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званич |
ена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи |
, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записн |
и дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S |
оривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! |
е Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <p |
потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак |
еленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом |
воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све |
обиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногл |
<p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве з |
Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родите |
е савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— |
ифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба би |
не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, з |
владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="2 |
> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мис |
ка.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадно |
шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са мл |
ији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву сви |
када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дра |
љским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш је |
о потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све в |
је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право располож |
ло и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима |
ин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала |
оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила |
е чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се на |
ило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат |
ријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{ |
ле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њ |
рсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </div> <div |
тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није |
такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде м |
а, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за т |
брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истраж |
ри Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гд |
сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан |
олим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, |
ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бе |
н да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајо |
{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, |
примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешењ |
ник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужб |
Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <p |
и је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми кр |
p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде |
босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуг |
е бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног уч |
акав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове љ |
шио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође |
најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском |
, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> пр |
г.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, д |
амоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њег |
рамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји л |
лникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је |
о рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те |
гража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбр |
удућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се |
а није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поч |
буни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.< |
лети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а |
<p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту |
љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му |
лно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку. |
би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато |
ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радит |
л изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше не |
ој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег у |
о зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш з |
гу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што с |
да покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше у |
вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе |
ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Д |
пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад правосла |
е удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица |
е, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљ |
рагица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Дра |
о, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви |
ојури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближи |
си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зелен |
ењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити |
то се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, |
а, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се |
ко ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у сит |
Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаш |
огађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> < |
човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина |
ба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси |
о се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дје |
мотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — |
ревучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено |
му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Ду |
о су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дје |
ћи главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, |
Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у |
итав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у екс |
себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, |
на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење уврије |
позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као ма |
а дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завј |
или су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме |
ијеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за |
оштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос |
и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сад |
а не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли |
м језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, к |
е, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је |
ирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас су |
ајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот ј |
је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S |
здржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и |
у далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као ве |
роводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада |
једи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо |
p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене гла |
вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се |
> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам п |
>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више тр |
> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не |
је тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, |
ће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије с |
е примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том |
шу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам |
, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њем |
ње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и |
није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки ц |
кривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно |
к одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, |
и, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти |
<p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, д |
148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет жив |
р да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и |
тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се ви |
да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет С |
о ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља про |
се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непр |
ијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека |
које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на дру |
од мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и д |
се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и до |
аху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио |
е са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Кости |
, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али |
мет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред п |
мо ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје прав |
Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћи |
нчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је остави |
ећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вр |
ишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S |
Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино ли |
ечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате |
и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то стар |
но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запост |
огу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страш |
омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обр |
д стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учи |
зда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га |
тати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може неш |
Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, |
и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста раз |
<p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан |
странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћ |
о је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с |
у и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! |
свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се |
о читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ |
у, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових дога |
сили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а |
ра прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Т |
а и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово пр |
е Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рође |
овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшн |
е је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p |
као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше |
е напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се |
едан шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу |
т слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и |
погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица |
ије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно кл |
ачај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живо |
а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним |
војим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и у |
је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек п |
му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед. |
ах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нароч |
а се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо м |
оји су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, шт |
ио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је |
.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљају |
је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје |
ко исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда |
у играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и |
литику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињење |
ат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подса |
S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спада |
од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овла |
јелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} |
спођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом рас |
Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Фран |
асти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и |
хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то ре |
у, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, кој |
</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијоно |
ица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођи |
авање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} К |
е сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улиц |
а?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај м |
то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Т |
о спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало д |
зе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино |
ладе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на срп |
отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше |
а, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} |
који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више не |
вај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у |
то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по |
је оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих |
р Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учини |
слобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, по |
љака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење пре |
арочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спре |
за се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно уз |
ешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо др |
дични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, наш |
ршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме по |
иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако с |
маћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— |
су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се освр |
азонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Ду |
д и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, |
би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих п |
ећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако ово |
моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је с |
в програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво |
ове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај |
алазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевск |
— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су друг |
мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру с |
умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифко |
ћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — гов |
такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ гос |
вство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета |
емаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n |
неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини |
а јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их св |
т проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} |
да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и |
<p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада |
ратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов |
здрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши у |
ручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га |
ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите каз |
трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог |
/> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На |
аја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за |
е поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је пр |
ху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица |
угојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше рас |
мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нут |
ер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</ |
повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му промат |
на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му |
ођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судби |
зио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју и |
капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Тур |
ш од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и |
ао да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и м |
у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{ |
уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова с |
д узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља |
ање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадни |
зда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p |
то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичн |
о нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским жив |
</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> |
нула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, ј |
сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, |
и укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Го |
изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше |
и или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му |
них српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарс |
у тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела в |
боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним вр |
дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе боса |
погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има пос |
крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје б |
њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, ка |
и један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злон |
ј потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској в |
ни осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче |
и заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан |
; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љеба |
а престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкара |
олите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на |
љале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} |
ротивници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се ти |
их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао |
дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стоље |
таде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, кој |
дје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — та |
ек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше |
ну се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може |
брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто мала |
, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спази |
прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се бој |
ијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, |
сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје |
авица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а ме |
кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме. |
застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах |
стог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничко |
, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико |
прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву назва |
у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних о |
вор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо јед |
удија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врл |
је свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочит |
{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.< |
ца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улри |
Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S |
ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјест |
/p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао за |
ло. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како с |
ј, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити |
сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непреста |
>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити |
p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112 |
х пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никак |
.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када |
војевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право |
брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке |
ј школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — |
ијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају |
остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само бос |
м искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, с |
сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друг |
о и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско дру |
да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треб |
аштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Ев |
м све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческ |
"147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гла |
одовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен |
најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на |
е може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло |
и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио |
n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи |
вља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико |
подо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се с |
ло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се |
ови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљи |
ан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљ |
е тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, у |
није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређи |
<p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душ |
поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и |
ине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрен |
ле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на л |
је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насми |
сти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босанс |
а при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p |
дину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из п |
реће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Због |
дим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с |
купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио. |
разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право при |
у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, |
{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на он |
ану.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Био |
ше, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат до |
вари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Борив |
рђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати |
на култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима |
воју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево |
с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на нава |
ше понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у |
да се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти |
им потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова з |
ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146 |
асмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао |
ише није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држа |
м се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. |
, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната |
ста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то ј |
и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није зн |
најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет |
овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје |
владао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба з |
ебе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. |
Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гл |
ровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета у |
човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о не |
р су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјега |
/p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио |
а Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгл |
мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа |
кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјеца |
ћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно о |
ли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краље |
и један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— |
овој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњи |
о занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чин |
де сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приват |
да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само с |
а Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље |
аки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи ис |
познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није |
ој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустриј |
обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег д |
фесор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Фр |
да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је |
аде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе д |
о шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућ |
није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си |
чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздра |
умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју |
о га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разг |
вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но и |
ај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево |
не, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма |
пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Св |
ослије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запита |
лазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се |
p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није |
другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенил |
а мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим. |
во, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</ |
за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру ау |
е је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p |
а и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се ску |
<p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пак |
већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши |
ма погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по вел |
276" /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише р |
ст према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Т |
љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност прем |
, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чуд |
еди него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када |
жни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узб |
ор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажа |
а.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, |
е све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад |
>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си |
ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш |
Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех |
земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме ув |
јећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Срб |
кој гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај. |
обности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда |
!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да |
случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби |
ио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој |
кције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф с |
</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмиса |
поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говори |
овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Бос |
инама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјерова |
тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође |
Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извинит |
соких мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријеш |
убље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дош |
, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непо |
- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта |
ма јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги |
утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што |
саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не |
ивио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио н |
о како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јо |
рен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — ј |
их даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца |
S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна |
Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од |
сите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога |
вом ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} |
а, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али |
а је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао |
тика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у о |
је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А |
тниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет о |
тједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао |
шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете м |
нула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она |
ичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се кос |
} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва т |
е од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спава |
дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу |
је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" |
и се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику |
рати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</ |
он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Б |
лекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? |
удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети |
ер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, |
жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине ве |
е и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За |
за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу н |
уме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са |
прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из је |
ске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао |
ога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато |
дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, |
разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се |
захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду сам |
S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и |
азговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја |
ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступ |
и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи |
ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући ј |
ам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине ко |
н Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова |
рамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким с |
идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или д |
{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу доктор |
товареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све |
, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдј |
е мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом |
ежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки л |
до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створит |
еж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од |
младини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам |
ане од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, ду |
глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотри |
и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S |
...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; |
би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и на |
у правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну |
>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видј |
се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, шт |
тично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни п |
покон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједник |
ког ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно од |
којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, |
ијатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустр |
је и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спада |
ме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} О |
S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне |
а свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили |
p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин П |
ивој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то бог |
справљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али |
p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући с |
је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драг |
ењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја |
би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} |
а га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мисл |
бео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо |
ри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би м |
ки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може би |
е побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питањ |
ије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— |
аш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p |
не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како |
свим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велик |
толу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке |
овор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита |
и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сје |
ођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом |
ог савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости са |
да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше м |
вјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се по |
није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Н |
уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је поч |
и су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмов |
да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Борив |
.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} |
рити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су |
набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано |
м стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу |
цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, вол |
ки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадни |
тију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се |
осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и |
S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> |
таје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загри |
пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити н |
е те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити |
ебе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати ист |
ката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви |
у: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учини |
оворе људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобуче |
накав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Д |
утати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, |
исли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбит |
одних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем |
зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој у |
лобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и |
ећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угл |
се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насм |
је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед |
ига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи |
у гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех ме |
оста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љу |
а већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан г |
овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек мор |
ена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке |
а на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећ |
а</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете |
и се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га удари |
То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни с |
арати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би мог |
ј са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душ |
о ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко на |
и се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је д |
рвативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, к |
бе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учини |
Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко |
: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун |
о цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни |
аудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лис |
коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха |
као је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када по |
роводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље нико |
га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, шт |
ја.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који ј |
p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" |
љи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсј |
јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — на |
ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби |
в Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер |
умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало |
о се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио се |
цеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је доса |
не гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслим |
ерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског |
рема коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се |
мамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова |
е девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Прему |
тељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стоји |
да попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју |
је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, |
рекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ |
мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Срб |
тских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер |
лио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници |
а хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему н |
болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као |
жно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима го |
итаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин рије |
морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му |
толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни тр |
Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке |
м казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у |
иштвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљени |
здор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босан |
} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли |
порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо |
е по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, в |
слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год |
а, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као не |
Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније |
би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S |
тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда н |
уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође дру |
сподине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами |
срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, а |
њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, к |
ше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, ка |
да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам зема |
>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадон |
га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема |
ного — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити н |
год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми |
ћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чу |
ла је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза |
омјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једн |
од собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како з |
козвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо |
која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као стра |
силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног |
е дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро |
ваничника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског оф |
да у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} |
љеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздра |
весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— |
Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјес |
гог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић |
, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савје |
ви Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на о |
, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, |
к.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, п |
ста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139 |
е противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује |
лекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасн |
о расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и прија |
один упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо ув |
и.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље. |
кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се |
само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањат |
вор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} На |
, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној з |
ање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану распр |
о сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево глед |
љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Др |
већи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне. |
вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то доту |
ом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у пит |
цање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже |
влада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико |
е.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у баб |
ан овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу до |
има што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да |
има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше о |
једило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да св |
љска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних зе |
ја, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с т |
тио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој мемора |
а разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Срб |
у не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делега |
јелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, в |
акођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких |
о иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не си |
па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и |
о мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чи |
доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од |
Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје брато |
ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ е |
јем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и с |
едан другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од н |
у натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њим |
и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — п |
</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зач |
p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он |
толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена |
у једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким |
рема том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа |
лики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших инт |
ожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена |
танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслим |
> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је ч |
ћи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S |
{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усу |
сти с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано |
Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушев |
и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махал |
тник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се нас |
је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све гов |
ина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Бор |
ци.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори |
/> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађ |
еф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити п |
теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој |
личје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насм |
заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као |
ораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањ |
ивахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава њего |
и данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске |
128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити з |
</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то |
ио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро |
м баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске в |
} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p> |
аваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас |
савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај |
дне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јав |
вога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у |
лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад |
амо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Ку |
нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху |
је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упи |
рајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и |
рзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но наро |
ет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје |
едаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше с |
, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — д |
г шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о че |
ане, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља |
цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране |
сти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка |
ај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title |
селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме |
би!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху |
положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око |
ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњен |
{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увла |
једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се најви |
смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за нар |
— говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, |
и Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим стар |
о је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувств |
е све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне срп |
едаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са ви |
цу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љев |
створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нар |
ид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманил |
а шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалто |
а...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захв |
Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за б |
ба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустр |
стави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слобод |
ке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи |
илом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше ув |
ике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, гла |
ди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш с |
ед са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај |
вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутр |
анџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у |
жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци |
села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{ |
ог одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! ви |
фесора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима |
н био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне поглед |
</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фр |
ци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричин |
е знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрес |
ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекн |
>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет |
p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стеви |
аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се |
мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле неш |
анина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе с |
омовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе н |
, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у |
с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је бил |
е ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свј |
отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијен |
те и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих |
чајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске |
и. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говор |
утин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђе |
млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири |
стала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу с |
ољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пош |
к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ри |
авише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће бе |
на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{ |
{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји с |
сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О н |
љивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг |
лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге госп |
е звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, |
оки, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача |
ог стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним ф |
стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко |
а Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као |
ам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочи |
има и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и н |
угих разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се ка |
лиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сун |
вни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анон |
епши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, ко |
о доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало. |
се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њ |
мо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови |
— рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учи |
а њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба |
орави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, |
коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у сти |
кривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије |
е бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне |
ци говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу. |
опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и у |
ушан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас |
оград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом |
на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас |
вом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица о |
едног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Фран |
ио је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла |
узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару д |
има је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се г |
је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двори |
нце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, |
S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер ж |
<p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај |
Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и огов |
баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се |
ела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се пр |
ших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један о |
</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земљ |
Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје с |
о су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би и |
.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајев |
.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, |
је ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још бил |
дје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти. |
овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдј |
d> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у душ |
ти глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се о |
се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао |
едва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како ј |
е, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, |
забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост |
поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода г |
а би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља |
и младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слу |
ин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, |
е у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија |
ина.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са |
на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш с |
м смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарај |
иљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фе |
се с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације |
долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије |
се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, ниж |
били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне фи |
ким тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено |
егову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од |
ија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни |
ћ, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостион |
и накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, |
о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред |
о знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb |
а у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч? |
овао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србиј |
рпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фин |
српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друшт |
је зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако |
Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Так |
овори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачк |
и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате |
јући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон |
налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Ве |
о даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како д |
шан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у |
а.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, |
озденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава кас |
лијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и о |
е букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) |
е ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери прис |
им за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> < |
ами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућуј |
дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у с |
у, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</ |
глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда |
<p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, д |
и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица |
де, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилаз |
рање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се пову |
а га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је з |
дпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на њего |
стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> < |
.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> < |
с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много |
/p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштов |
младина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или |
походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневни |
нк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех раз |
</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женско |
к и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А р |
ћи, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се |
заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе |
н мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се нал |
повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се некол |
, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао је |
бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним глас |
ек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Кос |
рао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Гос |
ланови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун |
ахтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у |
вице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" |
министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов п |
да ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове |
ић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је |
ње.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим |
је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у |
и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде |
православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, |
е преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену |
господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене зах |
се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто н |
здрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у с |
окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаш |
о вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате |
бојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обоји |
приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо кол |
но изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} При |
ајзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу |
ричаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Бор |
p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" /> < |
шта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говори |
ивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана |
је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље в |
пски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и |
слије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не пре |
и.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Реп |
није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Б |
овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор |
ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим неп |
ивље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забав |
е из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења о |
а у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим љ |
ане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показа |
рифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор |
.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као |
не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче с |
в мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, пр |
а и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дј |
сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и |
, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зн |
д купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висор |
лите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Пр |
колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да ј |
Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред м |
онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један |
p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет м |
рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S |
ојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. |
ати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му |
знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанс |
head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу |
дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано н |
плаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> |
ј.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је каза |
, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао |
ега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се ово |
Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, |
.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начел |
и.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах п |
Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што |
сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преп |
десио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озб |
дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одиј |
је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у зван |
о, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одгов |
шња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда |
горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са у |
очеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прили |
овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n |
у собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким кор |
ој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас с |
оше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана бл |
е бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију предст |
џије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, |
ут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић |
сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, |
и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина |
ани на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима пре |
с православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би |
, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима |
е, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна с |
сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице |
скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште с |
сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ћу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само пошт |
у нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим |
шку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри оста |
апоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити пр |
ите и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} |
70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, гос |
помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услу |
="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто зна |
, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја |
бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као |
ама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко в |
леду.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> |
ави. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поноси |
ужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције |
е шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни |
стављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој |
познавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао ув |
што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домо |
Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје |
црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Ст |
на нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увр |
>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у п |
нити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зат |
>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је |
епријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у |
.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето |
пође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због т |
се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове |
читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и |
равља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћи |
— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави Франк, ка |
љини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом |
чица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћ |
смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се |
а држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа н |
вјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уж |
и негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа |
нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што прогов |
ући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степе |
о слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу цркв |
јцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне |
едаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасак |
стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до виси |
азговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, |
зати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српск |
S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети б |
ог стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом |
он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи |
дном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најз |
нос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми |
о, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Б |
ати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па |
не, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебо |
окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у |
ено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: |
е отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а |
је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући |
смејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих че |
агица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други |
станемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знам |
к су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред оч |
у нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо доб |
је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Б |
апомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука |
ан и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> |
не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње ври |
тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да |
асна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, |
ити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.< |
ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћа |
то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под обла |
осио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер |
амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред |
а, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина |
да прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер см |
огао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метар |
савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило |
то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га |
ер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за млад |
, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га |
достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се |
ји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, |
га?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала |
то се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} |
тарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилик |
.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас |
ођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски наглас |
на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је п |
го напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вр |
же сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се |
Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се за |
ту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, г |
/p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој вр |
та, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и т |
ћу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, смест |
главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна срп |
, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да |
за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у |
у, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и |
ева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година как |
а је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Ниј |
јеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Ко |
ај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита |
противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо н |
тио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и |
је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав а |
ђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да исп |
<p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, |
ком омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сва |
ву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењ |
то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ п |
једела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није оставља |
уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по |
ице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у ли |
ндал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и у |
емљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарал |
су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у |
једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, ваш |
ријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознав |
мна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је |
>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близин |
а позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари у |
Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му п |
казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас мн |
пише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Да |
шла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Он |
<pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и да |
Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има врем |
и себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, |
све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори |
а нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до |
Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљск |
тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећа |
ма предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у пром |
рби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдј |
о брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла м |
, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у св |
наку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељ |
нало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе с |
Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљск |
Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их |
у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се ср |
ама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова. |
бијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас |
све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело. |
Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињств |
е.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашл |
јевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, |
ном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <di |
женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женс |
знемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с |
се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами пу |
шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили глас |
а му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> |
ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S |
та и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела полити |
но дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли |
но видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим сним |
и.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића с |
S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и |
са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну у |
м дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n=" |
могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га ј |
мена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жанда |
и брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледа |
азда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не |
оји обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати |
оривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђе |
.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст теме |
иви.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, доб |
м је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{ |
а срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи п |
атвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења |
ледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини |
едном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се |
ево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића |
ијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују |
створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо |
ивој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста ј |
ани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према к |
странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сараје |
трајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог |
ничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није |
осподо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, |
вог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их с |
вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника странаца и католичка цр |
да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разло |
ћи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцето |
вјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која |
е, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никл |
вуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица С |
род из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народн |
комјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, к |
ао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство |
ма је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу поз |
, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, је |
а католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватско |
изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста пр |
Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца |
у натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под |
рати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше |
и крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p |
при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и |
е и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније од |
Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што п |
служитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичн |
бији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ћ |
{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отворе |
етлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско |
још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, |
не жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је |
етљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше |
бијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбије |
екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне |
ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас с |
прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пу |
да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <p |
е ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не б |
, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: и |
оле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, |
ајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску соб |
коро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, п |
ног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздра |
шао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика |
ечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао |
ас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, |
евом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и н |
пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па ост |
ели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да п |
лога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омлади |
а један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја се |
истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима сто |
је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва |
оше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада |
вот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и а |
раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на |
на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло глед |
ему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} |
иједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, б |
и и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаш |
се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, |
>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Д |
себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела на |
ног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело |
вјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је слож |
е окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити |
ате радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код |
у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S |
је бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те кат |
му се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Кад |
чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна б |
рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те |
ме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} |
аз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не да |
народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу с |
стише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савј |
је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и но |
/p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Т |
орандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморанд |
ват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у |
леду, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никака |
јело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји нек |
ји су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно |
{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од св |
инове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном м |
и у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвиш |
м и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим |
забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијава |
, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч с |
ко устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се боји |
растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој о |
мота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући р |
ћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако |
пасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, зв |
и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе |
во ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички |
ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да |
наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их к |
вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње |
— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</ |
вјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинам |
е му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S |
евају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља |
Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" |
ову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна моли |
промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, моји |
на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска с |
љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— |
виће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те п |
крсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтј |
а ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати |
таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева |
ја са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним есп |
од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} |
у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских |
г прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, |
ниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но у |
потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост св |
.</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сј |
а лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су |
е.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је |
ела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l |
у се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио је |
е могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Х |
д очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље като |
Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </d |
на мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не прима |
} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S |
а образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће с |
к. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> |
.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се |
служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је |
окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.< |
ом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} По |
чито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у |
о и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног изра |
вица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење в |
еђу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више бил |
.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског |
а и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим |
.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и јо |
јте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{ |
— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све служб |
оро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућн |
ијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним |
подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за |
онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ ј |
ило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да с |
ошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, см |
азда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га |
оли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је д |
во рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми |
ротив српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Х |
се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на |
ишта рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом |
а немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замоли |
тне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацива |
— упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уст |
јим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар јед |
а противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све она |
да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> ра |
а капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом |
да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} |
збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви зн |
и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби има |
љи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирн |
унаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао ника |
едног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио |
ге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и све |
а питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што |
p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се |
, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не |
ста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и т |
а богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 187 |
је, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мје |
а, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сјед |
хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповје |
.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој со |
а је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, |
те једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша |
јењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се |
вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је |
бина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при дола |
нд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма |
ну — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све в |
пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и |
а измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је |
Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бо |
стао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одј |
ку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке з |
збуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетников |
оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једно |
, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова |
је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у по |
е ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у с |
их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле оса |
егну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећ |
лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа |
да се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Ов |
с, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучн |
а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свј |
златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та ми |
одо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Б |
Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрас |
мо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији неприја |
- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, виде |
а и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p |
све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада н |
приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика |
ици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој о |
и.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p |
нистри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — гов |
у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још ве |
ка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим стол |
а застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција друго |
праве мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога д |
а горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кро |
је дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали б |
мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна |
проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјере |
е тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је ме |
се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњ |
ору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да |
бити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој |
Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" |
е овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном од |
на; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у соб |
ише да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан |
ија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин мо |
И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом |
или, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада е |
собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} |
остића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијањ |
ло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човје |
и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико |
на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n |
а је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада јед |
сле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим |
с само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, |
без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као |
Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала р |
гло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само п |
талог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак |
као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаш |
вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господ |
ти, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне |
S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних у |
то сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу |
оривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господа |
натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и о |
<pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби не |
да ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исп |
а говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — ну |
град центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улог |
вати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско |
аше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ни |
ујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ |
авукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се |
.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага |
b n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, |
<pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи т |
или позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја |
оћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и из |
Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут пох |
и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна |
оваше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до дан |
видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Проф |
е, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он |
ad>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево |
ко модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежу |
Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?< |
утра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у |
ве једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је |
на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме |
ева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p> |
<pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима |
ла котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у среди |
вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у |
Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је |
схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо |
н и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свак |
ио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног н |
мјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— |
ио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши с |
ео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави |
Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора сте |
до слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата зва |
није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустр |
ертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домов |
а је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" / |
ио предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, |
мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу коли |
овјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један |
а је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p> |
че одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је |
све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најт |
као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој |
ао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од в |
рава.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од с |
> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје |
о прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} С |
и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утак |
другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је к |
а крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и |
вај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме мла |
ћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела |
<p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд |
а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газд |
ема власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бр |
а се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то |
а добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све биј |
х вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по г |
а га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и |
ренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајет |
ам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебит |
им земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој наро |
иле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ |
" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све |
ици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једно |
некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савј |
ди сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину |
ших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је |
и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревнос |
а у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га |
аријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву |
м криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да С |
аш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој изв |
највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло |
а воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио св |
сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и н |
о нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у |
ичко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, ауст |
мци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} |
! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час удари |
ећ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба про |
икога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала |
език нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер |
нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић с |
их тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} |
г друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно шт |
ојима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта са |
на.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих ј |
<p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки пи |
одних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у ру |
спије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само ш |
ле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити |
овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљин |
једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Бо |
страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, |
у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што |
рифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у с |
расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном с |
ице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да |
.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као |
нистарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S |
се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, д |
уђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као |
поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи но |
ко, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим |
санских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебел |
требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију |
авати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још |
бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма ми |
устрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај пр |
ни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесм |
ијечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина ј |
дних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са |
— упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није стр |
а ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, госп |
тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и ост |
/p> <p>— Десетар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташ |
нас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако уп |
кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико мора |
ти му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сва |
ју на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а |
ју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, н |
осни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагла |
повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> св |
>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге |
ла и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на ли |
ље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране |
удмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са |
е, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професор |
атеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово глом |
вом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климн |
.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душ |
ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетник |
це и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Кос |
званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Бо |
.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, |
еба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну |
Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину п |
рује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хр |
е не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак |
b n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црк |
ијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чар |
се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На кр |
Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезав |
ницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном |
а, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</ |
је?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело |
узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате |
главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има |
озора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у |
била ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осуд |
претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с не |
вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пј |
} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Тр |
ри тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџ |
на изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и ве |
дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у |
грабише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више |
асмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разо |
се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у гов |
а.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај мо |
псије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру |
} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да с |
Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, д |
ресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се ч |
ар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о ов |
и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но к |
чили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> |
ираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјет |
их дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе |
је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим |
д.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово виш |
душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и ома |
нтин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p> |
ве ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски |
> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но |
м са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када ј |
није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.< |
све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује св |
ред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта ви |
их, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пр |
ОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" /> |
рпске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он |
ом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да |
ема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и о |
стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса |
на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српст |
ској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бија |
ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имал |
уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших вл |
о сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше |
ровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ пош |
овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њ |
цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} |
том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даљ |
није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрп |
обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} |
ако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен |
обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, т |
чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их с |
до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцего |
А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње |
збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће А |
е неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У т |
вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ст из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туг |
ј омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној |
а ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових љу |
еселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровиће |
е прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србиј |
ну уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго за |
спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у |
у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} К |
баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то ва |
дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S |
вну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једн |
олских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са |
стали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир |
у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој нова |
о слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госп |
аста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко преб |
дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније |
озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор |
и и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и |
ете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То |
и, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који |
ајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени |
ше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која |
ско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском уп |
урније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заје |
авали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је А |
{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се поли |
су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али |
а је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачи |
ок не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> < |
јели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свег |
-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну р |
а сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласови |
уше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовањ |
друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакр |
р у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви |
ра нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак |
Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} П |
>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није п |
наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У пр |
штву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само |
још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с најве |
ке да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих ника |
тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај чов |
Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, с |
, и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им ј |
S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када |
е узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко |
упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спада |
ело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом гр |
смијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у н |
би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на то |
и, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то н |
чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и ударах |
док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру и |
и нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста т |
се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска окру |
е — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на кул |
пут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савје |
/> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, |
о двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила |
, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мис |
о ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло расп |
с, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу на |
е било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Бориво |
о се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пеј |
ким столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злон |
Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се бори |
те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ нек |
упује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и С |
остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само |
то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам неприја |
вима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омал |
ца његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим и |
огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало |
и, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабра |
d>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина |
Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске |
ки народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покре |
>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова |
ни од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом г |
ајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутин |
ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} В |
пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће ча |
>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и |
ј правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем з |
би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзе |
их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да |
у заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отв |
{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум пот |
ови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе |
изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост |
ad> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну по |
и, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајни |
<p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мал |
садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, п |
су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за в |
те Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко до |
мо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, |
, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та |
о нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из н |
те се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Х |
е Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{ |
уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ниш |
ј домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гл |
настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Нап |
м дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово |
ође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на заб |
ли! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохота |
лазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један |
/p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми |
све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересуј |
е стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, де |
када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се |
српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су |
изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само |
ији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српски |
фковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као |
<p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, |
бављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво |
јача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, |
ници гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одм |
ле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у стран |
ни чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових зема |
и професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећав |
це према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни |
вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не з |
ина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и |
наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p |
е, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиман |
њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје |
скима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S |
могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и удари |
ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећај |
се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати |
н се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијах |
а новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то |
о, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта |
адња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четк |
страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо |
едно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да види |
а сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме |
редство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, јо |
у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења |
као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара |
ромовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот на |
ашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — б |
је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, |
ена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњ |
се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много т |
> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно др |
иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а |
лбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" |
насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше |
личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи р |
.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле ду |
ске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја |
ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде |
да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онд |
ош живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костић |
и, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке чит |
ачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине ср |
опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, |
ним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и |
тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, м |
ао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи с |
стима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} |
дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега |
велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом б |
а замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Бо |
вијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{ |
кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху глав |
7" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи |
у свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред |
, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Бор |
д половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, д |
оје ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник п |
регледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује |
против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна |
, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми |
ди, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{ |
гао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега ви |
око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз |
у смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ |
и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с |
не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S |
.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване |
није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара мог |
о се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} |
ју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био с |
тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Бос |
је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али ник |
гом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упу |
јех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао |
— говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Бор |
е нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли |
и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сло |
.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Сте |
ала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извир |
уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне |
изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногам |
ривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.< |
дњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; |
јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, ча |
ко доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се |
е промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које из |
зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи вел |
, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се т |
великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Д |
и чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{ |
зивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражи |
умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су в |
омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, св |
председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљив |
тече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним |
политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд |
ти, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком в |
Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чино |
а с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" |
равља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајли |
ладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" |
показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан сас |
под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж пр |
имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен |
у чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљив |
Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправ |
е потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна |
ића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Ср |
посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове |
/> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава |
чу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српск |
е би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то |
народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народ |
аве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када |
рави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју |
сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци о |
о, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном погла |
а на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} |
стионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа |
едаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запуши |
кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сара |
а крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима |
нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече н |
{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у ов |
{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд |
, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је |
вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заоста |
Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но н |
ли, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко врије |
био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомје |
са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевој |
освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не |
о боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" |
трујио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро |
ић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, наро |
ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина, |
сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душан |
м изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, |
улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} |
Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри чита |
ијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним с |
Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелиге |
е госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} |
ажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумња |
Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних званија, да |
{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша ује |
имарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, |
ажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о т |
Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске п |
смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставил |
даше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Са |
није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Ка |
или Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатају |
дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ћ |
мо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној |
умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу. |
му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, |
прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стаја |
p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сара |
ца Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налаз |
p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крај |
По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле р |
а у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој |
прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb |
оло разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мј |
убрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије |
али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— |
ао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља |
Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло пр |
када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу |
неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ри |
арајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намј |
оле, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у вл |
блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Т |
ерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се по |
ом министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb |
око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Нерет |
ле чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из |
но заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, он |
чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило |
да некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава |
S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ |
ву драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу |
сића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које и |
гњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се |
идова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, |
у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Н |
иром отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" / |
су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p |
{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се у |
ама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, с |
ијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба |
ице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке |
вић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао |
да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфин |
, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> < |
а забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче |
те гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убав |
им већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевој |
м и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да док |
ше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гост |
е, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, |
да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бац |
ла народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило |
у одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а к |
пски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и |
нио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и |
овео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова ног |
тању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се |
<p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, из |
>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капу |
та говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и |
а објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се пров |
пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, |
лимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</ |
} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао пре |
ре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са мусл |
ђе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, |
ежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p> |
ј врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у за |
да њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне су |
ред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="cha |
и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два к |
де се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи |
јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега |
и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће |
</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је неш |
ш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено т |
не дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој о |
Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио |
на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке |
велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они |
вао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Ха |
{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quo |
оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај с |
погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> |
а Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Бо |
н остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као м |
дели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао з |
ну.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати ј |
— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један саврш |
и садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора н |
ам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару пог |
отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан з |
мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски |
непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од |
ешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао |
оспођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чу |
еленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, ск |
ковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица |
ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стаја |
овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему |
еног реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зат |
иђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у пра |
{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> |
, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо п |
ријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавањ |
своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то |
на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов г |
мо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без |
ганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и ис |
е спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несав |
ега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладин |
и.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак |
, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво |
ато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве |
и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише |
народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се д |
о дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда д |
словно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом |
ика, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то |
ованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb |
ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођено |
ом обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, |
Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме с |
ао пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогу |
пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и ко |
азда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим раз |
.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по ку |
<p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p |
ију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим в |
тно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами |
и нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гд |
збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне |
ова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без |
рају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и н |
ан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпу |
шлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, |
рају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алекс |
ањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече |
служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у |
е утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Госпо |
Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас з |
о себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике |
дје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу |
о, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то |
еч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недо |
ни тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неу |
ела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да так |
пски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором п |
раз?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је нез |
н и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маћ |
попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила н |
то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћ |
} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну |
.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде вес |
ора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, |
чања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног |
чице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши |
је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, |
чности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели |
умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и њ |
} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјеша |
ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе |
знано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком |
pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>С |
генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји |
.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и п |
јете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин с |
од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије |
и, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да |
ођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да |
Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор |
нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} Т |
ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе |
{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, дру |
а је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено п |
на Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављањ |
до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим буј |
чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— |
руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар правосл |
, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њи |
/p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме рад |
у Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене оч |
е бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> млад |
де, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично вин |
д један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, прв |
сли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће |
них, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног с |
су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије |
никовица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S |
Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стол |
а пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се |
књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њ |
дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и пов |
д српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој жив |
еш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристаје |
зболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги оти |
младина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алек |
огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем с |
м срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дје |
транац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас |
{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим не |
доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> < |
анк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који |
лахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се |
н Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n=" |
/p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије |
јела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који |
е то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себ |
на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важил |
ге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насми |
мају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије д |
и су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два |
у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од ст |
боје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидј |
ост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни своји |
рати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, |
јао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде тв |
офесор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{ |
хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много ус |
ри поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом у |
вство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Не |
е Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само јед |
, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и и |
ити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на |
ма српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског по |
у ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођ |
или, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гд |
е до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе |
ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала |
пођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај п |
а буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с под |
неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и |
земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општ |
