| агласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изг |
| ник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у |
| на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и о |
| уђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S |
| и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, уск |
| е славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Штален |
| } То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце ма |
| и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јо |
| ца дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у тр |
| но, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стој |
| Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш |
| од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвиј |
| уну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задов |
| ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презир |
| нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потпис |
| авало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале свак |
| дана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала ул |
| кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред |
| тко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу |
| од земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Мн |
| од једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику ш |
| а Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са с |
| и, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наст |
| ка, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже |
| случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће |
| вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и д |
| глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамч |
| и као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гости |
| поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n= |
| ј години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршт |
| "189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опрост |
| вио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} |
| b n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала |
| само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје пр |
| са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се уд |
| и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је за |
| n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, а |
| у српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петсто |
| S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио |
| читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тј |
| сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Бор |
| е домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а |
| ашена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мај |
| лазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, |
| нима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и |
| е, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што с |
| шту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљи |
| у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у |
| у је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским к |
| ости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наиме |
| омилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од с |
| вом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> < |
| је тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у т |
| стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли там |
| неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је |
| pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мј |
| оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселт |
| ика бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти та |
| метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће |
| p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој |
| p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи- |
| чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било н |
| есар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајон |
| еђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div |
| е Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се за |
| м мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Евро |
| ма у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље. |
| асе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брат |
| Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помо |
| цем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, к |
| том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p |
| јне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај |
| вако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, |
| вој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драг |
| бијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <p |
| а се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније |
| е увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако х |
| се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позва |
| ед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према |
| идите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, |
| и слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, |
| шле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p |
| пођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова д |
| је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Бос |
| н захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> < |
| о си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи |
| Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга ко |
| у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и бе |
| Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас |
| то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјеж |
| што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</ |
| ан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и |
| о и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народ |
| угог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језик |
| право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске к |
| n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Ст |
| да читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватр |
| даје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те к |
| или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> < |
| нам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{ |
| једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Д |
| а ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против инте |
| е, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> |
| ин овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити |
| , пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пр |
| аља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих годин |
| ло, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, |
| ао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} |
| једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>На |
| се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но |
| о дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и |
| ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су ј |
| та да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она је |
| ијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, приков |
| мијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S |
| ити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p |
| </p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјер |
| такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, к |
| мље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и за |
| Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он |
| то му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и |
| ва срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са овак |
| Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему пон |
| е вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} |
| рало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Б |
| јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од н |
| посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста |
| нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} |
| олико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n= |
| ами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате |
| говци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се купова |
| они од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу |
| е помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, |
| етета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима |
| ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо. |
| вјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p> |
| или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи |
| је своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога има |
| политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге. |
| коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај п |
| ра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати. |
| а ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребри |
| /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, |
| а лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикр |
| њима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштв |
| се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе |
| ду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спој |
| х дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше некол |
| скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне г |
| S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешт |
| ве, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због т |
| , јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба изб |
| ве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић ка |
| кошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбениц |
| статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хаса |
| те много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас |
| ам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— С |
| ропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви о |
| д говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Н |
| , који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор |
| матрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да |
| као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, |
| — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даљ |
| друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије |
| ије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао |
| е хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њ |
| рто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се и |
| ио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његов |
| е касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско |
| е га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> |
| > <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да |
| на Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Срби |
| антин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије |
| као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као |
| њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла баци |
| могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духов |
| управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у на |
| слити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине |
| о, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све |
| сли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њом |
| часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да |
| потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносн |
| вјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весел |
| јници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни с |
| презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Бага |
| опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, прид |
| жња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњ |
| цу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су |
| ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то ре |
| о с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да св |
| тво над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преу |
| држати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p |
| , сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</ |
| гледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече |
| ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — м |
| ље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p |
| е, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштим |
| а, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p> |
| е овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се за |
| оја се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начи |
| еће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, д |
| јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије |
| сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</ |
| ифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог |
| са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гос |
| зговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чу |
| читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! о |
| Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> ф |
| дна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час |
| на сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бе |
| анац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} За |
| чео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држа |
| рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас |
| оји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са |
| о.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осј |
| уд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево |
| прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао |
| ом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Св |
| као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој |
| домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућно |
| ругог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висин |
| рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим гро |
| његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут |
| ранк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стид |
| онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцањ |
| школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљск |
| >— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је дома |
| га једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби ш |
| <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробн |
| полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није |
| Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га |
| ју, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Дра |
| у.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође |
| који пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да вид |
| езу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато с |
| кна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку руп |
| ворим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Б |
| о гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тр |
| <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој суд |
| народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контр |
| читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не в |
| што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> |
| се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— |
| земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу |
| а ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлос |
| винчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оста |
| опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да |
| чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>К |
| устријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да с |
| од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} |
| а мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, |
| сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да нека |
| ра.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог го |
| вдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита |
| ину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један д |
| звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком |
| , које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у |
| ство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог |
| другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по гра |
| ео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове з |
| pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.< |
| Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачи |
| а и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Борив |
| реда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше п |
| е чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна |
| наца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} |
| >Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова н |
| и с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније |
| p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него ш |
| борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак запо |
| проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа ни |
| једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже |
| новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим |
| а разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Борив |
| је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило сил |
| била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од ва |
| , антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против с |
| ијску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу |
| ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до приј |
| а, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој ба |
| н од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити |
| рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом ново |
| у слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји |
| ретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју соб |
| ве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забри |
| т, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме |
| нда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење |
| амо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у к |
| а поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што в |
| е нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће за |
| само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> |
| икаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити |
| они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — |
| е не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгиц |
| </p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротво |
| га и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у ли |
| ем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао |
| друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору. |
| срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће |
| отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац. |
| Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне р |
| еловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Срб |
| аџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Из |
| када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба нем |
| 9" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао ј |
| ани?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас |
| жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову пок |
| лост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрј |
| видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће |
| он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} С |
| она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајев |
| амо читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе |
| ија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Боса |
| — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар |
| анџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимиц |
| љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то н |
| бе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвј |
| побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи |
| уди, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи |
| од потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић о |
| аке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита |
| ка је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душа |
| м туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све |
| Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласо |
| екала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом! |
| ољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер о |
| ати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савј |
| посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз нао |
| о: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино с |
| , јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња |
| праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају |
| ше, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, |
| т — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, к |
| з разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се |
| а то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели полити |
| тити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том ј |
| о чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског |
| онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па |
| нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мис |
| pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Бориво |
| е са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па ч |
| знамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужнос |
| Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче с |
| .</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на св |
| ечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе |
| го ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби |
| и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} |
| ве ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин ск |
| непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то |
| а једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учини |
| не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> |
| ужавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, ка |
| ванија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смели |
| тро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хо |
| ше осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска ли |
| коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна пи |
| главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле прем |
| итаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p |
| држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе |
| ца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена |
| и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га п |
| бе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишав |
| а купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — |
| упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.< |
| лушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Дра |
| ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Др |
| и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си т |
| иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p |
| р ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не же |
| имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јес |
| ајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пре |
| оји још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске. |
| p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси |
| рашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>С |
| што је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани |
| говори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије |
| > <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с |
| нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друш |
| збиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и |
| о.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслим |
| земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младић |
| и је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће ни |
| јали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо з |
| адона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на |
| су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемир |
| ци, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, По |
| итав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима |
| о госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо |
| страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који |
| прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S |
| било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и дана |
| а питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ри |
| е одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па |
| це.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од д |
| синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се |
| " /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака ч |
| ољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секци |
| у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут |
| рилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је бил |
| ило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје д |
| позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У с |
| дан бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мј |
| Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се |
| } Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена |
| му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, |
| ај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напр |
| <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час |
| у појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како |
| су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S |
| чини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женск |
| ци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио с |
| ком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — |
| в живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли н |
| ава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небес |
| дном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао п |
| но — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Ау |
| адинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зач |
| и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и полити |
| ну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — |
| ене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као |
| м.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који ј |
| јани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан дана |
| им интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што |
| још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се с |
| много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: |
| за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног |
| као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало би |
| тици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми п |
| ед собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине |
| уд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казат |
| ке, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схв |
| </p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати |
| већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силн |
| тпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Ос |
| е жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође |
| ази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну |
| великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Поља |
| ј најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им |
| зили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> |
| аво прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S |
| премати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувиша |
| узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном |
| ао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него ш |
| ице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не |
| оше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно |
| гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је прав |
| <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p |
| да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаш |
| ада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа н |
| ло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — од |
| даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар |
| у и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то |
| чиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Т |
| омовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, ко |
| и ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе о |
| ој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар на |
| у ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума |
| онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— |
| ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, |
| А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхоп |
| е се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и ре |
| ог непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустриј |
| ин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о т |
| а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан |
| залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само д |
| орамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође |
| угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се |
| сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се |
| и бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини ов |
| ош причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке кат |
| пир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.< |
| рном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове |
| а се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— |
| и су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То |
| га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло к |
| аде.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак |
| да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</ |
| лтата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно на |
| стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је |
| ароду црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала |
| ркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи јед |
| шла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} |
| га намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове го |
| ше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог ц |
| сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је |
| лав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком |
| S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који ј |
| Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће мл |
| к, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, |
| шала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елега |
| Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} С |
| најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми С |
| .{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту |
| ли, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може |
| ши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија |
| е захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, с |
| од нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу |
| регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нам |
| отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да ка |
| уги Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе |
| машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књ |
| тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд |
| а се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Д |
| ? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господ |
| и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћ |
| , дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао |
| све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> |
| гица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} За |
| никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу |
| Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново ору |
| чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Кости |
| овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — осло |
| ла нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели и |
| будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове |
| оро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> |
| е кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што |
| ављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог прија |
| у владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је |
| ји је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен изра |
| таде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрва |
| према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и пре |
| ањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни б |
| го борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика |
| себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака |
| </p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} С |
| моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— |
| ју ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, наро |
| S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лагани |
| ина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> |
| трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је |
| зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао < |
| </p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p> |
| ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си п |
| ите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онд |
| дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојк |
| зирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, |
| орак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој |
| од у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда ј |
| што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство |
| овио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне вр |
| и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите |
| о стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, ск |
| хватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем с |
| гу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, з |
| иних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручива |
| понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код на |
| аше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забе |
| се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог |
| е, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје |
| јељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, |
| ју а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па |
| више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато с |
| отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</ |
| Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље |
| га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> < |
| као — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозн |
| од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити ис |
| у је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драг |
| је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико |
| нити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone u |
| одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да |
| варно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у |
| исао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо н |
| да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас |
| х сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>О |
| је, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не |
| — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</ |
| против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом ув |
| не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му бе |
| > <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понав |
| — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја |
| ти и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица |
| ер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="c |
| Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, |
| ки нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> |
| м дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два но |
| ова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p> |
| ак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — |
| од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> < |
| обља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, пр |
| вој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то б |
| хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, к |
| на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњо |
| ено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Не |
| то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} |
| врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за ова |
| је, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у сво |
| > <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити |
| ф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Ш |
| оје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима |
| p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је т |
| ва.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на вра |
| и данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је бил |
| рима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, м |
| дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће |
| њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када с |
| у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, б |
| и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе ми |
| риређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико и |
| руги утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је |
| м, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота |
| ека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, |
| ло, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Св |
| агом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако |
| ио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексије |
| но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{ |
| коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће |
| ближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа |
| дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако |
| о рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим ш |
| це му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви ми |
| но — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одгов |
| l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате |
| /l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type= |
| илациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој |
| е дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у р |
| стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање њег |
| облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђе |
| , одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини |
| онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— |
| врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека |
| а — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ов |
| аше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих |
| више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидје |
| у рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у једа |
| кобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви |
| ст Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редов |
| има неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питањ |
| ни све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одвра |
| јутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему п |
| здрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, р |
| т на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? |
| ука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вр |
| живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на ње |
| д зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна жи |
| p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степ |
| а, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјеши |
| Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкро |
| па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу ку |
| обом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако |
| лог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; д |
| разне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n=" |
| тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу |
| Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нит |
| да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао ра |
| како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, |
| зда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне тер |
| их тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издр |
| па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и ве |
| S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га н |
| х Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране |
| анких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мир |
| убе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стот |
| авјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Х |
| ! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар |
| ћ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газ |
| сти и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов с |
| ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само |
| е, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше о |
| сти у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се |
| ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не ч |
| кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n= |
| зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</ |
| да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокаруш |
| ати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар гла |
| да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио |
| са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када |
| су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који |
| само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— |
| ути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцим |
| ца, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле |
| еш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи |
| и стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије |
| </p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго пос |
| а се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мал |
| ста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| 080_C17"> <head>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњ |
| а збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена ви |
| се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заис |
| ланинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад д |
| пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није б |
| , али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као до |
| нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше ел |
| , што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко |
| земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки |
| каву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са |
| ха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ ж |
| едио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, в |
| туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но |
| пражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног стран |
| и пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије |
| /p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се |
| .</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са |
| се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овла |
| те га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ј |
| име за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер ј |
| ћи се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим кап |
| рана је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у ча |
| <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то |
| и но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Срб |
| зраз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић би |
| му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љу |
| и те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у зе |
| асти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас |
| неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња |
| очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун по |
| разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи ра |
| је дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање |
| у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, |
| га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још |
| л га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једа |
| о она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од |
| Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као |
| вог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз с |
| стаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} |
| арима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић прв |
| и-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио |
| </p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само б |
| д били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту о |
| алу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак |
| а читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> < |
| ам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами |
| ање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на |
| тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се д |
| ати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијах |
| окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелије |
| се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p |
| поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако |
| редци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа |
| Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.< |
| питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Дра |
| одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но |
| управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор |
| одом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> |
| нога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питањ |
| питати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашил |
| м овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од о |
| рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и |
| што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није |
| д смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда ово |
| мија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Бор |
| и ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије не |
| од.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви с |
| га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је |
| одно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост |
| нас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле и |
| ијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет ш |
| х још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — д |
| се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога |
| није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерењ |
| онстантин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се |
| едан господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ |
| ао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећа |
| исли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека |
| ошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било ова |
| сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збу |
| нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Мор |
| тости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> |
| р.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег им |
| оворило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова муш |
| ти.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним |
| још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p |
| е, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и |
| јао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога |
| удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изоста |
| о преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Поч |
| <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом про |
| , то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи |
| па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лије |
| pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> |
| } Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Ур |
| ај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, д |
| а посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, о |
| један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У прв |
| абада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} |
| да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсве |
| окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, |
| г посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта о |
| околио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладин |
| није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову не |
| као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздам |
| затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посв |
| аман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека |
| имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новемб |
| азао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој |
| право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из свој |
| ас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје ур |
| но се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао |
| ас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашт |
| ети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми |
| судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} З |
| е.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} |
| сматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обич |
| ивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних |
| свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело |
| е ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срам |
| реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадово |
| атељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо при |
| се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са |
| , који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да ј |
| добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја ва |
| це на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судиј |
| то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај |
| ма, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе п |
| чја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна ба |
| творити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона |
| џи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полу |
| био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки |
| р са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај но |
| S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Ст |
| ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате н |
| , Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, |
| а се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са |
| анци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, |
| абелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Зн |
| ични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као д |
| {S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућно |
| евреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но г |
| чкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке |
| упило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био сл |
| дје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то м |
| г друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвн |
| за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!< |
| послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један |
| и, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} |
| али Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српск |
| кову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве под |
| има аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, |
| ву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расп |
| и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S |
| је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује |
| оваца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, |
| р заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је ово |
| же да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на сил |
| чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српст |
| ловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на сво |
| се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гл |
| су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно |
| ижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од му |
| е силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити рук |
| , шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове рије |
| рачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, |
| те за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, |
| удима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сва |
| вата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада дове |
| и српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а т |
| д се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живо |
| шан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише |
| утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана |
| госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге дви |
| е очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, при |
| вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се |
| владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностим |
| ике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе |
| бима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у сам |
| олбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да |
| ити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије т |
| сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, д |
| онија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије |
| под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте н |
| тање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје |
| SRP19080_C3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се с |
| ead>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир |
| и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку |
| ог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у ово |
| Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен |
| аслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душ |
| а штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике за |
| евима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кант |
| ине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он од |
| на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раск |
| ајмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глав |
| вама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђоно |
| вих пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слобо |
| је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то сме |
| та добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије т |
| љска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Триф |
| сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске |
| а нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и сло |
| мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе по |
| историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетк |
| о и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој |
| Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина |
| ао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јел |
| пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта |
| трашну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса пре |
| дање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— М |
| бом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Бал |
| рке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, |
| ана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то |
| ти уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматр |
| ури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заје |
| руга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на паме |
| адицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако м |
| у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто |
| вим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити |
| е дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљам |
| атство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слоб |
| ћ, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила |
| ком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и заприј |
| осјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што |
| ило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увла |
| о, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдј |
| у, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше к |
| и, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити |
| Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: |
| е учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оруж |
| ез и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хриш |
| Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је ј |
| шевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са ген |
| могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме про |
| транке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— |
| ватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је бил |
| од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрват |
| ропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у срп |
| S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у дес |
| ог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> |
| а, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљ |
| ост добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи |
| г господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави |
| слио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да |
| свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине |
| , већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; в |
| и.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапс |
| , јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом |
| Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у остали |
| лска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дн |
| <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Би |
| амо љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p> |
| за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет |
| че, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар прек |
| љиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одг |
| Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, |
| це, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Ста |
| већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школ |
| лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско од |
| уп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке |
| лимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као с |
| капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и |
| ој омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а то би са |
| ти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања зема |
| створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данаш |
| мишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустриј |
| ворили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га ј |
| ворећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, мо |
| ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке с |
| - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остај |
| вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не раз |
| теље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање у |
| емјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сар |
| на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија л |
| ове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, шва |
| ричао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека |
| ом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се |
| ти његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни |
| е пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао |
| {S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет |
| оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са |
| м је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами т |
| и господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се сне |
| им интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио м |
| носа, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао поли |
| да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд |
| и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касн |
| дсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан јед |
| ој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{ |
| д — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто |
| једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пр |
| и праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и |
| ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га из |
| S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разоча |
| ава сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да |
| риште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздах |
| у не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — реч |
| да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послиј |
| ој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило. |
| е се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше |
| шчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} |
| очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, наро |
| , показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Др |
| се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер стр |
| ошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Г |
| срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n= |
| половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} |
| уку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај на |
| јед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских |
| <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129 |
| не и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица |
| оје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита неш |
| собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чек |
| <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама п |
| а на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова |
| пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари |
| с си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади д |
| Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да с |
| се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не |
| Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачу |
| да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једн |
| свједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наоча |
| >Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изглед |
| а.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не мож |