n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћу |
рски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Муј |
тив гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим дом |
} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким |
бро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш ка |
S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! |
е од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да |
онашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега т |
слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљива |
м увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевај |
ба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ |
едан пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је |
успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно |
ба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто же |
лу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим к |
мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу |
акову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као |
јева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и п |
редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> < |
м новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по |
ошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас ј |
е оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, |
је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручико |
мања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико за |
отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове |
, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио свој |
та.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, |
ика.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим с |
справити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није рије |
.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, |
два изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мал |
ија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, |
е све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се |
е познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и иск |
одуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из |
ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога |
учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.< |
имућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одма |
елика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подил |
рава у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се против себи потчи |
те, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како |
млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао |
еволуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n="287" /> званичницима свом строгошћу једно |
скије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био заба |
омешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват профес |
м људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, |
у више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим |
p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде. |
јела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p> |
о шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан |
раја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одло |
ца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је уч |
> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући |
омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз т |
S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; д |
им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за б |
ишта не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на с |
а?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати |
е, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски нар |
отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све |
шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору погла |
амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа |
тике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја |
таше обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} |
е много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, ко |
ош једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Раз |
су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се н |
ј.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођош |
међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> свој |
црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од в |
ли, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху |
к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о то |
около се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну магл |
гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се |
Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио |
чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља |
о кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га |
њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва јед |
срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који |
pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више |
е све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате н |
нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Ј |
ој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишње |
Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народн |
нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељ |
које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми |
Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема |
чим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, б |
ас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног. |
те ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекал |
ел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наиме |
тегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо |
али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она че |
/> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званични |
оривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окри |
атељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак ова |
и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мис |
у.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ри |
амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе |
уначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама ум |
је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себ |
углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На њег |
а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хр |
као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи |
ан трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да |
мотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледа |
} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Срб |
менован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог |
нт, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задо |
S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, с |
н столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло т |
читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнул |
да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно ш |
мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља ау |
било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе |
љају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав |
алисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, |
на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је |
ју за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој сам |
тјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их у |
Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим врат |
плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупшти |
замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудам |
о гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{ |
од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према |
мо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин. |
ао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, |
је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по т |
Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом |
рве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пу |
ијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одав |
задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Кост |
ужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</ |
чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одг |
још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџ |
ице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно |
192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Евро |
пре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у з |
о још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потраж |
квеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темељ |
p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног врем |
касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручик |
када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с п |
у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у |
м језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама прис |
путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, |
ба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као |
вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој к |
као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном к |
дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију |
м Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} |
се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а за |
едства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и |
с пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу |
ада Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер с |
ајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало бољ |
.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни |
е шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле |
у са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекива |
те.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Л |
је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика глома |
надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије прет |
робуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, |
а.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у |
страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало |
вна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавст |
ине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> |
аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да та |
орничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог |
шки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску пород |
домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши |
ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и с |
Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његов |
тник својим <pb n="287" /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на з |
Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одго |
су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не |
мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удвар |
ге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлет |
е овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S |
вих очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе |
и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.< |
ед свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових |
јатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте. |
на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно |
вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Фран |
заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за |
ешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног |
ораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата на |
ца и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, |
дна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним |
етрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од цр |
ку дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена о |
p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике шк |
ћ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ с |
ост овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кр |
н није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које ј |
ао да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге ми |
човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк би |
и Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Посли |
е свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у |
као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за |
Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мал |
у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што с |
иво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијс |
, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу |
је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, д |
, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити |
</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, |
х је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како из |
смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и ос |
!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око фе |
ка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погл |
в присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, кој |
е.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској у |
о се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и |
ца се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је ист |
у шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када |
о се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а н |
а не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, |
професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и ос |
анови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико с |
предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ћ |
а друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода какв |
другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао в |
и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверт |
/p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n= |
ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека т |
ј српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у |
ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглав |
камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нем |
олите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, д |
адобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академи |
д гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити њег |
/> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на за |
одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни. |
ати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лаган |
иковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народ |
сти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што |
авању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у |
читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави. |
оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — |
м и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па |
здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам |
су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашањ |
мо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав |
ржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила н |
себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агам |
ли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она упра |
тко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добиј |
овори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Пр |
p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна |
овића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да с |
али страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има |
е јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лук |
гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, |
варају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело |
истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао н |
ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, |
а, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож |
ада буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка про |
раду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени |
рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма |
у, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина |
ко пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, |
ито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона |
ка и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у ст |
ебе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити |
м радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврст |
Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — |
— Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуч |
ини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешав |
српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни |
тка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а дан |
ест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима |
Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није зн |
тао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађа |
тор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и г |
реко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снј |
<p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјеш |
хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у |
ез сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењ |
ронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици с |
ну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта в |
с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је г |
које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са вис |
би, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само |
ке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се |
набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика пре |
судио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за |
тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда |
дњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к се |
ављали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} К |
т’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се м |
и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као д |
И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једноми |
нама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то и |
н наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Борив |
копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Је |
ој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне |
Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпи |
д креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, т |
цира пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар |
ео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није у |
{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Кости |
сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љуб |
добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени |
Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу |
, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш мо |
рестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешт |
г.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распит |
и зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> |
је могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страхова |
.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" |
м затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте |
ављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на ок |
ла да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли к |
шанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још н |
и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима |
запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав |
мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље наба |
вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе. |
лих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, бу |
е унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једн |
ина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не см |
остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој при |
у ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није уч |
2" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи — |
нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га дове |
авља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као |
пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари кот |
и народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је пов |
ој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и по |
ву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њ |
n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p |
роз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од |
ијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и р |
парложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећав |
та казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас |
ти ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот прив |
а се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на |
едном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ли |
сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Др |
и.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, н |
му другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" / |
ио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене н |
о се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска |
> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори |
" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S |
вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер о |
јетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p |
ј народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј дру |
Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да гово |
је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, ш |
а сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може о |
иво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стр |
м, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни рим |
би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је он |
у са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра да |
стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и ег |
"175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати |
ој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље ра |
се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се д |
које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијец |
, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог. |
ма Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле |
Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек пок |
ду, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји |
столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не |
махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p |
пријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слуш |
је, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецај |
ледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог р |
а осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} За |
а.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни инт |
S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пр |
ва, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дв |
о без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратим |
шај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се у |
ни трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до м |
рилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је па |
се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се |
о ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у |
ити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш |
ма влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одоб |
лаву, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и |
да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао |
рате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> < |
српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина по |
мислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав |
заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но |
у доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, |
што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професоро |
еби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица |
.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онд |
анични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанств |
опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором |
ештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан т |
ст његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> п |
ну К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати з |
ло свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, ци |
су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене дом |
стао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из ка |
ивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјест |
омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примј |
“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омлади |
ионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у ка |
Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану |
увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душа |
пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње ври |
} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ов |
о; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је |
питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да |
орио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик. |
а ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је са |
набдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифко |
довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Н |
дни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста |
чини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, |
се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упроп |
а.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то |
ише пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покуша |
отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дје |
нствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво |
је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српс |
="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— |
ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за чит |
на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није до |
смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи |
још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај |
они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате |
ошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професо |
S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјер |
о пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећет |
S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу к |
е од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су св |
лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка |
коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како ов |
ског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љуби |
војити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер |
у ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>А |
доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напр |
а — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости с |
ине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја |
чи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p |
ларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.< |
<p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за |
као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у ку |
што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица |
ребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто |
светије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: с |
угог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и |
лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити по |
у.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести в |
— и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сј |
а су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утиша |
ве и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гура |
раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на приме |
знемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} |
} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста |
условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунт |
ања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи. |
трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески мо |
/p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који |
обру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек |
није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је |
ти издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима |
ући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</ |
..</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за |
и су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до и |
станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу |
ћ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису |
ушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Але |
емој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги гос |
ећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бај |
реба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај |
као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробље |
о.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво |
<head>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Б |
n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако |
му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народно |
да је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који |
пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће |
о Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрват |
рављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо |
из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мер |
ва, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Бориво |
ако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Пр |
шити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер |
ити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражар |
ћу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи |
>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје пра |
ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторст |
— мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Кос |
јех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Б |
а званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не |
да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима |
само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу пок |
IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p |
ами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сараје |
љу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, зб |
ини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватск |
поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски |
њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву |
сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, |
, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јес |
позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту б |
ења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња прем |
есу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту ср |
е збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуц |
оривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Л |
одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипа |
ао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о |
о што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и у |
да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата |
жи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати |
е човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим |
обила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово |
} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му |
ој крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Мит |
сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам за |
ишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издер |
мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...< |
ење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија |
афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важил |
одног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај |
себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетли |
17" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи |
а, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од |
а, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца стр |
="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касниј |
ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, |
длучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисл |
ворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Л |
престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно |
а метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним |
ен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није |
ог сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинил |
ране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гле |
епи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једн |
лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништ |
ив кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од д |
ца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S |
е Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када б |
ајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра кул |
животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да |
слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничк |
иком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком |
ице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шар |
етени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, т |
умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би мога |
е брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.< |
и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да |
није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као |
е.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и сво |
онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу п |
еха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери |
ло на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто |
ле не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за ч |
су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица ј |
бру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ак |
<pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно |
жио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n= |
ке стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо с |
ан од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чем |
лиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте |
наника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учини |
м и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и зави |
це, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ам |
вјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, |
озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb |
диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту |
им сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и с |
ницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику |
ита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, |
времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање о |
и једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, |
ш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој |
гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погл |
еше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се |
ој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима |
Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би и |
се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари ник |
ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способн |
град се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш К |
поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздрж |
чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржњ |
</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно |
рсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да |
p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало |
е са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попуни |
ема нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинс |
тавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто ње |
пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски по |
оривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рам |
данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, див |
елика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p |
наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао |
pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у ј |
наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.< |
напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> |
да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и рас |
мају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјер |
а су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивљ |
а јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо док |
га ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту |
е се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управ |
јећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек о |
во није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мора |
ост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, |
о оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке |
жње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби |
о ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра |
о официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и по |
је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега |
и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и за |
и собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали |
које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на сви |
оба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га |
та је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала |
врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог ко |
шао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је |
напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало нов |
ј млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђ |
ица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да неш |
ору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касн |
када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их к |
вјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке брук |
вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто с |
едним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тај |
цу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да н |
амо другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслиман |
а о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они љу |
о Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу ви |
ати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађ |
бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и к |
је, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гости |
а баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатн |
, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих |
и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си м |
рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте |
Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се |
сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лиц |
ти.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сат |
авни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све |
управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него ув |
>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На среди |
у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспал |
— Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај |
на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од р |
дне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи |
е било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Д |
рио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију и |
да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Пог |
овједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким с |
ног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сара |
већи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p> |
када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено |
морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер ј |
ладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева |
ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келн |
на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућ |
јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша д |
ало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође |
мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p |
у одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрв |
финга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао |
у, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима |
, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све ос |
у махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у ауст |
е ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука |
вство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према |
ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није б |
би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш с |
да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију |
ма о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слага |
овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични С |
е бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено |
гије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћ |
ника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона уч |
оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нер |
ли сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</ |
ави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укус |
нер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он |
доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздра |
/p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође |
ј догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратит |
> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се |
вори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n=" |
а у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но |
о.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље украт |
а владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на |
може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод |
м све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале. |
и земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с |
о је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Ала |
тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику |
управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној црк |
им средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повра |
еучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и нар |
њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онд |
>24.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су |
атраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била |
стале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, на |
изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са о |
л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се инт |
их арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и ма |
начајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је ка |
о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, |
пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они |
асао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној |
ио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд |
има против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим поз |
стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се |
е кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га пону |
шке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чи |
и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешт |
е морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страш |
бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на |
године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с |
<p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због |
корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одб |
сто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а |
на у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевск |
јаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила |
и тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Кост |
ху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуња |
20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше там |
аку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме |
="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бија |
ијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чу |
и на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаш |
рање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, |
ло је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, |
тано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, |
а страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило виш |
{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја |
ан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Ко |
без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју с |
је Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако |
ad> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се |
b n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџ |
лџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.< |
износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} |
жити својим познатим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на |
скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и |
е, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинит |
аве уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође |
свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n |
тише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и |
долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се о |
ада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судск |
базним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још ниј |
роа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше |
вност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, че |
атиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и о |
ну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њи |
ја је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али |
о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узавре |
м синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гри |
де отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у с |
о упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га |
земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је т |
је га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд |
вало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долаз |
осити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p |
га и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пр |
а се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: |
каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостиониц |
дрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, ка |
вице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала |
га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, |
S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго |
нда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког п |
кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само п |
ањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{ |
лажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али |
ти никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисл |
рили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока |
ни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...< |
а узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетни |
ло, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва биј |
све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову к |
оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустриј |
ца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оп |
ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удар |
аћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, |
Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, |
е знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље м |
чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевој |
ојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и с |
ad> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван стра |
више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је так |
у се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <p |
еној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у д |
> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми мо |
е је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шу |
је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без изр |
кружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго |
је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојн |
ио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је ут |
а.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и |
а — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, есна |
анду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин |
ју нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на |
о разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. |
су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатолич |
једник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се |
н се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српско |
једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> |
а земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p |
лом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шканда |
ењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички |
ећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро |
свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костиће |
вица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} |
Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу еле |
ривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и |
ди оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Је |
шим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Боји |
жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме |
чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече стари |
>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим стар |
та са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <p |
едног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто з |
одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед |
е им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је зем |
очеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стеви |
ивој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали дух |
едаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, |
ладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </ |
абу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- |
и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овд |
баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баб |
поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> < |
вори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отр |
на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову п |
, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{ |
залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу д |
а несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, а |
ирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу умо |
а, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и |
њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге |
акрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз н |
.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати јед |
сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађ |
се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој. |
дин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана |
ше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и |
ари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту с |
ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси |
<p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па |
оштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша |
вај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже |
старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна |
оговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи. |
{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - |
чињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким |
, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше у |
кав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ак |
едовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме с |
се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и д |
омрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да с |
истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слоб |
е питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Влади |
њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила |
е силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, ч |
најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то с |
говори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, згр |
то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.< |
олега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог д |
умио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је шт |
p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се н |
улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајев |
шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се с |
амо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у ште |
д о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замје |
дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љ |
р стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, |
љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунц |
{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано ли |
ла нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољ |
ође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му |
покон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико |
— рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: |
према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад н |
рс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсн |
S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али |
ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драги |
та је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег в |
о се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и |
сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевоја |
аним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит |
рно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у |
ражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, упр |
даред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што науч |
19080_C6"> <head>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста ж |
и кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се с |
усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућута |
а.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} |
да је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у |
што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стоти |
них лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдј |
ми сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, тук |
ко је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је |
то је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом кр |
Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— |
/> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајуне |
е тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу |
дна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна м |
е се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се на |
ма великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње пр |
уд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је |
г хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, |
.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе |
и, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, ш |
ном задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не см |
а омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са ме |
? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у з |
се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим |
аже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пу |
на и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у |
селије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље |
нашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак н |
јету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда ми |
204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при т |
расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у |
је излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући |
не, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства уп |
јке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да |
вих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснам |
у пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гос |
орену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и |
ало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покр |
човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се ок |
шћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дј |
е, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</ |
е ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак |
— рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац |
дан бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачк |
тонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва про |
ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада госп |
потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од у |
рете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на |
Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може д |
угом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека п |
пске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не з |
S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са |
> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да |
а кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на п |
и дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити с |
побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „п |
идинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{ |
Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још ниј |
престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне ч |
тном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће гр |
ли у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман цр |
исано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње |
ма са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, так |
оје те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварск |
ан од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као вла |
у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљ |
раде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека |
е Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, |
се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бивш |
и се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n |
му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен |
вар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над до |
пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њ |
су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по |
забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за |
е собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} С |
лико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о то |
брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p |
> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— |
имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно |
ама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се дад |
и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубав |
у радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су пр |
ире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} |
ш није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане |
сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједн |
се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може |
але, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број глас |
данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То |
е стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} |
ладе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> |
он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је т |
овић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренут |
милу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне |
портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одм |
матрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам |
е др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p |
ијеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако п |
нстантином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су ви |
а, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турс |
је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камол |
о чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Бор |
којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај зн |
за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Раз |
.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десе |
није!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему так |
ј говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити биску |
рске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, под |
а села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу неде |
ас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>О |
лост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Са |
шиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> |
стића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, к |
гледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са |
за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо |
е би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије |
услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје обра |
прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз |
а је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле |
ши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поч |
своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекив |
шава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих |
до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више |
отом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго тра |
језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег вл |
ци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство им |
ен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти м |
ушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи |
ља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због |
изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презир |
с.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправља |
, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у ту |
купи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме |
из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, д |
средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{ |
варске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џ |
вали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У рок |
управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде |
ку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло непов |
шана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да гово |
таше и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест д |
јека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? вла |
а наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно г |
<p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским |
ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који с |
висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлега |
ао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем |
свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје с |
ри себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисл |
о се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</ |
необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, пог |
опуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно п |
проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише |
м, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мат |
ост, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти каже |
слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегл |
о одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> |
пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима |
стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Ст |
чунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваш |
Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да гов |
ди велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од го |
а џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешан |
дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} |
{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати |
један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове |
и?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари |
кали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се |
е стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му с |
ки Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички рад |
лазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изг |
90" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи- |
аше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> < |
ничник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради |
крао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе |
станем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пру |
рвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени |
о на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене г |
ан са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је гото |
/p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам о |
онстантин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p |
ку скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан с |
да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и минист |
о у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама. |
.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Те |
кве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S |
се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредит |
> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском |
у се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом ве |
тић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у |
авим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лу |
ноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно прове |
чајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред пово |
.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов |
обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино |
тионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} |
азни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа но |
клињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то |
и српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је у |
оље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро пров |
> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — |
поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има |
еда непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, |
атеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше к |
око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер ш |
у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> < |
аше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Бори |
ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана |
це разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се у |
е, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више гово |
ијатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски |
ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је |
у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог минист |
ај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да ист |
/p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се нада |
сно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — |
ити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд |
се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај ра |
Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао је |
њите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети |
ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско |
вољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управни |
тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидн |
некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи |
огод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздравља |
ј стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак реч |
гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје и |
слагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, |
ам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше. |
е, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане |
у исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете |
овори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ај |
тво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питах |
мо могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају с |
чи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у |
но до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, полов |
обично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао |
леда ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, |
странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају |
све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с п |
екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида |
руди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесв |
е.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> л |
ан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која |
тоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише та |
жаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима |
зговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрп |
аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ с |
амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се ли |
е као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљци |
ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном зв |
к упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо пог |
озоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свир |
рве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се л |
1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је |
маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били ј |
е о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омл |
викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душа |
рати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколик |
нови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ће |
дговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја д |
једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су ст |
рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању |
а са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забрину |
мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p |
ове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чарш |
краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, д |
Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских |
тву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом |
задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише г |
до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџи |
ом у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да |
, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад госп |
куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се в |
.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата |
рме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја |
н.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаш |
p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окру |
ину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када ј |
а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е |
ажили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват н |
јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће |
мо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио оди |
ема мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све |
јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и |
јеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло де |
о против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати р |
ве подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ |
евање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата |
ешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак н |
ако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чуднова |
туд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} |
ску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса звани |
судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгути |
оје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха |
из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу ер |
рунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људск |
.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави |
ича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" / |
ко их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле |
ост, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојк |
езултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно |
слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На |
p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо је |
ошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могл |
да међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југослов |
у таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n=" |
обротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног полож |
ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема сп |
емо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља |
ама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политик |
о ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато |
рватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево |
чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и |
о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица иш |
руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с ба |
ичам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на ли |
вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} |
је у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се с |
обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.< |
/p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — н |
На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом звани |
куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети |
слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се гу |
љно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и п |
сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим |
за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је пр |
право шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када сав |
немирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p |
авимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p |
послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, ч |
одио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да |
, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке ку |
ла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, |
га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{ |
разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени |
ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ћ |
ића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они |
да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</ |
арајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спуст |
е српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само ј |
?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на |
Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу |
ар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све из |
се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, об |
а кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живо |
коше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али |
е, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостиони |
последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} |
— онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На п |
о тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куд |
13" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава поја |
и сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај ду |
ј елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну рије |
е један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Шв |
акођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповат |
неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама н |
ећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије п |
ору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као |
била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури? |
p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да ч |
т врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души |
аред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омлад |
дем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођ |
ресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистај |
варајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" |
лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Бориво |
има, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{ |
овијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне корак |
тупи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у о |
своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше г |
има никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није и |
врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта го |
алих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостио |
њем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} |
ама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свје |
ик је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљ |
p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине? |
толом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="2 |
м, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, |
носи баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и к |
н са војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичу |
е госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа |
странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у ста |
ла, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, који |
да вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај |
е се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде од |
д.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гла |
гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом срп |
о опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и |
од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био |
о и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p |
ет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на |
Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балкански |
извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав |
ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; мо |
против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бит |
механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљс |
ти.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га |
антин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи |
</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо |
ило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка о |
="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Н |
андила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се |
сла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од по |
ајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједо |
аци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас по |
осађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога |
зад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — ша |
у домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говор |
ужаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка |
quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквас |
едали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић каја |
ли, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се |
увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џами |
дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Вла |
> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљн |
на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљ |
.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није лас |
и да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо ве |
ици били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних стр |
оју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини п |
ез наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што |
јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и |
Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме |
рват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај нема |
тета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увје |
који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа |
се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савј |
ћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерује |
а, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дош |
ијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да |
е.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојеват |
.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, по |
из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим |
ене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и п |
вност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоно |
господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о в |
по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но п |
е уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне т |
ређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бр |
<p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати |
бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је |
Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективн |
а буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године как |
м што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи с |
питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n=" |
адина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омл |
<p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио |
, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када |
и ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни |
а као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и |
, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље |
не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно и |
пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му |
“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два ту |
ересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За |
рио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би т |
хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско д |
камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се поп |
ј слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се д |
ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ва |
>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, а |
о не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, |
/p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> |
рате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у |
јеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — ку |
снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчењ |
и насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> |
ишта казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам ни |
ђе.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту |
} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада |
.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за |
не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не |
ћ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до |
и малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите |
ање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — п |
њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У |
: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна п |
ди отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхт |
врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што |
"12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у |
но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити са |
је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одгов |
који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати |
влада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне |
за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећа |
но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне др |
ешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове |
ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и т |
ислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе же |
се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који ј |
би то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter |
оглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све ода |
сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили н |
— одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој |
лик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заи |
p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и |
откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то го |
одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? |
маловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада из |
— извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и |
икс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи |
ријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак |
у снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, |
домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај н |
? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само |
тељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од с |
шан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босан |
док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један к |
рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко |
ру — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте в |
ђе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим и |
Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то |
ко лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисм |
че професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами дан |
промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад |
без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се ти |
p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника |
е и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и заст |
ке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро прип |
ро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али |
еше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и к |
баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њи |
био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb |
алог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p> |
ком царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим |
о гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до |
ивој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на он |
учно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло р |
е.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причат |
е сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене с |
вјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> < |
ама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај стар |
лико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p> |
ецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> |
нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све |
њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу доб |
гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке |
с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, |
чињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био |
Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га оп |
<p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто ре |
да лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p |
о ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се вра |
бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="7 |
о је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад с |
Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званиј |
читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна к |
не врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} |
еђу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламо |
овића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са пр |
сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговар |
срамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле м |
Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то |
књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> < |
прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да |
>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Триф |
у се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало |
ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнин |
ана су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српск |
а.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> < |
, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p |
што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га |
мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се |
тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{ |
воте многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешит |
а наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио позна |
овољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге |
губи се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у |
{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи |
једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам д |
заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољ |
с је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је |
не Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потп |
ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Бо |
велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад |
>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су |
есито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај г |
ивој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој об |
а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а он |
дини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и пита |
шла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпор |
ри срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати |
о је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њо |
се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Борив |
гичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се бр |
ве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има с |
у, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјан |
навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот |
спала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у јед |
је било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га |
<p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Бориво |
сједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с |
ишта одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприл |
подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше д |
ије у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синов |
но чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумњ |
ушан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима сте |
д свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против ти |
однише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> |
авило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Гос |
од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савј |
ица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изража |
к и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријеше |
три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити до |
под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, к |
> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини к |
убазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама. |
ућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријем |
јвише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске вла |
забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није оду |
мене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позва |
а и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се по |
доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође |
искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране ј |
ода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} |
је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душ |
да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто |
а и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња |
владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођ |
који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима |
.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима |
а се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{ |
да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и |
ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се |
оривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у |
јаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његов |
на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отид |
екине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и п |
он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, |
и.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором. |
уђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш кр |
рже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне |
чке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште |
рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма |
и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не |
о из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не у |
Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји |
завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живо |
о држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао |
сто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај г |
оведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче рази |
{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има в |
ји, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу |
лашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће ц |
упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{ |
е и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пут |
е од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не пр |
је у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешил |
рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, ист |
о надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба ј |
изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан |
о.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га глед |
се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим офи |
мојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк так |
олитичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је св |
те потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према упра |
ви љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба |
обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо |
на, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили |
Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дођ |
Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се мож |
нас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и ва |
S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџб |
ете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опро |
руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и зап |
но је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви пр |
p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом |
љају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувш |
ало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} |
36" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да |
пазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не н |
- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с |
нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе |
вој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледај |
ћеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета укази |
p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни м |
к се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотреб |
а — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изнен |
е!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од пр |
а је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право |
српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне |
Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други кој |
исле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код |
једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећ |
ашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори |
p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није вид |
ти.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом сто |
ује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне |
оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он |
Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарај |
ве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило |
већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а г |
ком, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се |
свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све гов |
е ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, ј |
питивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три д |
поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Б |
не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, |
д ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Ид |
ије могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарс |
бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета |
ји се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо |
вештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна дру |
фковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увје |
интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на кој |
о нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, |
задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</ |
итаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поз |
њиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва |
абаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, |
дија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — |
ти домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> < |
аздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја |
Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему п |
е новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а |
ослужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а му |
о није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но |
бављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, к |
обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболовани |
озно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, госп |
дерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све ли |
ступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p |
осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову з |
о стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно |
скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, је |
>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да с |
једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се ств |
амо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху д |
удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — ч |
код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин |
а њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духов |
таде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забав |
улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите |
нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу н |
сти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док |
ај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и реч |
р су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј пото |
пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трес |
те свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена чети |
ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ирон |
Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито |
ће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и |
тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" |
ка опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за |
рале улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегант |
о на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је |
када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан ба |
ранков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> |
е благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској |
} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> с |
слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да |
ожењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи |
из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и |
RP19080_C10"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се |
RP19080_C20"> <head>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ |
ас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="8 |
рећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто |
у гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које с |
еописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, јо |
шљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није н |
аља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо |
вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, |
ег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарско |
анову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свије |
рили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам |
е из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао как |
рекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује |
оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиј |
знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах |
зазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То |
овао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе |
азио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао |
азно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин |
велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне сав |
за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гд |
{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S |
.</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Ал |
инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82 |
угог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему гово |
им упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га |
није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истини |
Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо оп |
му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју |
да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, |
о што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јо |
ма се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кр |
лови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у С |
сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљ |
тлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ |
о освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му п |
е од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у |
нова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Т |
е, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе |
ад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Др |
али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овд |
и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према ње |
ота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо ста |
арима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које |
све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он с |
ени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећат |
код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непре |
Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} |
ивој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се сао |
кву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} |
осну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, |
ве ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете ра |
осподин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} |
с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух |
то му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да сх |
.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако |
трах.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не |
ебљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те к |
на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј |
то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — |
ом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допад |
} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових р |
је је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, |
се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шка |
и, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико за |
е овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ет |
али ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} |
т се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Зл |
о код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити |
искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, |
ди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдит |
Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} З |
са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли |
обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још ниј |
подина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она к |
је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овд |
ивник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и |
штво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S |
задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све |
име једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром рас |
оме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и |
p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај |
се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима |
олега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „афе |
шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n= |
да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је п |
сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type |
рата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одл |
на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну |
и и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва оп |
ављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу |
а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и |
свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима |
цу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по чита |
прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта |
сповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе |
због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да за |
{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи |
/> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— |
д газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу. |
е смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</ |
} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије |
еђу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположе |
м Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и |
ју могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој гов |
ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госп |
ремећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још |
изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу |
м и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док |
заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва |
да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћу |
<p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправ |
ам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом |
атељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора |
ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављ |
ако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим д |
је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митров |
ојим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу |
преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам к |
е горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада ув |
аки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> |
Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговор |
свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљораднички |
у само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, приј |
прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право ј |
/p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас брин |
ио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарај |
е брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не бр |
енуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се |
аду, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа |
вих ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и |
ињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко по |
сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кро |
трпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Бо |
егових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти о |
/p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљ |
је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја |
гута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одра |
У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна |
заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ов |
прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима по |
газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, |
је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено |
ам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> < |
чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним |
ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и ж |
да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> |
ти улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шап |
ивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја м |
језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред пр |
/p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавно |
ај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p |
вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна |
амо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши то |
танемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, |
својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, |
је мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу |
да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја |
бјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замаза |
в израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покр |
као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе прек |
м, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њим |
оже да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapte |
аким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и |
ао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова |
ност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на чита |
ски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорј |
ше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристо |
показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би треба |
сли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, |
јући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао |
коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна р |
сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде |
не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим о |
саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако по |
а наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичник |
правди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се да |
да његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И с |
17" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је п |
саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према |
нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног зн |
причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су |
а толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се |
еђу четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин |
им и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва в |
ош за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Ауст |
анас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој |
ву код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за с |
S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да |
и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и ч |
ијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, |
нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} |
јети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева |
уло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |< |
е се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошко |
Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и велич |
доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се пр |
аљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са ш |
па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Бори |
b n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. |
>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да |
на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам в |
мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чес |
уде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Х |
ак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неоп |
реба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто так |
о не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио уда |
, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан |
је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао к |
{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна ч |
ећ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, с |
нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу |
ех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тич |
и крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово |
а будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали |
ор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне |
<p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — |
о ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, п |
додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите |
} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапри |
, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, |
није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Бор |
видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе |
<p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душа |
еним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на оз |
вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S |
и твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило т |
од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који |
ило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже |
, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— И |
ни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озб |
.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумор |
јеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропус |
S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнул |
љну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица |
су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва мо |
авом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите |
Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрљ |
омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им |
да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</ |
заност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за врем |
— настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи |
ти.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— |
> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења |
сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили |
тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би |
ан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састај |
ну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако ка |
шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о ти |
ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетн |
ије знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике ве |
о никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у п |
, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дим |
а угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, д |
Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} |
ош из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од |
е у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар |
n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Ст |
и!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова бо |
служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непо |
видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни мем |
све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје нов |
уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби |
м, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Б |
е још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљск |
иш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту |
шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет |
апријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други та |
ија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека не |
вамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово |
е ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче |
Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњив |
амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и |
реман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у св |
акове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и цркве |
ивот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова |
и.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над глава |
остима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То |
ља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила непр |
је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и по |
и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чист |
м са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први |
е, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p |
мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш |
е испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p> |
ца.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="1 |
с много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар |
то и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насми |
је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је |
те, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, ка |
м.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под ов |
шао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као шт |
дних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа н |
на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разум |
ост професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Г |
ац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он |
довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није стра |
их могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За |
есорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријате |
зоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што инт |
ти свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама |
ионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када |
ћ се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак м |
једничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је |
о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у т |
Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубиш |
кренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мен |
ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Б |
скање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не |
Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су |
ечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гл |
све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} М |
" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се у |
е изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног у |
ље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпију |
еченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и |
да у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење |
шио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред з |
е дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— |
осподине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац |
еживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му проф |
све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младо |
еном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске |
а не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо |
од се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисан |
ису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се |
ти оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и |
За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} |
да.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам |
што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо |
но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад с |
једно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} |
S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врат |
ца, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, та |
ло, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би с |
није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али |
ице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женск |
рчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Бори |
да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је мо |
е помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепри |
удију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зелен |
натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није |
да сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица ј |
вим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај |
д му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ |
, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из далека поче |
а понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати |
p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да |
морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S |
рпским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, З |
рани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини |
је имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици |
.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру з |
и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђи |
дно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај |
изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник |
нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одл |
и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам |
ега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а |
ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су |
во одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ва |
владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{ |
ола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм |
ет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међу |
} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> |
бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифкови |
ух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој н |
сподине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули н |
<p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од сво |
за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и |
ародна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненади |
читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на а |
а дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме |
/> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се б |
епоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају |
а ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за др |
служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> |
д достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младић |
и.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и |
њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и оч |
кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је к |
врђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је |
ти, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при |
ан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одр |
/p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p |
ако смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Бориво |
емо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ |
т пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостиониц |
, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас д |
е купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — |
оја му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раство |
омаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{ |
име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој ст |
које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један |
ав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред со |
са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу |
ихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какв |
ље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Бор |
часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, је |
камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски |
ава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутр |
} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нам |
за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе |
је још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је |
{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије |
злагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не прим |
утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама |
о ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свије |
а баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да |
а трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер а |
рође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна м |
од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div |
да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи обј |
један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гос |
ечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се |
и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један прем |
с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је би |
било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно |
више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђ |
теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти |
и морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, к |
армио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образо |
власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш |
трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виши |
апрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам прав |
зи, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као |
S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри |
ва прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морај |
из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему |
аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска оку |
удила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> < |
дучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази млади |
ругијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и |
ху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му |
здала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лаган |
има изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n |
час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то |
про тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја |
да ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском ом |
о и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног |
своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повлас |
-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, кој |
дајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађ |
тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху за |
>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слик |
мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја |
.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђе |
да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, |
ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и нап |
авало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но с |
балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађе |
ику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер за |
„кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина кра |
пље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему |
ушан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио нек |
и и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — са |
ијечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у |
е да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владин |
аше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у с |
ајпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се |
јанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада |
једног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустро |
уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких |
<pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како |
аности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из |
е хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та ми |
25"> <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрав |
се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с велики |
о у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, посли |
ом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих зас |
јехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај |
.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвра |
вој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за |
Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је про |
{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, д |
мјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корје |
гледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лиц |
таде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдј |
ешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Т |
у Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Је |
огом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто |
некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ет |
о се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о т |
итава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва пр |
ију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Дес |
ан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу |
себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, он |
/> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</ |
јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољ |
и ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у |
е средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, |
обило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше с |
Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим |
да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази |
дној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но |
је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих со |
говом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ри |
вој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смје |
дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало пром |
естано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био про |
шан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у |
јет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је о |
расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазни |
Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p> |
епа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну |
пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и сп |
ном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати н |
ло узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не |
ш могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја |
еши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади |
о.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се |
о, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хоте |
сто сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адв |
оти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивал |
ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> |
у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непре |
окрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно |
нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне |
орио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није мног |
прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу |
етљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и прија |
о се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу ст |
тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би с |
Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и |
стало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} |
, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да од |
а се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво |
с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога м |
ина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него |
ај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када прв |
"237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слу |
тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узб |
, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— М |
е што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са |
ао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n=" |
е ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим те |
е у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душа |
би: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} |
, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој |
сора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хич |
Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам з |
врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је |
Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није м |
је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302 |
цу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Д |
, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у шт |
Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морат |
ик Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише |
!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојат |
са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе |
м пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да ч |
е против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овлад |
мо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено |
и подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, т |
>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби |
руги прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из |
овора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисл |
ростаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p |
ји.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног з |
, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S |
ме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама |
дан говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су |
о када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела с |
едан другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање |
ала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај д |
ћу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, г |
у и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> |
му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да бољ |
ијему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје |
ладића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола с |
вори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Д |
је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали п |
Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{ |
отом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све |
зима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања п |
српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника |
на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захор |
очарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се п |
бића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биог |
између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло |
су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равно |
као увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску ом |
оче: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све о |
али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за |
уљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војни |
инске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом |
рестаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, |
нишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш |
них зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, с |
<p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му |
ути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— |
хита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, |
ратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа |
аша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се |
исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у |
ве његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S |
био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учин |
ијешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички по |
рода — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији |
те ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у |
лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и по |
и, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — |
мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао |
опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо ду |
а све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онак |
!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свје |
> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака |
базриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и |
, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и |
игне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са |
— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се |
од његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, превр |
поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} |
ина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника |
ши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час н |
е чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери |
и му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, ч |
Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душе |
у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам |
кама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? у |
ма за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном си |
ке владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори та |
ише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико |
мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што г |
угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес. |
енералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, |
но, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехо |
тересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су в |
<p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправ |
амо да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари јо |
Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужб |
руштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдј |
помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда |
} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћ |
е постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиш |
у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, и |
џи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још сто |
јем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугер |
ени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, хермети |
и понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да |
глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већино |
.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски и |
војака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, |
израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љуб |
ог понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји пога |
а тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не |
н Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно |
а дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну |
о на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну |
доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху |
љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, |
ћи оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пре |
p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице |
и је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио |
, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће с |
ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и |
он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих бри |
же пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан |
никовица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љ |
руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне ср |
зивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
о сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаг |
хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво |
и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви |
осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од зна |
отивити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу |
тираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се д |
хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о ње |
аво синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, к |
е био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је |
о касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, шт |
ству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мисли |
ј самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи |
ан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичник |
ас удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му |
тко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, |
шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па |
p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против чи |
ном му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из канди |
спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло р |
ле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се в |
дена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као |
ти, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неко |
рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драги |
е слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјави |
Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.< |
а посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим ваз |
пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређ |
послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На |
кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уп |
p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је |
бин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашт |
светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све |
је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиле |
и овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осј |
м познатим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогон |
n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне |
свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало. |
, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одма |
арно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залаз |
он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове до |
ћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног пит |
овора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ |
ма сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S |
ка поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме. |
p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све |
не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чин |
ебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} |
отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним С |
фесорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлу |
и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође |
о ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Б |
едствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже ч |
јек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> |
, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У |
го се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће би |
во једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман д |
ећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је |
ултура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и ли |
онизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у при |
јесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учи |
штење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викну |
симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљопи |
ј влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али нем |
учено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се к |
е била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послиј |
b n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је |
јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, ваз |
виле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава |
S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под |
ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш неприј |
, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, |
аса тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узви |
тапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} |
<p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па като |
арајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p |
читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правд |
хтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево с |
тљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас уг |
му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај |
но обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако ј |
о је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјерова |
ај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Је |
Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо |
буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо |
ша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи |
момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетк |
ену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да п |
но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које н |
Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, д |
—</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине коле |
гали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видит |
шта непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— |
ав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стот |
е ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div |
ељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S |
у могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су |
њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато ни |
ије нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главн |
ека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Бос |
ека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено |
све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова д |
чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га о |
<p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи |
се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би сам |
бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влад |
аље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, |
баве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало |
p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над |
зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећ |
ек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко д |
је под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је |
вима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</ |
аст и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да упот |
у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као |
ше говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Неко |
ивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске погла |
301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је уп |
мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Бориво |
ти један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и |
> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући н |
и, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се |
се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, |
оћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно до |
казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити |
а трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је о |
, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Срби |
p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се |
у тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви |
{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} |
анда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том сре |
у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата |
/head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш- |
ре муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару ср |
видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Ов |
шао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту |
два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама |
чекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум при |
ом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа ј |
ире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег |
у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио |
своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није |
"157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити |
ћуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, |
не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска! |
д на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко ле |
уђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак |
а у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жит |
у папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та |
вори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од г |
о.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад |
м друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S |
причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за пр |
ао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није |
аково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас |
против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нит |
аничник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, |
Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало н |
оворио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је и |
е то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто |
Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато |
пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и |
ао да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и |
продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му ј |
е ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати ша |
ећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече |
како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из чит |
p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то |
ам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја |
, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи- |
p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море б |
си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио |
А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко |
кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када |
е, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је |
да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> |
тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и |
ову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле |
ити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S |
ивео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како ј |
Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има |
ме његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говор |
арочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим п |
ити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошл |
p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него по |
} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник По |
транац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао |
познаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и |
пства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело |
читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, по |
ац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато |
ју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још некол |
{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајм |
званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто |
рим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име њег |
> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одно |
ство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једв |
овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, |
ије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удр |
р тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како д |
> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково |
аблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турс |
ст пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним ко |
ш даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај де |
> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда о |
еним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све живо |
трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зи |
горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десе |
околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глоб |
у заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред |
нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњавах |
е.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као |
ти на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете |
ло, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дв |
у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи |
ји.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков |
увству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар |
ига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ев |
амо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави |
крива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћи |
станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према |
ви, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је |
ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми |
а неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је е |
мо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са |
е гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да р |
ијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, |
ати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а о |
ијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробуд |
>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад |
леда га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа |
ажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— |
ма говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће |
а си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријс |
запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са |
јек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је |
ати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет |
еби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби с |
а боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну по |
добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза |
, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— |
е говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требал |
јеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочита |
није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави пи |
погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, |
етички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мисл |
ве издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику |
а прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, |
љство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си |
знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чека |
против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ћ |
м Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове |
ити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене пита |
тједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше ш |
овим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О с |
и смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада |
и је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно |
— додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, |
а овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру |
смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си пониз |
са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу |
одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? |
ањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљ |
нао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимск |
ед.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето |
е била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захт |
е већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — |
постављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи |
овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав д |
ста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на |
<p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом пр |
ељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост |
савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакл |
ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигив |
вом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је ч |
ко, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих ин |
ора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице |
оља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта |
н промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасв |
кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико |
ност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао |
вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и |
јена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ |
за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" |
равцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми зајед |
.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политич |
еко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак |
ака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <p |
азне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом посл |
буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај с |
8" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гост |
еним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на мало |
ланина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака с |
ровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да |
одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душа |
ал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звуча |
стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, до |
о и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изн |
у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и |
е старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у глав |
није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под ов |
забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</ |
о ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке |
у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше |
уше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је |
Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неи |
ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарај |
данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила кр |
само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо |
ју до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат ос |
ивезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог х |
, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се ј |
е се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— |
ломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића |
/p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син |
и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дј |
, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног распо |
мо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, |
ставника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у |
и хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и с |
— говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам д |
ј међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над С |
умњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му п |
м и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечански |
барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! ви |
дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним |
, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској право |
} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповје |
сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се н |
борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редове народ |
ност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и |
к очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обиј |
Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— |
то је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако л |
ам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не ра |
гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан трен |
ајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на |
ј Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија с |
екиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао |
дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у |
ва год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви позна |
вапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с кој |
ла најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дан |
не циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињен |
е мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана |
се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Х |
а му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучно |
/> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим |
ња у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада с |
дбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p> |
ву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у бо |
ранама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мје |
ји, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, гу |
а!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у св |
за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио к |
х земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S |
мо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не на |
<p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} П |
с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку |
лиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да |
још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу |
укло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем |
ј никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови |
ји је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оп |
јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет ч |
а хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још |
јећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозво |
у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше |
угодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утиш |
ру“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сас |
ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се з |
ије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p |
ео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, |
послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим уд |
дбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p |
је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздра |
онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помо |
користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на |
ани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.< |
агано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до |
ада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У м |
са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стекл |
лило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говор |
е са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све |
, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и |
е би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p |
у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно з |
еш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити |
рала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, сур |
лнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погле |
који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{ |
и он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причек |
ину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на ру |
ко звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче |
имићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси |
огледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против |
ко друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху св |
ече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну рије |
о је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини оз |
пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и преду |
тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђ |
за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— |
ријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ла |
се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јав |
о лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја |
злога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних |
ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје с |
или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када |
На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> |
човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; |
у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледа |
ено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} |
ј мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у |
прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.< |
азгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натов |
којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкр |
тељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а кас |
тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно |
е бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немат |
а, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је от |
чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан |
ве унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против с |
затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силниц |
ма се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском стра |
доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер |
ости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би н |
/> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот с |
у званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце? |
која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> < |
начин по неколико задовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту |
мота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски н |
и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омл |
Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да п |
тељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо |
непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни |
лавни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средств |
куд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски зван |
е тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су |
ада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитв |
х странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један н |
љала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју тргов |
да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас с |
о чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно |
, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служ |
Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука |
ати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S |
ајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, б |
тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омлади |
духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за ом |
до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све с |
смија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави |
p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гос |
очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кол |
{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на |
рвака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Х |
итву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, |
се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им |
читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огр |
им и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије. |
овац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а п |
могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама |
ди! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Борив |
а је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколи |
о је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори |
окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у кри |
ећма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Ко |
д горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је би |
, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.< |
а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на |
капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим с |
, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе. |
Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лага |
ка дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, у |
регибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљал |
учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се |
ије говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савј |
ну увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца ј |
ни, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда |
фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипк |
провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над С |
метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда о |
е искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за г |
и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Д |
м, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрам |
вдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао |
истала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричн |
умарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела св |
тава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на чита |
.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пу |
ушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стр |
јна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, |
е Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљењ |
.</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаме |
ј, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задоби |
ијских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак |
рошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира прем |
ма странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за ча |
о ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођиц |
ин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта б |
унце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама |
о отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око срп |
животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је |
" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за |
ућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један д |
ецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа |
сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чес |
рн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре чита |
чи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достој |
ка, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог |
ху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чири |
е још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта пр |
име суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду јед |
колико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p |
но, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лиц |
Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овла |
у је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натр |
десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била до |
ијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме |
ору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, в |
гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела |
вала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљ |
о зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови п |
лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: в |
</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на |
е Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље ц |
на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједиш |
езни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за |
S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је из |
непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајев |
.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десе |
лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет. |
ед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S |
скога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у ово |
Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га |
има, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко ка |
којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњив |
/> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње у |
е небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је |
оби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> |
ући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p |
док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом ра |
е сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присут |
ер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској |
евојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забав |
мијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Ка |
волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.< |
ad>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из з |
довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устат |
6" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је |
То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ некол |
у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко |
доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али |
ранцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед |
зиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— |
едну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој |
ра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зелен |
дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста |
јано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руко |
ан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао. |
во дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо |
>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савј |
а учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој |
г колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна? |
уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S |
ријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас |
.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није гово |
у промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> |
викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице |
отама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста го |
оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпу |
лије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђи |
десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се |
ве обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо |
управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне |
један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књи |
е лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано ве |
пну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се ба |
. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене |
: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу н |
<p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет пос |
и у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто |
јатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије |
ити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> |
е сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будит |
ева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газд |
<pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори с |
а сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извад |
оро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко |
бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> < |
ти, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си |
ћаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам забор |
гао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних |
мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да |
стош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине с |
д?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — |
овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа |
<p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдн |
расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. |
а.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се п |
дном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и вр |
.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопис |
е за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима проф |
о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинт |
агали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су |
а се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брз |
е изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова р |
ећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на |
ани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице |
а, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило. |
да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зе |
електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут до |
фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи п |
погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на мој |
према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p |
} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се |
тричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријеч |
"220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима |
груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одл |
ћи.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побо |
тој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна |
е сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема |
.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше г |
о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао наприј |
г, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{ |
а га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном ст |
омака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености |
ао да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху г |
ик домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на ов |
Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је т |
, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? |
овјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ож |
етник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта |
ин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Констан |
е страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан м |
ем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч |
тупи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отп |
ле навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у црк |
>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорит |
реко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мат |
вицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p |
доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаок |
е.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су |
м кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам о |
е говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто |
ца се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти |
среће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретош |
, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада |
/p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, кам |
треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о ови |
.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гон |
е.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашав |
а увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео п |
а се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а |
силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брз |
босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о ј |
ућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну п |
уком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбија |
P19080_C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић с |
Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} |
ане непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стеви |
блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривој |
а казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није |
е ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља |
незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина шт |
одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјет |
а ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се ла |
није и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Д |
аз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе го |
ће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} В |
мо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, |
ишта није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— |
нутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали |
Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тишта |
ени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, |
о смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ри |
е о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи |
ом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога |
ли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом гово |
о, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— М |
е даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је к |
не познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> < |
! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и дв |
посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — |
тави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зеле |
тића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас |
ше Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто |
уге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу |
младина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, |
ји је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појед |
има се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, |
еким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето |
народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То |
сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; срп |
па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час |
који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијено |
/p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када вид |
његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, заш |
} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у |
сност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом н |
ош мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нови |
вијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио |
ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет |
рпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када |
улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу |
бузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему јо |
почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди |
, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дј |
арод, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврви |
а српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту и |
ну.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направ |
ино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецн |
адесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свј |
оји се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука уз |
ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужи |
жност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара |
тва у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су |
аклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако гов |
теде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети |
је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи мили |
ка поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо |
p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало |
и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево ка |
лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо зва |
почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну |
јека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је про |
о мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак |
ремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p |
ћевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала м |
— и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види |
р бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу зван |
е на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше |
тио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењат |
путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хт |
Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, м |
анство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не пр |
> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању мол |
олико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружиш |
<p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај |
азио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном с |
C13"> <head>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста с |
али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се |
ан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе сл |
чекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног о |
ати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који ни |
вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио |
ећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код |
н долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено иш |
аком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и |
ама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је |
господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, |
асма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођ |
е сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, |
о.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да |
авидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не д |
ц оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одгово |
они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни сво |
ске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> |
ашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му |
ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободи |
и и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу ве |
>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта |
е поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све с |
када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, ује |
ог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све он |
м странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом |
о је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу |
боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођ |
о све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим к |
цу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића сл |
пет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало |
ин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и т |
имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што |
ојим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из дру |
пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сва |
итао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и |
поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се |
грам, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српс |
и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласн |
да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли би |
огао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p |
одно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог р |
фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело |
несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали |
</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type= |
прави, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољи |
<p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Ср |
ечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана |
е и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код на |
Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb |
тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костиће |
е било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Бори |
е се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мје |
нодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било |
нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се ш |
у сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и |
х ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаре |
но, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, же |
х владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, |
{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могл |
је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" / |
и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при ра |
се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> |
и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошље |
азумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови н |
ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> < |
— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не год |
е, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек |
цу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа н |
а изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поч |
теља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски ос |
ељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеш |
а им се два просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите с |
ги који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпа |
шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напри |
х вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку |
трану, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше |
свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки бре |
.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим вр |
оке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољ |
о тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед |
р се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних |
ај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада |
јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се о |
, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вј |
а дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њо |
о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде наше |
свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад прв |
ућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на гла |
о дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разлик |
скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ов |
на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?! |
; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекив |
м, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека прот |
Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба ј |
ђом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке |
бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p |
и пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у |
абави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Бор |
ашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмо |
вно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сва |
да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута ч |
их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзн |
лност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он |
на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понаш |
има у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао |
од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били диј |
ред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац |
справљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме с |
јеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамам |
југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку н |
а.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је |
трофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, т |
о међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме шв |
ском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одуз |
извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му |
против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први |
како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него |
добити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму на |
бодан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се н |
Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је |
де.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви и |
/> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот сл |
Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода |
о да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници |
ију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је |
што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи та |
n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне ру |
неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпита |
е Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као |
ово захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђе |
црвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима |
химпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову з |
вори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да има |
понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише. |
но другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p |
рака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива ст |
аџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министр |
воју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код |
носио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чар |
ама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше м |
мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробн |
е измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вриј |
} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није л |
м одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме мо |
ити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао |
те да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај |
ска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} |
аван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све б |
одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари |
p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званиј |
гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Кад |
ођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио с |
жњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска наро |
свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су п |
лица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који тр |
том се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p> |
езирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслуша |
се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интерес |
огу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми сам |
дајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да и |
и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је |
нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама |
достају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштени |
озицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад |
читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити |
ић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настав |
и ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије с |
ватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје |
подине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— |
/p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако п |
Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова |
ају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унут |
накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим |
интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и св |
одину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p |
и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће |
{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство |
ада би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Ф |
ивој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас |
p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.< |
л није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами к |
а руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми и |
ђе муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту |
драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у |
, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не |
и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријате |
као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанс |
и, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хо |
и а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје дом |
слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — |
шан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када п |
срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опоме |
акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ј |
е као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разуми |
доше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гл |
м, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од п |
Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у е |
баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — |
је, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свак |
аш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копр |
као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али |
е се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто |
е, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се |
ака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево д |
те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав ј |
абадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадово |
вебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за ко |
ну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовин |
странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.< |
ркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјест |
ако је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко ис |
е.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Срб |
ла тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} |
ер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, |
ароду, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} За |
носећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Св |
бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити н |
уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{ |
којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оп |
средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћал |
маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског угов |
ао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо г |
емаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и дом |
одније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била |
ривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор |
ка се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се против се |
ј рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што д |
ступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуц |
на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита |
жен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада т |
иво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као д |
ви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај ј |
о к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан |
мирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у д |
е тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ћ |
се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га мо |
ед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, |
пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска ј |
одице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео пр |
што успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им каже |
оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше |
падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами тур |
и никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не |
и они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласин |
нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његов |
а стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type |
са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> < |
, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га |
и дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најд |
уго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо |
ладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједб |
друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на |
и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у л |
шћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чем |
ла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омлад |
го научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она |
опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга |
еник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" |
је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фа |
је нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе |
јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га пра |
чела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са |
и.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако |
тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа шт |
ељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увј |
ј Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га рије |
и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну поб |
ју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде |
рбин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је |
ате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Х |
е слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да може |
Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све |
док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да |
ог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле |
ифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозво |
много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских је |
и узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок с |
нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви |
окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Упра |
е када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој каракт |
купу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то мо |
свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо |
ком у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју |
зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Н |
не, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> |
у Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда с |
дних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се |
м није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> |
искупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се ова |
ти, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много ш |
ће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим |
рила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог т |
вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трај |
те револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте |
рено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није оду |
улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучт |
иде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око с |
b n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора |
незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, |
рби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми не |
е.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Д |
довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико заним |
еривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан поглед |
{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по нови |
поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и она |
ри, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд с |
могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се с |
и други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико п |
и попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, к |
г професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се |
оћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остал |
тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предс |
љени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који |
му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори |
али ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стев |
и не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чик |
док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о ов |
о петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, |
ињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука |
нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одв |
јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је |
ли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на |
, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код |
ољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блен |
ла све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — |
анија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима об |
нац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се |
газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан. |
душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чује |
ику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — |
у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити сам |
начи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки з |
че исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслим |
тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, |
овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, м |
не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бр |
и.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{ |
е се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја н |
о ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у пре |
тали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви |
је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац |
аци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с п |
тевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и м |
аршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха зап |
дног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити |
и дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред рас |
добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, н |
дају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућ |
ех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођ |
е — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице |
сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> |
ојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, |
тко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам |
ште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак |
само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си д |
остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и |
ђици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, м |
оворио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски |
ледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма |
S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опрошт |
<p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо |
д смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога уле |
тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко каш |
ла господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А |
ра Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетни |
и му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто уч |
у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивај |
о би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је |
позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона |
Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њим |
ни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене. |
теника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој |
га Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферам |
мараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех. |
одом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, |
рво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече |
у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ ч |
ојој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, је |
да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој до |
вјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се |
ни као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбра |
револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се |
њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике ј |
д.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрв |
бима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и е |
да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на по |
овјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјест |
ак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цр |
угодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — ре |
умњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора |
оражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаш |
гледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена |
у видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за |
ову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је ср |
еста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као си |
кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и |
ој капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну ј |
n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам нај |
боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва вој |
дите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви пог |
огледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио чита |
и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамо |
јој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста |
ај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" |
Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже про |
једе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143 |
изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије г |
ма.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине |
е викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, |
се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај и |
м Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се |
а, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвен |
поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљи |
е зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад. |
ех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу |
баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он |
о да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни |
ога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, |
дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је |
нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко |
о са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањ |
в срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај |
ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјес |
етате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — брани |
Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, |
је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држав |
ти, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није |
ажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треб |
>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога му |
колског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом |
и о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили |
ам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављал |
ашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи |
објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — |
часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и |
ишт нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу |
узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Х |
ше, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Па |
. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душа |
ући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не у |
>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не уга |
смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас дру |
нила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n=" |
у.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и ун |
авац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земља |
чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту ни |
прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјеру |
удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омл |
ски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса |
а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, ј |
и с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благосл |
Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је г |
: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то ист |
с савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби |
аље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на |
но биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш н |
тљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако |
не у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за |
одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" |
земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим спос |
новиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом |
Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, н |
ело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један к |
ао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати |
гао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецн |
ора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} |
можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, н |
р не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима г |
ер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да |
Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам |
/p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И |
.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеш |
себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и |
ије борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском до |
а омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту |
- На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити |
ема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућ |
еликим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, гово |
гао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога из |
црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо н |
ас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а пог |
вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} |
жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — гов |
гледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све ж |
="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осил |
и су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо ств |
иње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше |
њеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше |
ачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарал |
<p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Фран |
у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбол |
сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погле |
е очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „еги |
Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи |
ијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа се |
ови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кмет |
о их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S |
е у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не позна |
" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У |
е схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а |
је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у са |
моту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гости |
изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао |
> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици |
„Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпо |
> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу свет |
неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило |
атере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачал |
ше одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово |
не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом жив |
реузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По угов |
одив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званични |
судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — |
шег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све на |
египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одв |
ио, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и |
шљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је |
борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одуп |
акова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела. |
зати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са св |
узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена вра |
е се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на д |
ећ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје |
, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим |
без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућств |
<p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој д |
за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало понос |
амота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и с |
стављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не |
крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао. |
у.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унаприј |
и на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће б |
у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознава |
е ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти |
; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мисти |
лусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао и |
неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима |
о, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часови |
pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа пр |
но.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, з |
епашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право к |
ново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је |
и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, и |
ебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} |
n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп |
p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за м |
још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душа |
коло и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се н |
м странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и ј |
ребевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сун |
рајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, б |
кидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад виш |
ник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Спле |
— заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и ј |
како довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но |
онизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш н |
да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, < |
, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учти |
е колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га кр |
у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приб |
<p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и тр |
вједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве |
во, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја |
/p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у |
ајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала |
заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај друг |
то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећат |
н.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л са |
ш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисал |
љати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само |
и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред |
чи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође прем |
зику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег влади |
кови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њ |
о насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{ |
ју се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела |
се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} |
је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крај |
црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бија |
изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb |
/p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разг |
чку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћино |
оби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је б |
но био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог срета |
овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> |
асу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклиња |
таро расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати |
аред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} |
Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима |
е кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјево |
} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје ст |
то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела |
гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале же |
зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, |
<p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тета |
имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да |
оји се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{ |
> <head>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника |
окри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није х |
<p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час |
раци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на |
Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Д |
обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај п |
шан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, |
једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, проф |
будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједел |
, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрав |
на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах з |
ић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се оп |
ином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетн |
по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учи |
аг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Д |
исли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову мол |
ра, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја |
ро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како |
тна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Ов |
амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда о |
кривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, |
га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да |
ичну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуг |
гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човј |
вори му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се надн |
се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, е |
о спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада |
ан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чуј |
нути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега. |
увише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим с |
жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној д |
тка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не |
уштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи |
l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јов |
<l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="cha |
а сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, |
гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде неку |
} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо |
љоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S |
шеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их |
м у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p |
.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жаго |
им лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ће |
рхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљо |
јећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у |
рине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито те |
/> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спав |
ке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који |
едило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драги |
оз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, |
Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</ |
ла тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна љу |
.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило |
када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} П |
гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке |
а тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} |
ирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала |
ршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај |
гло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио |
анству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шу |
и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју |
ти вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је |
на видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу |
га.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне сли |
сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Как |
горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје |
ено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Св |
ара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} |
та Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и |
S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и |
јеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, ва |
јемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзи |
него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћић |
о у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и ом |
е одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> |
и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који |
засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши |
рифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног г |
м Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} О |
д рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записни |
у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> < |
е ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана |
у се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Бр |
е.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте |
оста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пр |
акођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> < |
своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>К |
лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете |
.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одреч |
кше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и нај |
се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео |
вић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} |
о се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво |
Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјерова |
ај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у с |
ешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, |
> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако |
за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој |
, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће |
о да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах про |
ти ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Борив |
овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом с |
ног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдје |
тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки рево |
е наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских |
о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ши |
сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. |
а Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо до |
Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту |
е оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпаш |
а и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не д |
лутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за |
м шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком ј |
н бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјес |
д вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучн |
метнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали канди |
, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају |
ти.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо биј |
мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S |
миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази |
у је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су пл |
аџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел з |
убазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали |
<p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{ |
а се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управ |
вања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била |
ина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз н |
ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан |
ешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и н |
еста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p> |
се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, |
и пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} |
мио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у звани |
нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — п |
о јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говор |
ли, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничко |
знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада |
p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда м |
b n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од |
од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему и |
јех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелит |
нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким п |
морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема спора |
све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тач |
и све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још н |
о увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба на |
и је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаћ |
већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би |
гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифкови |
т званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хр |
ици, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд п |
само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у и |
утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој |
овјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О јед |
сто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Хер |
се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <p |
се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p |
ћање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S |
ријал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, |
јеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изго |
метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче |
ела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе п |
а значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте д |
о други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на |
напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то |
к строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетник |
ивот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мир |
сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p |
ћа није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са профе |
p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алекс |
странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног пи |
.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће м |
утра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" |
етом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; |
земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Н |
орити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволит |
осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која |
поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Фр |
ира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах пр |
ед улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом |
моћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за |
его што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси |
а, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} Д |
гици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> |
да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му у |
ољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то с |
олте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као д |
та да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? |
четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин са |
стош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескањ |
рнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сје |
њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише |
но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" / |
е, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи |
српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз |
д.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај |
зама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћ |
идинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, |
шину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у д |
јену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађ |
Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Го |
} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и |
ањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде с |
сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, |
о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бру |
сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> < |
е од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увј |
мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе |
е није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чл |
/p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи д |
b n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.< |
га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворе |
могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове |
тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135 |
непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. |
непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регру |
и у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Д |
чега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита не |
нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ћ |
а? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— П |
И част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје |
љем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истр |
дом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан |
у дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде зап |
е, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се |
по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} И |
а, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање |
у и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> |
не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем уми |
летство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта д |
зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу |
ну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се с |
едмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проно |
орало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Пр |
међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће |
разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> |
ући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p |
одине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам дру |
изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три това |
и, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно |
асмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватско |
и и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</ |
ико задовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела бо |
ство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкан |
српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао |
да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било неј |
ословенство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисл |
} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду |
још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви |
Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за о |
ваничника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је ције |
е стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између х |
њу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити |
и слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Пр |
ао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изго |
рдијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово п |
једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задоби |
/p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НО |
ада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељив |
и су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске |
н се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S |
удо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске |
е од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Зн |
рвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају |
ваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљс |
ве ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понаш |
напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам |
ин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте |
ородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесец |
анство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на изв |
импашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила |
очито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло |
рани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и |
већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева п |
, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стран |
р Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, п |
њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди |
> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p> |
иће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред |
то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни |
ити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски с |
само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Зл |
олитичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам |
е.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Н |
трого га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија |
оводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису |
Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам |
ах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност зва |
а повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за |
млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како с |
ба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то |
емљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је |
пријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар за |
лазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско в |
ајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његов |
оворио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народн |
бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам неприј |
теријалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, |
ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на |
браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрва |
илике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо |
са се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју |
један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са |
се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви с |
што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када |
и га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одго |
азите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјере |
радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не |
ко понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени сам |
фковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српс |
има идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> < |
тали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјеш |
сподине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори до |
естано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се ко |
ао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здр |
рактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — |
к.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће о |
дин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе непри |
а вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n= |
?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да |
је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени и |
ничну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу |
рављају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову ср |
а, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим то |
т, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; |
ече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну р |
рави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуциј |
директно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето ј |
/> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске ом |
.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су тако и |
има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, отк |
у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазд |
не Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини |
једнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на култу |
треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу |
вину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> |
S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Ду |
ље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет с |
Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злоног |
а се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, |
огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник |
да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан с |
ник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-срп |
нтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам ј |
вата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правил |
почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске одн |
атељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам пог |
арства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав г |
ђивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити |
велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прил |
а ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристан |
ранка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да ја |
почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није зна |
се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његови |
ир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само |
ема влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— |
ати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ств |
изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, |
ше није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овак |
Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим те |
непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђ |
земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији пр |
<pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило. |
роваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако |
јесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, |
</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Бори |
од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека |
ји се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он |
ши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му с |
првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учите |
знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и по |
ка сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништв |
b n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, њ |
, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је грије |
центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србин |
ки <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви пр |
отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због ч |
кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; |
езни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџ |
а Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто |
оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџб |
етворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада |
ш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима |
текао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он |
де му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ва |
пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ |
ар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и |
нало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, |
зире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтај |
ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста |
а и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета |
кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шарен |
</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу |
да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депри |
у је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оп |
питати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три |
тављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Кос |
, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут |
једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и |
ери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лиц |
још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те |
разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бр |
/p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу |
на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем |
школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учит |
дије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажа |
<p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин |
д и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су |
ни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар с |
т исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом в |
да?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{ |
p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, з |
ким се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један |
еде косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпеку |
} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је |
је знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у г |
отив тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била криви |
се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у |
вог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнут |
лиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суп |
и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} |
о хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управ |
ић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека |
туд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине |
ећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпита |
сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненад |
брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> ста |
човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много т |
ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог |
за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, |
неш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов м |
је, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисл |
земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се |
вању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, |
двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он ово |
Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тим |
није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српс |
и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одава |
ишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже |
ва, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притис |
} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи |
једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, н |
ог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босн |
реса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189 |
розно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња и |
осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице |
иваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више раз |
важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p |
зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и зар |
то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и упра |
још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насм |
ино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пу |
о не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше пр |
ових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, |
српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових спо |
ању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за та |
вства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чинов |
вој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука |
ао врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и пон |
оји ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спр |
зним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гај |
а је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу |
влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у |
ве су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске г |
о, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о пол |
са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> |
е своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стаја |
а по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смија |
тио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном |
оста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ј |
чима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, |
из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Руме |
, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — |
дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире |
престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га |
помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се |
и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="22 |
ша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао: |
и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућ |
нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сази |
Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свије |
</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру на |
као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси мога |
м.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто о |
Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, |
м позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пош |
ама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима |
је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из |
и Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, |
остионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, з |
ницама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић пот |
ога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада н |
аше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обич |
и дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнин |
од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду ч |
ад самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројн |
и, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрли |
ранца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, с |
<pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност |
придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} О |
све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и про |
је се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— |
кост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} |
ба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управ |
сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Х |
сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, |
ндиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, |
ење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући свој |
ерцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се против себи потчињених држава слу |
.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч н |
ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њен |
вјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што |
све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање м |
гим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме боја |
и и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душа |
} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак |
аба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.. |
једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конци |
лико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се |
н увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није никакву ва |
њима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретањ |
на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз по |
гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети |
нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, кра |
</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњо |
нако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају |
тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо |
њски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="14 |
гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило |
европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> < |
љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ни |
горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога нар |
г сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце ш |
ом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти |
ауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, |
стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, |
јих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поноси |
слити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.< |
учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше п |
азио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о |
ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, |
о то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут |
е он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за зв |
.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се |
и зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p |
потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свје |
моћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга |
преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била н |
онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообран |
од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кућ |
— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{ |
и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу тако |
е. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да |
свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као |
данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.< |
ру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S |
ства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај с |
ко није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда |
Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мо |
стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним оп |
Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се |
Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?< |
>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</ |
Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове |
ели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало |
да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко врије |
ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладин |
сто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани ср |
дове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се |
у побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпо |
, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска поли |
ка омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не |
<p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за свој |
угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гр |
ло са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p |
а висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема б |
ање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно |
корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се |
рпска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званични |
рпске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, |
ања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</ |
егну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.< |
разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњив |
, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S |
ml:id="SRP19080_C9"> <head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако |
О ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p |
раве шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процв |
а и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће в |
p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волел |
вога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико на |
славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По |
и и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да про |
вама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовин |
и брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, ра |
лавном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p> |
ји вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Ж |
ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу |
и било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку к |
таре, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, |
— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да |
а јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим |
. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, |
ан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професор |
госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и крије |
горјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у |
ти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори з |
уству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматра |
м обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошл |
увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађ |
ласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га к |
еви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упу |
ов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд с |
онијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
рпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22 |
е.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили ст |
ело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и |
је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} |
научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научи |
а боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој пра |
јању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb |
се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније т |
ије вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол |
n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине |
г дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друш |
тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у св |
услиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Кос |
сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писа |
рани непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} |
ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако т |
јерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аус |
ивање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су |
мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душа |
лова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици ниј |
же да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, у |
светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака |
вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народн |
вој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма |
у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S |
“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према |
роз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истр |
вима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак |
пски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог о |
могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и с |
ако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је |
кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али с |
је захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и ов |
на, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба тре |
х прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} |
гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило |
до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима ја |
е био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да с |
ху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, |
раљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити |
е српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! н |
ом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је леж |
вјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и |
ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, х |
b n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да |
све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова дв |
роговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је из |
која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му в |
пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се ст |
и то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — т |
неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </div> </body> </text |
и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мо |
и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи |
о цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе |
главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху |
е од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће |
="SRP19080_C12"> <head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица |
p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о бу |
р донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија г |
пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочек |
ило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујт |
ки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, |
ри.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер |
> <head>18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господи |
ов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједло |
од је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко |
во читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој нар |
Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски н |
То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ов |
све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридин |
римедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакл |
нтин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када |
а су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица откупили странци и сазидали онај дио м |
<p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло проп |
ше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због пожара, који |
0" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као |
или крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеро |
мо угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све |
да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и му |
, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања |
но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби |
ијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело ј |
1" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црк |
{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и |
рења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима |
а ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама. |
прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образо |
анију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада |
дозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет |
је искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним |
прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле |
самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види сам |
нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угње |
p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин срп |
, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, п |
сте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћет |
у је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S |
т тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се сми |
лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски с |
пут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног |
ривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала о |
овор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непре |
.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да в |
ему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо посла |
јетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад ниј |
аби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тр |
овића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних |
, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо |
српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим |
тво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с теш |
а прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевски |
>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на |
ски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али |
е не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом поли |
Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали п |
во сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се о |
пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираниј |
се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред |
его што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево са |
аш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, л |
остионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да п |
није изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску |
очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилиш |
е зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се |
о се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учини |
у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године |
ком броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско п |
т се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да се |
ле, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим приче |
вић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше |
Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} |
head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњо |
— док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светиња |
на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, о |
оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не пр |
ео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о ра |
шић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздр |
а се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћ |
заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Ж |
тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{ |
рпска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, ко |
радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с |
ави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјес |
своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека друг |
едаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски |
посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог |
ти српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрн |
, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрв |
са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али |
како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога |
="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љуба |
астадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на заба |
о се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се |
гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити |
а и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До с |
која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{ |
ка, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми |
учио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ћ |
е ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па |
и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладин |
и од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, |
Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један |
ада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> < |
дом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће с |
е пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељ |
шала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о |
е дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било |
без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег пошт |
а шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт! |
е и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора |
онархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац р |
рофесор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања |
запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српског |
е.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и н |
славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, о |
слије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с |
м и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Са |
м.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивај |
на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окриј |
заше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, ваз |
о, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану |
варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетли |
Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара пре |
и залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје уз |
Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сив |
ту.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, па |
Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> |
о ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од о |
, херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} |
Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен. |
ватске створила најокорелије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим |
вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су з |
вде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овд |
рећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а гл |
твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљс |
мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из го |
ете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <mil |
дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети |
штен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли од |
ва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су с |
у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којим |
в српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напр |
има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Си |
и је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек |
и краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стај |
ке Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкањ |
жност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том |
народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у в |
е чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све сво |
обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у |
ао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао с |
ез сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чи |
Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело з |
се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да |
<pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није |
да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што |
два једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од |
дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у ти |
и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеров |
комјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се друг |
личка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друш |
да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ј |
је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас траж |
играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то с |
а, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су д |
и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузби |
домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се на |
ринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за |
чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није |
благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} |
мо једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, |
ажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се |
евше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} |
то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјет |
може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не ври |
оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више |
је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S |
Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су ба |
ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омлад |
бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се |
једе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је св |
S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију ствар |
ста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је погле |
<pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке |
ела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па не |
се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак ч |
е.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг |
е — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} По |
поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p> |
Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, ма |
адића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај м |
одметати народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака изма |
на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са кап |
ни на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> стадош |
им носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, |
очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> |
скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> |
ове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p> |
ед зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети м |
ке управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145 |
те: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако з |
ило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учеств |
ребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> < |
Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је пита |
други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу жи |
њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћо |
ојој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, |
S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и |
спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништ |
ре бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво |
нати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка |
ио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њ |
ворити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује |
н га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд |
тар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озб |
увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим ср |
о времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је с |
је вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p |
их старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој у |
едаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и њего |
Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се закл |
р.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних |
да!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље |
м свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но з |
раху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да ч |
ао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завј |
га, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио. |
проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, к |
.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита мо |
тних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је прогов |
о нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онд |
едан из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А з |
рћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} |
/p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаш |
нађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових |
д.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не см |
} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов о |
— рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и он |
баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгиц |
е то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није бил |
ко не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гр |
а једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, с |
на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђ |
ицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Запов |
е један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем |
е?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просјед |
огрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пу |
акрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изглед |
ир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, |
да пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора. |
у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с |
у својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста |
па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза |
S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дот |
е.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, |
је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближ |
излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, |
пушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види н |
амо механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуе |
застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} |
мо су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред з |
што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог |
штво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га |
ћина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе према Ср |
ега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час |
а за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски |
и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих |
капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено |
оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за на |
о сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао прав |
е.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао |
Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре на |
финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се |
то по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи |
толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје |
ући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га ни |
шена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођо |
ин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправед |
!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и порти |
“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види нико |
ма и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и д |
та је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опрос |
д понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изг |
узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле |
дњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви ску |
дан бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове вел |
ћ и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопо |
овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Пос |
по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер ниј |
и.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама |
ција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље |
рава, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетн |
рам за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина |
и, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права срп |
" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба д |
ви кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто та |
, додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је п |
д је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, |
нци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због пожара, који је бук |
.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и с |
бљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при |
ла из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњиво |
ом силом избило би незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, кој |
и-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му н |
ествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинац |
арод поче протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Мусл |
спита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и |
оји ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: та |
нуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} |
— одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој |
"240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци о |
жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег |
е омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему др |
ије било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све |
ђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред |
тив нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице |
почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштв |
ег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен |
дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац |
оривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домо |
о сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но |
их старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури млади |
жним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> |
ко познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, |
ифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Сам |
обичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге |
оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га хр |
тидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља |
је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без |
је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а т |
постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, г |
еправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми |
ији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — ск |
ог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти |
им опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду |
Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као д |
нао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није каз |
и фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових зе |
а улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи |
ој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би ск |
оранама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског виј |
м Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино шт |
њих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Ду |
стаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне чита |
ине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ход |
овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогруша |
/p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио |
и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је |
ерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у |
у цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму |
ад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{ |
енутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом р |
а читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла н |
у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог м |
фери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да го |
а је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево п |
ане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женски |
у ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких |
наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у |
ого према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми гов |
им усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, |
је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе |
лову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син |
</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадо |
н запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S |
ма, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је |
абацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само доб |
ијечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову |
ровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан |
драви са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S |
на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а |
амо домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Ал |
ојих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово |
— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у а |
ру, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи ник |
овори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица ир |
дило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мисл |
а са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повје |
казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувај |
ти један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што гов |
од старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за н |
о се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у |
ије заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љуба |
Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и |
свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај |
владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је срп |
Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овије |
алом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпоч |
их госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <titl |
ог обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако ла |
, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе |
е лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе |
вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих мо |
зумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говор |
послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом р |
а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца |
на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да н |
мирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту |
пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> |
м, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити |
му су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: |
дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и |
истенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије |
ојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шт |
ше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је вид |
</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио п |
и једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> сх |
ић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих |
, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, кој |
танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима ка |
ше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један |
је у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док |
тоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом |
> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} |
и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он уп |
ану.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјев |
и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као ста |
Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада |
а модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те |
вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одб |
и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно шт |
е по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, кој |
творна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, |
ућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.< |
е се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било страна |
опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно друго |
ас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S |
одних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту |
S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођо |
о тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није ствар |
и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у |
стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати ста |
p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</ |
мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</ |
одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше |
столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омлади |
озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но |
е Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не раз |
иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да |
раво да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве |
д нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зно |
>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није |
и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодуш |
програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код га |
ића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан |
шли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са св |
мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом р |
м летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе |
сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му у |
ао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори |
и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правил |
које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као посли |
ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Л |
како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, ча |
бити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићн |
Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет п |
цију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцим |
слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, |
етку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма цркв |
>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба |
Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га |
кав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Тр |
бисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и к |
сови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p |
иле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале |
{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће мо |
е, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омла |
је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним ствари |
и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много |
одни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Иб |
оји је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, шт |
ко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске ку |
ного успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте |
вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111 |
овољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је |
на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругањ |
о што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста |
и отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало диј |
ком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дј |
и, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што |
што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још |
Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољ |
р је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријеши |
трану овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге ст |
матраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи по |
ичао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници |
о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на друго |
војка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, у |
ише њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове риј |
је да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на |
да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о при |
у, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове т |
овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бре |
ше њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако ј |
а Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замис |
род.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми са |
е пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умје |
ер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и |
без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разгов |
љне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.< |
, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, |
а изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је дом |
пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је |
јек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је |
већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха |
би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још |
твар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p> |
одица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи |
фановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам |
могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учи |
ђе су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдј |
бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће |
ању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могл |
корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омлади |
пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио |
ак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то |
убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије нег |
грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће |
а.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим |
аје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст |
на српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне |
је, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино д |
арав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за д |
ишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимах |
а какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и до |
евљење за народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Сре |
{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За врије |
ило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих с |
их карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и т |
званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су бари |
е су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао п |
им овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу |
, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а није |
с у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак |
ј служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми о |
} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који |
ко радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то н |
ма, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газд |
авља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> |
м је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао |
вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати. |
тост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито |
у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, п |
е.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих ста |
Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хт |
остима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у С |
на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Срп |
даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерир |
и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао |
великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше |
м се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, д |
оходио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајев |
n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S |
адин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част |
но и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лук |
зволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасо |
оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не о |
Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи |
— усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштр |
и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштв |
по, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди |
ваничне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред сл |
му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n=" |
{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо ба |
n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифила |
вић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа |
вића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недо |
а истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душа |
о.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги при |
велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин са |
двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, как |
их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје |
се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-ш |
ам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да прич |
гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико м |
се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност |
ио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослобо |
ијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламо |
исати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу |
Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и кад |
аст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да вид |
о прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је |
вој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то ни |
даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитање |
н је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цв |
ка и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавно |
на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Зн |
свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Сте |
овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, |
је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске влас |
дом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се по |
ао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, к |
ете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аг |
у оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске вл |
>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Бори |
, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем пи |
да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се |
ни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, |
и није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ниче |
оје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло про |
гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види ве |
а основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која н |
и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ход |
ају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо з |
исао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот |
рила најокорелије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире |
вим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије противнике Српства, - створила је |
и нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року о |
ани. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, ох |
ки народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се са |
и, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцего |
умима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у |
рљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо св |
ти, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег н |
ије оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још |
ле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељак |
ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која |
и ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин ни |
ељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом зван |
роз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се свет |
е исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или |
а храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо |
више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, |
{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа |
а Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног |
лугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је п |
сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је тако |
вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> |
јемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада |
ет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се |
е Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим т |
јаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— П |
све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — на |
и је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него |
огледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господин |
{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кр |
но.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак с |
цу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обој |
о је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете проти |
страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити зако |
упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да он |
да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин |
на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Конста |
извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, |
.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви |
рви успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они је |
p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините |
оче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, ка |
амота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p |
а је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма |
>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете |
ичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нис |
аду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, |
нат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите |
у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} |
зите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То ниј |
орак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни за |
или, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да с |
анас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стоји |
сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је |
те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> |
се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца |
Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" |
очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилик |
оже да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој |
а, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом им |
и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде |
и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику |
Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми им |
затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора. |
ти.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде да |
маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душ |
скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер |
рби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима бори |
p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да |
ењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — гов |
поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим |
еђемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту не |
насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чар |
ј поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је |
је.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n=" |
р смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било |
>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> < |
зити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу м |
S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обича |
цираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Мо |
столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио в |
рзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ирони |
за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све |
њењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, ка |
што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се ути |
еђење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и т |
Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам |
ећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима |
се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер н |
горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће м |
ти опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против |
те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није |
владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изр |
вити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агам |
шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати а |
бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се с |
глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb |
тао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да ова |
.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се н |
говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Сте |
p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми |
дина постала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњ |
ана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста |
, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех о |
</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном |
а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увј |
човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} |
љи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна зем |
а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех |
кса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаш |
опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> |
сно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу ом |
аве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за |
тупио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули |
да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охол |
рило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима |
з пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, ју |
олом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- М |
и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене љ |
му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и нера |
ека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљ |
говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе г |
ојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да |
оји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, не |
вдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се |
ржањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — довр |
ало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовал |
упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њ |
гођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражав |
вицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички |
јевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхо |
га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјерова |
о туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење |
но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, |
стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио з |
ст и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази |
ивоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами |
S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} |
<p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мје |
сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, |
да су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним з |
рбина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили м |
о прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Бори |
ћ, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова |
има, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кр |
у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У |
се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златн |
је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег ко |
му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивш |
о се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} |
родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p |
сно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Жи |
треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— |
то недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, кр |
човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S |
мене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки к |
ћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га зап |
звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрх |
ретворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у д |
ице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно |
говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља |
и имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама |
Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја |
таје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на с |
ова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који |
естрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се је |
а — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан |
ђе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте нос |
е скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на м |
о страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало с |
ла Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— |
спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељс |
аста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, |
за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у ком |
и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> у |
ечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица |
ам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плаш |
та.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, је |
у у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мисли |
, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За |
ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам жел |
г бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје |
ца се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш |
а му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу |
ма, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорил |
је у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да |
зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се |
у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљено |
Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час |
ана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} О |
е по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Тре |
а свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази ка |
у безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, |
— дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих |
смо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и уч |
јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Д |
упи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевој |
које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се |
Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била д |
— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Д |
бом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој је |
ки курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио |
аца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге |
.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуст |
и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају |
лице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено |
кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек |
ђење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скид |
бало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради ско |
да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба |
лађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га неж |
ио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га при |
се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} |
ћи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје дру |
ских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и |
а и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од ве |
у.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Из |
{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} |
> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак накл |
идите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, б |
арајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но |
раја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су св |
лски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изнена |
же своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлу |
аћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно |
Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Г |
едан без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомје |
ђено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је |
фковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пре |
па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само |
ања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе с |
рпског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсн |
ања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва |
авих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се моде |
стано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Д |
истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, на |
сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско ра |
и вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратиће |
Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет зап |
сјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвије |
рвих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу у |
ви бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему т |
{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава |
е су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна с |
ди.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског нач |
p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљ |
другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро т |
у купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је оро |
а треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а свак |
То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се н |
у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Д |
али у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, |
ки трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лим |
о не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, |
није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да ст |
зма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше нап |
уд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми |
ој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну сл |
отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијса |
кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га |
Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку |
.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво |
о.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој |
за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} |
проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих |
није пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама. |
едњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског сто |
гло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се |
н Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муко |
н Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевој |
д главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов р |
ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком п |
; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, |
евско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао д |
а наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који |
<pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</ |
и; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, не |
ог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, ова |
му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер |
јаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки г |
p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха н |
глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, ти |
амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухва |
снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> јед |
<pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одн |
икну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те |
Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Дан |
неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбе |
иваде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; с |
устила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано |
капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задр |
Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори |
иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то ов |
га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, проф |
ј.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превр |
.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво |
сали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{ |
ебе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџак |
, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су г |
гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарањ |
ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепс |
м осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изнен |
остићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састај |
о један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, М |
елигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који н |
з котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешан |
ојим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више |
удити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С поч |
S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право |
{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтере |
године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати до |
80_C12"> <head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ и |
ина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјест |
с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њим |
фковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је ти |
којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</ |
— Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женс |
и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не |
се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свеж |
лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме |
столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на с |
вши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаник |
> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави |
се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Д |
а чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлос |
вних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто |
испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од сво |
ском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, |
е баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали г |
ама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је з |
> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново д |
и почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком |
ток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинск |
да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} |
свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких м |
показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање опту |
р! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са |
о звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> |
ба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова п |
м више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb |
и управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада |
српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар ср |
ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више врије |
— изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали |
обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој |
ицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакн |
рно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њег |
а не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викн |
е крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викн |
гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на нес |
ој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедњ |
је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта |
но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и пр |
из најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећ |
љебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгуб |
<pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на |
снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко |
текла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није |
p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кро |
p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Пре |
орили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Х |
ивио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.< |
т.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не з |
</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака сто |
ладо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју |
анака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска |
не маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} |
ладино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наимен |
чара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против |
јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова п |
лост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеру |
ашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</ |
сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и |
Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине |
о што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види шт |
едњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју |
лико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио с |
ну борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјеч |
ну ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када наро |
у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи |
област, све куће званичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо |
се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протест |
рено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесет |
бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту ј |
а све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата |
а ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево |
очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у |
е већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову дом |
, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спус |
ском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу |
ма, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{ |
ина чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду нап |
анциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб оду |
ј земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан |
о овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички биску |
а са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову |
, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Бор |
ањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намрго |
а, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на |
p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог |
кршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не же |
, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај е |
нању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хт |
то споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с |
, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник У |
у ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима |
који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у њег |
је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше з |
парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарц |
ити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном сил |
} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у п |
{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва |
моли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је |
аси се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по |
а каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом |
укавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душа |
санско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа |
> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио |
жала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су пол |
} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био |
</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не |
гао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрват |
ба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је д |
тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва |
ћма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца п |
.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, из |
b n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин. |
и за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и д |
рг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око |
и у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напр |
ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да м |
ржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и |
вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: д |
добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја саж |
{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због пр |
, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјев |
ина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно |
званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући |
ко страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, |
ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S |
ан другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровањ |
м стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих |
Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да ради |
онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, на |
це, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај врећ |
ић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају |
али.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се |
и.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше п |
и.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, |
бојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи о |
да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изгово |
земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране љ |
прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не |
ашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никак |
сне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала п |
p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p |
управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од к |
итику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопи |
годан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говори |
вора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као |
еђује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и ме |
ај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо н |
и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шт |
један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске кул |
у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хт |
планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква доди |
родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је |
ржаве, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада уша |
у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што |
с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, ује |
ивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њо |
ају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сас |
отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су с |
.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили ста |
че понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! р |
и чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно |
елике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и |
стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступи |
је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио |
варао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она кра |
едаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито |
муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се |
руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која |
кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједар |
ојим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјере |
брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више ниј |
стријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фи |
одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треб |
не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и з |
уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује |
би насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало по |
е бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заис |
а, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се заустав |
бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет |
X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{ |
јић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на |
ајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, ј |
рбину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно нем |
ш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.< |
чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво |
анатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао |
таху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сак |
српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, кој |
мље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима |
</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси он |
стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на се |
ст јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећањ |
од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади |
о да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има полови |
урацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне сто |
е уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништв |
о, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати |
о мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не ид |
осиромашених српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се нал |
и.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n |
на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} П |
м варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједа |
ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без |
абу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад |
ротест против запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, к |
Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбе |
твараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања |
ански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао |
својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и х |
љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му имено |
, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа |
" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из св |
аде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто |
<p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше дол |
.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена |
цила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, |
а, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> |
ју, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да |
то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз тво |
ен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека с |
а њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом ск |
, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и |
изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш м |
атолике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у н |
урнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени пр |
ла у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у |
до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пс |
Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао |
јећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, |
ин другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравн |
} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стаја |
ога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{ |
мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављ |
/> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене |
их створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине |
мну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у |
не сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан. |
ли у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које ј |
у.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао з |
оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог чо |
ада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Д |
>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p |
се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и |
а дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Ва |
аставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молб |
дно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, ко |
ечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <p |
срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> |
вори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз. |
пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— |
што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших |
остионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети |
се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз |
јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и |
дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годин |
са, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балк |
е туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан |
шта што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима |
који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски |
професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни |
ћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читаво |
и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> з |
ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажа |
шан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне |
ачелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и |
и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврч |
ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост |
аву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но |
е напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p |
тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад чов |
ским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до да |
поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> |
мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха |
народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стеви |
т.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> ње |
но погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Ш |
једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до |
овима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцегови |
м строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на с |
т минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке |
саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још би |
и једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био |
а је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег |
и покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског о |
> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, |
зрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" |
тале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се позд |
хиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме ж |
и кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј к |
а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо п |
најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стат |
оже; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стат |
моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљ |
попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна |
помињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и |
бини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је |
ања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ва |
> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош ма |
нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од |
у, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га пог |
орно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су |
е за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан с |
онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, |
ком.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p |
истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се пок |
више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" / |
својим <pb n="287" /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записн |
и, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> |
Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити |
сла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која с |
{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем |
ожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати ви |
рати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div |
p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје |
аци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ств |
бити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једн |
исао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и |
екиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити |
ак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изгово |
жило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, |
намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто |
рогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, |
стра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" |
бо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим |
у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака |
друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву |
сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора! |
ово десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта прео |
дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су ло |
гнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не су |
своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпита |
ђи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још |
до и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наим |
ије, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> |
ића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — |
S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке шко |
и Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дип |
{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић ј |
ћају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске |
уши захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и зл |
отив силеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас |
јетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд јед |
Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу |
ојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечан |
е вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> |
омовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине |
објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љуб |
га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бог |
Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било виш |
ор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и |
велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ра |
чито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветнико |
иштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херце |
то је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештен |
ке банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао |
о један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сара |
данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном |
ка, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није |
, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење |
пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На ко |
оспође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на |
испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста ј |
азговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — пом |
званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете гл |
ама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њ |
или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају он |
канског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, |
удали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грох |
вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около раз |
ички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да ва |
ура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили |
р је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за |
стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела д |
још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетк |
горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> |
војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном к |
узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног л |
Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће соб |
њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет |
ршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једно |
зно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали |
лог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мат |
о за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и п |
унаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима уви |
само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушк |
одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи је |
ћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху |
е увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена д |
јесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепота |
то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами |
један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима |
а.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, |
г домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске |
асао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијел |
рбин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати ис |
и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онд |
ете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интере |
у један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећ |
лиже стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, |
одбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијах |
јству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина |
, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци |
када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећ |
ао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од |
да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан |
ојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним јо |
жњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе а |
лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и она |
ђе, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.< |
баци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> < |
ештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је с |
, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због нер |
диним ванредним <pb n="34" /> приликама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, |
тељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како |
S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до |
од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Ср |
кођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српск |
такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна |
ило је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главн |
ући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, |
до, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господ |
ена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Хер |
ховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не тр |
ад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица |
а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима с |
о мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополи |
ционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели |
министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу |
еч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјен |
/p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, |
не српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви |
азао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с |
звани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све |
молом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S |
во најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозван |
ех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје иш |
о се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142 |
ти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дје |
свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријет |
а.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му |
аљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p |
Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиран |
стићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините |
ако се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи |
и му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.< |
би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, са |
>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам плани |
елте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит |
то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да |
/> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје ј |
је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p |
{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у поч |
српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом јед |
борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на вели |
га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се |
јкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је |
јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска уп |
права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, п |
ека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са |
данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном |
је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле |
и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— |
ели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— |
сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо |
статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удеси |
ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут |
у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом |
а једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су кон |
еднији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим срп |
пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се ов |
Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно к |
кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу с |
изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расул |
а младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кол |
ручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на о |
ући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичн |
то и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се и |
ји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сје |
м.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{ |
говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, |
омаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на |
е, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно гово |
прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије све |
и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сараје |
ше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S |
лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгл |
ић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико |
в најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог час |
х дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног ту |
даред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улет |
јекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исук |
х кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом ст |
то му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи- |
/> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S |
ио озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, |
ко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будал |
адачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предме |
ај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње |
купило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежи |
и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са |
егова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да о |
узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не к |
ом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно сл |
вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаш |
<p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одгов |
еље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново за |
дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, к |
Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сад |
зрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом наш |
а људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у |
Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је |
ама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове |
све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брач |
ве свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење |
ило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице |
а, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвел |
аде, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим ин |
м.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви |
ви парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савје |
ремјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјешта |
и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу с |
љикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака |
ље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозо |
ије у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пр |
ослиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био |
оспођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чуди |
у продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки |
еким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама |
> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда |
колико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше |
ановишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној д |
> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста |
га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спре |
, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће |
ћ у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска ср |
ке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио |
це, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, |
агали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи |
питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управо |
и, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекс |
ротестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће |
дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили њ |
тић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч |
ла му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о |
го је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривал |
кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви ста |
а мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав |
вог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су |
а се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кр |
ше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Борив |
ва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непреста |
руга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А |
народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако |
новника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за боса |
већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, д |
Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада д |
ља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи |
одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо обр |
ер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше вели |
само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору бан |
врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ к |
р се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа уш |
тране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажил |
рава <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе |
слов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти |
вини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херц |
аперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над о |
> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник |
S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову ст |
змирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да |
> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне зго |
лике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој д |
мљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p> |
ласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзова |
јерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачит |
ди, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свем |
не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад б |
S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништв |
астрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њих |
и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијен |
азговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p |
, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револу |
у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то св |
дје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчник |
стић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да в |
ре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао |
сте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговор |
На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али |
а, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили в |
, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали б |
стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, |
мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом г |
уд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но |
дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и д |
рбин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору |
сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> |
/p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко јези |
беницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не |
се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, |
ишта, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, кој |
ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по гла |
ног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним бос |
рићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај |
"141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да вид |
ри ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече вр |
траг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова. |
Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас |
у, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици |
ска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилс |
а каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенац |
друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује ба |
обни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радит |
е тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глоби |
вљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им |
а Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да |
томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је иша |
е оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан |
ста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и |
ено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у |
оривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type="chapt |
но украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше е |
к ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шк |
> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда. |
ам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германств |
у скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало д |
тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се |
своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би м |
вјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њим |
ештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне |
животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, с |
женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке рук |
а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато |
ека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су г |
ини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан в |
идана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се |
рви пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећа |
асправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову |
у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити виш |
d="SRP19080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са |
аху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свог |
захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, с |
оћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је |
Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење |
ствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> |
предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има |
ност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздо |
вега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио |
одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питањ |
чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује |
управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није влад |
агласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>В |
евојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова г |
ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— |
мичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба |
тано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада не |
Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном |
ца код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо |
ова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S |
ш не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душа |
мају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве |
дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, уп |
г египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је оби |
осем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други |
није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано |
/> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мо |
о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни |
та хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита с |
забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљ |
атара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена |
лрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне |
То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забад |
ју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" |
е, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> < |
Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{ |
д њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чи |
ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити |
о сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и |
е овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побиј |
затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам |
се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све |
дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, |
дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд |
грати.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању ти |
на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а |
ела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било дос |
тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учти |
ћу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита |
погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насм |
ла радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говор |
/> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефанови |
ити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно |
але.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, |
pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један т |
ог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели |
ног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко |
овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} Т |
нски политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари |
Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлих |
примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас. |
касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наст |
ше се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код |
ровести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на |
аше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештен |
а.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, |
{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо ша |
аца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано за |
оме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних в |
је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је |
ећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за |
т скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још |
разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић с |
ала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најва |
ле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, док |
е касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, у |
босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, де |
а — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем слу |
упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до т |
о и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско с |
тионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда |
ељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја |
то оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима пот |
испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили |
андумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличен |
отрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{ |
бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевск |
едусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се и |
д буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, с |
ху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста сво |
ко није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не |
>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао на |
ичке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно ка |
ериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у ст |
су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао |
Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Б |
их разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му |
и им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу д |
еле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје. |
и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, |
кина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и |
и Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд |
и и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на |
гом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасан |
а.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да к |
грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Нико |
сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у |
ло се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших зва |
е никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као |
а сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто |
војица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и |
дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њих |
је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, д |
што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намрго |
ни, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози р |
{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према ова |
атосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих стран |
да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити |
ијешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи |
ђе га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте |
настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису сврш |
, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци |
ј свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме |
чен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљ |
сподине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за |
, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, а |
а, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савје |
твовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, |
авају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и |
фа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао |
итрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и |
и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је с |
аталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То |
вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубаз |
ни, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви го |
све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред |
шан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p |
штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по двора |
вој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се б |
одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, та |
Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милош |
клетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних суди |
ка кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из на |
н може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душан |
своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана б |
а ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га |
/p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога |
ска Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> < |
може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} |
> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div type="chapter |
адна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из раз |
а је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је |
ци постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој |
обар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на так |
е вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој |
које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије |
амјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено ш |
ам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све |
е дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати |
бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њ |
ево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ст |
се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас |
сна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпо |
е распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и мл |
а смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог ни |
овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичн |
труку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавај |
крен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања н |
е мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропа |
нији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их ст |
аше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију |
к је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико |
родом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађ |
овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине к |
ише не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих рефор |
бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и с |
чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико виш |
вића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватс |
једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Н |
егов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио пр |
тво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости |
то је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слу |
ере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити ко |
и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> кот |
Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да |
екао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права еги |
убазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека! |
о је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које ј |
>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешт |
јесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент тргов |
шан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што прог |
, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— |
ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде. |
презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећ |
„Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је коле |
елигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнит |
Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије |
износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаш |
огне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се доч |
граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава |
ије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори |
члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских |
ин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сав |
е, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га пре |
то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпо |
пријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетниш |
да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и у |
ао нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким |
е.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједн |
еђу тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с то |
ма?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кро |
ли Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана ст |
но изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка |
неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпи |
у, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица до |
м јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе |
етог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Боса |
е народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Д |
очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одр |
<p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било |
ући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и з |
То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда |
брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када |
и.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p> |
гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго т |
о — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намрш |
јете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па |
је ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да |
ли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дн |
у зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гип |
мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Ост |
дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала |
це нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим диј |
а бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи |
ри игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко |
је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у |
исли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слу |
ином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - по |
, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен чи |
јесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Фр |
а само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај пор |
нише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" |
— — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на к |
правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу го |
професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође |
зик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ри |
туба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, ко |
ок је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најбли |
узаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овог |
ијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа |
инаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи |
рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, п |
ева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе |
мље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа ка |
натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на врат |
задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све иша |
се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају |
или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p |
тних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе |
ом земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, так |
олу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Срби |
ољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учин |
овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што |
доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехињ |
ло говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаљ |
опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног м |
у аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк |
е рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској |
тпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> |
ишта не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника |
{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет с |
И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} |
дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-двар |
уштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад |
<pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је л |
не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У остал |
ши.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ћ |
ше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо |
сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но |
намо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом |
ићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, к |
он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да |
и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на про |
све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне по |
окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше ду |
поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, кој |
ући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мириса |
="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у |
ли црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд н |
пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту |
јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зи |
} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица проф |
горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетли |
мо под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb |
а Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p |
им лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада |
ћу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> |
никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савје |
сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био |
др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судск |
дској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, једа |
је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у |
у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> < |
ре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увј |
цима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танко |
е завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану |
на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, |
т у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивље |
огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирно |
у цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српско |
Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-К |
ућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише |
прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> |
бједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вр |
S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао поглед |
абука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у |
p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати |
замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у |
читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мо |
ти, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио |
и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др |
Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</ |
ривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су |
нзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљиви |
а бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје |
вима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на висо |
маљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> |
а купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре |
а колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере |
је израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сара |
нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још че |
ред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу. |
г сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није |
ој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и за |
с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од о |
} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <di |
а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну нов |
само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, |
се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају са |
а до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И |
јева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми |
а Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против |
{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не пом |
стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијах |
остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до |
се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови |
ни.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и |
ка, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном п |
:id="SRP19080_C29"> <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савј |
l:id="SRP19080_C11"> <head>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске г |
мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требе |
ни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— |
би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се на |
ml:id="SRP19080_C8"> <head>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину |
у и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када н |
Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори н |
тварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним пит |
ато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоно |
о.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слуша |
асположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде так |
ин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђ |
ли: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се по |
помична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и |
гипатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово им |
{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пал |
ји је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три б |
оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва је |
ице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да с |
зи велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је мо |
д га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је ов |
атити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе ј |
у га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и с |
а на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче ж |
учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Ка |
када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан с |
ом Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната |
ршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био з |
з ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо |
лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске уп |
е главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео |
ић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разуми |
свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у кака |
, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра о |
да откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уј |
им и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустр |
S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — пре |
Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као пр |
и, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла |
е се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој ду |
м духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Треб |
сјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професо |
Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, |
, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокој |
уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћ |
је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је |
А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осје |
год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жа |
ао мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све |
бину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не сила |
, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породи |
у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који |
азна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо ка |
Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе |
ерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о ва |
то заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла |
бина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз |
е наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути п |
атоличанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Р |
ј с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро |
, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један мусл |
то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичк |
смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се шт |
на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда с |
/p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за с |
тете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крс |
пита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као д |
и му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов рије |
овори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би |
о да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњењ |
младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођ |
говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озби |
прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји |
слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми |
S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Ста |
е дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфи |
о више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове |
свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама зли |
пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се |
права све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше |
дској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставн |
е Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
и аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, |
на не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је тр |
.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти |
припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити |
копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душ |
учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш ов |
зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајућ |
туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те м |
ђу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да с |
политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имај |
в да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме |
о, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је |
аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мис |
д.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у ст |
удите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумара |
Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите и |
ијеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислим |
војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви |
ћ одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би с |
тињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, но |
све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из ово |
чно љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт |
шана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љу |
а Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која ујед |
десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша |
а, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаш |
савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у заб |
долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од |
чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душ |
како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S |
оре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који |
ичној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пази |
Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега н |
слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћ |
народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдоко |
ионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам г |
ј својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови елек |
на.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је из |
ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам ни |
е.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен там |
јелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у гла |
и су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из |
ли то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се ирони |
одро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих п |
ређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, к |
увао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљиви |
— рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни ј |
а сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја |
пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз |
тникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се |
Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Д |
таво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде |
прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија до |
званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико с |
би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би г |
и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас ми |
се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хр |
ахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} |
пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: |
чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, мл |
уби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да д |
ривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за ме |
ан.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је би |
ши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми |
ао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступ |
лба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Ср |
пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то |
уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситни |
све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа с |
ани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, |
гао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани |
онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душ |
противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења ва |
е, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на |
их светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него шт |
е оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити |
к ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и |
раво кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађани |
драви госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није |
у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могу |
се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душ |
>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се д |
и нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије кућ |
о је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му г |
сора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, прек |
ду код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење |
пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног |
уздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери |
пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако г |
јеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди |
е изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк на |
абраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан |
ови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, у |
рећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље н |
још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице |
јећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се прика |
то управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати |
питао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народ |
г малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукин |
ри? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе |
асу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину до |
ао да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се је |
зети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} |
р Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искре |
му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Бор |
чише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а |
електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босан |
а и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потп |
ње, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Бориво |
а улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са мл |
аш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозв |
ица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не |
еста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату |
едоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, |
проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријск |
ну, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима со |
с су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви дан |
и за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрен |
с предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потр |
ши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити сво |
гом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десно |
то она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше |
роматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и |
ти опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свиј |
на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар |
је могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ак |
ши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан |
има спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када |
ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да |
на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе |
његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом |
сли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вриј |
љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Је |
држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажње |
о знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова |
то се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само из |
ема чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропа |
ност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисл |
?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар у |
огај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> |
и је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућит |
ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него ш |
мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких поро |
Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добр |
Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјест |
ћа?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је он |
<p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазна |
илика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљава |
p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Бор |
та хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово |
рати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у ис |
о сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> |
" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ри |
г рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од к |
собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане |
не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="c |
<p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} |
ова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе бо |
некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика |
S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град ј |
једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Бос |
е волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хва |
држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио. |
ако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо ср |
игризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне |
да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нароч |
пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој |
ерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша |
тионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе |
ћ дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душ |
трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав ст |
долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125 |
ак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила |
вјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на |
и српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако и |
свим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били |
рави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом |
један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p> |
ала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали рије |
јање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омлад |
о унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи св |
аћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Ха |
тоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим |
синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са |
мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, п |
њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мисл |
м опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и |
се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} |
сто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске м |
, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно ч |
у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре око |
измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Др |
куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођ |
ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} |
Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и гов |
е рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде ј |
што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише риј |
и Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се |
тара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му с |
но је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се сам |
шег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, |
о, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на в |
љи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихвати |
не управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које ј |