| ним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумје |
| е, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале |
| ела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род |
| > <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> |
| казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — |
| ривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто н |
| ма бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле |
| кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, |
| е у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај друго |
| p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Б |
| вориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не до |
| да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку |
| рагице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла |
| ло свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с |
| и је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећо |
| к први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гле |
| госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако |
| раги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам |
| ла.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо н |
| лас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је |
| <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у баби |
| ама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост. |
| рене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се сти |
| акав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисл |
| и остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све |
| и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак |
| до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне |
| у у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тог |
| покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када |
| то тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћ |
| нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Ми |
| фковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти |
| оривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, б |
| Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драг |
| о да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све мор |
| з кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погле |
| .</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— М |
| састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута |
| ких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су |
| о га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се пр |
| е знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси |
| јерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак |
| олицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао |
| да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Неш |
| оме, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} П |
| Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица ниј |
| имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Ста |
| и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изра |
| ују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге |
| ављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно д |
| ћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда |
| евојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</ |
| и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила |
| вши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Ка |
| отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са |
| абино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је |
| и брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Х |
| Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи мн |
| мка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</ |
| на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, |
| ну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба ниј |
| ећ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво |
| дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не п |
| мо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и |
| , па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кро |
| вше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно сли |
| ика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има |
| ушан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послиј |
| Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али б |
| соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер т |
| одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто |
| јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљн |
| паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, |
| ан дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је ко |
| јетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврат |
| та, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору |
| на је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпрат |
| зети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми |
| баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет о |
| на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побј |
| поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, |
| оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара |
| е као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше о |
| озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и |
| ицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Г |
| <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да чита |
| је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на |
| ршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али |
| мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако н |
| све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и суд |
| поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да |
| а оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да н |
| ућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше прем |
| и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И н |
| {S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоће |
| засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте уха |
| доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам ј |
| д стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање он |
| скомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— |
| руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{ |
| оји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним |
| ринских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палач |
| ерманштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} |
| је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Цента |
| данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас упра |
| тив југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фрата |
| а.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле |
| смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцег |
| оје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југослове |
| S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера |
| ни толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им ј |
| } Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свје |
| ерјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владар |
| је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико л |
| се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици |
| огли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, б |
| којим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе |
| овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвал |
| вјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме пр |
| p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запос |
| се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Д |
| ловљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p> |
| ставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ух |
| нтом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света и |
| у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто ко |
| насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпо |
| у, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашње |
| оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искр |
| ша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прого |
| било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.< |
| никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица њег |
| Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до |
| и умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се |
| <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост в |
| Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога |
| скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, ст |
| вишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домо |
| исао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p> |
| ељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том |
| авјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуциј |
| и.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну к |
| ођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> |
| у без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате |
| нтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више |
| кајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод дев |
| } Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све |
| ни да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, ск |
| афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да м |
| аву, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила |
| ане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана |
| могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала. |
| о га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Он |
| у.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратн |
| Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао |
| , још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред ч |
| <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међут |
| ред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Миса |
| е само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вриј |
| } Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свим |
| а.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му |
| к земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху |
| овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зим |
| свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пу |
| је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим |
| бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — |
| /p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну по |
| ма у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића. |
| х пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне |
| кне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> < |
| амени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у живот |
| емаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет |
| па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим п |
| окривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> < |
| ке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из по |
| ило крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је |
| ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, |
| ровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад |
| <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, |
| еко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, с |
| народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, проф |
| гао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је та |
| ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у с |
| силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим љ |
| санца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај |
| због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији |
| ило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк |
| тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на велик |
| осподине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим |
| када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кме |
| е воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично в |
| куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замах |
| госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, |
| мо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се пр |
| слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако биран |
| љаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет |
| он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једн |
| ; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што в |
| ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифкови |
| аједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак о |
| ље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре од |
| сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он с |
| до доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је да |
| ате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под |
| у се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк |
| ма шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди н |
| е није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана н |
| ству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје наша |
| оривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти о |
| свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит |
| оривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од к |
| јеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} |
| д човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онд |
| одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први |
| ћер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у ка |
| јештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да |
| гнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе |
| ом одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{ |
| е кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до т |
| ма.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани |
| му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — наст |
| лни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> |
| народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори |
| буни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник |
| ли: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исме |
| /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам |
| незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, з |
| стала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Але |
| " /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он |
| у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, п |
| ема њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није |
| а војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући |
| Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало |
| ијед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођ |
| е главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дн |
| лободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња |
| да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући с |
| мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> |
| јтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није |
| поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио |
| Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да |
| ко лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо |
| .</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, с |
| смено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш ж |
| попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани |
| х мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење |
| апошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хт |
| раз египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарс |
| се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Ми |
| подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, ко |
| поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би |
| у српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих |
| човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и |
| у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у |
| дговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљ |
| ура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а |
| Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама |
| ковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, кој |
| гледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Л |
| азликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу |
| ијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у |
| Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, |
| говори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, |
| ла непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка |
| понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише |
| но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те о |
| има врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урл |
| игдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска погла |
| х мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мј |
| клиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж |
| је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— |
| екције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматра |
| ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десет |
| ућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турск |
| ml:id="SRP19080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло |
| ком није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио ака |
| сантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсм |
| итате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савј |
| ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога с |
| сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз играл |
| право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето неми |
| је у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све |
| и остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег и |
| отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи |
| ш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао |
| те много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави п |
| з које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пре |
| прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну р |
| о доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије с |
| дине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на |
| или и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, јо |
| е Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> |
| г подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да |
| ничници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам нек |
| е природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и пр |
| што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног |
| е дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снаг |
| пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мал |
| лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у |
| нк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред |
| багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима. |
| поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пј |
| чно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да буд |
| во Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српско |
| о би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке |
| вом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за он |
| овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само пов |
| повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све |
| да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога |
| ма постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у |
| јеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту н |
| , да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским |
| чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин коле |
| а животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се н |
| ојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се м |
| нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.< |
| ог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене ч |
| питују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше н |
| >Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичнико |
| о на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на ј |
| оме не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ |
| штаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива там |
| ведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одма |
| чника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не |
| ласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, |
| дузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се б |
| мо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је д |
| рану, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада заг |
| е, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се |
| ље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће |
| се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Ч |
| почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових з |
| скуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једн |
| и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Х |
| прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што |
| ма се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту неп |
| м, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног с |
| /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дош |
| рати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада |
| .{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> |
| буче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келн |
| јиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} |
| а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Оставља |
| лоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју |
| без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ |
| шећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је |
| е био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала непра |
| пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се пр |
| квиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Фр |
| ан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеган |
| неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, |
| стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерује |
| ности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- |
| дине дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p |
| видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Д |
| оносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим др |
| тећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на друго |
| као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска |
| </p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћут |
| азлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски п |
| а.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за |
| више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће су |
| браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватс |
| едате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, |
| он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћ |
| јалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног ти |
| с неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у |
| е на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу |
| а накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан ув |
| {S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чини |
| е бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, |
| и о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скамен |
| овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од как |
| синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против |
| Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли |
| ријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који |
| степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" |
| њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које ј |
| еког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на |
| p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да |
| кану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите |
| ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— |
| сти ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, |
| столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу. |
| биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турс |
| не шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и п |
| је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка |
| ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ух |
| <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко |
| јеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте ов |
| ни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сара |
| чавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Бос |
| раби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, с |
| служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људс |
| не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи пре |
| Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање |
| опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њи |
| д зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимск |
| Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, |
| ем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој ни |
| могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затв |
| дарање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви трг |
| крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на |
| S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија |
| /p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи |
| љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч д |
| аљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Б |
| данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозеф |
| итати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио |
| аже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје п |
| а у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} |
| е се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, ш |
| иња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="2 |
| о узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прек |
| а Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје |
| таје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у |
| м новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпо |
| тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу иг |
| ци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостиониц |
| љењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове зл |
| ана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, јер зас |
| пске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовим |
| савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цвет |
| а католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јест |
| рачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви |
| {S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, дониј |
| е пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну |
| м Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној но |
| дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која |
| прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кро |
| рене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> сво |
| мну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај |
| ањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вје |
| одимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападај |
| чела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустр |
| што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костић |
| тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у ми |
| > <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море о |
| а посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у В |
| говину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Кад |
| лканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослоб |
| ти а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када |
| е — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" / |
| да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког однош |
| тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрва |
| о вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај |
| ти, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хо |
| и за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудит |
| ојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p> |
| а је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.< |
| о тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш |
| е на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, |
| фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао ст |
| тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама мо |
| о амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио |
| е к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> < |
| вори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, д |
| могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу сам |
| у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју ј |
| S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој д |
| и нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за т |
| према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би |
| и заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мањ |
| , воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима ј |
| осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, п |
| нас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли бра |
| таје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ри |
| колу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан |
| е од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руко |
| мио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стал |
| би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као тере |
| а још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило н |
| вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло |
| ио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвално |
| у.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> |
| лаве, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва до |
| ешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морат |
| један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пу |
| сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њ |
| а слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће |
| аву, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, |
| а једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо ви |
| е, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега |
| о све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав нар |
| д год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би |
| удјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би бр |
| када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке м |
| ом, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјети |
| е нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку ча |
| } Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>М |
| шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица п |
| за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> поз |
| сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјет |
| овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудн |
| ођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и заб |
| дио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, с |
| уди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из о |
| ли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гле |
| д год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било п |
| S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувст |
| е непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо |
| толичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, н |
| то мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све |
| гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ип |
| Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, гос |
| ике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто н |
| — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар |
| о.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети о |
| , да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари с |
| и отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала. |
| санску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса зв |
| ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор |
| а се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвозде |
| — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Вл |
| е није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да |
| ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево с |
| у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мир |
| ња, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега |
| мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај ч |
| и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с |
| да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагањ |
| ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је |
| н на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, к |
| срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од |
| ка поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме ов |
| другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме б |
| лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу ви |
| дао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два д |
| да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни не |
| у нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је |
| S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих |
| му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак ри |
| аименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би |
| шем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је |
| и, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за |
| Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове |
| љски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас |
| кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви |
| гао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало о |
| ст и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бит |
| да је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије о |
| о прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> |
| Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— |
| аље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма |
| ку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ни |
| арити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, |
| непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шт |
| најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но о |
| а то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S |
| атвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на |
| S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n |
| подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се |
| за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драг |
| .{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјер |
| /p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалос |
| есије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у пол |
| своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала ти |
| ила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу |
| ас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, |
| и трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав љу |
| че Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једно |
| ке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изобража |
| о би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сје |
| љан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{ |
| аћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — наста |
| ву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидн |
| прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295 |
| исао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни |
| на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права |
| им би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину пр |
| да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је |
| амо сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излаг |
| ; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронаш |
| ућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјев |
| S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и |
| азите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Ј |
| х резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи п |
| биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао |
| што слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} |
| а догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко |
| и цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо уч |
| .</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо |
| мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} |
| ећ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се не |
| е дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица м |
| е: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао ист |
| у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и протест прот |
| нтне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која доб |
| када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југос |
| } Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобрава |
| и изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и |
| а признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијев |
| ну говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај госпо |
| а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов лича |
| ле против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у д |
| лугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> |
| и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би м |
| а радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа са |
| можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовањ |
| политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињ |
| одцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Д |
| ећ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <p |
| ио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешил |
| овом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има |
| вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржава |
| ћ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то |
| чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb |
| а добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног по |
| ође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, |
| к ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — |
| ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву с |
| о остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјек |
| а, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунум |
| нда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема |
| и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би бил |
| и ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријат |
| есор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако ис |
| — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разу |
| винама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску поли |
| служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се сл |
| са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>О |
| елио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} З |
| , да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег |
| о хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која |
| ти бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би |
| или, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек пок |
| чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаокол |
| S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; |
| би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с |
| неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свје |
| своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су иш |
| јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљн |
| и се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, а |
| а су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даљ |
| шити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи |
| плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај |
| устрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну |
| ећих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb |
| ла крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освој |
| За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, |
| У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турс |
| су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколик |
| ести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што |
| лом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да рас |
| шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко луп |
| и пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски |
| на, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузвани |
| C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и и |
| је долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се сми |
| које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових |
| ма.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене ка |
| кој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбин |
| да израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви у |
| ара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити ви |
| , да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но |
| сјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, м |
| ских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одра |
| — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње в |
| ачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу |
| {S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у куж |
| да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о |
| егачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им пон |
| овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и |
| оворе обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> < |
| ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један |
| ле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прост |
| Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да вид |
| узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с пи |
| ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније дола |
| и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука |
| ђаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није би |
| гих ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се сп |
| тавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакрива |
| бљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе |
| пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све с |
| е владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Ф |
| ња прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни го |
| ле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се в |
| ривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао |
| асније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло м |
| азно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није |
| ате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, кош |
| се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио с |
| гљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са вели |
| лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек |
| ика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носе |
| .</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пе |
| се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је н |
| ени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очеки |
| други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок |
| {S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Триф |
| во а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетл |
| тва, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним пла |
| адо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из зем |
| у бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати |
| а ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, |
| а виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дје |
| е на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Офици |
| књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{ |
| е Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном рије |
| е то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није ис |
| којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачк |
| ијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада отк |
| Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у ј |
| енио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога |
| платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p> |
| крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се ру |
| е.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb |
| коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити |
| код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетн |
| о у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, н |
| и говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном гла |
| тен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не боји |
| иге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај дру |
| оје су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог ме |
| да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечи |
| мо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газд |
| јема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изра |
| ајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсил |
| ло, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривље |
| а уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред |
| о други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n= |
| брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа |
| дбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говори |
| из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што |
| гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да с |
| .{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на |
| и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} |
| орину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} |
| Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној |
| е по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је |
| тлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио |
| слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Да |
| га тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по |
| ани град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у к |
| ан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздра |
| , који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Ду |
| g="DE">Orient-Rundschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предсто |
| на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође |
| ише није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући н |
| коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капак |
| вши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате |
| Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста не |
| вију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полиц |
| е дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увј |
| ховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је |
| и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да нис |
| тојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се о |
| за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао |
| она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло |
| b n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> |
| аз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава |
| ина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, |
| ри поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним ос |
| ковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун са |
| мна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада ч |
| {S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у о |
| дне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, |
| ће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касн |
| офесор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не дан |
| није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, та |
| то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега |
| очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад |
| длучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше ми |
| аћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је пре |
| рата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Кад |
| савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађе |
| неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најнов |
| даше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу со |
| буђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Ср |
| итао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, м |
| уже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p |
| бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно |
| обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку |
| школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да |
| указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више к |
| аја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју уд |
| та и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зр |
| мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мје |
| .{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га |
| ивоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и к |
| </p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу |
| евојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјет |
| ху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну |
| мље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа би |
| Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него |
| јесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељ |
| рата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од |
| {S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} |
| ца и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у ова |
| х као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно |
| осп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нар |
| ешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко п |
| а обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, с |
| то, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље уп |
| јим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <p |
| фесор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са за |
| је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душа |
| S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту н |
| гом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и оп |
| Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеле |
| зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће веч |
| јаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора з |
| вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ов |
| крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и |
| реко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са |
| ити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине о |
| и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чуч |
| ћај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљ |
| Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се ути |
| ља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај |
| ако, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав |
| те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло п |
| ола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дој |
| вин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље свој |
| вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, |
| ађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, и |
| бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког |
| се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад |
| ети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама пр |
| на Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада в |
| и у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета |
| је гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се с |
| о над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком жив |
| кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац |
| ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим |
| је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин |
| цом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се вели |
| ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окреп |
| ба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућно |
| /head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сараје |
| .</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шт |
| к нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бор |
| ријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је ж |
| шао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свр |
| она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против с |
| на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србиј |
| едничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим јез |
| својити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу гос |
| /p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљско |
| се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам |
| ећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа вла |
| колико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у је |
| јаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и с |
| е у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Д |
| праве према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је б |
| да је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов о |
| кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све |
| а са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> б |
| гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозор |
| д главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе |
| опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на про |
| неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - |
| еда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијо |
| а је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су |
| <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су в |
| окажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попу |
| ложење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и дру |
| није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у сво |
| инско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета |
| већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљин |
| ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у |
| је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих г |
| добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уре |
| b n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања |
| ких дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ов |
| ке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасп |
| ежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијес |
| ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Д |
| је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тј |
| ве говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан п |
| Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; св |
| е судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домо |
| ица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледа |
| а против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада |
| туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најез |
| ер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сад |
| ријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања про |
| оја је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпо |
| меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи |
| а од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да с |
| смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно глед |
| о ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се ни |
| раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Д |
| ућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе |
| и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори |
| м неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама не |
| сто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из |
| х, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне аф |
| ав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и уми |
| радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила |
| а родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при |
| ="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задрж |
| овор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам |
| да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не |
| ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, в |
| једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" |
| а.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је бољ |
| и, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра |
| у сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање преш |
| авали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био до |
| т година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говор |
| неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кол |
| у политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не |
| било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слуш |
| , које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Ср |
| ог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима д |
| рио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманципов |
| кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, |
| ијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се тре |
| !{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак од |
| љ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за |
| данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Ј |
| и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто |
| незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви |
| чи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} |
| .</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народ |
| весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао под |
| до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном |
| </p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере једа |
| вама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго крит |
| пре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Влад |
| примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је т |
| и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција прича |
| а, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике с |
| прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечер |
| да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске |
| p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. - |
| ма госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва |
| и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкар |
| емирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је прест |
| лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је |
| овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ри сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састан |
| услиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство ово |
| молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, |
| , која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала р |
| и, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими |
| тав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштен |
| и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала род |
| гог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је |
| када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка о |
| едне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} |
| , а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разу |
| анком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувст |
| . </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет ст |
| и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са |
| ије био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих пл |
| ада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђоки |
| а одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, не |
| више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљиви |
| pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а |
| свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један |
| хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишља |
| штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га пра |
| ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпје |
| вића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друшт |
| д видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом п |
| и, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетникови |
| рвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њ |
| сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} |
| е питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним на |
| p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и |
| рој удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније гос |
| поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стој |
| етар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш по |
| и од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти |
| опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста з |
| у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенити |
| ио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређен |
| <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска |
| било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све |
| у растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.< |
| а живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне же |
| о и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за |
| више о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> |
| ош оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан на |
| крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га |
| и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на т |
| ладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{ |
| ди скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, |
| е можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> |
| е где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} |
| .{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривој |
| им ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотије |
| се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на |
| ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна п |
| а.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало т |
| да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и |
| ли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човј |
| увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ва |
| рилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p> |
| огађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вр |
| зостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то |
| ризнам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати |
| Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и наси |
| топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу зем |
| и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног |
| — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и |
| о буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још нек |
| старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се и |
| Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом ни |
| ећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога? |
| овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни |
| нда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само |
| то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих |
| сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунит |
| га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На в |
| ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде н |
| /p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани нај |
| то српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док н |
| посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјец |
| оћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ з |
| „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под зашт |
| > <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја |
| штитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је ј |
| јеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао и |
| љу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према с |
| искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с |
| >Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још з |
| ао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим |
| по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мисли |
| ио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састат |
| >Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињск |
| рофесор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је гов |
| , наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да |
| аџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мисли |
| есор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не п |
| ију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз с |
| , но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S |
| не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује |
| вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи профес |
| нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је оп |
| је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, ка |
| ака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је п |
| га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у н |
| м не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Ам |
| о: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? |
| оју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овом |
| и прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјет |
| врвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријем |
| ?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам л |
| } Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>В |
| ска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговор |
| ом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му |
| а нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Бо |
| у надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли |
| мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна до |
| се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му не |
| ји вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{ |
| и.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поно |
| бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женс |
| и час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шеф |
| вање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у г |
| рагици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изго |
| у рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Кости |
| о на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зел |
| к, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није б |
| ајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Борив |
| p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, к |
| дским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" / |
| у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, |
| ијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када |
| г перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бу |
| ћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку |
| рцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, ко |
| ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упу |
| Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери је |
| дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским избо |
| опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — |
| нска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у |
| а је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алек |
| ио одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb |
| ступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате с |
| лије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадес |
| да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао пр |
| промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све п |
| ђакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим два |
| прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је |
| нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње биј |
| својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му би |
| а је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштр |
| мо зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба |
| ри најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбе |
| аџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала ми |
| домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да |
| о је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n=" |
| се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода |
| ично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, |
| - Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага |
| а Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, ј |
| етник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савје |
| их права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако |
| ши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, |
| оке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше с |
| афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и |
| аких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећа |
| јовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног п |
| дима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; тол |
| наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекид |
| доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио |
| може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјев |
| славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће |
| чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док с |
| и зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети |
| лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифк |
| ом не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, д |
| Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је је |
| у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифко |
| е.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, |
| једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење |
| ен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Кост |
| .</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у др |
| шан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказив |
| ћ утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар |
| изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="2 |
| ицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код |
| а друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за |
| ead>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су |
| бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стај |
| S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у послови |
| ш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Фр |
| дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би мора |
| да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, |
| и могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</ |
| им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати |
| ила досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјев |
| ше на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи |
| , ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене |
| кусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд |
| диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треб |
| S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито |
| а Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњ |
| Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувств |
| омак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече п |
| језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, |
| са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије |
| ог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се ус |
| никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је при |
| , што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да зн |
| могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с к |
| ције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцелариј |
| фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се н |
| турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе |
| ло, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Профес |
| питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану р |
| изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. велич |
| е друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, |
| за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који |
| ржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор |
| b n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам ск |
| арња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имат |
| да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из |
| ml:id="SRP19080_C3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честитка |
| о да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и |
| к.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југосло |
| адвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под во |
| ја Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> о |
| то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевш |
| лиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање |
| .{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; к |
| вијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свиј |
| а нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је |
| са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме |
| е научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Ал |
| во питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај |
| им и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила |
| мањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој |
| омјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо |
| ти.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи сно |
| ао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање ис |
| гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један |
| и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мр |
| стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи доз |
| из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак |
| Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p |
| дног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати н |
| ате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, |
| е, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца |
| ог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску |
| ији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И м |
| настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опе |
| ава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, и |
| цују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А шт |
| рског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да |
| оворило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа |
| бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изази |
| ног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- ни |
| — Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погази |
| амо пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјет |
| ло, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за |
| >— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— |
| ојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите. |
| а и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам с |
| домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност на |
| да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То н |
| е да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би мо |
| да на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се п |
| жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички неп |
| на.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, иг |
| ља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пун |
| анас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} |
| ише не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудил |
| а и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Бор |
| и нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда |
| управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони |
| и Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву |
| радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искрени |
| в утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк |
| е сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} |
| ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријеш |
| полит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лиц |
| вог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши |
| господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби |
| е тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог |
| ја и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Не |
| су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од го |
| о нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ п |
| сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{ |
| не.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копр |
| и, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбениц |
| афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, |
| четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и жу |
| Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више |
| ок је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај |
| осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово |
| тити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године св |
| пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора |
| аље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Ост |
| ао утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 т |
| мом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје нов |
| Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гоми |
| а о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се |
| 32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског н |
| и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски |
| л је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека |
| у.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Мож |
| у позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и же |
| е ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне во |
| вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, кој |
| — Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Ау |
| дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких |
| бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баб |
| иве у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Бор |
| је године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријск |
| х мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметн |
| што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам страна |
| ек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о м |
| бре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упуш |
| олега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазн |
| ах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су |
| осподине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— |
| који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а бо |
| ас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блис |
| уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот |
| ead>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала мем |
| тност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све јед |
| .{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и са |
| и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевље |
| ко отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао о |
| а се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, ва |
| јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а њ |
| а им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године |
| да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини |
| те, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадго |
| рије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља рас |
| а да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави проф |
| ме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-о |
| окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити. |
| е још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје н |
| ој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шт |
| се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спрема |
| о што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану |
| омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку |
| а буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напр |
| ћ кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се д |
| ржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај |
| а дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачк |
| убазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хот |
| пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио д |
| <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хт |
| читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> |
| .{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са |
| се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
| лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши |
| кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече |
| из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као |
| ас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више мо |
| , и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За |
| један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па ча |
| је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које м |
| ађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким шва |
| зао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се мо |
| именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овом |
| потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> |
| под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи. |
| крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славит |
| љава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, д |
| знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Пр |
| јешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње др |
| ву — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо и |
| о ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенц |
| ље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде |
| е, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништ |
| ху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакр |
| ћа, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> < |
| очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати |
| ацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S |
| Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,< |
| чи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији |
| ледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами с |
| азило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о |
| >Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну си |
| ебо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем |
| опрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску ск |
| досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај н |
| одине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} |
| гледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Бори |
| арода. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицин |
| бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина п |
| е неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу |
| пље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бир |
| воји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сето |
| шили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је |
| може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустр |
| ви пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побјед |
| почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем ник |
| рећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење |
| ="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у |
| висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" |
| — Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмиј |
| ? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Бор |
| оклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте ов |
| то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p> |
| а и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да к |
| од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало та |
| и Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, забор |
| и дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био |
| е Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p |
| лаву остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад доб |
| уда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали |
| ме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је би |
| е и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си м |
| <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живот |
| очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точков |
| звјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га |
| Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и |
| е — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да по |
| ри официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама |
| е за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађе |
| јци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, |
| велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сјед |
| /p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме дес |
| ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате им |
| видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} |
| осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а |
| а, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћ |
| леиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да п |
| тава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом д |
| еби.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер |
| ју чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добр |
| ти у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, ши |
| леном бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана |
| ље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Цркв |
| p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ев |
| бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је |
| је плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних тала |
| срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је |
| ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то з |
| го прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је |
| рпство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране уп |
| ене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млад |
| евић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{ |
| јево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајев |
| цише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и т |
| рнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могл |
| се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред друго |
| му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу |
| а част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом и |
| ло доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Бор |
| нк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових |
| тојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа |
| дањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој |
| ло.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>При |
| обар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, |
| адом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван п |
| , но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред |
| квено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим с |
| два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите |
| и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља |
| нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што |
| одило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим |
| ицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте пре |
| слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разло |
| {S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Срб |
| роз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интел |
| савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар |
| ити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Бори |
| мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти |
| е разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском |
| овице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада г |
| ио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то пл |
| рајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар |
| , нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при о |
| е; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом |
| а, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафа |
| упне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама. |
| ве чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згриј |
| /p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све |
| ко је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргод |
| ављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како |
| гу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фал |
| — Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, |
| <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p |
| а Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мал |
| та ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>С |
| ка звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са |
| у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то о |
| из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак ж |
| ни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно д |
| себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо н |
| д српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нис |
| диферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душа |
| о година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет доб |
| > <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, в |
| е љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше |
| е госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и |
| е праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те |
| о се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко прету |
| акуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај т |
| е Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са |
| још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га |
| то је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S |
| же боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра да |
| да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то |
| цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, кра |
| зи гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у с |
| старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није |
| род је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је да |
| ка.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, |
| ло оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средин |
| стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n |
| и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се |
| ене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Б |
| града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвозд |
| нских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозор |
| лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка но |
| p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премаза |
| у улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; т |
| вца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије |
| како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као |
| ијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у велик |
| а углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, кој |
| дној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погл |
| град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа |
| ату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегав |
| човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му с |
| зостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увје |
| да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаж |
| прави мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важнос |
| евом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се ла |
| на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> |
| а; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег |
| истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу |
| се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру |
| роговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице |
| и ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон с |
| у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама |
| и, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као |
| пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај слу |
| на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жан |
| мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неко |
| едо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно п |
| и синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све неп |
| > <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо изд |
| банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, |
| пио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта гов |
| е иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и |
| ом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном |
| е, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи |
| } Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова нак |
| ља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и вид |
| час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дн |
| е су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме |
| ду из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; |
| ар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи. |
| ћерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за у |
| тефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело |
| немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} |
| о као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини |
| ону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уз |
| } Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши |
| о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа |
| p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у с |
| ори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних д |
| ри: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истини |
| пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је обо |
| д мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплен |
| е само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када оста |
| Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „ве |
| сврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? |
| који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <div ty |
| е у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очај |
| то да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Х |
| у.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ пит |
| рављају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када |
| S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и ду |
| атима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје |
| ијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто |
| гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела |
| ути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није у |
| је кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао |
| е све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом с |
| опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као |
| ано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када м |
| <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљуј |
| казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихват |
| јлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам б |
| на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сиј |
| ају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа |
| крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митров |
| устријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и |
| као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк |
| огледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да ј |
| b n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њема |
| непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> < |
| је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче |
| еко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је с |
| о мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај |
| ругачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му |
| уго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својств |
| ије видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чуди |
| и Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни у |
| зиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслимански |
| ост.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког бли |
| ете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима |
| да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он |
| та је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у с |
| одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду |
| вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <p |
| изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која |
| из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко пре |
| у у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека п |
| ана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић |
| и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, |
| унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драги |
| сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање г |
| шању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њем |
| би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запит |
| ор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријем |
| нет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То |
| народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S |
| им, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да |
| а ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад |
| имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши за |
| , сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна прав |
| пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су |
| зована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и |
| права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када |
| образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину |
| осити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркв |
| есу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из |
| чети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су от |
| о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— |
| а не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани |
| препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њ |
| емље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код ње |
| p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Бо |
| киваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене р |
| чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када па |
| угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S |
| младина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и |
| е, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} |
| астанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су би |
| куством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле чит |
| м од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели исти |
| врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <p |
| а, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио о |
| евањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних |
| збожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале |
| а, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао |
| {S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да с |
| и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </di |
| о да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са |
| нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако и |
| шена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа |
| о одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног д |
| ћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћем |
| оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривој |
| и и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који |
| ска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиш |
| део све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић |
| о крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто ш |
| свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово |
| ово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здр |
| хови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је би |
| осанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да нап |
| сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу ме |
| н израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се |
| рати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на ова |
| јетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет |
| правом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да ј |
| аз, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} |
| власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и |
| када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} |
| говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу |
| ам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p |
| он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим |
| опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа |
| ови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и в |
| .</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душа |
| дина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и |
| , ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стањ |
| у или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно |
| у, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи |
| и добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе |
| док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она п |
| у сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјерова |
| твор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S |
| естрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвара |
| бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна |
| пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што о |
| ањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званич |
| Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире |
| о са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико |
| вију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђа |
| тране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника |
| S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дје |
| дравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p |
| о дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S |
| ме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу |
| Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са сел |
| књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — п |
| знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{ |
| !</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак. |
| е вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поч |
| када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам |
| тини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се ука |
| Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љут |
| — Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Борив |
| Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — из |
| еле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" / |
| прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим |
| изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно |
| ом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што |
| ћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади д |
| све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са сл |
| ="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</ |
| уту у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Бог |
| ају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А |
| ођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> < |
| је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омлад |
| сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили |
| о што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противно |
| p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече и |
| атедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свј |
| послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижућ |
| о ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извје |
| е био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са рије |
| ао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, |
| е чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјел |
| , успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да ј |
| опаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, н |
| абу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, н |
| ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије |
| болео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кош |
| ње његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за |
| о тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, |
| p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Ср |
| ухом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне п |
| могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и з |
| давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народ |
| никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да |
| >— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</ |
| и обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с нег |
| аћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али |
| , и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјери |
| рандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име |
| Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође. |
| овори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши неприја |
| ве окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо ф |
| и једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче |
| није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелоку |
| сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје |
| е.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но мор |
| се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва позна |
| бу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјен |
| p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где ис |
| лне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста д |
| на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима |
| сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и стар |
| зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и распол |
| без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у |
| <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се ко |
| ених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се |
| он ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико уг |
| томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омлади |
| ијечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још |
| ху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздра |
| у сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточић |
| чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом пр |
| кања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпе |
| ченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, |
| то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> |
| зо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алек |
| м <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мис |
| ама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје |
| е пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву л |
| — Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> < |
| <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали. |
| с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви |
| књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала гл |
| Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко о |
| тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама |
| звините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од |
| ло сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу ум |
| о је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли |
| ив закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник дад |
| дина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када |
| — Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити |
| леге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главо |
| pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с но |
| p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на је |
| е Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— |
| тине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, |
| вој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је ка |
| сти на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћ |
| а исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чвр |
| ивоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. |
| х? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом |
| на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрват |
| ао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју |
| говарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у |
| Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је |
| p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само п |
| ивоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обрис |
| и обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта |
| жа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! |
| отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа го |
| S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слуша |
| <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде |
| — Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S |
| ељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је п |
| .</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} П |
| Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједи |
| Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— |
| е, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када |
| ка иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о |
| м има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сеља |
| тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У ос |
| ерцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње |
| аба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шт |
| и, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Ме |
| Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се у |
| предовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами |
| тојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онак |
| о казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој нез |
| у оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем |
| је, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та |
| ше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху |
| а челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једноми |
| уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један д |
| е у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{ |
| > <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици |
| дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без ика |
| тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и д |
| аиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересова |
| овању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, в |
| шавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти |
| ио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> |
| о мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и |
| рави и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин с |
| родне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје |
| је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене к |
| епоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, к |
| се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изн |
| ело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост. |
| е у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му |
| нако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Фра |
| име и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} |
| ће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели неп |
| те, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш |
| швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински |
| b n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо |
| изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало |
| а тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је |
| е.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p |
| оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’ |
| нда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био |
| би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госп |
| да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио. |
| :id="SRP19080_C30"> <head>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном зат |
| е, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но |
| же на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске |
| , он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његов |
| о тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџ |
| к гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело |
| у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвор |
| ајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица т |
| езане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно |
| устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да чест |
| меље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио |
| Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и до |
| ођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико траж |
| а није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, |
| но слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног рас |
| живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, ш |
| е од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне |
| вљајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао |
| е шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са |
| к сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изв |
| за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и |
| а један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјева |
| омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> < |
| руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер т |
| ама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљу |
| и народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије они |
| крено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватско |
| шта више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле н |
| снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим |
| и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у |
| {S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, |
| и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је у |
| они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када |
| уј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је |
| вао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То ов |
| а — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — из |
| јерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бија |
| — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић про |
| ише, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ |
| неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће |
| о да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, |
| по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половиц |
| зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на |
| ћ, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто заст |
| напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излага |
| у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег |
| љи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном риј |
| 9" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер |
| ивој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекин |
| > Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још |
| њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се от |
| сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> о |
| , баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш в |
| евитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учеств |
| слушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само и |
| им поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одм |
| p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> |
| дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској вл |
| бразе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице до |
| е разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{ |
| <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба ује |
| двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин сав |
| <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде и |
| о криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мисли |
| радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? н |
| и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаш |
| будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је тргова |
| сором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критику |
| сматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу |
| о готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога по |
| ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све п |
| вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову |
| ећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди |
| је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Ду |
| се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање |
| оспода из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А им |
| ча.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати |
| спођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ћ |
| ним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој прет |
| е позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо к |
| ик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и ут |
| "227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Б |
| да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе |
| да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи |
| била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања срет |
| аш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Бори |
| озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а |
| уташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брат |
| и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих |
| поразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви м |
| ељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је тра |
| љи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био ј |
| нас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и |
| ао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме |
| је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер пр |
| тајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледа |
| овил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хвата |
| д донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста ова |
| ди.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га |
| <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се |
| туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих |
| у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу |
| отријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и |
| је вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да с |
| како пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо |
| није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препати |
| аповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког оч |
| бијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — |
| политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Ова |
| о се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна поља |
| више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапр |
| учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишл |
| погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</ |
| > <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друг |
| дри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у он |
| ла уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с |
| <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих |
| о једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До д |
| ивој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине |
| >Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Т |
| врсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човј |
| ахала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никак |
| ије о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га го |
| ан од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић |
| ади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се |
| за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за |
| јала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слоб |
| иве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схват |
| > <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића |
| одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л т |
| има, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита ба |
| а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију наче |
| се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омл |
| оносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која |
| господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам каза |
| је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се |
| а, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтј |
| су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је п |
| заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за |
| д брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетит |
| ледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често зајед |
| она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети не |
| долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала други |
| , док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих |
| , но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — |
| е, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се в |
| и. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више |
| нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде го |
| н и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од |
| еби и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево |
| њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па |
| </p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S |
| имана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију |
| , што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то и |
| /p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се п |
| вљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи |
| риступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад |
| окојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говор |
| а, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети |
| обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна |
| ца оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није |
| ицу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не ту |
| де, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи б |
| и, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све |
| која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за ч |
| живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека |
| ло овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — |
| и.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, је |
| мо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије пост |
| тав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на агра |
| ем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са |
| } Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе су |
| товао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово |
| ећ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силниц |
| , ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узо |
| ријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p |
| себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта |
| за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустриј |
| , а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, |
| а је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а т |
| Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучни |
| елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S |
| Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачк |
| човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то ба |
| је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њ |
| званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и поч |
| оста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један куп |
| алом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, ка |
| </p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.< |
| ство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 П |
| идео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом |
| ладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су проте |
| <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — пр |
| ва касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се с |
| кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор |
| рати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> < |
| световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка тит |
| е опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, |
| вити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове |
| викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> < |
| рвих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, кој |
| највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо на |
| јанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-К |
| околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <p |
| оручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p |
| се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — п |
| ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одвр |
| ину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас по |
| босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, |
| а.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен |
| каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето в |
| p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну ко |
| Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немач |
| ац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо нау |
| ну заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S |
| .{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода т |
| тару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопоро |
| РНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</ |
| ара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвени |
| тране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса |
| куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, |
| ријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све |
| данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је ова |
| оспођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са |
| или миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећн |
| вом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-К |
| ме значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда у |
| свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед |
| ње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је |
| ојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што т |
| нижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на |
| м жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</ |
| овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима |
| пором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када |
| авославних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми п |
| {S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као ш |
| језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, |
| {S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p |
| обили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени госп |
| вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем |
| ина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био м |
| S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са |
| е и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у ко |
| и од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана п |
| ша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије |
| а морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, |
| посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред |
| м свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали гл |
| за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ћ |
| у јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслиманск |
| т стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог |
| најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читав |
| до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта з |
| ник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не |
| дат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, д |
| ародних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средст |
| упак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb |
| ни.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— |
| почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеш |
| у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који |
| саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу да |
| се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да |
| на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти |
| слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне |
| оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само |
| ним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи прав |
| ајважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних пред |
| , пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у вла |
| о ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Х |
| /p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хиче |
| ма јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи гово |
| </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} |
| е истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p |
| довољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрен |
| о залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Бориво |
| е она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, гос |
| чините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је нека |
| туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и с |
| ка и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго |
| облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом с |
| еним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према н |
| разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> < |
| ести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и |
| ијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћ |
| ер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородц |
| мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним |
| та.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми |
| а тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозици |
| није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{ |
| овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Т |
| обностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно поди |
| — Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетн |
| >26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада д |
| иљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљс |
| створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели |
| Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из т |
| вног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно |
| алканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости |
| јте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Б |
| урско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бија |
| Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен |
| , постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су о |
| ни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да |
| а захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером н |
| и пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, с |
| е и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да н |
| е — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне |
| угле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, нате |
| , натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даљ |
| мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јаб |
| е посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p> |
| А БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМ |
| ећ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изр |
| ори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграби |
| олазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био с |
| арати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе |
| ју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене |
| ушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан на |
| ј — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господ |
| ни Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужи |
| опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" |
| S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се борим |
| одине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Фран |
| ст.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као |
| То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је рево |
| непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног пр |
| свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и т |
| ечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник |
| ти и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе |
| од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте |
| , онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га га |
| а ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Три |
| ећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потраја |
| рношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на с |
| пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик т |
| њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га |
| Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <di |
| имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са |
| овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћу |
| нас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Дана |
| осада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко прок |
| и млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве с |
| да Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху |
| дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај |
| ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено |
| ртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је |
| лно узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје |
| ри товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће б |
| губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове |
| вдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку |
| о род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти стариј |
| већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је |
| сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуља |
| радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братов |
| казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним |
| да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, |
| знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него |
| ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у ч |
| свјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име ш |
| вије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пи |
| у један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и |
| дати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Н |
| е како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да ов |
| дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да оста |
| , ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Ве |
| аљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки вел |
| опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Д |
| пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p |
| едно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у |
| Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам |
| Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рук |
| добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Сам |
| p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и |
| из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, |
| е тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> з |
| ара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{ |
| ао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он |
| е изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.< |
| нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по |
| ио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе |
| тановао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке бос |
| венске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда |
| ски народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио |
| арњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и ба |
| српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с ост |
| ате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме |
| у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док |
| вога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, ос |
| јближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она г |
| Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тр |
| ријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у наш |
| на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега пока |
| читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се |
| ивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <p |
| е добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта |
| штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд с |
| им народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје прија |
| ру, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше н |
| а нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гран |
| нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Сте |
| о издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћ |
| b n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу пр |
| осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране |
| ткупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска сел |
| м је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо д |
| рузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну п |
| сне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепот |
| већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних евр |
| ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у |
| село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен |
| које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше до |
| брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, к |
| ли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим зем |
| Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и |
| ква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошл |
| чући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљ |
| ео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са м |
| <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шума |
| дне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито п |
| е читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, |
| у, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, |
| ца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, |
| изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и |
| виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! је |
| о овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребива |
| њаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, |
| ане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — З |
| .{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе |
| о, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од |
| .{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> < |
| дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требе |
| да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никакв |
| обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које |
| куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указ |
| ало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у |
| рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као |
| намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и |
| е лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само к |
| </p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, зах |
| м зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други пр |
| буса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови |
| ам као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, д |
| мен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред |
| а не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и са |
| љезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и супти |
| на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио г |
| агутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутни |
| ем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића |
| е тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са д |
| иде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба |
| ете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуг |
| познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је |
| ег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи сво |
| ју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div |
| од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у |
| ед вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кљ |
| до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема н |
| ледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на прот |
| у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га јед |
| поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у |
| Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа |
| стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба ди |
| ан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степе |
| Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="1 |
| их из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дв |
| то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби ни |
| те боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је в |
| се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћ |
| о да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.< |
| ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љуба |
| обра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обе |
| иле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог < |
| е управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разре |
| нувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвен |
| гле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађај |
| јањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин |
| де Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, там |
| ладом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на св |
| у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђо |
| “ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помис |
| и се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мис |
| не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не |
| вића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, |
| се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се крену |
| запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су |
| ик Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и при |
| ржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три |
| исто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Исти |
| „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, |
| нити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За |
| о треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта |
| сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сип |
| вонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да с |
| забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у о |
| ени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се |
| м крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш ра |
| а улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по |
| лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</ |
| > <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао пр |
| /p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до |
| ицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док пр |
| се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва |
| лога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, |
| но.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и |
| владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то |
| чене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи |
| > <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну ово |
| залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет. |
| S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, кој |
| ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летје |
| јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да по |
| ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још б |
| . — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек |
| већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе |
| глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му при |
| "124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> |
| кне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну в |
| овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас б |
| е одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с т |
| -Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његов |
| рекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним глас |
| лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва пу |
| а лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо |
| коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице |
| ј мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се по |
| а за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећ |
| — Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто так |
| ући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи до |
| задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли в |
| ом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до |
| а у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуг |
| ом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужно |
| знијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра |
| </p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} |
| е надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све |
| истенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћиц |
| S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однегова |
| вим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над ов |
| у љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, |
| о, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још пр |
| боким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" |
| је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спо |
| дом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да се |
| оди баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при пола |
| у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица |
| томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мисли |
| p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из |
| ику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, |
| ачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Ј |
| рби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић |
| лити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче |
| идљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут доша |
| , а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се |
| шљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје |
| {S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једно |
| тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} |
| е помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све п |
| Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је |
| уначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је в |
| свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог д |
| , буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом |
| бевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завал |
| се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха ка |
| говор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" |
| ас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвени |
| висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод |
| н Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах |
| к не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прост |
| нуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлад |
| <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, |
| оворио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој п |
| е народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљ |
| к знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад |
| вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.< |
| ваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје |
| раг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и |
| послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу к |
| ост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно од |
| укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и пар |
| у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то |
| ркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Пос |
| м и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом располож |
| губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа |
| је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма чо |
| брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се м |
| рајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до |
| 62" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у |
| ве више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— |
| ћи прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распусти |
| шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скуп |
| у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих ун |
| ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици |
| сти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу ам |
| утне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, |
| ењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, |
| у се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није |
| остаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Ш |
| се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дат |
| : шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење С |
| људне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамн |
| њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим |
| још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, п |
| и.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} |
| ослу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги |
| {S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све јед |
| а Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} |
| надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их |
| шој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само неприја |
| њу бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није |
| вори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдј |
| аљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у |
| а, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...< |
| > <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти |
| талом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одго |
| оз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео |
| а у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе тр |
| жа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковић |
| колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај ко |
| а пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Триф |
| нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за |
| , пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хт |
| , да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз |
| могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се в |
| мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и д |
| исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица |
| већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд с |
| инуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом |
| ан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и |
| илом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морат |
| и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> |
| збуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је св |
| <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравиц |
| да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народ |
| ћ живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и с |
| а <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми |
| начајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека нано |
| р — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од т |
| Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада насту |
| апокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како |
| лати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, к |
| о на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас пре |
| као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право |
| без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврст |
| рагице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно и |
| си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још ш |
| промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, ша |
| у, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо |
| ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељств |
| некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S |
| Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дуб |
| жи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, |
| е се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и б |
| угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, |
| им редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових зема |
| јици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше |
| у; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења |
| да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других роди |
| о што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према буд |
| вовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образов |
| ту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је |
| он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ни |
| и ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за на |
| ећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута у |
| брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан к |
| добрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејм |
| ења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје |
| шљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског уч |
| е ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држ |
| да некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријућ |
| овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили ис |
| изу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њен |
| бе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да |
| адовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никак |
| ола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а о |
| но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смиј |
| дска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n=" |
| пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве |
| амо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији |
| деси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у |
| и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи п |
| ивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово јо |
| ас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше вла |
| а што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар |
| омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стеви |
| тио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи |
| Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до д |
| али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјес |
| хово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и |
| стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погл |
| оривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше нов |
| бе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све из |
| м ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у |
| у, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру |
| S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је з |
| е ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дош |
| ријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако |
| тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо мо |
| и ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права пре |
| дведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босн |
| себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису на |
| </p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар |
| омогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи тргов |
| врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици |
| ено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рек |
| > <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућн |
| се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p |
| поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадеж |
| не шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захвали |
| чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је ув |
| снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз ба |