и је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то |
е орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако т |
бора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Прему |
се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није |
главица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладин |
ве слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије |
очекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице влади |
ким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком |
рије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитова |
оба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Риј |
да осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да |
ечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји |
се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега коле |
на је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кук |
е, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а на |
а његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Начал |
ерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе ни |
еморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је |
тупи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ на |
ења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигура |
а и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} |
на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку |
анске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих |
е бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет |
о обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расп |
молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба |
је постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озби |
именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ |
некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и јо |
е извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом |
ле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни |
тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена |
с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одиј |
екине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад в |
на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — |
славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а |
па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно о |
пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да из |
рпства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи |
им земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду зајед |
о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали |
га.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бу |
} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек с |
лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумије |
ју код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом |
швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусоб |
ра, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у |
говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су ра |
свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— |
ђе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу |
ну, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без упра |
им заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женс |
и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сас |
а играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осје |
виће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута |
" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину о |
аљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: шваб |
нио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић |
ућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о н |
рзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из дет |
и, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина |
дгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није |
све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао |
са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова ц |
толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} |
од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздр |
то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</ |
еф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим |
моте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива |
о не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — и |
онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећа |
S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потре |
смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада с |
Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да н |
жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као ч |
буди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта г |
џаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности |
духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још |
оле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сар |
јећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање |
мо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети ш |
А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога |
који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код иду |
бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу с |
о.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском сто |
раху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Три |
је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, |
мо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према зема |
зујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — |
као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{ |
S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозб |
а.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку стран |
ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечи |
тим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и о |
ће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што |
ћ и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се |
отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самим |
су испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјел |
е Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{ |
То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи |
ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи |
ма за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та ми |
ијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би |
е већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, |
<p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> |
овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост ре |
запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало |
почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога жи |
ро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке |
о с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увј |
навао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се |
е пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли |
, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога с |
и политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Ко |
ако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, |
ода.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увр |
е сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда |
а нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске |
ином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници бил |
ђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друш |
кције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није |
схођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упо |
чи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифкови |
које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је |
н му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ни |
јевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ћ |
а покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> |
грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани з |
је оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Д |
адовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о |
ушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је ја |
а, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати |
светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, |
због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су гроз |
уке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева до |
е упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на |
ба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из дал |
ове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме |
а љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господин |
а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било |
мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече |
мао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, |
тени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили за |
оспођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.< |
ао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да |
мих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски ду |
штао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да |
оја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и гов |
до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних |
ио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића |
адило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; н |
јави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се к |
се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје с |
ли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам смет |
да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свад |
ије, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих |
ко не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се о |
тупак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већин |
у у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у |
је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против н |
ољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости |
исоким стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ц |
е се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ |
ао кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако |
Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи |
југао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост п |
и, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Чес |
ју, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безбро |
м зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико |
дном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако |
дуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуд |
ада се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку мор |
жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, каф |
ипатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном уг |
а.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му оп |
!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, па |
а малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо |
ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело |
једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и цр |
вој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео |
јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, зе |
лице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у ми |
вим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме пош |
, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газ |
едне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није |
на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних |
мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип жив |
ила је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово б |
ке школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту |
аљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одго |
или заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} |
у, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из при |
иво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, она |
ста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу м |
-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска |
суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока зе |
S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и прија |
на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица са |
ад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио н |
земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n |
ежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јо |
ушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде |
заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи ор |
у чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој |
<p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, о |
p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на ј |
мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то |
ајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лош |
ш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и |
ста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредн |
>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због нер |
у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском |
ске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с ј |
а бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лук |
е не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући та |
зуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — че |
е Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на тава |
кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог |
управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих |
ак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писм |
е дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријеч |
{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао |
анхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска |
е учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичн |
свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и вра |
једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина |
ивој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом |
ај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тоб |
ктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове |
својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познан |
с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме п |
би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за в |
аљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</ |
ема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој |
се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у од |
чи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене оч |
уги правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостион |
купације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевск |
а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, |
ата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта |
обожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замје |
ивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? у |
да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се |
јбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје |
ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу |
дио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим |
аничника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући |
стадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двоји |
је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод |
и неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасит |
има, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у |
у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блије |
ељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породи |
браном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране |
амну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом |
је! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса. |
овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при по |
ротегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пр |
, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и без |
моли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су насло |
рађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, |
хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! |
n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босан |
вство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, ка |
као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најф |
а је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприј |
е куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак хран |
тарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених об |
у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору |
емек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све ш |
и.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријеш |
дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови. |
Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на |
душевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости |
удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над св |
а главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте го |
е га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетни |
аиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно гово |
о у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се |
слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби |
је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на буд |
ђе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата |
си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мис |
гањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си С |
приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, ка |
тање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој з |
{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико в |
чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у |
и, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, |
Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу муж |
угали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали не |
како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како н |
самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако |
тељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српс |
али су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба |
ави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли о |
> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта |
падало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити. |
<p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душ |
таше.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли |
ено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p |
ге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приват |
готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске бу |
а мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици. |
еда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких зв |
побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин лог |
н, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да уч |
<pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то |
а кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила с |
е премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премје |
се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлог |
није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки н |
ародом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а |
ед?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да |
акле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш о |
н тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке н |
рофесора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно он |
з џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридес |
комјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње |
м вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме за |
езингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на п |
а не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправд |
иље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два |
судио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а с |
то унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је зала |
стоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су под |
пну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога |
енавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио п |
д мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти |
га.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна |
} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на с |
ичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешк |
аџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково ст |
владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову ч |
вни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а мо |
ом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обо |
товаше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десет |
н има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека |
та до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању |
S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танк |
учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио |
шем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме |
је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у њего |
одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душа |
вајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званич |
ити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи |
ких радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, к |
ској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач з |
ног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће |
уховну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати |
их кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубов |
освјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они о |
тране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, ве |
аћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам |
<milestone unit="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван |
питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Бо |
ткад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том |
, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви сино |
анас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно ин |
S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срам |
јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душа |
о одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку нар |
нска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се |
м унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душ |
стријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" |
="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку с |
ш не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже |
утао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашт |
утомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знал |
дничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и за |
ријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш |
потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским зва |
рили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што ми |
од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, |
м изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења. |
тро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баб |
е добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживи |
Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског пи |
штујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше ир |
покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег прија |
д чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову |
{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли |
а почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајев |
жало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништи |
ости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо |
расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људ |
али неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње |
онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта им |
ијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла пр |
рају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p |
рђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син |
ким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и |
м, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читав |
ика и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их веж |
<p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше прима |
дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама. |
кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице |
.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанс |
роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде п |
твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље |
е брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна |
</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма о |
што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш ли |
идиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p> |
хових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ |
Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} |
о!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш |
десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на ј |
ћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти |
, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио |
е га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај |
!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и г |
еби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмито |
на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рође |
ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, уском |
а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Д |
и се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила |
> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дош |
</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега н |
мо о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрв |
ги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Др |
. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијат |
ове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на |
иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омлад |
> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</ |
ски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich habe kein Inte |
Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар |
да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци |
ака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим |
— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста поч |
сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завје |
191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо |
не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посје |
не званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> < |
ио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div |
и нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} З |
а, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Так |
у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p> |
јући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је б |
ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна |
науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Госп |
ријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су ис |
амо изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико |
ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака |
убав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родите |
рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као и |
шан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи |
свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено х |
н живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испит |
p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неуго |
е ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, |
шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је |
е вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископ |
<p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске гл |
па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у |
ца ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица |
на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} До |
сто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ дожив |
не.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана к |
број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се п |
раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да |
оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом |
олите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Бор |
јепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p |
таде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, кој |
тају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S |
ић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{ |
е изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{ |
маш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узм |
.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало н |
и услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p |
а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пут |
пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људс |
ко да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази |
хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе |
српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му |
! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова |
Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сјед |
ојави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} |
ути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чи |
хваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у |
Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слобод |
рого разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли то |
и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране ср |
вљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очу |
чке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и зајед |
{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска |
ист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је |
тати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала у |
о пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегава |
е презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску бу |
је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и над |
огне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дом |
у, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и троп |
ијеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи- |
свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, |
ме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред |
маља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред |
окушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправ |
рши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том нек |
} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквен |
се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде рук |
римјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, |
ати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо |
— Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава. |
влада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} К |
раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећ |
аху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе ку |
свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се |
меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рука |
памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води |
се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окр |
а, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат оп |
ој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће до |
егова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде как |
ло нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје |
сио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мј |
у не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо п |
ну жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповје |
ошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брат |
ора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 год |
дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
е бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојк |
заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке |
бе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај |
но везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то |
вјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица |
<p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све |
иво учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са млади |
ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог ср |
ба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на |
саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb |
ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type=" |
, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку |
све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и |
етака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда с |
ела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека бу |
мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} О |
ичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и др |
p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је ис |
но проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избј |
ак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељи |
љом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S |
удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако |
ml:id="SRP19080_C1"> <head>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се |
е својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како |
сман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гриз |
братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да |
та ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита профес |
о смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угу |
или.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p> |
на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разоч |
о брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p |
у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи |
кажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељ |
и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о том |
а и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комп |
аједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не из |
аш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</ |
рије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Бос |
! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вје |
апокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, сла |
у живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред ја |
а у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза ле |
да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то |
питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, к |
шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође |
а нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а |
овољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад |
Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} |
против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на |
учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о о |
зивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет |
ојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрет |
и је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли за |
ну сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш н |
а нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Ст |
<p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије |
и, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити ј |
увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Б |
се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва ч |
адрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скаме |
ну против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба н |
а то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без ово |
жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} |
ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут |
адник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо |
на питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском цркв |
њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од |
престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p |
до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје у |
перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, |
уча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Б |
у.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</ |
која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, |
То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, је |
они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знат |
>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Д |
емам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Са |
сине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре |
, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледат |
, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка. |
дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је |
ка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Н |
b n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба |
<p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјест |
— поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си |
ине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси |
морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет к |
ст руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњ |
скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа про |
а прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> < |
/p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мор |
нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, н |
ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се |
ст има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, |
игу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Д |
Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S |
у ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши г |
; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но |
?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— |
ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима |
, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала |
еном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> |
духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Пр |
p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништ |
— прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си |
те стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете пре |
стиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар |
р узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га |
аповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање м |
дан други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џ |
а јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцр |
адим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савје |
бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо |
у: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику д |
подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло |
мјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n=" |
ривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар |
љније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си уври |
и живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га |
син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан узда |
ји једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјеш |
а га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа су |
е му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питањ |
де одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта |
азати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теб |
, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше |
еликој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија |
е види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, д |
му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли |
остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И |
домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И раз |
млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне ка |
тајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске |
против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не опра |
увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — |
је снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огор |
елико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ов |
ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, |
другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног |
заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладин |
ане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p> |
поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лук |
ожи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај |
ички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </d |
ошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —< |
куства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искр |
рде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно |
ебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А ни |
о би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам |
шке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој по |
је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, к |
ић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ |
— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без ра |
ли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде н |
тару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више н |
ец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе о |
оју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се оп |
ко.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главо |
и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неп |
омјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на на |
b n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно ску |
та имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му |
и један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— |
од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно кра |
ести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <p |
Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке баби |
а ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам |
о да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата |
е само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се |
иватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога |
рема Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промје |
и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> станови |
вораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважн |
исоког раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху с |
ранк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у изр |
ивале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу |
ли сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> |
из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{ |
} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зелен |
аве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале зајед |
лост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из посте |
тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим |
о пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари зн |
хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости з |
ху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је |
ар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није |
о ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни з |
ивој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије |
свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? пит |
ним перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, ж |
S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је пре |
уначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увр |
</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што ј |
рже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од к |
је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на о |
упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривоје |
ју са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важнос |
у од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је |
но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му |
, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који |
с који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство пр |
ју сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само при |
бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Фр |
на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није |
задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који |
} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино |
ко од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, |
ог свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна |
Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе |
као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на |
ити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опир |
даше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су с |
њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред с |
оност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једно |
са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворн |
и мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до |
ој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше |
ене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тра |
> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пи |
n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те ми |
арави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и |
у се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину д |
о силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био о |
нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротв |
нагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чув |
се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> чов |
носио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: |
е вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутим |
чи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама |
Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у ј |
вица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p> |
Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о би |
У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим |
права гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњ |
се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секциј |
оју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила з |
има, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу |
} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градск |
српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— До |
цу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад у |
настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те мог |
</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један |
ајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће бил |
n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но н |
нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се бр |
на ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на |
и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Х |
ате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари |
е Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— |
ше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душ |
ив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуг |
остигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их м |
ске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, с |
ки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху |
јим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље с |
е, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно п |
вио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом г |
у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} |
рело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли го |
де доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S |
одца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио |
отпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За виш |
у, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело |
јеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према |
ре, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете |
есете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити |
овину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била рије |
е мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али |
грејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло |
и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведо |
ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интере |
маћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност |
ари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису |
оше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Ср |
7" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се је |
да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји ви |
мо да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрен |
скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које |
авном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чла |
у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Н |
ов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p |
ије.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје |
ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> |
} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једар |
Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглави |
ли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању |
о члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним |
одукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свег |
аз, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код |
аједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не знач |
од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени |
ти народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободим |
е у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај |
рашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов |
ља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим гру |
чуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, |
народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Проп |
ити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p |
ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учин |
ити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифкови |
ан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњета |
равду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, с |
дје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени |
еговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се |
овић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном о |
ада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом |
ју она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазил |
ава свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младић |
ед као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјет |
а са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјет |
ју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити исп |
шан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Б |
сли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</ |
/p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и |
вац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, ј |
огла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном |
етлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова б |
терино крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на х |
срет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сараје |
ури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеник |
ло схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прва |
странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Срп |
ије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину |
могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је |
ивој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом |
ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љ |
винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не д |
о, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридин |
беле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла |
један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, ка |
з њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, кој |
тионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина |
плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано д |
ти.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике бијед |
и су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо ок |
о су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине |
не исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији |
орио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом |
тевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га |
S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гле |
тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да п |
и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом з |
кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су |
ко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јо |
о протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивач |
у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу ти |
и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човје |
побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и |
страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу к |
{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ |
тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, |
з одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада пре |
дући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у п |
већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљеди |
је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифкови |
да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу |
д свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало да |
а отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар пр |
ломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који в |
јаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да б |
и с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једн |
е например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо мор |
тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме за |
<p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде |
рао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и |
> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механ |
азно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од зем |
{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија |
м носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и др |
и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећ |
им свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјев |
приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учти |
је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан |
томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у |
лов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{ |
и да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захти |
ина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када |
том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавш |
а и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Ов |
да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, |
г није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике |
ише забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то |
шлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу буду |
рство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лиц |
нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само јед |
Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није ст |
езнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више |
е демонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то |
да и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздав |
овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из ва |
рани забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило |
ној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили ср |
владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој |
понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини |
ине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <p |
владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико у |
аде није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрест |
сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже |
метнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто |
о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду на |
стину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај го |
7" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише |
ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш |
} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам у |
— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... |
е од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити с |
т, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов л |
е, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви правосла |
У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин сав |
догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Са |
доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до |
p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никак |
стале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи |
ову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од |
да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пр |
јеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испит |
етовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић |
име забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подр |
ише.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестов |
фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југослов |
дан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура прес |
што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то |
о да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно |
, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му по |
и Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — ога |
услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</ |
И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на бо |
у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од |
и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињи |
винчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега |
Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице к |
товник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савје |
не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — о |
. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво. |
, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згода |
{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} За |
ар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора |
равом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Е |
52" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га |
е, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слу |
ражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада није |
рења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима |
може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Др |
го, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем б |
од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте |
да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем св |
мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на |
о им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил |
о да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за н |
шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Бориво |
лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p |
боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n=" |
и још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но |
ти.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Евр |
и воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и |
ди, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила. |
оји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омлад |
ваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p |
рсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фрат |
а да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа |
<pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је |
дити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова |
и се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у |
pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех срп |
грабио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, |
нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетар |
S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињено |
иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас а |
з сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња |
нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледам |
аше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ |
и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које |
етке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у дале |
кну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би |
те?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, кој |
иво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо н |
мо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас |
оривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на |
а а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја гос |
на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва |
аћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност |
> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џа |
остић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био б |
ром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> |
нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова |
од <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омлад |
т наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Пр |
/p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Пр |
дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше вид |
?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатс |
ми.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се спо |
. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите стран |
је наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је |
велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њени |
вјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радови |
ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није дово |
!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb |
им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека сх |
род завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, заврш |
већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни |
ед се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око |
ваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус ње |
>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са стра |
иковао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице |
ао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје |
новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, н |
ине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о том |
ер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати с |
осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повод |
љске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професо |
у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговар |
и кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација |
, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И з |
е.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија п |
ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког |
.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када ј |
је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упусти |
био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора |
смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће |
шаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута г |
с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије |
вуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој |
ица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Ср |
а се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — по |
ки затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига н |
јећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти |
а и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S |
вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, |
„господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије госп |
бни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — до |
додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Бориво |
вати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — нек |
опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам м |
ћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори с |
Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је м |
ју нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се в |
овјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак |
а и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један мла |
ажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш |
епријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам |
ије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви |
р у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствар |
је се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо с |
То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пиши |
премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршиј |
и та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу |
о родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасв |
л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Д |
је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разгов |
жбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина |
о се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде зема |
једаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјест |
порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо пр |
са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има ф |
вем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о |
ласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, |
ије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купи |
приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до |
једиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти |
и се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се з |
вно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не |
су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од не |
првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови |
, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже н |
ти, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наимено |
ико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="1 |
есни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— |
гао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове |
отвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних |
о играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању |
</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјет |
тријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се |
едва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже вр |
ску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и |
људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој баби |
ли да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покор |
јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у |
— настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, кој |
бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из К |
{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ј |
<p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо зб |
ио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава п |
ече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали. |
ислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, |
> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Л |
тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омла |
побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет |
м упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само до |
ла је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мен |
" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S |
псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати ш |
сније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом да |
исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не |
у, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете |
ико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но |
сец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њ |
ко ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за зема |
свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва ост |
и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му доб |
ех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, види |
а кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју |
е и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Ни |
<p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без |
горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан |
иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да т |
огао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра |
е што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још |
"280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> < |
> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето |
лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим |
вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће ј |
Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући М |
ога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље |
католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба гроз |
ратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ак |
> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Бориво |
риљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам |
за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Ф |
негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p |
госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а |
е подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се |
ан шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савј |
м знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зи |
хвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешк |
одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди ради |
</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро вид |
diese Sprache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком о |
знаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо |
а бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и |
ти о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Бориво |
рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет др |
, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год |
о је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. |
толички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те полити |
дни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје |
тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када с |
и увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибра |
роштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се |
к се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју си |
авља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трип |
угу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе |
едаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привла |
и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га |
синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када |
из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то |
као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвље |
те ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши |
то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— П |
ступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алек |
а врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> к |
ај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорн |
е се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас ј |
мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма |
ији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозор |
за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да |
о ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представ |
ини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда раз |
о и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтје |
хати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као пораж |
а, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак шт |
ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјеват |
а се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био |
ину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенциј |
почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да |
забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под ти |
ио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у л |
и сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгици |
ила удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савје |
себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци има |
ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и |
инило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Про |
ивоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад н |
ари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, п |
из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то |
наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша |
ог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су иш |
се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и од |
ите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{ |
поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, д |
звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Ка |
тору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазд |
, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали |
осједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шп |
да виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан |
н ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо ч |
било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} |
ак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још рев |
одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разу |
иче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би |
ља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и би |
н дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то |
ја се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Б |
о ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне ст |
оказујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе |
једе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој |
<pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора |
рава српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгуб |
све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! доба |
вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србин |
, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се с |
рема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, кој |
миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</ |
екине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине |
има иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори как |
х страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде м |
Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" xml |
а баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} |
асмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођ |
се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, по |
одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стај |
е пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског д |
и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне с |
ољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу |
<p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној а |
у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење сло |
одине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац гов |
шку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не |
влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики гр |
споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чи |
непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама |
Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак |
ити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами |
м“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах по |
докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први |
<p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај т |
жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душа |
рном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" / |
ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то |
е бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се |
на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} |
тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити |
бе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да |
двалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога |
земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за ље |
ре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срб |
а миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} |
ак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послије |
прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега |
стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновн |
да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, |
е би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе в |
воје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два |
м редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска ом |
а слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше гла |
ога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу |
званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећ |
е са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, с |
и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу |
м своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни |
да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да |
азлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у |
<pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, |
ајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служа |
све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке |
ље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну |
евојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне |
Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорни |
м ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показ |
српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби зва |
жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гд |
p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и док |
је се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p> |
у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други |
је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће |
проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукам |
та у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за |
био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан |
о данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника влад |
ак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када најви |
о каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом поз |
м ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишље |
а изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, |
оду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је ј |
/p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p |
во пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Мила |
бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то |
зик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја б |
ва и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </d |
ица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је страна |
ичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио |
бацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту |
који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, |
а, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише т |
ујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини т |
је и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да |
реба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио по |
р, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у |
нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, д |
еном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу |
који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Је |
доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служ |
еће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о тур |
и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испу |
ати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, |
ивоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, ш |
>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто о |
одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да |
таде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И јо |
зда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које к |
ним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав З |
ине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби в |
лкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте |
који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Са |
е шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p> |
добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао |
Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло доб |
а, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак |
ажаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} |
</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдј |
} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима поли |
, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под |
Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове н |
ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо д |
<pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то м |
м ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, за |
проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па до |
p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански |
ико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је ост |
> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</ |
као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно |
н бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријес |
већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог |
страви се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S |
све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као м |
ота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — и |
Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, |
, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио |
га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
ем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо |
, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном гла |
"208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на о |
ешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, о |
ао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено |
ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако бл |
ијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>С |
и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати. |
нијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било |
све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа у |
е већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> |
а часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом у |
утицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа св |
врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? уп |
а с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, о |
добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре о |
а земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Бор |
газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да |
ати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себ |
имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</ |
За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мен |
аденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину |
радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редо |
начи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Нек |
аршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека |
хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погрије |
проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјеша |
ред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и н |
аз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, |
је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Изви |
свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, ј |
голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: |
о овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Ј |
.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говор |
а је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и по |
и Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, |
раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико г |
рилике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега мор |
може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам |
морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.< |
а кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А за |
но се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба настави |
и какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следил |
тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да ва |
/p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачи |
> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита |
господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у д |
ава, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због ко |
иже бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе ка |
S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сум |
етала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године го |
да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од т |
Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни |
вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно |
о добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко |
ршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која с |
вјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчеза |
S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако |
и и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бија |
џи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не |
— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али |
по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Аг |
0 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} |
.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као у |
а одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и през |
е и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Ал |
а се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука до |
робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапр |
е.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу жи |
то помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као |
једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и свр |
е наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезн |
здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекив |
рижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто |
а, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану |
усти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фр |
настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако |
или истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену |
>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим |
равио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</ |
н у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито дана |
аспростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из при |
ретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и |
ајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и од |
Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пр |
земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, |
лата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада оп |
јатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то |
љедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини ги |
пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафан |
ве приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић од |
хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту |
е Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке |
к да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Фра |
лба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог |
едостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Преп |
пће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро |
амргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне |
арио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе! |
а шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још неп |
рекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за |
је трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу зем |
но и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном ст |
бореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево. |
са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} |
угом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Фран |
н скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифков |
нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="1 |
.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта |
каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода |
овину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој дом |
говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих зв |
нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвок |
атији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског |
против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{ |
а висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе ди |
и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску стран |
био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говор |
мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За м |
тједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учест |
служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустриј |
сте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, |
злог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Х |
дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво и |
во скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и |
да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но о |
<p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на |
што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве го |
итава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дан |
великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарс |
у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важно |
ам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште стра |
ким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а пол |
стић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на |
/> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, д |
Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо |
и дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мир |
сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; |
ом овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под усл |
валификација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су |
ичних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од ом |
вој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је |
јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако |
не и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљуба |
Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за с |
сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате |
је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био |
а!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да |
искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк |
ану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљад |
свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваки |
рби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та з |
Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од |
културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш он |
мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе |
јали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злоног |
у лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увје |
е, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија |
ријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говор |
S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да |
ех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ вели |
анас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! у |
х земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је јед |
лојалност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, |
а унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S |
то.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније прист |
јен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да с |
у нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство |
> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек |
; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка ду |
ароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} При |
проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па ш |
Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано пог |
и конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свим |
славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских име |
као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански |
, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три |
подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p |
оверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и |
овараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} |
амо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убо |
а се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најч |
ија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p> |
удућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изг |
олитику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том бр |
, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костић |
ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Зло |
> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као |
воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој з |
ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос |
p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклије |
ада је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра л |
нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зељ |
ати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право ш |
то ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легн |
анске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</ |
од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени |
и рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио |
на за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и |
да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, |
ељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује |
а Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом |
но, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и н |
но, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о њ |
заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесав |
d="SRP19080_C25"> <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љу |
баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој гов |
.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Н |
е савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе |
и у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене ра |
ремужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље |
Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</ |
пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да т |
сли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме |
овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мис |
</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирокра |
равља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше т |
да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му ј |
еко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некако |
је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз |
војим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови пок |
р Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповј |
брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дот |
а ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и |
о он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она |
</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — и |
е знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.< |
олико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали |
свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p> |
томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, |
паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферен |
не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље |
бјашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од |
помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне во |
ке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали миш |
авате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски н |
њи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си |
ен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним инт |
о се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми |
о у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „мар |
лије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно |
ога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер |
а с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{ |
ме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје |
и?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста |
ријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Фра |
а и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а н |
и, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им |
лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонит |
с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папул |
иљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој спл |
се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шт |
исебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се пр |
ом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са |
који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима |
с, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> |
ори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с |
ед се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше |
изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33" |
иликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим |
ним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за о |
нај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства |
ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита од |
ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо |
ански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која до |
pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђ |
разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за |
ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тач |
ио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А ка |
>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду |
у свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сно |
и.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у ов |
а оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Това |
ом.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене м |
видио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распад |
само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја |
повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називај |
логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенци |
ком долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— |
.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја |
он је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми ни |
челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l> |
и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити |
ва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ов |
е сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="1 |
грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S |
родица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као д |
ма и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да о |
стављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тирани |
и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао но |
тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченог |
оласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опас |
де разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, пр |
штво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајл |
с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полици |
врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухв |
рема вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учини |
пријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и ра |
о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду по |
своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да пом |
ијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} |
јечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, пита |
том около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био |
едан из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! ск |
са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држањ |
а Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од ње |
одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, |
S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се |
и, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми |
дан од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да |
ан од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ниш |
одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у ч |
ијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџ |
амо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно пог |
"174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — ј |
најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душа |
ство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку. |
шан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха |
лила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који ст |
о пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила |
} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, |
а, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријс |
мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њ |
и вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и |
ултурни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе треба |
дате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су култу |
зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи п |
ктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми |
је друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим |
{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то |
Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће мо |
траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријеч |
ма, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби с |
ешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сје |
апоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, |
опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо |
је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили. |
л Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога |
е та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестр |
ајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Са |
би, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху |
е земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, о |
овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ев |
данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Б |
савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и |
и-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ов |
ст је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и |
ан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред |
ати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ |
о бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача |
шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када |
ко је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се |
живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> |
у тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док нај |
Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало на |
ћена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни о |
та су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, |
још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да |
за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци |
овом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји в |
главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени |
ше сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ик |
, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо та |
е једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајк |
и унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ни |
ас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Кат |
разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте |
тено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим |
није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјест |
неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац |
ди, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије прис |
и-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Ауст |
руци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин |
а нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трг |
</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазл |
ом читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба ј |
народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова |
агло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада н |
или глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ов |
је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} |
није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао ш |
увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска |
ез новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг |
су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали |
бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} |
<head>5.</head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерн |
данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и о |
њигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће |
авили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима |
вини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колони |
у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп н |
арао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распозна |
треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да ч |
кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо свој |
у.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савј |
е прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у к |
е мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и |
издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на |
питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} В |
ају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте |
.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо о |
pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш |
је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прел |
ада мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, |
ранци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете |
Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном м |
и сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни |
увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћ |
бодно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите от |
м је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у по |
овничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрва |
пство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у |
" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у чо |
му.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би траж |
д су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стид |
— одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море |
рзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од |
а уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам т |
ни, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p |
купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као |
S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио |
а нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица |
, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у |
ви пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима поста |
Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрин |
о ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни оби |
вега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, |
ћином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омла |
аваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и д |
за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник б |
узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, ве |
окорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госп |
ш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској |
у горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало |
а ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, д |
ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одгов |
само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p> |
S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за |
ину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо |
руда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља |
ио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само уви |
вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више време |
ша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш |
ће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> |
е робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права |
ла рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи в |
јао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му |
78" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени з |
у <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем усл |
у према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину мора |
ожда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једна од н |
ично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На кра |
а баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари свој |
нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума н |
} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, |
вој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито |
разоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има дост |
оривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети |
новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли б |
аше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом полож |
новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Ј |
C8"> <head>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потпис |
дску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Ф |
твари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се |
м?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетов |
обрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења |
е с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунч |
плица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у н |
дила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна с |
је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу |
ва, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Рома |
више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако у |
му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено |
S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n= |
да је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако див |
а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био |
и мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даљ |
а и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништ |
да и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем леж |
амо један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо |
ве је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир |
а зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Иг |
према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једноли |
вуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{ |
ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српс |
није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њег |
„Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да с |
, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотично |
д заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb |
јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушк |
, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> |
рбима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о О |
а сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у |
е на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у се |
нала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да п |
у га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опе |
дска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главно |
штење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га |
свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и вод |
да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, про |
је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице |
RP19080_C25"> <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи |
Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јав |
потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који ниј |
а звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила |
цио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више н |
бевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим |
а диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више |
ца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она њ |
кружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све |
а овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше н |
када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се з |
ом за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајућ |
ало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, проте |
туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забрину |
ама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно прибли |
ди најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Б |
ригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу дома |
таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало |
му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој г |
еђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком је |
p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Д |
хвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према д |
ужбе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на ли |
ака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму |
првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима |
о посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима |
ада дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбаца |
није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вј |
и-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и пом |
p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Те |
посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: |
у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пје |
нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се п |
једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху |
срет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други к |
г! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете с |
промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су н |
{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен |
уком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјен |
ва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено |
та рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, д |
вати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху к |
..</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свјед |
и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друш |
" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му |
кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуц |
од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио |
ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ет |
е за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дв |
.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{ |
он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба бра |
{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, |
{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазни |
Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га поприј |
аочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не он |
ко су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознава |
од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стол |
мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи |
ћ, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! |
ака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су |
ће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Ниј |
ривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српско |
p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p> |
е један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити он |
и како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковањ |
9080_C20"> <head>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се |
ћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху |
ајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи. |
се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је |
очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да чо |
ође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="22 |
ку владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да |
ђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом |
е сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застраше |
у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада |
жи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви |
матраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш |
ред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфо |
ошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом су |
не прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жеље |
а овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n |
C23"> <head>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њ |
могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно |
стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} О |
очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, |
<head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} А |
г тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој |
о двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="1 |
ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство ниј |
их и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше |
да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже п |
едњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији |
човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина ш |
ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за с |
доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један |
ћа, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положа |
ровођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, |
а који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже |
Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник |
репирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{ |
међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им |
, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, |
вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говори |
већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен |
— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми |
11"> <head>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не шт |
када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској г |
p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, |
тидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушат |
— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</ |
ењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преост |
свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђ |
ијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их в |
је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону в |
овац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлост |
нствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао нао |
одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништ |
у љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> < |
де још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у |
пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несре |
љама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио |
ка управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут |
асаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је |
старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је једа |
се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не |
та онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из изра |
у гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога прија |
а према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорил |
доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула о |
ед тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма |
није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо |
ати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбу |
и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабр |
нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао |
— говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске пр |
јни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут вид |
веној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари по |
p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбо |
на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лиц |
као у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, |
н а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљ |
ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет |
о између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у |
и једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њ |
ог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање |
изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више |
је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад |
ба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју |
.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <p |
више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни |
умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења д |
народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стр |
авици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се о |
и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети ут |
просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта ј |
са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> < |
р у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнем |
ући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о к |
оја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, д |
легу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, |
е поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — |
викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро оп |
же да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако |
о друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна гус |
Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</ |
пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још је |
и у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да ш |
иалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и за |
ше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, |
углих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког час |
Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} К |
>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, н |
ца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Ми |
м ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџби |
познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ |
ед и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једн |
можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{ |
, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, |
уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l> |
Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још ма |
е Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и |
очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд д |
ску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота ч |
онова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све |
јесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! |
ој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он |
рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам мора |
м не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лиј |
њи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак није |
живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> |
ајмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад мор |
омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће |
ко га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} |
ратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је премета |
Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена. |
ли, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђ |
сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо |
гао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и те |
Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед нек |
е слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{ |
е оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно в |
исца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те |
ле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну ра |
стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску |
, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Кака |
ер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</ |
му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу г |
ријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у |
свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и |
а своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољац |
да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озб |
ога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од |
смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом стариј |
есних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које |
ке домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужују |
не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо |
народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, |
ђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>К |
е точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и св |
о лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостал |
к и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, т |
: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога |
а да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу |
рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове мог |
ког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, к |
е веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не бо |
мах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата пон |
кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, |
ћ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди |
десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; |
дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са во |
стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три |
ака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијел |
јесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господ |
ијечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све |
а.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту с |
еби сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих |
рој осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем |
драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу |
Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за ча |
а брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше разв |
схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која |
а тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра д |
оји су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце м |
ладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његов |
ршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац |
е престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикото |
свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одл |
Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме |
ве оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на |
удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за куће |
чтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играл |
ћ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге б |
иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не б |
дерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто |
а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући |
зорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој кота |
Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима св |
p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури |
едела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од мн |
и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени |
посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p |
в Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркв |
похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи свој |
тим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од год |
Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни |
о кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ни |
је по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједни |
стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, |
, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цр |
тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај |
сне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницим |
натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдј |
бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладин |
исмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати по |
евски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или |
ости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе |
би, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> < |
ојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђени |
Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из |
лини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изг |
да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне |
иком проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су д |
<p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Д |
ечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да да |
очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње |
садањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мос |
томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можд |
питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада м |
на, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту |
је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омл |
љање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног |
је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хт |
равио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само |
ог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријеш |
тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна |
рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} |
е заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} Н |
и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања |
о године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица |
су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куг |
јека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Иду |
<pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих при |
еба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му о |
нству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та ч |
понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зн |
S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>С |
ј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— |
службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на |
ње старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишч |
владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо |
ер ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и б |
ен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља. |
тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, |
ба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства страна |
то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, |
ша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођ |
плашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који пр |
и баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да |
ељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{ |
ере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану |
се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му про |
д и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра |
сто састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пу |
олазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то ви |
ан овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>С |
и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није |
врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као |
љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјес |
а.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овак |
ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, |
ије само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.< |
} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па |
лопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гле |
сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјар |
тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, п |
наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брз |
у је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате |
умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: |
говарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповј |
рагутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба ба |
нам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен сами |
до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на гор |
ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам р |
у то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреј |
адамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само |
и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати |
је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да у |
и у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина ов |
о касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врл |
n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у |
је довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас ник |
далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? уп |
нистарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му друга |
оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме |
тко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више вр |
са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечији |
а на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE">Sie Kellner, |
не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Кости |
е нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољ |
н мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попу |
сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и |
S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке б |
и, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти |
дну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која |
ало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, |
најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани В |
гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, |
то аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаш |
земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево |
збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Ха |
н времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује |
, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни |
а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички |
и међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезн |
по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски наро |
народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се стари |
ултурно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, д |
з погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но ни |
м и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још ма |
сић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и н |
и сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управ |
о кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, |
, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је б |
е те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када чов |
ојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада по |
уо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака |
е одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опћ |
ез лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и |
товалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог |
е јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је нека |
а кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко д |
е, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред оч |
е крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, |
; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у јед |
гу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није зн |
— довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици |
="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за мал |
се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, п |
ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријте |
је живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни м |
и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увиј |
црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скаче |
своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у с |
је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</ |
p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увр |
д једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је |
онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српс |
ловицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапн |
људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни |
га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мо |
и и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето З |
на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први |
мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пре |
ађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељ |
више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака |
едном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо зај |
и за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана |
а ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вје |
ба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је |
.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: шва |
искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, ал |
су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здрави |
трашно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав св |
/p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврш |
и негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одгов |
ер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премуж |
ве његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Кост |
исли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне о |
он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљ |
који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком оч |
ивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаш |
птужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викн |
у подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Ч |
ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — |
— бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био сми |
лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима ср |
новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и |
важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан |
рије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујут |
и један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и ис |
га, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странц |
зме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но ни |
р као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дјед |
пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један |
о је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај пок |
у да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега ста |
њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да п |
ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у ка |
српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео |
жеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у |
у пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа жен |
е животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд |
крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и |
тра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијо |
ло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијо |
а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала н |
дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу |
српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почињ |
-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак жели |
говарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} |
ве то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек п |
аше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла. |
ско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне пр |
горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно ми |
била.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин б |
оглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} И |
Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зач |
унути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.< |
и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драг |
а шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему оди |
агу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n= |
ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког мини |
ам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиш |
имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новце |
, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а |
јенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све позна |
ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти с |
ори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне к |
да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} М |
спа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо р |
али ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме кас |
р спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких мали |
ранцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и д |
мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене д |
вог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи |
кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите с |
ави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и у |
, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандака |
те српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће |
мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима |
ини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш да |
не грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећ |
онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда т |
иснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средст |
рвих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сараје |
ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље рад |
донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер т |
дје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p> |
нас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, дове |
ник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се |
екнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цу |
заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори |
иље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а |
гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полаг |
S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.< |
Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Ос |
му угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезн |
емаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на ули |
до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, |
ћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере |
ју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до |
по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зац |
у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа |
са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још в |
Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> < |
говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде не |
та никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када бр |
но, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је к |
будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзис |
слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада с |
а да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свит |
да духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за |
ећ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ови |
се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је јед |
на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, шт |
ти нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чу |
да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српск |
не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и мин |
м надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на рава |
чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и ст |
авао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земља |
ло поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Б |
крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земља |
о чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је ок |
ељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах |
као.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p |
е будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати про |
{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале на |
какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет |
ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уре |
</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српс |
ом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој |
а свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, о |
рата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова ку |
њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом |
удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњи |
четку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више свој |
ки придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука |
n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> < |
Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вођ |
ити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Х |
правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале |
љи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек п |
реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мис |
азоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно пр |
јежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, ш |
о очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред п |
свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, |
рба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети |
нк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде жели |
p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник |
ога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још в |
изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску вл |
је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једи |
гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{ |
њом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не вр |
анас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног стату |
или су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од |
упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа |
та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија |
преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је |
их питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече |
говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Ср |
ајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто ма |
ђење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба до |
ћало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су ве |
тара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, д |
дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која ј |
ије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као |
зници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача под |
ајбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро п |
<p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми |
онео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Бориво |
</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе |
чки се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном |
та, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војнич |
ло поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако и |
гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мис |
тив запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мо |
и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са |
.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифко |
ије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касн |
ачну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ вид |
наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ра |
тави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете |
и ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се г |
асове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — стра |
одину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без у |
ријатеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наш |
ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци |
његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за ње |
потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан |
а мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сноси |
, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа |
имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чуд |
ну око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Је |
ао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p |
тајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Б |
овине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити к |
с испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за гото |
само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} |
једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овд |
читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ст |
<p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, в |
стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си |
вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир да |
е о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико ниј |
е претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египат |
г пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n |
до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој |
емају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога на |
/p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га ова |
што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш п |
е отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни ис |
нити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбе |
ца погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драг |
— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на |
S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље поб |
ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне |
прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу поб |
лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца с |
лаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више г |
царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет ста |
уду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаган |
ди два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се |
омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко |
је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Д |
грарном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73 |
ве афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољени |
разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање. |
пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што срп |
у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и |
да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што |
дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за |
неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и л |
и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газд |
, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда |
е зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, |
Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И ср |
Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече вла |
<p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао в |
лиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо н |
ару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спад |
то дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S |
увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докл |
о, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је |
у док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у полож |
с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Ј |
пастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године |
м увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића бр |
о и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну рамен |
џар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви с |
и направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола полити |
би помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше с |
ор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог мин |
и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и |
лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа |
јашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим |
еко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p> |
рвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се м |
ив њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њим |
Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Ујед |
ложај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да |
но се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји |
рватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу пока |
не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Ж |
е извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда |
<pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ов |
и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпо |
<p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— |
ости његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћ |
ом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радова |
говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим с |
и обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам |
ће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели? |
једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговар |
мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав по |
и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} |
у као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 4 |
строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је |
Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене |
на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господин |
нгер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на пала |
остоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; он |
и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјев |
тељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај |
ему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p |
транку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне п |
ве успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран с |
и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странц |
у васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио с |
њава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> |
нити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за из |
анствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном трену |
ука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један |
не и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још пр |
е.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се н |
<p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у го |
ли гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омлад |
механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, З |
во да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје по |
ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— |
и данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно |
ндумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје |
вјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери |
и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} |
з нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјеруј |
а и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном |
овори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи раз |
ругачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p> |
ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ |
већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одб |
о камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим |
{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола |
литике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде полити |
пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њ |
тати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p |
бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио ј |
е бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут св |
S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику г |
а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} |
апитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се |
а увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта |
ијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи |
о.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том с |
увство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с т |
тупило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе једа |
овједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p |
и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, |
даше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не |
а грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да |
би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај |
и неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог |
нима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето |
а.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како ј |
ње према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> |
се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Борив |
ему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је влади |
удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан |
и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, |
врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио |
забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то на |
ћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сад |
ада би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље |
оде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и стр |
n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српско |
кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схват |
ори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних по |
то то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</ |
вријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ва |
ишта од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив. |
то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имат |
убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика А |
та спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лак |
S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао |
очињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумје |
желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док |
, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовнич |
док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право |
ућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очин |
же и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школс |
овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Борив |
о ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да с |
елал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, н |
лажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} |
некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понест |
јаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и |
о одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повје |
етник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а |
ј пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан |
пће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Н |
свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало |
дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли |
До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на |
а, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба |
мо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако |
се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на су |
рене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело |
осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S |
баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја |
убљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око |
идео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш н |
сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а |
о примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А |
ег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекин |
воје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли. |
уће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не б |
и, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиран |
p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али |
у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушат |
е.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један е |
И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас св |
— био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји п |
ала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, |
ски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одл |
морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, |
атељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједничк |
ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type |
дати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди |
— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивај |
е нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у за |
и морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господи |
олите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени |
љивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо ц |
n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само |
а.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те пр |
ође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је з |
ље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја |
рнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом во |
У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућу |
м за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и |
сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни к |
/p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је не |
а.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како на |
роз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?< |
мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао |
је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје |
атеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у си |
мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без п |
кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала |
да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — реч |
да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала с |
ца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p |
озвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није мог |
ловљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Бориво |
огла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни |
жење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије |
е дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, р |
огао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрв |
иједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, пр |
пио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{ |
} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Ду |
у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које |
сне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Б |
и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, |
p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени |
рига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова н |
рашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о вра |
нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељ |
азагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми непра |
ати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћ |
е љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан |
е а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво |
намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p |
че он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и уда |
и их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка сна |
<p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не зал |
ао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниск |
приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно |
вјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоно |
ран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</ |
крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смр |
одине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло |
га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n |
а се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније |
аги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хти |
p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се м |
но расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и катол |
овори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити |
p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедиц |
ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пр |
руго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота |
том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву |
дан образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, |
ми, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да св |
ече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај |
већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, |
оји је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потп |
ишта одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Г |
вог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Наро |
{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето га |
ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју |
n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта |
мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нест |
мовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, |
, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, кој |
Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто т |
што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на п |
вори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нис |
ајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ј |
ко наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> |
застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> |
ом овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да г |
т, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма |
/p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Бо |
! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадјед |
/p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народ |
а је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде врти |
пита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви ов |
оше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се |
мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Он |
но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стра |
андалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово |
оји се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разум |
ворио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> < |
г види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} |
млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све гор |
није; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неп |
о те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говори |
xml:lang="DE">Orient-Rundschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског |
љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно с |
у не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је мн |
м постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ни |
ој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим д |
опу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за ј |
цеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути |
јим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је б |
је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владино |
страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаки |
овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, |
оворити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> < |
че протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани п |
њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се |
укавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријск |
опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућа |
би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех |
ј предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву п |
ју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, ко |
нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан с |
на, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добациват |
ушана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га пох |
дног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, н |
ворило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улри |
C21"> <head>21.</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Х |
b n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред с |
Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{ |
љу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотје |
>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра |
љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетни |
вота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са с |
пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Ф |
она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле ша |
љу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћиц |
тут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред ст |
ио је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и |
о да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне |
, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима г |
г запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопал |
мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, |
идима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и т |
тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече ка |
страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквиз |
{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према о |
вим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом |
пе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова са |
ким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанс |
д гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико |
pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, |
p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао |
, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић ути |
асом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црве |
мијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити |
помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један дру |
зад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово в |
е срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још сто |
арактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви зах |
е колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ |
{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви сто |
ама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, |
м народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа |
сли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује н |
ушана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Кости |
Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говори |
језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, је |
атире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за наш |
дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске |
} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом |
ичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да |
а странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола от |
лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брк |
уд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живот |
ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изг |
p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлиј |
и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима |
је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био |
се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Кос |
<p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљив |
лађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним корако |
накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двиј |
сном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилни |
вљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио станова |
велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића биј |
силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату му |
гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га |
итањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу тур |
ега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Тре |
змишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан заста |
S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших зван |
дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе |
узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{ |
, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве |
јали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хра |
е, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус п |
гажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну |
аваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скину |
ако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га |
ичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га н |
рзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, по |
сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, |
еците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај |
јима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а н |
рода па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он н |
<pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико виш |
о нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, з |
/> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при гра |
, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити |
ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народн |
ећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право |
е бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се |
ло, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо |
ако управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што ј |
читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко д |
о је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не мо |
једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијани |
ој кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све аванту |
дина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто н |
а читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и |
} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која |
а су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху по |
е домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози |
дице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вр |
до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње |
ле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и о |
сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорче |
ткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се зв |
стић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на прода |
у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађа |
а, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Кос |
могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецим |
и овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој по |
и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је |
исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није |
данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од но |
сти у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама н |
и пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако |
и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако |
свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима р |
ао голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво |
не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— |
ећ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинс |
н у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важ |
ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано ле |
али, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га |
у Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада |
судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна в |
л га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од |
показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до |
дина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се из |
ки савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цв |
Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту. |
му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{ |
о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари |
чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко им |
ска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у сво |
p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут |
ша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више нег |
з рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му бр |
дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргод |
p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па ка |
гињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Бо |
або овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда |
рхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из |
ој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p |
и-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста бе |
ком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде зн |
ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић |
ао да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера |
тиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш |
>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода з |
јљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, |
осни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да |
једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику шта |
ма сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Борив |
домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у |
има стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div ty |
м дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, кој |
лоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би |
помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да |
ета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима св |
своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађа |
дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколик |
хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој |
мљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу ј |
пет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да с |
е, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у |
увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше |
то мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије го |
84" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да |
мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудј |
е се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно. |
Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, је |
смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, в |
дидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, |
народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим сред |
зици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптол |
у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио |
јатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено ода |
ођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше т |
рамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управ |
у до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није б |
о да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци |
о му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} |
свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му дост |
уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Бо |
оћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на ст |
ама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне |
хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.< |
еши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да т |
се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да п |
ршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потво |
е се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућно |
против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није год |
е мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар с |
мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још јед |
ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања |
према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народ |
јецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Св |
ва.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађан |
е мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</ |
сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи г |
тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ |
едак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у |
вјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се |
ила ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Има |
мјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове |
зније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p> |
примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— А |
отивном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема |
странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронаш |
је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате |
ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси |
га акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта |
још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја |
и нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} |
егов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове пријед |
слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говор |
Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.< |
ом му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар |
и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спад |
дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп н |
силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим при |
о чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Д |
очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало б |
ивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано та |
се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк |
натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата. |
ш мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би |
/> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече |
окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас катол |
е почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође т |
се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сје |
оказати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: к |
ја су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне нево |
да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души |
ступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> < |
{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провид |
се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејс |
овићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пр |
S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро св |
е ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више |
мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с он |
допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједар |
нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ ни |
но. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви ос |
ио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољ |
ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, |
варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира пр |
казивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифко |
Он јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, |
адамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић |
Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србо |
које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриј |
у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и |
дине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захва |
да нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{ |
Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши гл |
кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор |
он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој зам |
ко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући ошт |
цу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама |
оличких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При пов |
ављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак д |
пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игр |
{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас |
а.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у |
ткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n= |
ојим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње |
</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је удара |
вјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> < |
<p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође ви |
ке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама пра |
на и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
камењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S |
омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је |
уди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си в |
ас одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често |
оме мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и |
умачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p |
ела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио |
врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна |
едњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, |
аносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на мира |
је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане живот |
Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако |
рије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.< |
мијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злон |
четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од |
лико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило |
е ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спа |
вјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Д |
дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него |
цу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према |
е је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против |
ла оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он ви |
та.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а н |
ковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађо |
р-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S |
p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до |
и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да н |
вишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба |
ожда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву к |
оспођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај |
турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића би |
се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашени |
им тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час речен |
ред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} |
убазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, з |
мназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уред |
о.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— |
свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види св |
Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим неб |
, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чу |
еда, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, |
чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <p |
ву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се дан |
и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се е |
ални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p> |
прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима прису |
ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у |
ним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дан |
новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица |
ар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на |
<p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али |
.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била |
а Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један вели |
ненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађе |
сли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у двор |
оревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавни |
80_C14"> <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење. |
ло.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није |
Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву |
ачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S |
сати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у |
ма почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидј |
једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Фр |
о.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, дон |
биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао |
немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфин |
у у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. |
ичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица де |
оску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена |
новића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Мусли |
захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево |
свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав в |
том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, |
ићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ М |
ејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао проф |
ри.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде в |
ацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад г |
превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица гов |
ти! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога ј |
даред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне ч |
стријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да с |
накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољев |
иманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар. |
да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која |
ијске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, |
ци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p |
оравите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, |
Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p> |
крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше з |
таму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опре |
безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шал |
S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај чов |
ом избило би незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, који упра |
ао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, кој |
ше времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи |
илеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека |
ош већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојо |
ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb |
азлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствен |
ржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужит |
има.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Ве |
ић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? |
имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у |
ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен вели |
о оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај |
74" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да бу |
овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да |
е саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу |
тави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> н |
увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељск |
а молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином р |
да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— |
облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb |
ла на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па |
ости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху с |
<p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у ч |
Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у |
зред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито она |
о: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да |
, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До са |
ину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p> |
а се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на ок |
ом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио |
био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошл |
а узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару |
е.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца |
ј цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S |
свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодиш |
у се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> |
по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На с |
нстантин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би |
не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове ко |
у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај пол |
се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више о |
ише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све |
вдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се кла |
бета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаш |
кнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је |
ретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас |
оривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбениц |
во тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити |
вом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> |
је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетл |
то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет за |
ким се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазн |
о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Су |
опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, к |
званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповиј |
рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар пр |
вима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам пра |
Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, |
земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p |
и кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколи |
ли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан |
ављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но са |
ах у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте ду |
рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! |
Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф заста |
, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И |
ем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народ |
во оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је са |
мо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опоз |
p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него |
ма и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митров |
удним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи пр |
и.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — св |
метови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима поош |
на, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва ј |
ће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је |
один са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући н |
, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и т |
е кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак неку |
езе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провида |
али чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшн |
о се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјеста |
махну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са |
ико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна ово |
најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних пр |
ао да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти |
владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средст |
и, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједа |
, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да |
и.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевк |
и, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово |
преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну |
за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцег |
едаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, д |
ду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заос |
у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигур |
ет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жа |
га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с п |
поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић |
о двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баб |
тој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести сам |
чне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и ст |
адина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га т |
учка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да нар |
ан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је наро |
оривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај уз |
е задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> |
о уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин |
са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђе |
а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би б |
шан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се н |
ијешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополи |
бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе |
Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и |
ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, ли |
е поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гд |
} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још |
еним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта |
о елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S |
с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са |
гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну |
питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; |
ољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="26 |
н не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено. |
и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два н |
који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустр |
ку кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно уб |
порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када пону |
у.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљнос |
т гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говори |
ијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће |
тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, |
а сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> |
ојима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се |
то му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, ов |
а обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузет |
одом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила нај |
ње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Б |
чких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S |
<p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све в |
ао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом |
<p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифк |
ли бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Кост |
Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу |
е била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи |
јном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефан |
е ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом ново |
тка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватов |
рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Т |
азумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је |
илно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако |
ако је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјеро |
p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања |
род би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућнос |
гњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске вл |
најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много г |
гавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, ч |
м, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица |
се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професо |
борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Кост |
озора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао |
ћ почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога |
м против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створ |
а је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у дво |
грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња |
ни, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у в |
амо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. |
ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом б |
.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хи |
сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши |
вима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи го |
. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{ |
.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер |
и народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величи |
је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> |
пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и |
задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искр |
друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на па |
дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији ј |
из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је |
и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише изр |
есвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишља |
да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, |
е ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет |
коро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — г |
брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се ста |
Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} С |
латко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја са |
ајобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за дру |
си оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га |
стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријате |
и једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке з |
јела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново |
оме куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак хр |
тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- |
нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је о |
воришта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало зах |
овали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам |
, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифков |
другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и |
ом становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе не |
и тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу |
није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу |
ти с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако |
ла преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била |
ти мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких по |
и непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лиц |
ознатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора |
придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним нар |
и прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не тр |
велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти |
> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и ча |
то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смиј |
земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочар |
ца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о ј |
<p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике |
сти.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше |
а пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетк |
/p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђе |
ш од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били д |
им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну |
е, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, |
ривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p |
сманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је |
срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све |
а Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори |
га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је ваз |
во неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк |
не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! |
а земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену оп |
во дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шир |
то мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно мира |
године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало д |
<head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Сред |
ућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продира |
н сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља с |
женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кан |
м управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, ко |
као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Бори |
ислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што |
ће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образова |
јача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао ср |
зна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, |
ати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред р |
се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у држав |
ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb |
ачи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ниш |
очели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље |
..</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што |
ника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом |
ао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњ |
разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ |
шег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћ |
ом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало. |
<p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се |
а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смр |
ре — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званич |
ји тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну з |
S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао |
е не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на он |
> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Т |
шег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно |
а узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори |
баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што |
а оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан ј |
губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропаст |
да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и |
м.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S |
ијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао д |
у ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље з |
питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, |
е, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете |
илишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народн |
господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интере |
отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стан |
p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морам |
S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и ог |
ник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се са |
ткуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} |
ише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз неко |
кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета |
великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње проти |
дјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </d |
тантин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> < |
и.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести |
осом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бог |
а ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и с |
пила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед |
а мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути. |
ушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских ду |
е, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло |
мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу ерупт |
е с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом |
м.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу. |
еру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Из |
у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се сара |
ирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> < |
ледњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као |
и баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко с |
ен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут |
{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су |
у ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пуст |
ата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се |
то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" x |
ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекл |
к прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>К |
и ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" |
ла и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаре |
то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, кам |
нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште ст |
/> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је |
оре:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увије |
смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топов |
аде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, г |
ки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S |
ве швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене |
/p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама. |
рове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељск |
ва му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошл |
би расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они љ |
ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегле |
к од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђе |
— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и б |
т пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом |
монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац |
госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу |
дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум п |
е Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да |
у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се им |
чки рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи д |
То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, бе |
ните што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овд |
јах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те |
к Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но |
ући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне |
ци, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлог |
а их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за |
би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за |
м остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да м |
ада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, час |
етати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће |
о морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђају |
ице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госп |
p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га при |
, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са |
едела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се |
pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари |
лико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и про |
пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво з |
јке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали |
лоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључ |
оје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два |
и за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и |
у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, ба |
јечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада |
елу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очеки |
с“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га у |
сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше лад |
ни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве |
оше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за |
} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег |
а број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест у |
ледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији дог |
за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим н |
да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику |
већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада с |
дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шк |
вој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лак |
воје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и |
у ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти |
српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на |
<head>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову |
у добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, |
и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, зајед |
иковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све |
финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лу |
p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и ст |
Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим М |
жење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онд |
пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, |
купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари |
Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих |
Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме |
осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и |
стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито |
штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших |
ило рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно к |
ао благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S |
и им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и ср |
ма, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали |
ша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на чи |
бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то ниј |
два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{ |
степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа ваз |
, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити |
пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има пра |
и и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више мога |
ника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај ча |
чанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве |
нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остав |
— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.< |
е огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетни |
идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увје |
а Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му сви |
деле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се |
је тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху |
млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па м |
вао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чује |
енутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и д |
ичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а п |
велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших и |
ц, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, у |
и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све те |
шана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, |
и господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код о |
мој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чи |
ета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се мора |
народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном |
дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на ист |
амљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, |
рили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко ври |
0" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог |
јим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ног |
ати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито збо |
да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао в |
ући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод д |
трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од |
нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада |
Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овд |
мачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничк |
којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта |
већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ |
професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитањ |
глађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p |
дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих |
не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Д |
ећ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и глав |
кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, д |
асови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, |
ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су |
<p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе сл |
т и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале н |
, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно уском |
е чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији |
е са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> |
е, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочек |
5" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да сп |
уби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пог |
главица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Н |
, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла |
учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је не |
а ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два ула |
аде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хт |
већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што кри |
<p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} В |
часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће |
лучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам |
загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове |
радједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што |
азован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ |
бе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не |
да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником |
л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине о |
те.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу п |
тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати |
, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осје |
/p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, н |
не, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и |
из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње |
арод је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S |
рахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} З |
екуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни в |
вораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непошт |
менован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. |
то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљс |
одишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни |
ћ је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запит |
ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? |
их престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо |
навала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме |
Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- |
"119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислил |
} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтели |
ад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и |
а.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе |
ица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а |
већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буд |
а му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуц |
р, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живо |
аше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најб |
ић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господи |
жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацу |
цу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у |
је нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријат |
ићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један |
осну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара |
слије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револу |
бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> |
аше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Борив |
тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифк |
ком са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када |
, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше |
, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјев |
у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и |
крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Ш |
н кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први ма |
не <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, дра |
ра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног |
му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај жив |
<pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе проти |
више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош |
тним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдил |
оре од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде |
бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови |
одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам кри |
љади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на |
падамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је |
ође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета |
е зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n= |
У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерл |
е поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> < |
етили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих |
вину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи. |
ротив гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим д |
ема Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с влад |
н, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онд |
појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбин |
а.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се |
на, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се |
је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали |
оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од |
це око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Нер |
оме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у по |
ику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен неп |
имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господ |
на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја |
преплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсит |
њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да |
р, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које |
ди Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, |
. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине ко |
лагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме вид |
е Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и |
анаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили каракте |
} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту доче |
дња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када п |
не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо |
а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви |
е званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, |
но ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у |
на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према д |
се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не з |
управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с о |
зоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, ид |
>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који |
м не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које |
етити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господ |
не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се |
<p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић |
улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући |
ели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима в |
му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и аг |
ар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу |
наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су |
самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предц |
направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и |
ека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцар |
ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p |
вдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао |
питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> |
лика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу дру |
у чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског с |
и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и сам |
глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прек |
/> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Прича |
их мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна |
понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављ |
штву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је ј |
ије познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјел |
наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један |
азно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не за |
Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Д |
мјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и |
м стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свем |
насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премуж |
а уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и ври |
читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збу |
највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узро |
олузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, он |
су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту |
вој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и му |
а програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код |
пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> сла |
вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако |
ан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупн |
новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што при |
шао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акт |
Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, у |
ла?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Г |
је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под тур |
вног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! |
<p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у њ |
ља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше |
синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали |
Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послиј |
Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није |
пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред |
с, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке а |
.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповј |
више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, ј |
тиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ств |
ао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине ње |
варе.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а |
ати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> |
лучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може ов |
морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то |
тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> |
да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама |
у.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве зе |
аги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да |
о нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице |
осну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домов |
одно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и |
алеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овак |
и.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки сл |
е запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српск |
јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но |
незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алк |
не себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанов |
и.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добац |
више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико риј |
иљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизи |
ма казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, |
т — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у свети |
Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало |
а ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрес |
рофесора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечи |
дин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погл |
насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била ра |
/p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Би |
ека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка ни |
> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки |
Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјер |
е овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одго |
не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нит |
атила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из |
јечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође пр |
оје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и |
аве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред |
оба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наил |
страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, отку |
ала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифков |
гло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав буд |
непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, |
и неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислим |
х стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим присту |
а?</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p> |
заци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добрич |
лега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уј |
} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје |
ти.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> |
да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он н |
гледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{ |
иште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда |
чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато |
унити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само |
е стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни са |
сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред ст |
руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> |
лазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у ау |
дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као |
тле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </d |
тикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није |
аједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ. |
сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан? |
p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски |
на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Влади |
има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— |
р није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара м |
ије знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непр |
се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом |
лодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је си |
се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезе |
енчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикино |
очито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није |
есу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да |
то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, в |
ска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све |
професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је |
p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али н |
, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замам |
, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што м |
енађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју |
а осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промј |
ачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о |
идјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе ко |
д знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су искрен |
сте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала д |
о миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима |
у сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срб |
ало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професо |
е ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то н |
м.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и б |
вном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред |
, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се |
оли негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одг |
Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и фин |
ипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> |
ао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато |
одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши приј |
поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у оп |
о ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бр |
S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} |
дбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</ |
генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и так |
оћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледају |
то имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго с |
вио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац. |
еђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према |
морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој бу |
з далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјел |
се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бес |
ифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са зв |
ако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би |
што.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже н |
ивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у |
поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> |
рве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не гов |
тајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одуш |
ара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху |
де, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Кос |
послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао зај |
е нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао |
амо поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће |
није, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се виш |
а на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, |
зрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, |
с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из м |
Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин с |
.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n= |
> <head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритик |
ор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, ј |
ам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> |
ом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, в |
јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби го |
нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а |
ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршав |
када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку м |
не.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби с |
27"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} |
16"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у С |
с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а д |
но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој |
рност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као |
S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са с |
није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било гла |
ш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нек |
на Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспре |
ијека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Б |
ка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предс |
и шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чи |
ал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајев |
ладе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта |
еленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бива |
ба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа |
Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу |
ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} К |
ијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улри |
вог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта? |
поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај |
вати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у не |
<p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chap |
бу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> |
ском, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој |
га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати д |
чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зеле |
чиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би |
де заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, |
е било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити |
и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Из |
{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио нек |
на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова |
ило боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61 |
а одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцегов |
члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много ус |
е, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га |
ри болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говори |
из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећа |
знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнае |
Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које |
љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел |
еде за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања |
ај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по н |
м осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити |
ђу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, д |
шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обуз |
ид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је о |
устријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> < |
олу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господи |
н се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући |
ожи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности |
вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} |
p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чин |
струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модр |
<p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} |
олико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могућ |
, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов |
еди, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од п |
> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те рије |
а, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замирис |
ма сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних з |
о немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p> |
S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о |
да је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гло |
м надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије пр |
као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге |
молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто |
љати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окрен |
ци свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отиш |
од брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, |
овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> |
а онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако и |
у.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућ |
су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај |
агица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а |
вољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које ов |
нашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њ |
е нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек |
ло за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није |
о туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све би |
ења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није |
јери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Ка |
ажио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чек |
живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Ба |
муца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Ул |
Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех |
у славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, |
к је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у |
и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поште |
151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је |
<p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега |
силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде |
<p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и оп |
</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Сте |
шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се од |
аље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитив |
ле, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су |
е јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> |
л аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих |
рет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му п |
д он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на д |
ње.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарај |
/> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судск |
о?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да |
ње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер |
, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње ид |
т столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се с |
Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкај |
ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџ |
ијатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за |
јево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћу |
S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити |
оја су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна ру |
усретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} К |
} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила |
Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао |
акон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нар |
вила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а |
о са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су м |
за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече профе |
о је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а |
ме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, как |
ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толик |
о истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, |
лије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нароч |
иједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељ |
се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} |
ујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при пола |
, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник |
децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За |
та.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола |
ећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер |
књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и |
ијеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао |
вјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама о |
на судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.< |
ења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно до |
S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако |
{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе |
и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, п |
, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић |
удно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapt |
х оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не |
вијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа |
о није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи |
и опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог г |
ског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред теб |
лне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких уд |
гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још б |
, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </ |
оузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа ј |
два изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом |
више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затр |
о је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искуси |
/p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа о |
ти се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би с |
но бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у вл |
о знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, к |
ева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} О |
ада је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је |
се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.< |
и; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босн |
> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њи |
мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштв |
ође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— |
анску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога гр |
су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S |
p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи |
дан мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше по |
ом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тир |
јечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлеп |
аље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око д |
а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p |
ретурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пр |
<p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислил |
и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{ |
е вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ру |
pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разлик |
88" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко стр |
Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској г |
а, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком |
ој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти |
говарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она к |
она, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх |
једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очит |
>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у |
е поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнад |
нило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи |
а у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учин |
ијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа |
Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако |
а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p |
воју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бриг |
уду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и |
браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа. |
зда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за ус |
осла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново из |
у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога |
жемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не |
српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да св |
{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странац |
и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађа |
асом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противн |
ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други у |
е постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, |
вјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си |
смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово |
" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, |
и прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему |
се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво по |
говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један д |
оку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као |
и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су |
писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и |
срео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о |
знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољшт |
ио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, |
ен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенциј |
ећ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао |
>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико |
но излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно о |
гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спаст |
и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, г |
ривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он |
анка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљи |
ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, |
ким Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној |
даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим |
неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} |
ријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама на |
воје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и |
анас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владино |
а је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{ |
ичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код |
овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да мног |
десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је |
} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извини |
На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Бор |
е поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондј |
теци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостион |
S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, неп |
ешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, |
одио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се осло |
ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, кој |
забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допа |
Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја с |
а шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој до |
ија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српст |
оре.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политик |
, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истин |
чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — |
рао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека |
српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде п |
побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, |
один, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} С |
слије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу |
или преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао |
ском ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви ст |
у докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор н |
, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу |
прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сн |
Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{ |
ad> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, са |
29" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — |
не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживј |
је могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све за |
њевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај |
елазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења |
опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — ре |
нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута |
у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када буд |
аш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим |
који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева раза |
асоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, кој |
емо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја |
јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина доморо |
гледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет морад |
он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, |
ија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на арши |
и, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрва |
p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то кв |
ола нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у ов |
но ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће о |
ље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он би |
Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева |
је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је |
тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима |
ј човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк |
и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјет |
ри, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p |
гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је |
е лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земљ |
се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" |
би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољств |
таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све |
а по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костић |
када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и стр |
такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више |
="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им к |
ојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, на |
убила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом |
чну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако ув |
ге трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили ни |
професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека |
овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S |
кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био ј |
ере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га п |
послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се |
умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара |
га је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили |
м црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатл |
ли муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада |
е у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желе |
абезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само |
овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све |
и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривен |
уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред м |
уће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих. |
куд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{ |
зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит |
<pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбен |
ине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјет |
док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат |
о имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Реп |
одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{ |
ато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Пи |
амо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави |
та запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава |
авни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и |
на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовоља |
да се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савј |
ио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте |
дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потч |
и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савј |
е бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој |
лно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута пр |
лите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чек |
једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и |
а све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује |
и стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам |
ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај |
а краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као |
ада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опози |
степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о ка |
осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господин |
наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На свак |
ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије |
осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! проди |
p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, мило |
ваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин до |
p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари |
ушану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са |
маља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању |
ед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, ко |
ве земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му |
тигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља ср |
<p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало на |
етар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Је |
ледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} К |
мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и л |
да Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ |
право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{ |
овог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну ист |
по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, кој |
ваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која сту |
три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглам |
дражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће п |
у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то ни |
шој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен от |
а престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава г |
ој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је з |
ead> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у д |
раже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти м |
и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово гов |
ак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и с |
ј Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај п |
обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи |
, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Ујед |
драва.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштви |
нати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се |
ана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До |
би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само ј |
једаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док с |
авјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но |
безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица |
још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подно |
лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро ск |
Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај |
Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга |
пашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поз |
ко лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско |
сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и п |
з које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са |
је своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чу |
ина се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осв |
само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити |
е данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њ |
чин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговара |
лама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо |
да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклон |
аше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловри |
вљало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише мушт |
е није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица |
јој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме |
ст.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што гов |
и спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у |
е се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? пит |
добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш |
Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се |
упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душа |
ви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних ка |
е,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру |
:id="SRP19080_C25"> <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке |
ml:id="SRP19080_C6"> <head>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за ч |
:id="SRP19080_C27"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјет |
:id="SRP19080_C28"> <head>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5— |
ука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и |
ерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске соб |
држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чу |
народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван ова |
ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање |
ао вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костић |
а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и к |
цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разноси |
ворећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље |
слио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} |
ћа, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те |
бог које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању исп |
ли заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} |
сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, п |
е по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух |
д му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са г |
дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљах |
једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како |
p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛ |
о тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу |
ст још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођи |
то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске вл |
уљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Треска |
} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далек |
ину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе |
ца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стража |
ку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схва |
есте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро |
ца га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутњ |
када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш |
смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов прог |
ње сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом |
о и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није |
мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјес |
p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској упр |
бама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при реза |
лике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, |
нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјес |
послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином ком |
а се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа н |
уо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провид |
магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушн |
, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га з |
одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи |
сједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се |
ијешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе |
.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатељ |
домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта. |
ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да |
.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије пон |
ајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} |
ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За |
и ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио |
Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се |
које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли |
Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Срб |
к господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријех |
емаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима. |
о оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко с |
ешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи з |
с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, |
у, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се |
вим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} До |
то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја ни |
Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ћ |
мо увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душан |
— кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмил |
била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које кори |
е увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према В |
репријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халк |
модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према вр |
ше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова |
босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца |
а брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио тана |
.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и нап |
пску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута |
уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>К |
дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило мор |
ан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беш |
још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостриј |
а у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погл |
влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини |
з Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе пит |
е знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже сво |
Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим је |
ико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати на |
еде овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, |
ри о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра пон |
оривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се |
хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати |
данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су н |
уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста |
арији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Влади |
дговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n=" |
истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о че |
им нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чу |
ин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истини |
е што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих |
према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био оп |
го носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаш |
и увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увј |
у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води |
тупи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко пош |
p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једн |
му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, |
зочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско свој |
нка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај о |
љи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треб |
већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне |
тријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према |
у никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равно |
о свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани з |
су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским дани |
у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p> |
> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> |
непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струк |
ско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца |
ос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова прави |
и била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ |
Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра |
што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, ј |
ога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и са |
и мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на |
ушан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не |
ња, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Посл |
вом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе |
ра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} |
Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза |
им љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих |
се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> < |
имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије |
прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — |
, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све |
жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се зл |
Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеро |
добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ |
вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непри |
ло коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска |
и се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и |
потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главн |
екине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{ |
ди.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разгов |
го прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— |
које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама ш |
ућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудиш |
акне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепо |
питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му |
изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> < |
таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интер |
е за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> |
ш топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетн |
о не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о суд |
и, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна |
час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професо |
а погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми |
јемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и не |
м се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне |
њу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разл |
че цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> |
управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подуз |
оказао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од |
али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.< |
идео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које |
" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада м |
ио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није |
мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} |
ао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слуша |
, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</ |
никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и он |
тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало ра |
ало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећ |
раво, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић с |
онос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гл |
чнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то |
Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну р |
удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он |
о; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњета |
је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научи |
ца са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увред |
љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човје |
мјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да |
неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говора |
осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили не |
{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот |
је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему |
требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући < |
у просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је ве |
ово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Де |
о што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више п |
ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S |
саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми не |
, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и |
м не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не зн |
ан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици о |
цем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо |
е пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Б |
ком одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир |
у наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако соб |
тру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собо |
е угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили |
је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id |
амо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </qu |
вамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quo |
и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би уз |
ости и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева |
, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у с |
у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одиј |
хвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним |
њена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, |
иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју лас |
мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њ |
јесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; |
личена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која |
То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој |
о више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред |
прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици њег |
шљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} |
одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, ко |
} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране г |
дсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво |
итељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Д |
е, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих |
касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но |
приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са |
е, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бај |
искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају од |
/p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуг |
бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјеле |
еговој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се |
а је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када по |
p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, о |
сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блиј |
и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} |
Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова |
дан дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једна |
о кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да с |
их бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва об |
о што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина |
та, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навје |
Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини |
све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на |
у велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n=" |
е и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном об |
вако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с в |
<head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиков |
ка: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Мор |
свештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ |
о, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог чо |
мовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина |
Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне |
опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја |
и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо љ |
ода као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозициј |
— у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; по |
н поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о б |
да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом странач |
тив азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, ка |
остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађе |
о негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи из |
има су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — нас |
ске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у |
дин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред двориш |
луд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, |
нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну |
стављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, |
лађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма |
гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Ду |
> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и |
, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а |
врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећ |
а светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и би |
кан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину |
тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао |
та се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су |
а са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се |
да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа |
у неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак |
воју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се св |
па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се ис |
ликих удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини |
оликих породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у |
упи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ће |
осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не м |
а радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која овак |
несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, д |
кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у |
га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и |
и удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div |
, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да пр |
рити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, |
у, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју |
о јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Ује |
музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, у |
управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, |
ар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно удар |
Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име |
олини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз ст |
кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кр |
<pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет |
ажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио |
во ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро |
е са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један |
и подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се пр |
дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не |
ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p> |
Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да |
се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не |
н на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва из |
{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока ј |
ом вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пр |
е поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гос |
аше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред неш |
Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуг |
гњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у |
час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком |
, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и |
двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Дола |
ских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли з |
уђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не |
о корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n= |
ложењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана о |
тих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама има |
савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж |
ред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор ј |
поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног |
м забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са |
<p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати |
и положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} |
остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља уну |
} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами соб |
тиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је прат |
ефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у кан |
епљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> |
равити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде с |
ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево |
екако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се ч |
д друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су |
а.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота. |
рајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра |
воре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и ирон |
ве по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p> |
епац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић изв |
абу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајућ |
није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природни |
ла онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се |
е.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника. |
да Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свије |
владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и вес |
даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице до |
и Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз |
ком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! |
! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Бориво |
и да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пу |
гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један друго |
вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри |
е племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој гл |
т — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарај |
да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа |
p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> |
м враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљс |
а сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби ш |
и.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе |
е овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, |
вој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у кој |
сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући |
воју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме |
ио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован |
оличку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хо |
ти овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жи |
од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и о |
слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p> |
сједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није вид |
ући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај. |
, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјет |
а гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао. |
безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића. |
е, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се на |
вако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она |
е често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, п |
соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјел |
>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Др |
га сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загле |
дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" / |
братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетло |
едајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике и |
о некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двој |
ажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— |
ође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} |
ње бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти она |
ашну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевиц |
олико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно т |
астати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обич |
n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погле |
био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, |
у са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Бо |
еног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прослав |
званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништ |
јетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затво |
половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћи |
ао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за |
ити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталас |
шки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвј |
тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нар |
/p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјеру |
а и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који б |
лада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав |
савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери |
ете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смра |
могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, ко |
му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца |
тић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробуди |
м и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} |
нског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два гост |
{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила |
ти човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у им |
ска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сар |
у кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни посл |
облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, ума |
ва да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућ |
дрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и ужива |
стаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се от |
и предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n |
} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним врат |
љака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три са |
правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је |
тра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашч |
ма и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет |
се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, |
јску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито |
свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ов |
опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука поглади |
ело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, |
е у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част рук |
мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити |
да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и да |
ћу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опе |
кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица |
сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шум |
ујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и |
ја, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше |
рдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаокол |
шао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа |
орима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и |
за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби |
ејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин П |
да држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто |
Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која |
ушан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на |
тим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише зл |
и?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је до |
а густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, прол |
вљања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не |
туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промо |
кужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно каж |
нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази |
да су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, |
азованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљ |
о чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао п |
дје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту ни |
— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима |
ала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио |
а мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у |
сећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечим |
<p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише тал |
} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— |
згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о п |
до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које т |
том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз зви |
то.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај гово |
на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељ |
би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што им |
је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро |
не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој п |
шаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматр |
ик брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, кој |
ујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовање |
ћи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, |
вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгуби |
а одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случа |
те?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је |
у је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на |
чито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb |
.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, неж |
ору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, св |
ло на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{ |
рзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{ |
помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није зна |
м: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене |
<p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао |
и Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} |
ко становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да проте |
ромјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и |
е мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да |
јим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све п |
Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>О |
дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадос |
састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она |
начај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска уп |
Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када |
/p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У о |
без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно о |
е у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за |
положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се |
пну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао |
о то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дош |
према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да |
ја дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико к |
а се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се о |
бама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <p |
сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, |
неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе мл |
омјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{ |
ошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши |
ша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Ду |
цима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао |
<p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели с |
носи све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, ко |
{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа |
огао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје |
рани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска |
Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена ре |
рио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај |
и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> < |
о што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ов |
наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год |
духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, |
е не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно |
х младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда |
из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док го |
ица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам б |
Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да |
њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, з |
но мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљ |
— Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи с |
сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби |
од су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њи |
Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто су |
авну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у ље |
а, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнје |
боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не д |
то чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово |
јечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота |
силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у куп |
вом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га о |
му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Покло |
д једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим г |
куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше |
<p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону |
дри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не п |
{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, |
у. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужв |
устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> |
ге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Бо |
брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједи |
рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај |
е опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је |
, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане |
pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судск |
, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске уп |
да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb |
и, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="1 |
и, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи |
лећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела |
а управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије |
слиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерени |
тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јо |
он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њема |
пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покуш |
.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капиц |
ем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу |
најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не м |
м.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац |
свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господ |
нас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти го |
и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</ |
.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и |
јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, |
ваничнике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и |
и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наш |
а држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упит |
живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умје |
чној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} |
га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при |
ијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се р |
, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му о |
оглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као |
овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само |
стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — м |
о свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али у |
први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти |
вар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на |
p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај |
но корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Присту |
ушан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у ста |
их и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непоз |
аћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту |
а опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар |
шеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривој |
А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Пос |
ашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде |
јетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све |
промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокре |
а — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са |
му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријат |
ава и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити св |
мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изгово |
е и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог к |
— настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придош |
ву ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа глав |
е ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, |
ама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвал |
очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се на |
, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сара |
г народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама |
ку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође |
њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од при |
Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао |
<p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био |
> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева ускл |
поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла |
нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде |
оћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан |
} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратит |
ода, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према |
/p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље с |
ор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се били |
аваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане рук |
ма или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, о |
озоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} |
нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу |
.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.< |
> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може ник |
немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некам |
јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама б |
при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све |
на са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила. |
ило је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, г |
е ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут с |
а му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста нов |
д погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају |
ље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у тргов |
b n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови |
е боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до са |
е се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној |
н, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бије |
да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио с |
знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равн |
а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чи |
и клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале н |
има је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S |
аву, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.< |
варити југословенство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк заста |
тава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколск |
је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <p |
, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари |
, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</ |
и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио |
азлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а |
а башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград |
ом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до |
ар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb |
ари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, |
јпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да с |
Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет |
а страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашт |
посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски в |
е дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{ |
ваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љу |
у одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким пок |
џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док |
бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких |
за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са |
дног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ра |
а одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици |
мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана. |
са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смје |
за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скр |
далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двиј |
ћ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини |
риво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сва |
утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изра |
збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви о |
равања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових |
даше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у |
амргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Д |
ава опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збриш |
ише међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић жив |
те?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} На |
ош стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, при |
ран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продер |
аћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> |
е изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажах |
поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод |
удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа |
јетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим л |
ред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини |
ика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а о |
179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објеш |
ој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер |
е звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа |
.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније изр |
укла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројен |
, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене с |
е даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш мо |
под брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пут |
д силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиљ |
рана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балк |
свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, |
, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном |
дити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либад |
ну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, |
и оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ци |
оме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> н |
ар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонет |
новало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Пр |
" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућ |
повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре |
годе.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке ск |
ку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано ужи |
логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га |
с, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, |
ао каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омниб |
живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година |
ти на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово |
ћ стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживал |
кају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њ |
управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав |
p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица о |
таде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се п |
у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан тако |
еко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена |
равославни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човје |
.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, к |
на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани |
о од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. |
, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућ |
фковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише с |
арајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани са |
Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прис |
модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој |
це и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што н |
у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у |
прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кр |
ба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски мом |
з ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка |
едиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и |
страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себ |
-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер |
д године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху |
и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а кра |
котом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском |
н Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p |
о су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармо |
и, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви ље |
х брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најпри |
агица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвра |
ете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" |
ели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разуми |
аве једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало неком |
у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, |
<p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазн |
аваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила с |
Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све |
ами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њ |
је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, |
рем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; ули |
— Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко |
је једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Фр |
та, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростр |
ки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви |
гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад |
стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој |
>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред |
p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на бо |
Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг. |
Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије |
школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије |
овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда |
вјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S |
Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све |
салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљу |
памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевој |
код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци пог |
велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у |
ка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православ |
тника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која ути |
д крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих у |
јеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при п |
n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлог |
раг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан мо |
сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љуб |
лазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје |
а ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </div> <div type="chapter" |
5" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p |
у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавн |
био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли |
е је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, п |
ешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више г |
Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као |
и готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљиво |
е тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара а |
али и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужно |
tion" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаре |
прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све |
{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјес |
p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног раз |
земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отв |
сти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгу |
је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно прими |
Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> < |
о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтје |
> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли о |
објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са нек |
се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p> |
у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, |
узе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, |
о са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благос |
ма и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. |
>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду ка |
е био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу |
фковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" / |
м превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у |
дје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола |
ине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон реч |
глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>С |
аничника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора с |
{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима |
олом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српс |
добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S |
рзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> |
на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, ка |
рана, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> |
и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје |
роди на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.< |
ивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p |
.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком вр |
ничном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је |
ште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло |
неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а ка |
н Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за |
у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака |
туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p> |
вјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој |
ена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} А |
ишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да до |
е, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим пона |
тањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својст |
а шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друш |
иве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају на |
ра господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престав |
ке стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дом |
нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, д |
Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула ј |
усједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се од |
кој влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, к |
мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више х |
> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћ |
позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, |
шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштр |
{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина |
умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српск |
а — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији |
ава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — т |
прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају м |
ницу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале |
на на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње |
ог ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежнос |
на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и |
то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно в |
и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљ |
редстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиал |
и сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> |
Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сн |
Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра н |
и Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није |
јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам сприј |
нашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским груди |
бе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшн |
твен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку |
реврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној с |
гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биогра |
рати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{ |
а гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом |
ј.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ни |
а и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — |
ћа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег с |
и госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још |
једи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} С |
Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, |
е.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, сам |
м, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p> |
ризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Ни |
и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205 |
а развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина с |
легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир с |
рашена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје ј |
повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама о |
тити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу. |
S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у |
не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књиг |
огледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне влас |
га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене |
је младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када |
ци, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју дов |
ножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час |
ска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске с |
онос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, к |
а се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Реп |
вољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што гово |
граде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепот |
нац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста в |
а и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједа |
овјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак |
о гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама |
} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако пос |
задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувств |
е бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бје |
и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госп |
ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, |
м изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то с |
осе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, по |
а видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га вла |
длучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвал |
> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што |
и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Ка |
овјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одго |
мисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника б |
> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустит |
свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из з |
тошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми ј |
ерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да |
Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S |
д, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће |
рском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</ |
а пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш п |
те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не |
ли из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да |
тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појед |
ан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчи |
коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам ст |
моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпи |
, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар |
бонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу ст |
д земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да с |
Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његов |
вали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предус |
вјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жут |
нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно з |
оћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе |
ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n= |
о познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да |
ке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу з |
то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није бил |
о оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и |
им више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гл |
о је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мис |
још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће |
ој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби там |
трашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од теб |
челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пр |
ој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се не |
имала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из |
ла, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље |
едњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед. |
ер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи |
ио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији |
преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, б |
кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, д |
тријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} |
ече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражн |
двикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, и |
му, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани |
ти, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Ф |
ично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не |
е су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин |
да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово |
јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори |
имњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати |
отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покр |
и, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слобод |
мрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову |
нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у п |
о отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из |
тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдј |
ковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босан |
</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невј |
а културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p> |
аш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја |
То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што на |
ејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним но |
а се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div typ |
десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност С |
ађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} |
писати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска |
ћа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да |
од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје |
а му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука |
пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> |
е уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој |
своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и б |
мења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз вр |
; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је дра |
турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве ве |
но српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у |
лу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно оч |
ко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује ов |
сајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, |
ви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевиц |
и газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — |
говор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало |
ем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу |
вој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином ли |
<pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш сво |
а вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном распо |
а на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хва |
То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени п |
причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застраш |
звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бија |
е оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— |
мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер ни |
} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Борив |
час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му |
сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што |
неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за он |
а продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> |
е госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала? |
жеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту |
Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска ра |
ка претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када |
е је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има. |
од.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— |
у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за |
лима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, би |
тања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је св |
.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то ј |
реном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајат |
/p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналост |
ј се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?< |
као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: с |
њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распит |
ди о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнем |
ли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који с |
их и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва |
ма виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџ |
оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, |
ог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче п |
осматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све те |
карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао |
међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се |
, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се гов |
ју га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србин |
ије никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској к |
н забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколи |
д њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињам |
једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи пос |
ије излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној |
вој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се пока |
<p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем приј |
адиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочи |
отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке п |
да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгиц |
.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало |
љедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило. |
не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља сре |
ка влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у |
нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда н |
ори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта |
а тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећ |
етнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омла |
да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и |
га животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у го |
ски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са п |
>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом. |
ћи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљ |
С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — П |
е више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед |
а, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по обра |
лог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећат |
тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџ |
и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала прот |
је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само |
, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на че |
рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила |
у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званич |
на Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са |
тајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску |
вала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на |
у, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владин |
ојим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје ру |
против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познат |
е иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од вла |
ој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српс |
о удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} |
Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под о |
омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно мо |
адањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска |
ротив стања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} |
ио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирај |
ић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта на |
, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је пр |
великим културним интересима аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан ра |
десетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још машт |
една од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од гла |
сталну непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, |
и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што |
, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове |
о, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, ј |
ичало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унап |
те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S |
х званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су св |
љи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш |
ње и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, |
ака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази |
ни; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} |
обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио н |
бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мир |
мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ д |
о поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека ми |
олитици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпита |
лика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичк |
увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Тр |
Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом уп |
клонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше |
д сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под |
амо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препор |
Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се |
е госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина |
ост код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађи |
јене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно |
толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазил |
исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, м |
се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире |
одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борц |
пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи |
ља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, |
м стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је вл |
ила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митроп |
је очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпита |
а висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо |
и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао у |
је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранк |
ој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је понос |
хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до дана |
ројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, |
, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, |
не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе |
ција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницим |
ам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами н |
је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимна |
споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам |
, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— |
а српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и т |
бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — |
ости! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — м |
шан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, |
<p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство |
у у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до |
одине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите са |
е се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута укло |
у много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање ј |
а се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пут |
алеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све |
астаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је на |
мо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, |
домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац к |
— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p |
p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши с |
ла и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако ј |
ше и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шеши |
сле хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче пр |
, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусре |
шњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док ј |
у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињениц |
ове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин |
дина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном |
вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је лик |
али, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћин |
у она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево евро |
од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комес |
се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о оно |
еме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, д |
јело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> с |
е стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво м |
народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да |
х својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада |
гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш пр |
ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту ви |
м министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво |
.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</ |
огледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} |
босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто |
ади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, |
но, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које |
а на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су и |
нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити доб |
аљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Б |
д државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом |
о приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{ |
према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упус |
пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{ |
ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бој |
њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чин |
ни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му |
у је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио нек |
име у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно |
су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски с |
едаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, |
а у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="c |
.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} С |
; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика |
илну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више |
унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само |
и, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице |
мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове |
приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе |
а нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си |
Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које |
обили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, |
иродна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циље |
ло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим но |
оложења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S |
лом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не св |
ме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако приј |
у наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу |
ло.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно |
дсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно |
, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не |
о сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио. |
обуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли |
ом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три |
ђица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро поз |
жем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарај |
рског предстојника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да ј |
стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао |
е с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и |
pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском на |
рпском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учес |
учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чу |
есу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> |
ијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах |
ство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управ |
ге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори |
направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан |
е, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрс |
и још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавају |
људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућнос |
таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од чи |
тан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај вра |
есор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указу |
тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није |
и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су ос |
то од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог рас |
човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S |
м улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним |
прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да |
ви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замаз |
имио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је |
тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са |
S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и |
и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блаже |
положења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом |
војица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе |
еђења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разу |
ла прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини |
дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета |
рала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа |
ји су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима уст |
палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, д |
и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини |
шан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен из |
му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, с |
и десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопљ |
ољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће зе |
нице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада |
астанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриј |
власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио |
80_C6"> <head>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жаго |
ина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу |
књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може р |
д с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није т |
одинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандил |
та.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски на |
ра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе |
.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи |
оја се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са ма |
то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете м |
о и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете чита |
слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n=" |
о у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио |
ултурне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природ |
ачелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" / |
само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје |
авити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове |
ду изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети |
њама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло пош |
започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневно |
кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенито |
уће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник |
удио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зац |
илне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на |
нати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па |
ежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она д |
Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, ш |
дства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог зак |
ко Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ак |
м сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} |
авност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одгов |
уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод |
, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у |
пушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече |
ne unit="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан |
онађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток |
шег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспавав |
и Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како т |
ила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље тр |
чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и д |
м на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у наро |
стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади |
им, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> ва |
сније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је |
што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је б |
не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с п |
сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лје |
ерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?< |
Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглес |
бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изгов |
шој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Кад |
ну и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати |
етке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као оч |
ецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк прест |
инили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p |
ичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше |
се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено сло |
ти него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би св |
ки народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и |
Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, св |
ма је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да |
и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мр |
воје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} |
сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести ста |
и је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога сто |
и пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разг |
ину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто не |
дином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестов |
нио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати |
фесор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се см |
ала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ ј |
српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу |
су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви |
које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са |
е признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах забо |
ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одгов |
кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам |
ма зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше |
невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге |
скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, н |
ити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у |
и о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у сми |
гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут |
а собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гост |
казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, |
p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћет |
х руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турск |
шана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овд |
оше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и да |
ребевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце |
ст, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— |
рављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом |
српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
тезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак м |
и ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве по |
је, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао |
ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић |
е улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних |
де од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску |
едње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</ |
шлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуља |
ћ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Ма |
овника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се |
b n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф |
ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем |
на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о |
а су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српств |
ипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душев |
већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Ка |
е Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је |
еђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље гри |
Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало |
и, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу иг |
оривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај дру |
о рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог жи |
таво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптах |
аза полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами с |
граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нароч |
д не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, с |
n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријеч |
, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели |
чинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи |
о је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} По |
о.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са |
никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли с |
и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> |
гали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, са |
</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљн |
једе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је јо |
цу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га |
Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом ниј |
ала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе |
се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами и |
Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} |
и охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекој |
сели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чик |
ући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свје |
мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није |
илно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак |
рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} |
ење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секциј |
оплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, |
ша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо с |
интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и пока |
ве морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на на |
за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на сво |
лтурном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах од |
а, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хт |
ој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила ј |
огао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велик |
се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с |
рватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франко |
Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва |
би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је |
а је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ. |
младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништ |
ори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 то |
е сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и |
трли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкал |
строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријс |
ра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изр |
ну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лу |
— рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p> |
што неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац |
Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кућ |
е могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбе |
нутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љ |
а пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на п |
устријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против |
пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин |
<p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ак |
дала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{ |
ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко г |
господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.< |
вог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столи |
и више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али |
, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје |
почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусје |
едан пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у ње |
о ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но в |
им савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</ |
ло даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— |
ед види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграб |
орника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га |
тола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које |
ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није м |
окаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примје |
опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дан |
атима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаон |
е у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете |
враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахв |
та говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве бој |
Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати нар |
ник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш |
се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати |
омене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, |
Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је |
жавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пу |
ше да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријат |
би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се неш |
арно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа с |
ице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате срп |
у представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет го |
: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важи |
Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни |
права одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске војске |
дан старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви с |
ко домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином до |
це, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, он |
није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљиво |
једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором п |
на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још н |
енство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} |
реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади јед |
одовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то |
да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што |
> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развесел |
ита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хо |
ички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник с |
икада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде |
ав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуљ |
као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, |
лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзим |
жи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у пок |
а странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: п |
а вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавств |
опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скин |
говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије |
му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у у |
одвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, траж |
<p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — |
е треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два |
, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изгова |
е — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте |
јевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво дру |
анк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} По |
познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што |
озвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслу |
вјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед |
раније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладин |
мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Кад |
су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана гра |
рела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то ш |
ије могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш |
га више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и |
} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од култу |
пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се л |
жи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је |
дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини |
сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пре |
све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успје |
које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</ |
рпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се |
ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о |
це.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је |
ротестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да |
а Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" / |
народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и дру |
еђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посје |
едемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину при |
у“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p |
ано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био профес |
тала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва |
а парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, |
е <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непозн |
ба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском |
анију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега |
не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог посту |
тво и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре ј |
колицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, ко |
између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала |
S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи |
о симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о |
му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким |
леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких и |
не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> |
да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и |
ћи.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n= |
ан савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким зл |
<p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Он |
и меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто |
> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине |
и, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало |
Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево |
воју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан баца |
Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз изме |
.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, че |
ико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине |
авјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.< |
за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то зах |
и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једно |
ије ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтј |
ладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко пи |
} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан |
раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их |
и изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом н |
му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умир |
осанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савј |
ну у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се |
силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а |
ку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги |
чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не |
себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој |
њу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ип |
се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са нов |
будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед ис |
Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ћ |
д ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— |
ђе натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образова |
пким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са до |
га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд |
ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снаж |
ви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони |
идјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, |
у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног |
нац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и |
нт на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порез |
у, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује де |
ко себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима |
уплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименова |
<pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад нем |
бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све не |
S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо |
ели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он т |
бе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати |
} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, |
велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору |
шали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљуба |
се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, |
шао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази |
ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодова |
ничници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоно |
<p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од с |
есоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан |
ра Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душан |
Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вријед |
е трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања ве |
но у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из из |
ни, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део. |
а Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душ |
p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њи |
<p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија |
уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифко |
лдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл У |
адић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито ж |
згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савј |
ао терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица |
фесора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу |
кло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо а |
ла, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново п |
и је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне ми |
јевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час |
ли.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту |
вјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> |
међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да |
ије.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи |
поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— |
ла Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добр |
> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале б |
.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</ |
упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на ова |
еву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи р |
p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> |
ој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвен |
дим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер |
ђер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијава |
на жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> |
осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је преста |
и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на |
S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ.. |
пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на |
у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира |
один <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} |
аслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272 |
те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постај |
а.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сараје |
Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропал |
вабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепот |
тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета |
ћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ри |
еда напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури |
е један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог |
поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будуће |
фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, |
евојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим |
ареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, |
лицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неод |
рај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за |
фалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глав |
агизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом зат |
великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин П |
ом, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним |
ка с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то |
ао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конглом |
е као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањи |
доносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је |
аша ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се ја |
атолици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није би |
љиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све |
ио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. |
, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупљ |
а ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души |
ше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју ро |
осподом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо |
момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озб |
треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, |
атних оковратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и |
евне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} |
ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читањ |
вим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да спер |
а и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n= |
ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, |
S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрв |
гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из ус |
ткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога побл |
нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека |
и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, |
се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није мог |
те шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— |
ност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на вели |
им очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Д |
аборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одку |
е искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно л |
у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе |
крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увје |
неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њем |
рености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име н |
еђу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, |
руштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српско |
аш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но |
Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтел |
сподин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> < |
ан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опе |
се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или |
европска литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српс |
ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очим |
ља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако т |
.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице про |
ици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен |
живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевље |
и, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брз |
у поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није зате |
и — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искрени |
.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погл |
х Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а |
је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га ј |
а стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним |
ажаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један друг |
S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипа |
су били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сј |
Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ст |
муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо ш |
дно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у ср |
p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у ч |
и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошт |
касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм |
<pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању |
ех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде. |
те у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и |
ати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрв |
вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане |
нашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостриј |
журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправ |
вако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} П |
p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, ал |
епа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није осл |
о нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли |
мо комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годин |
у вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то |
</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презр |
м дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> |
есам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим забор |
спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју |
вати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Ду |
ло потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Проф |
6" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањ |
>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До |
лно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сјед |
пској гостионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем су |
есело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавш |
Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од |
а остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S |
подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перо |
видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је с |
оји су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> истине и морал |
друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који |
инење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан п |
ушан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање |
ио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна |
о што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону ст |
о неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице ово |
ом пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то ј |
што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, за |
Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазн |
и, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби |
д би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан о |
вим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="9 |
теље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се ор |
ој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> |
у се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он |
е бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим а |
а, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу ов |
ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину гово |
ош један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и ос |
го дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и как |
енађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p> |
када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет |
ротурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао с |
годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред |
које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима |
а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије д |
нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако |
ју, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне |
његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрват |
на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком слу |
а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаш |
<p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега |
положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије |
им и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна |
још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гле |
се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div t |
о сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш |
се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше с |
г поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, |
<p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поно |
сор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, ча |
ја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, д |
озна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетол |
једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе |
} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа |
ика из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједи |
чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај профе |
ри и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{ |
длазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту |
е постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа |
животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да С |
и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вје |
отив слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Бал |
м косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Чита |
зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове рије |
ра — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето |
ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средс |
држали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмиј |
<p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и п |
и, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити |
ато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су с |
се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски на |
/p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица |
спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потуж |
мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче прије |
Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То |
ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељск |
аз.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Сте |
ели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва до |
вој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово |
се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила |
е свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и |
ндаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима |
споду у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге |
атним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф |
чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све с |
роз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примје |
леним тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које јо |
м правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а к |
би.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим |
ињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена |
сте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимач |
} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нов |
.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару |
их вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових п |
рба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга п |
вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове |
/> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији |
азали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о |
n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{ |
ркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која |
/> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p |
</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — |
ного добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, |
ба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слобо |
са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе |
његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у |
научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову зл |
.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} |
представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово |
евши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душан |
ажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У ова |
ладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне |
ндум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је |
чекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења о |
зином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у на |
но жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да м |
владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа ник |
збуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифк |
говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, |
p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p> |
се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док |
чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно |
ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му об |
ио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило |
протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом |
гентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан по |
<p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у н |
омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, |
у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог |
једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <p |
ета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone unit="subSection" |
ло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи з |
Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наор |
p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука |
ла на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколи |
дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре |
га <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредо |
њу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико |
одна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, к |
нато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјеч |
мо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе |
куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки |
ашама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да ау |
Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на врат |
Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, п |
ви мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ |
ога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачен |
омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти дом |
е још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни |
ављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности |
била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из |
више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да до |
ваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице м |
аповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту |
а, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} |
и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником зе |
јке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, |
у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био п |
бро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: да |
ико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из ч |
е молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, |
у и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га ра |
твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су |
другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати |
боди од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако |
авице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у ов |
прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање ост |
та је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са |
} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о |
</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му г |
риједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, |
српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и х |
ј ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај пр |
еликошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. |
ј собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгле |
ризна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник |
у бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустр |
19080_C30"> <head>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и |
у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митров |
ој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходн |
одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсн |
којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино |
и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Зл |
по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ев |
смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схвати |
м се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном |
другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдаш |
ц српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајт |
мију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твар |
не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, |
оље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без |
а доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све |
ем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од |
ти Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу св |
размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одго |
нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до дана |
сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</ |
ила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с п |
послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По град |
породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену |
ове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} |
ик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафа |
а њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније |
аш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемач |
ћег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладин |
када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који с |
го дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су |
тране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да пом |
се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, |
удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеш |
с једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> |
атвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог св |
истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет г |
ф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите |
уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем |
тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и к |
знавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом |
земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у С |
е без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кр |
м под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Ср |
ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га |
аничницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијес |
не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овлад |
српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се на |
веће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смје |
ошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ов |
очне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура наприј |
з неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српс |
есецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјега |
им колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло |
јерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Од |
ј, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто н |
их жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуд |
.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи |
и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} |
у да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао у |
о вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у ру |
судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душ |
аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па |
ке куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао |
шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — дов |
<pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, |
ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну с |
љавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вин |
радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професо |
во увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, је |
ротестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се д |
љавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније о |
падати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су з |
ећ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од ост |
лијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена |
м властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, |
/p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то |
ела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви вик |
еста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да |
и, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима |
ријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и д |
т све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим |
е, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је сп |
ки народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити р |
заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ |
лине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра |
премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова |
Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ н |
људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, ко |
говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њи |
ном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створ |
у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато не |
торијским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и пове |
их личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника |
пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Је |
још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли |
мљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је с |
а, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила т |
м условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озби |
ad> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима |
их, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе |
тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику |
је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта |
реда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се |
х држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?< |
ише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех |
о да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио |
амена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост |
шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру |
иваде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, |
који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када |
анас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се |
ве повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у цркве |
о.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе |
а намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим. |
аповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим др |
рубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођиц |
ју па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се т |
допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу |
и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке с |
сман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту би |
— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву сл |
сјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње |
<pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг |
и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је П |
, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — мо |
иљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја с |
у престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Сло |
ловенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао та |
н изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франк |
оја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} |
е савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек н |
чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту |
српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се |
томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} Т |
ин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, |
ијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се при |
ора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталн |
а Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов приста |
од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту ироничк |
им нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором |
се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је |
> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају |
и је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим |
обро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иро |
као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао |
у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљи |
хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} |
рашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе црк |
чом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој ес |
се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје по |
траг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</ |
нику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отв |
ној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у с |
адости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господи |
стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? пи |
раби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{ |
лом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату муже |
и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи |
р, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је п |
овратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога |
е, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и |
нада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен |
нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице и |
а ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— За |
намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— |
у, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="2 |
>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао |
нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан виш |
тајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи |
католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Бори |
овљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој з |
та мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Бориво |
ада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душ |
p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан |
сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ |
женити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдит |
нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, д |
је је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја |
аву незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање |
да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се о |
жност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијев |
, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички ра |
емо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гд |
очети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више пре |
се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви |
се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За ти |
сли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне |
сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне |
онили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је ов |
и само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозици |
успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај |
и да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под |
њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао г |
ва зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злон |
нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи |
ш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што он |
ај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, |
о је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, |
о вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у риј |
ив угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под тутор |
оском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљ |
етник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да |
рим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што |
абе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против |
мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник |
и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим |
цира, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица |
атраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у |
рије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> < |
упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} |
ватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварим |
од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је |
тниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настав |
и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и с |
ротив силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони |
{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али д |
ког сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чуј |
свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните се |
во и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да |
Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> |
у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! |
у је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан |
дише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — |
тив Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјери |
а у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић |
гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? у |
S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше |
.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже |
не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити |
дговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дак |
захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, н |
попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајав |
отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе уври |
дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остав |
крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и сл |
љак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав |
који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се |
не за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили стра |
ла — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела с |
ељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који п |
291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине |
себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства |
мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, млади |
које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Бос |
емам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности |
ло, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два |
очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није |
оле сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топло |
у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивос |
ге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички у |
потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен |
паганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљс |
и, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас ни |
та се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Борив |
шћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина |
мртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као |
ко га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта с |
срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичниј |
ћа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер |
дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешк |
јим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше |
на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> |
рагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњ |
а званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> < |
.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом |
тив тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, |
интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим приј |
аслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао |
о шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.< |
не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, к |
ати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив х |
упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је |
о, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро |
а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о т |
ство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и |
ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватски |
збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе |
и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије све |
рофесор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио л |
званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трб |
лиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и |
постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фра |
су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповје |
рок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у |
јех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ов |
103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душ |
е, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве |
н је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав ра |
ор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом суд |
"194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, ава |
дно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу в |
/> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину |
онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке ге |
мамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, |
и своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} |
мо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне |
г чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одгов |
се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као |
нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато |
дан католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Про |
ети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та полит |
ом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим шт |
Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и |
несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на ње |
ко је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када ј |
рнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је |
абуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је |
авјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— |
пут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Жив |
ска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше г |
Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска п |
ха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Жив |
и у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да |
ли на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Ри |
радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољ |
ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропад |
шта давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије |
је противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима |
ја је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије противнике Српства, - ст |
е неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене. |
емужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријат |
ше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијал |
а сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали велико |
руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, |
е, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у |
ика, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој |
које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља. |
узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха њ |
аксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је ист |
превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одре |
тици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожн |
} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што ка |
ених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласт |
па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима |
са преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанс |
нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{ |
буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, |
а када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда |
таво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву |
ио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса |
не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на за |
се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> |
јискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много гор |
те што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје |
S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="1 |
Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као наро |
ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, |
наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо |
ити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче |
преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска п |
да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против о |
јесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви бе |
свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} |
ој тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, к |
екиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу |
све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се у |
о мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио |
више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно са |
магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се |
оћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n=" |
емаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјет |
у грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према |
дем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво с |
је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када |
поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумје |
</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, наро |
/p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила |
еби дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала уп |
стаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати |
нистар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се |
заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n=" |
а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали |
о званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па |
том и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> неч |
о и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавиц |
ушан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је |
у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико |
оривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и њего |
крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његов |
адава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза |
га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, |
у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на кра |
понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће з |
је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова т |
жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада б |
и све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ |
ног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негод |
домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разу |
разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове ми |
а га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и пр |
воја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена |
е узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај го |
Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, |
изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, |
ице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p |
о му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се |
упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери |
е да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се |
в — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, д |
се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животи |
p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p |
о што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Бори |
рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p> |
ичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> |
су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но о |
о — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Бориво |
ала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, з |
о забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је св |
гледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд |
хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад ниј |
е даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да ј |
своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.< |
јући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то посло |
ћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утис |
у му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га ов |
<pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу |
могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бив |
прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о т |
Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услу |
доше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и |
насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели |
ету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворен |
ити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредн |
даред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.< |
опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала нико |
</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закљ |
То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих об |
је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то |
ве овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на ко |
дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и р |
о дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је дана |
елеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У д |
исто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекива |
нера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо |
ве ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим п |
Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне гл |
љепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n |
по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добит |
у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и г |
орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом |
м.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови о |
гоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са п |
запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Ј |
Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјес |
покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што м |
буђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршен |
очети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад п |
алијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала |
ијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, |
кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и за |
вршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, |
ла са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити траж |
едном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видје |
она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајни |
етар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> < |
небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао |
једи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску |
слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на п |
јег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима |
јетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обуче |
на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су м |
итику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз наро |
ице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто т |
ти и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала св |
е обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу стран |
ом свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{ |
ако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при цркв |
чајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде |
ваних људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске |
и, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз по |
зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при |
ијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме |
та, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у ова |
се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном |
буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уз |
х које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовно |
то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто |
едно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје |
то на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код прави |
мо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једн |
о се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио |
инила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како |
то правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока |
а брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као |
у.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту |
p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, ко |
ске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информа |
владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџ |
слије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савје |
рници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне корак |
ом и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће в |
јевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши гла |
ојава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати к |
ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљи |
ривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и |
о потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забри |
г придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, |
де три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршав |
јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увије |
арији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да |
ека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p |
оставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запостав |
ог овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли је |
сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпе |
е амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, |
зио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више |
сне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели |
дномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима нар |
о сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег |
гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред |
е жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама |
ћем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни фе |
у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, св |
бин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S |
руштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме |
га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима |
ли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и на |
ан на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким н |
вони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? |
дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били |
ше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, |
дешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како т |
ђеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком |
е правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и о |
говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не д |
јесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише и |
е.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према |
врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађа |
оја ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; с |
начке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњос |
у, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се тан |
оји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> |
рикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад к |
м највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима |
скиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке б |
ше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велик |
оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што |
p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, биј |
ркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда с |
ичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и |
адама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика зво |
з куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укин |
о и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обуч |
од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен д |
ала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и |
лијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи приј |
уром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n |
ела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Хер |
или.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад |
ву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца |
од са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно зароби |
Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S |
се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ |
ичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице |
о лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог И |
но питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И |
Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот веза |
, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> < |
а ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали н |
ић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га |
статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља |
ишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.< |
не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости. |
, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његов |
им питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор |
на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — |
не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је |
владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p> |
бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав |
знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође |
с Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно љу |
p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени ст |
очнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпун |
ан из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо за |
е за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, |
позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове |
у се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву |
своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног |
то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети |
ук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста с |
е народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и |
слу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао зајед |
0 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито |
и се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан в |
не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које |
да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носи |
странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отро |
пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, |
ла крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у |
нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се вид |
није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зид |
ово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих т |
дних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита |
свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питањ |
д дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разн |
држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држ |
влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо ј |
ка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народ |
итања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; ни |
ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет по |
а се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда |
а, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилаз |
јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> < |
ложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} |
странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која |
статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дје |
до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наст |
n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и п |
не власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа ста |
остојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провид |
, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и |
на паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа |
Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија |
а јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} |
продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зеле |
со, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара |
ирио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Ст |
> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и ц |
трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили није |
ен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле |
дјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, тр |
ачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у |
к настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" |
дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубље |
лија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по |
а има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српск |
ле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</ |
, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде |
и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и п |
ика, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривој |
д стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на бал |
овања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама |
вај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен |
ијатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p |
а, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими по |
е више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва пој |
чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када |
био добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге |
клизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у |
крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завирива |
пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном |
роника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уп |
ва лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душан |
ријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења |
и Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{ |
арају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— М |
упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како с |
Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето п |
анском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавају |
ови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</ |
е више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непр |
азати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати проти |
ићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад с |
и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако н |
воле, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина и |
не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне |
н у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стра |
вуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде з |
ања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледа |
повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције |
дио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега |
в туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир |
говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим непово |
у?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, а |
рао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом ст |
ражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај ба |
вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политича |
н у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на зај |
е, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења |
уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} |
ва депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе ве |
Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпа |
још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјест |
њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Бо |
ије могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац |
све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, |
вљању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како |
ре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка |
никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није испо |
се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крс |
политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странп |
оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по тр |
то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га |
ју, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одвод |
од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, је |
/p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића н |
углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, |
раћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ра |
оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То з |
} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у |
м сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фе |
у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у ве |
е за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити |
есити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> |
најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, ј |
уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име |
ечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом |
хе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена |
вних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, ка |
а њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мис |
звило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S |
бина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њи |
скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није им |
га, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је доша |
јаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} |
мар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да к |
цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегр |
а лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су |
мадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да ова |
их правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и с |
оше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са камен |
и и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком |
прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним |
з улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке |
чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који |
што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У ид |
ија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пи |
а унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, |
ољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и |
ош нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је |
аблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он с |
пске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашч |
ред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царств |
ог дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се ос |
е познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели |
ју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригам |
це турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођ |
ј прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, д |
ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са |
ивој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе |
орао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то пр |
могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залу |
витом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај гл |
е у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то св |
та за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопр |
> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само |
вачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ла |
рпску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа |
а се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин. |
скомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{ |
ваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој во |
е тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети шт |
ислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник к |
— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви г |
ку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм |
ом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева |
.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, |
>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то б |
рпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој н |
> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода т |
и овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили |
и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на |
шеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и ба |
ас и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижењ |
ваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кр |
је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у |
се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и |
видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбран |
агица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу. |
неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће |
је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан по |
, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред њ |
н и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и с |
да са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у варош |
ајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се |
вара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, |
ледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храб |
ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста о |
ри врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамен |
и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и |
но говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзаци |
прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душа |
нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорил |
опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљ |
на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када ј |
у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада п |
се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите |
иљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових риј |
регне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да с |
до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није мога |
и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она |
штен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима леж |
ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијеш |
естано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да |
тварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Д |
кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су |
домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> |
ј вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хај |
лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још ни |
исао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помирив |
била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на |
ма ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смје |
е из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну р |
била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је |
а кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њег |
д и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, д |
Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да |
а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин ос |
сантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној кр |
бијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати |
ушан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк ста |
а лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море |
е га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас мора |
урисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{ |
о стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала |
зволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху м |
не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је мног |
орити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p> |
да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ра |
, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног ра |
новима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали п |
ма на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо шт |
али њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке о |
авно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање |
ад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према њег |
шан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим ви |
ђицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од |
кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији |
рватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху с |
} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан с |
јатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наво |
почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао н |
чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.< |
ба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда л |
>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и |
S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сар |
а чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но ка |
наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо |
ватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро |
је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југ |
вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштри |
и подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је |
приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих с |
о Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Т |
а у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој с |
здајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику срп |
то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p |
а чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпу |
е бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...< |
<p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о |
За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто |
бог чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране стар |
а од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати неја |
ке да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковиц |
е многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, |
ити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе |
?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест ње |
дем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, оч |
ко, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу |
ви запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог о |
то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премј |
ла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док |
е у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој са |
зила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошл |
о <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону ст |
по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадго |
ких доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта |
ароду већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, м |
</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> нас |
о да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мис |
за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених |
туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Бориво |
од се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други доније |
је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{ |
је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док |
зволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Фр |
е ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је д |
ародних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми пр |
је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице |
S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен ко |
ах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше с |
унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и |
ужен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи прав |
дрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} О |
као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: |
ве то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочаст |
осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— |
је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вр |
а је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то зн |
жено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и |
ао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њ |
зини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали ба |
{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је упр |
смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање гор |
амењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, |
борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу п |
мо некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкара |
>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отп |
о око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се |
ам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се узд |
еба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовин |
побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S |
што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добит |
<p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништв |
дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини |
дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужнос |
о га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, т |
и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p> |
с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудн |
Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз |
екинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ |
е мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усм |
и, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chap |
</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је |
е.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div ty |
ио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име с |
и и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздај |
и, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </ |
наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— |
ијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент.. |
а.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно доче |
у залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и |
p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на |
Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек |
S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђа |
што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији |
је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда ј |
ли.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против з |
ве — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од с |
а навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело гово |
рало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чи |
иси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су п |
отово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима |
нађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говор |
пођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате с |
ојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она |
ј.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућу |
указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у т |
ила са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — |
то види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше |
радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када |
осједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и дав |
ем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки неприја |
овом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком |
ну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бје |
И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> |
ови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међ |
е косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све |
е га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави |
Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то о |
лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бија |
љадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p |
по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје |
а уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Кост |
увише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S |
ом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу |
ијска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, |
>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај б |
нас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућн |
оривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски |
и постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та |
, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крс |
ило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал с |
тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њег |
нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која |
раву од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чи |
<pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништ |
аправи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и уп |
о и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло з |
на.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, ве |
да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир |
p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога к |
их наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напо |
е Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима |
0" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор |
о писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше уд |
застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријат |
ступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенци |
утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало смат |
о хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше ми |
пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на |
јемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити п |
ари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да л |
да па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он нап |
и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
е добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не зна |
ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се ч |
, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу |
проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{ |
је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са позна |
је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да |
ја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у ш |
е и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред |
Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А |
бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних ту |
и-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с |
има својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској к |
египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити |
српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сл |
у гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада |
на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му с |
="SRP19080_C18"> <head>18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с |
оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} О |
а и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу |
Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Борив |
у.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Оста |
овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упам |
ире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и у |
ријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинил |
игатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са |
ше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске в |
е му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба испри |
што што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли. |
ронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и |
н ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није ника |
а су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво н |
вима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви мла |
еститањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог |
као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изв |
воју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type="chapter" |
ла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку. |
риједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљ |
ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више до |
спође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу с |
ковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послиј |
у од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа |
, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова ам |
оносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим |
а стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме ту |
S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што бо |
никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесм |
вај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јав |
д пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно пр |
Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније осло |
ђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не |
д њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељ |
аш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше није |
а и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица |
са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа о |
ке породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјево |
ли молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорн |
d>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, |
ијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насм |
рпска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дош |
коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју служб |
те више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена |
ила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом до |
ост каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме з |
ободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, |
а је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Бос |
е да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње. |
сам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанк |
ичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим ствар |
удно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ |
ња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјево |
ушан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душа |
ени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајућ |
је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Б |
, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили св |
у свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је |
ривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешћ |
и и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Борив |
е се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег |
ој години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права ције |
виза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећн |
ицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достоја |
д ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина |
виш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p> |
с у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао д |
уги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до би |
дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која |
у је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да |
етне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им ј |
на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> < |
којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— |
двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту |
чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи миш |
ива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло |
ру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече |
ог од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на |
ваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p> |
гачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобрав |
и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пуст |
тарији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе пос |
ј сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш н |
ка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док |
<p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица. |
мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се |
препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разг |
Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови |
нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим |
.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се ње |
стићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни |
жније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зим |
судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то С |
њу послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, |
скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} |
дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Зна |
м се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n= |
јек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ неко |
ва је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење у |
аром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није бил |
ијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субаш |
ојио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претвори |
о још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Кости |
недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш жи |
то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвр |
своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српс |
а нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да |
и се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разло |
јати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} |
брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, |
е треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злоб |
ом мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под њего |
мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак |
учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душа |
бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, |
у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата |
да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најз |
оро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без |
ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем д |
комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погл |
фковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно м |
казали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало |
љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> |
о није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је |
рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он нећ |
вно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у |
ека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана |
пуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог |
је усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјест |
у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор |
, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена стра |
толом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" |
и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слобо |
Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични |
враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стар |
о строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско пр |
наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће |
краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" / |
лицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ |
поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смис |
ствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада ска |
стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, црк |
видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је н |
на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Бо |
разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му пос |
p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упозн |
му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас пошту |
а Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића |
олазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} |
ећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против |
сман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— |
сило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао црк |
а ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој |
ам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред |
жити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужн |
воје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту |
умио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк |
друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати |
земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и донос |
су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио |
о у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувст |
а лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или |
тин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не сам |
епи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љу |
на, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско станов |
Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су с |
остима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорск |
> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска с |
х двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођиц |
ном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, сам |
е вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добил |
Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, |
, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и |
о Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тишт |
земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута |
ти, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразум |
е дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред м |
згледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и б |
ослије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у је |
ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културн |
нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стан |
ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на |
у су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- |
питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политич |
ало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изгов |
напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S |
но атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче она |
се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за т |
ино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађу |
бијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прад |
а и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињ |
ња и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када |
ред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чаш |
-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не г |
када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утиша |
вена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с не |
а њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет на |
е овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак |
ла да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак ј |
и, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане |
купише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше |
џи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и рашире |
S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаш |
је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечера |
ајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као при |
један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? |
га?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> |
реко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, н |
другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> < |
{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, |
врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Кад |
анствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> |
ков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p |
гу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А |
дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отв |
у, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и |
е руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јоси |
ан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласо |
p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} |
Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах |
о са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се |
е неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздра |
/> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друш |
слио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призн |
ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му |
да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ак |
.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све би |
љно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет |
да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лаж |
јединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисл |
и се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му |
ви пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, с |
дговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ |
ед прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{ |
азумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога пров |
Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрв |
шко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а |
брати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} |
х разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p> |
рши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао. |
рема врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се |
адних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је у |
едва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче |
<p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама |
и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана т |
колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам |
која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је |
правдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан до |
ао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало риј |
сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати |
Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета |
е заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, |
чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видје |
таде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p |
еколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Бо |
морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је |
ла.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено |
ок је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="4 |
и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујн |
оме увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе п |
о се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за црк |
и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође так |
против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на |
у, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар на |
га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала ско |
на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци ду |
у по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бр |
олитизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од да |
м модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, ко |
говци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року од године |
у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" |
питао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, д |
ти.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли |
природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S |
до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, лад |
но у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига |
ло тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је ст |
ада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у и |
тановао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у |
епић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Триф |
н другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све п |
вима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнур |
у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо |
пској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између ос |
је посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с |
јеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Тр |
и Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако |
в нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије противни |
што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, |
је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин ч |
им државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој |
ма је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће |
е себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у |
о је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли |
без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге |
рио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против т |
али, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које не |
презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> < |
лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога |
о у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кра |
школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и д |
што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p |
а и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p> |
уци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p |
дан полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, ш |
прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, ч |
о што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрест |
тање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли |
рба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католич |
даред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар |
снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен ови |
ез које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатељ |
у и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чи |
сне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружа |
али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кро |
, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и му |
нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек је |
ше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим пог |
плакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијет |
ре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и муш |
о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су |
и се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си вик |
са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, |
у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго |
прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Кад |
нају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштин |
по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, |
и није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је в |
е.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва пр |
Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом в |
Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и мо |
згледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прег |
рагици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој |
ривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одгово |
ијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двос |
о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатда |
/p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто |
ије мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаж |
динаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, |
и, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се |
ом и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи |
т, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злур |
палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душ |
.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душ |
е добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orie |
ђеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно |
ицавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, |
Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да |
тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијах |
{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођено |
то омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег зн |
Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово |
ан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у |
и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Б |
али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, |
ховног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо р |
— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залуди |
да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божиј |
— наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде исе |
се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук о |
е ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4 |
ће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу |
се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано |
н стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда. |
да тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око ств |
ло, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се из |
p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> |
друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му |
н савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збуни |
еданаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није пос |
захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омл |
> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњ |
ање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило о |
дио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих |
рват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије |
ати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанст |
о на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страх |
е извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком ово |
ве за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb |
јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{ |
опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p |
којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сар |
Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не |
протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>Т |
и, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних прија |
о да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Ха |
чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине |
аше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа |
p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још сп |
но интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа |
дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говор |
’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пи |
.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га д |
нину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он |
се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њо |
овјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсава |
ске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њ |
им цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p |
ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се |
</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> < |
една од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вј |
му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није |
Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја ниј |
небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да |
лећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок ста |
изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n= |
иде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уре |
ља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде сви |
теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом јо |
ед Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мис |
поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, |
би су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} В |
ивој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржава |
стану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, |
је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије |
есора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му |
о пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповј |
ској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније |
</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој ст |
се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге |
пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и гов |
ти, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.< |
т се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад |
већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује гра |
њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта т |
се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се б |
<p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи н |
е, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора д |
своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и ос |
ак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене прос |
ене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме |
стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће |
држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељац |
и да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p |
замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да |
је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово |
окупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се |
јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душан |
RP19080_C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства |
си и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну |
би промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} |
очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — из |
са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} |
нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим р |
дина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друш |
е, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, |
одо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} |
чи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле |
ориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријат |
стаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му до |
а дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на см |
ори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је |
е говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но ваз |
овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спре |
овору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон м |
одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте гру |
е морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао по |
род, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у ма |
ше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у срп |
тник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине в |
— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, д |
е несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више |
чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и |
ећма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци неш |
опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, ј |
ца.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксер |
ица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осј |
која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу |
српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злоног |
је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док |
душевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више |
вог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову м |
ци Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској |
Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Госп |
ој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш ова |
е, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку |
ло у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србин |
уо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је б |
а да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част |
то учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не |
непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, |
доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека |
</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђе |
арода.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с |
био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе у |
250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непре |
која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њ |
вршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присут |
а учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, ис |
дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви и |
нство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачки |
жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.< |
језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не в |
пријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="1 |
Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обич |
е неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесо |
е и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади коке |
ири и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се |
о око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свј |
радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, круп |
ка Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодев |
ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и |
ик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те сам |
рна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видј |
p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, ова |
на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше о |
невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не |
> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата |
другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124 |
жени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје |
а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихо |
ла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником н |
из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чу |
ад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ћ |
Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће, |
ло пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше |
твом, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај |
их способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са с |
му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић |
.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у |
но увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103 |
шена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, |
као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво |
, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој та |
о чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају мо |
узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог при |
о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које г |
владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој |
дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакива |
ва га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но |
Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца |
јерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме |
је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} |
и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> |
ати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> |
к је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искрено |
се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојк |
који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гле |
елах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану |
Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Б |
тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да |
.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, у |
ар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је |
ње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговор |
реност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једн |
исане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још в |
ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет |
арод и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; н |
о да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао к |
ицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све је |
о да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрес |
орили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потр |
p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— З |
он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит |
еву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није од |
који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и поглед |
т цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на |
свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звал |
да је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо |
Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао |
на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинс |
шта од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега |
моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.< |
ао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да п |
никовицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у с |
илике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lan |
био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан до |
с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који ваз |
упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо прокл |
слиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак |
играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаћ |
<p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештин |
изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попу |
ом сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: |
дском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> < |
</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори |
е према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, |
најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душ |
.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу гово |
кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му си |
чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се |
ругоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао |
лом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овак |
нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гл |
е средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског |
Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о о |
м себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати |
>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{ |
о улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још |
о се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улаз |
свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро про |
ер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на |
су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак ода |
у висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вј |
ије хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди. |
, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</ |
офесор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући |
ио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног |
нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што |
е мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста го |
а извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говор |
му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, |
>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видје |
каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо |
части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљн |
обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје |
докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђор |
велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено |
м говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки |
стину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видит |
мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није |
да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко |
и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака |
итаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин ш |
— шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан см |
а о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује је |
Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га |
мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} |
оје само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под |
трана однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више с |
ине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше |
пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи |
у улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар ж |
и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као он |
ни сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас |
му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ |
то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене. |
ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ри |
?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле и |
ћу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници гу |
мјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех |
је лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није см |
је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину д |
ела дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу |
ц цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео |
, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све |
ј пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан |
аршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић |
езекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим у |
ао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ј |
нство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао туж |
p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у сало |
} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају |
и Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете ст |
} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је |
била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа |
судама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и оту |
што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене глав |
дан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо х |
ље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринут |
ице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, |
е ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магл |
чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране |
су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколи |
пад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, к |
вова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; св |
минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства |
жеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <p |
остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му |
еда на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде |
и ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само јед |
а узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срач |
ти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S |
рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Д |
ив нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поп |
се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта т |
тионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</ |
у цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и |
еправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Бори |
<p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, он |
, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да пр |
ите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада |
срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио пи |
ијској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} М |
да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег пр |
им у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у ово |
вих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из |
дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се ви |
Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих |
постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће |
и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улри |
а су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свјед |
а њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постај |
о му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} |
и један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} |
ремена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> |
у.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Ст |
е говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На |
д испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогања |
ина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим в |
Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— |
ца обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> < |
сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кућ |
е сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи н |
оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се с |
вога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим |
овима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, |
но се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да |
е званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагн |
ст окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова ср |
а говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје |
јица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко у |
ас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — |
.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њ |
људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Поли |
а и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник |
розор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда |
ви пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још г |
к у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој ја |
лио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на к |
S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мун |
Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себ |
на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, посли |
мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијет |
ријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисто |
био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно |
ије лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно преба |
се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све |
их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањ |
јете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдј |
ву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! |
пет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке |
а, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p |
в говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ |
шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину |
гом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злу |
вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је б |
о, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи |
љетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја ч |
у му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда |
ротив нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави п |
у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекив |
бу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне |
пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјек |
ачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се |
каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и |
је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а |
{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу |
менитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{ |
иво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским реш |
и на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац |
нда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а |
појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како д |
читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе ср |
вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бе |
јцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, с |
, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на |
мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кре |
а вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сеља |
а им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Оси |
је одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича |
дри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ћ |
даред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смиј |
тајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пије |
а, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с |
расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душ |
из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавам |
рих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S |
спођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључ |
ека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по |
т.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица р |
окетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и |
о рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно каж |
урчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха |
ио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд прола |
тријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p> |
х смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, измеђ |
се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком |
ходити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођ |
.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарају |
— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин |
азати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик м |
шиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички покло |
Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер а |
јку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије. |
ас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим уст |
ј кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p> |
у их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и крев |
мије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу |
та хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од он |
ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.< |
одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче |
р градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовал |
о је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас поход |
доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да |
у, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, |
ницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, |
се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} |
очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске |
ског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен |
b n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га |
о и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антип |
гледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуш |
/p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко |
ао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Б |
>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској ра |
дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслуша |
толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извје |
х, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара |
а српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намр |
жаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све |
Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. н |
има за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у |
о Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској г |
на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупк |
главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклон |
вом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, кад |
унисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Шва |
рин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни |
и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, кака |
/> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља |
ку једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерн |
и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, ве |
и, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје ми |
спођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} О |
а дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем |
Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек з |
воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из |
свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о п |
о пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, |
тано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као д |
крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај м |
погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабу |
ма; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и пр |
S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим |
?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, |
остатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се тр |
ем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки призн |
чке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанс |
јке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше |
разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унута |
је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима ве |
добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, с |
узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања ј |
.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно |
арод; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу вели |
ли кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и дож |
и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у каса |
ре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева |
се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако нео |
ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и са |
раду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стаја |
ежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на |
реузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трго |
граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и |
о је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунок |
н Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са пов |
у.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на в |
наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити с |
а, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине |
стић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело |
г учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држав |
а, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани |
уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање им |
о је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у г |
ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p> |
и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћу |
кови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан |
промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даљ |
слонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у ко |
још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и |
има, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само |
мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори |
ладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни |
све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар |
као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао |
ђа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и |
егова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак н |
о.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сус |
кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убиј |
ј син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, |
би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} |
рата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбаво |
<p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати |
, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам |
{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је |
.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје |
пи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајев |
ролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљад |
јечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије о |
омаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који ј |
старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau</title |
ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљи |
шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим |
чким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Погл |
ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена. |
јлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" / |
лонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог |
под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости |
ти у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацива |
а реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од |
најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо н |
аком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и и |
умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно |
он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате |
и се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још ниј |
вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затек |
умен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетов |
рофесора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да проф |
привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа так |
оже куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Ала |
длуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} С |
што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предс |
гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засви |
замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно |
љиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право |
на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казнион |
е висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — гов |
слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан с |
ав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на ег |
} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, |
т, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> |
овог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском |
и Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога заш |
каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то с |
оказати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти |
ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један |
свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним < |
ори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се о |
ко не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <p |
родних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд п |
ом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пр |
ајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћ |
оворио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да ј |
ко <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло |
, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, |
дао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p |
јене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ва |
а се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то |
ојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интри |
ни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb |
посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен |
{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји |
но насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злоног |
воје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погл |
рагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о |
млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво глед |
вао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе н |
је немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свог |
љу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се ба |
а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би там |
> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по н |
го, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Ба |
.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико |
: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему о |
/p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам |
аш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га |
носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала? |
та жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и |
би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетк |
ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно |
<p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам |
тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље с |
ости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе |
итања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, |
у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p> |
сподо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p> |
дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смиј |
то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мисл |
ињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њ |
тио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говор |
p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој |
— Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дје |
се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово |
— ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пу |
се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</ |
собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Цига |
е је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Бори |
име овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи и |
јаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју |
!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> < |
мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p |
лучају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће па |
и.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> |
е <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита б |
ала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S |
е бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p |
ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена г |
погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га пог |
шала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драги |
а Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> |
; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласко |
</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу м |
ена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, ка |
Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје н |
заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите с |
команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти госп |
ребају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевиц |
мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са виси |
азарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно |
кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокат |
Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, поставља |
ош прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</ |
тавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p |
ћама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног ау |
вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао |
тио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас? |
еш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти треб |
збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а м |
вори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао |
редсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, кој |
Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S |
> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но |
е; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из ср |
рну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није |
.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једн |
међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то с |
S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Б |
какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
м дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ к |
рагица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} |
у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} |
неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала |
тручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање своји |
авладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, о |
м овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас |
тала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</ |
вој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични |
ијској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех |
ору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дођ |
<p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се |
а, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије. |
с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер |
и шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, ауст |
им људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.< |
смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирањ |
свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовањ |
це на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p |
о, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га |
у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у ств |
начи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, ш |
м си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, |
столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шк |
страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у |
буђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадов |
гицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на ба |
другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се ра |
а чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на |
једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједе |
војим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чин |
рцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче пр |
на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама п |
шта није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га |
летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједн |
пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити уп |
у славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их пи |
а и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио |
авјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — на |
и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, |
лада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> |
о сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно |
о и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, зб |
а не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десе |
и.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да п |
/p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спр |
спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокрену |
— можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на |
њавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, |
, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ни |
омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нем |
л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што |
ив читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од к |
" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије зват |
ритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди |
га не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не |
сније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи о |
бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, ск |
дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у о |
је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Кос |
кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна дос |
ри гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вр |
посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове |
ВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p> </div |
онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, |
мановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским |
баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирн |
е нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, др |
а, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије |
узбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онак |
једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма |
Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом |
прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајев |
нице непријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина |
иваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговара |
ше увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ћ |
ка, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Т |
Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој к |
ме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, |
речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело к |
ећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба |
ељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дуж |
к и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висин |
ривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања |
знато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледа |
и за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на |
у, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихов |
љедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb |
данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну с |
<p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршиј |
војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске |
његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право |
екнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца н |
вде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јес |
и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази |
у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај ст |
pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p> |
а и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица об |
а не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који |
едаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато |
нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјест |
одару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десе |
што мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих. |
<p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— |
а судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, |
Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо |
и.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на ка |
име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јов |
и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај |
говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не |
жавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода |
небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје по |
захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајн |
стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем |
p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у јед |
кад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно |
налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред вид |
е дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, ка |
ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити |
, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишт |
види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан |
мородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ниш |
Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема |
непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо |
оривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па с |
у је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанеш |
ући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свет |
порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осј |
а у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се н |
јући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно р |
њетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже |
базност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{ |
а и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хр |
" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни једа |
владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет ч |
гали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу к |
овој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће |
да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем с |
ви нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, |
е и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће сно |
зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се н |
њем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задр |
сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — п |
ијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника |
истру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намећ |
есмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески полити |
бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјен |
пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чин |
и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није г |
, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је |
је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није |
ије сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерењ |
{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора у |
свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом кол |
да бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S |
професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати при |
<p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један стар |
не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора |
смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и |
довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши |
и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећ |
ватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима м |
и о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или |
ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} |
га што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из креве |
немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћ |
код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба |
ати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био |
неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што |
народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је |
ћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о |
амо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио да |
бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гос |
ависни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његови |
игенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих д |
Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она с |
<p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је б |
ма ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова н |
Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша ср |
вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, |
у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чек |
ује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико |
са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{ |
је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто о |
лите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и |
гој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју по |
ци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стај |
гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p> |
имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све |
1" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјер |
преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, у |
остић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ип |
, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с д |
није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женск |
о заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла |
рекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајал |
ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасно |
а говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило. |
је ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је |
д Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћи |
6" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар |
е тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати г |
ху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за |
уд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешк |
љство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p |
не вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској вл |
а боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да ра |
.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, |
ледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио о |
схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, и |
ено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће нат |
рило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и |
право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— |
смо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а |
е запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Х |
м је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се уд |
{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смије |
ски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — зав |
ог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком |
ам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Ти |
и искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од |
, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тог |
сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> |
ругом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду |
оривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом |
аву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају с |
ти да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је |
n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја |
на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавај |
маш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси |
иљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и др |
</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман |
интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што с |
је, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој |
пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и |
бијански политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој |
у, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције ј |
е, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се |
о мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар приј |
гне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 с |
а трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод ди |
јечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и |
>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој |
рајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шама |
а.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди гост |
.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је |
е и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драги |
пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што |
.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да |
се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја ж |
е, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се профе |
сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака африч |
као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на чит |
но лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим |
ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који ј |
о у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени |
ако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да каж |
агано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када |
е на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{ |
покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он ск |
Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може |
нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије |
о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n= |
је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на |
, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав от |
ече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми чит |
"242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим |
позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} |
{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина У |
<p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да |
ротеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани |
о лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба |
ух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умире |
ко га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када |
мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, |
Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n= |
имице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противн |
е воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и ш |
е ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са чо |
ж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погиб |
дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се |
књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, кад |
отив наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити к |
одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у |
и га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје |
м ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз ч |
хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино ј |
гледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— |
је у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини |
волите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођено |
овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" |
у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у |
јага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се |
ху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим |
ећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ов |
нске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобође |
те, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је л |
лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба |
зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, зал |
као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раз |
било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Бор |
ас реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што |
му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела |
ом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он |
и био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам за |
е противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?< |
расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком ј |
ити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па |
ц.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.< |
их, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну |
ијечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се е |
што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске о |
ског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келн |
о већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га ј |
S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање врат |
ји траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, |
само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, до |
окварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс |
расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претво |
таде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за в |
отестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див ста |
влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљ |
тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чин |
лте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од |
, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба |
ваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ |
о не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Б |
ја нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, |
смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједар |
правити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике д |
ви не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> < |
и поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више м |
да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи н |
а иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђ |
цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — |
Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омлади |
но онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучават |
вреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да ј |
пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз њег |
заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја |
да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађ |
овима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто д |
ите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> |
мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заист |
је него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума не |
ро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлази |
оче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он с |
носно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <p |
дљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се |
изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послал |
који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — реч |
и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне |
/p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехо |
уст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи зами |
кочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достоја |
а ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У |
м, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора |
е школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца |
ла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје |
но лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} |
у иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред све |
гова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имат |
убаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином си |
нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чи |
и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му |
то понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са бра |
ођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као |
ти што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{ |
панског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин |
Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, |
испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професо |
чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му |
S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да г |
а српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи с |
захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изгово |
живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све |
видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвор |
ас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог |
о крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и кад |
људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у |
на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа м |
ник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овам |
{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко |
кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је с |
ка они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и пони |
за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од упра |
кај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве |
печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египат |
транаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечан |
другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народн |
ривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиш |
знемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} |
натлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> |
уби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је де |
кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао |
<p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај поку |
ри да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрест |
прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно |
Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али |
стили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{ |
ед њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му |
јске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали |
емена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство т |
к уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од |
н нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p |
жимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас пита |
глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико ни |
штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтер |
џи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко л |
} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да |
штва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслиман |
муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао |
ице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, ја |
лу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога ра |
пску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званич |
ао да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом |
p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим |
ам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да |
невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито роб |
учаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и |
део њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед |
е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица же |
анк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на су |
жности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почн |
о што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то с |
вата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћем |
ко увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања ис |
ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у ра |
ла.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ |
да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешк |
рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте н |
ајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој го |
.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикива |
ругог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху |
и своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних бе |
а једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који |
реда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> |
добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Оси |
куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо б |
чко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегиб |
етра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдј |
и и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у |
к, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних талас |
лу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отим |
дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са |
е уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштрк |
у милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна м |
чену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тије |
пскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра |
мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.< |
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
<?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C7"> |
,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борц |
а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су |
стави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чува |