| а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то пр |
| лавну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада |
| се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућиц |
| ене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даров |
| и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S |
| о доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у |
| брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно диј |
| о и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, ко |
| је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије вели |
| рији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни |
| кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те к |
| настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав нач |
| у у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвени |
| и топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он |
| допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестит |
| алио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова |
| окушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго |
| канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хап |
| твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оц |
| ном тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби |
| а пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цест |
| </p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет б |
| требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачн |
| из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газд |
| може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама |
| а, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ла |
| ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То ј |
| о омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да |
| n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и |
| о, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој с |
| ивој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се зат |
| .{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби сво |
| пуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> тера |
| ављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се сто |
| Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на |
| јекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни д |
| сила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се |
| читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, |
| вој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У прв |
| у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато |
| Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбино |
| и није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S |
| </p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 |
| м је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби |
| један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом |
| /p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа ва |
| .</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не |
| е чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се |
| улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу пр |
| да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај проз |
| прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски |
| фесором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом |
| едино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употре |
| ваној српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и |
| лада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи п |
| ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га |
| него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, д |
| ањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостар |
| ке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</ |
| тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш м |
| Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S |
| поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — |
| шњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске у |
| у, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грл |
| таје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име кр |
| тник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Д |
| И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште |
| а и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог ни |
| и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак д |
| а мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачек |
| и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и пр |
| , да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у |
| људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, |
| ош више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у дв |
| е ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, п |
| , а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово |
| оривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јо |
| и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас ј |
| у аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личн |
| оверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> < |
| лико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемири |
| меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" |
| је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за |
| згледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} |
| зда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде |
| сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледа |
| кових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља с |
| познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена |
| ога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и ј |
| ављају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјер |
| мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, |
| де.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама |
| , кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господи |
| еврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} |
| "115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, н |
| брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Констант |
| е бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара н |
| чацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред |
| ио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, тр |
| баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова |
| езаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско пита |
| крено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнич |
| удо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је з |
| покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се не |
| у нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на свако |
| рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим теж |
| сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Ха |
| остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да с |
| оја не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, |
| асма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше че |
| ећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капе |
| ало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требеви |
| аљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пун |
| Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођ |
| S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{ |
| шку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није |
| још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није ум |
| а.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па ј |
| а за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Х |
| смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже н |
| е онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</ |
| де све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> |
| ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати аг |
| укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да |
| да <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа |
| зме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши |
| рати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступи |
| товао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресај |
| , охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, |
| ена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Б |
| јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо по |
| ривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгиц |
| ријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Бори |
| бом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела |
| дине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој |
| ма, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нис |
| Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић |
| о сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљс |
| м задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га |
| оворио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног д |
| на осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у |
| од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p |
| зно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку |
| антазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше |
| у.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> |
| воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, кад |
| иваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, |
| — Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк |
| оћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јар |
| ћ врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанск |
| ужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам |
| .</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај с |
| .{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно |
| јек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоће |
| ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем простру |
| начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао |
| у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори |
| т ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и п |
| едној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Прип |
| ве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић ј |
| о добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да |
| Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позици |
| ањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а |
| ше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, |
| е поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, |
| а сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савј |
| Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименован |
| а Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте изво |
| ји сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према |
| што причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — |
| че хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетн |
| друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих посл |
| его под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{ |
| ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио |
| е.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се |
| љске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способно |
| оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, с |
| домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</ |
| {S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које б |
| <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Прему |
| уке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И зема |
| топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад н |
| астави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју т |
| ко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако б |
| це му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да з |
| Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, па |
| она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p |
| p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дош |
| ољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће |
| неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} |
| ему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су |
| земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш |
| и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> |
| не колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љу |
| савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="2 |
| земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас иза |
| ну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — |
| е.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Припов |
| азгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она |
| поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Ду |
| је би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо |
| тку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичар |
| о и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетал |
| ам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио |
| по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прад |
| срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојит |
| млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Н |
| вори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— |
| и Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природн |
| se Sprache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одје |
| не, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говори |
| ћи <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја ви |
| >— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, к |
| раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и М |
| .{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане |
| бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дје |
| апи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда па |
| сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што |
| аза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф |
| српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у |
| абава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} |
| Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли прола |
| ашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем н |
| у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је |
| о господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам |
| за.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже |
| ш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песн |
| ћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наст |
| остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> < |
| ком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва |
| и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дођ |
| шта друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно ч |
| д господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са |
| иментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да |
| во са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу та |
| ионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова коло |
| и-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислит |
| ка; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст покл |
| и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако |
| ривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџ |
| Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједок |
| ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су искреније, отворен |
| очети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци до |
| као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је б |
| личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је т |
| .</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредн |
| е у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети |
| ршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина бо |
| ва цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних киш |
| улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када |
| {S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на |
| јећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и тр |
| Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и у |
| устише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се |
| или странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званич |
| ке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, |
| се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеко |
| као, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска о |
| ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непреста |
| а нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој |
| путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападн |
| је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, |
| /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају |
| с ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за |
| мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у ов |
| подине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним глас |
| ан онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо једа |
| атио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било к |
| - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна кат |
| и нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другач |
| е ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав у |
| иле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је пр |
| плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S |
| етир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Фр |
| њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се |
| премио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим |
| ра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професо |
| а господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрну |
| и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи |
| — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново |
| у ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане корист |
| слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p |
| дар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Бо |
| то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо пр |
| изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> |
| као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујем |
| ам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управ |
| сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједни |
| а.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спаст |
| } Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето |
| се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од |
| сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} В |
| пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако |
| све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но |
| важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписа |
| ено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим |
| емаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то |
| р Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним н |
| вирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли о |
| идео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о |
| — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изнен |
| ако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Прем |
| вале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и сл |
| ила потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да |
| вот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</ |
| удите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити пре |
| <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</ |
| арате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријеши |
| <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које |
| у имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не б |
| же од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — гово |
| /p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од |
| n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се б |
| ке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрват |
| ивоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви |
| м диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па |
| ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена |
| ви.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нар |
| рцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све н |
| а не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником н |
| n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табо |
| љавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја |
| јевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече |
| дило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије |
| астиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но |
| еста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше |
| p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић ј |
| обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни |
| , да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни право |
| имназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом п |
| ве дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p |
| раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, св |
| емље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с ко |
| их осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује к |
| је говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим град |
| њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога чит |
| се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотл |
| ма, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада |
| — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела |
| као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари на |
| ца.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у пол |
| не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није |
| ечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— |
| S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим |
| аде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао св |
| нет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било |
| утку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и дос |
| пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> |
| бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l |
| , глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске влад |
| рно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и нау |
| ита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, им |
| говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да на |
| лику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у о |
| Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, д |
| шта не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана сло |
| иташе господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p |
| есно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љ |
| > <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којо |
| е бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати |
| те?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек |
| орили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— |
| бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то |
| рват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када |
| ла, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, |
| ња.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тв |
| па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мој |
| /p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у ов |
| да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом |
| продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа ки |
| онстантин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе |
| раги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Влад |
| да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p |
| , а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се |
| има и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и так |
| оме баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, т |
| да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S |
| > <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије о |
| гло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он не |
| по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошље |
| и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлос |
| } Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и про |
| рити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што |
| је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер |
| учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао једа |
| а запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Са |
| твима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} |
| је годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је |
| ам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну |
| цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни пот |
| цијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио |
| на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, чес |
| човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Фран |
| — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да ва |
| ас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане |
| на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — ре |
| ма.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заог |
| а схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је |
| ута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мир |
| ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну |
| > <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина с |
| ставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљ |
| могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао то |
| тањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су |
| воје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чвр |
| поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и р |
| идјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он |
| говор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло на |
| ослије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше |
| остић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{ |
| ом државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу |
| одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од д |
| унце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сеља |
| и не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још |
| пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено ист |
| е с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље у |
| а и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведе |
| е а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао |
| раху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ри |
| “, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим н |
| Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеи |
| ше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрх |
| ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охр |
| онија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису и |
| вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у |
| на, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрх |
| јури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном |
| ковао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине |
| лини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, д |
| нком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је |
| орати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет ка |
| а и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране с |
| младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо гр |
| о сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином |
| и, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p |
| ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећ |
| нков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама. |
| а Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> |
| крајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрв |
| , са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле п |
| ју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та н |
| човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је он |
| лас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди |
| главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све |
| } Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни оду |
| се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговор |
| све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупко |
| то учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украш |
| ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лук |
| одном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуг |
| тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се |
| > <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином |
| другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и |
| о Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика |
| по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје б |
| } Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвозд |
| је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води |
| Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о |
| рајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала |
| бично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед |
| и.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <p |
| пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијо |
| колико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашч |
| мвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо сва |
| вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; |
| највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и |
| право долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати заш |
| ке односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватск |
| њег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, |
| овјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, ка |
| >— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви |
| читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На ч |
| смо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видје |
| осједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до |
| pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође |
| о пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, |
| иштву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао виш |
| аршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево |
| али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњав |
| савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој |
| ити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије |
| говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брж |
| једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала не |
| а.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{ |
| увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи ок |
| , лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је |
| у ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна |
| гације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко м |
| да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да бу |
| присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им о |
| и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање |
| њу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p> |
| кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То м |
| ренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, биј |
| у, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљ |
| — Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, |
| неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа бо |
| авом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање |
| помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада к |
| руштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са св |
| p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кр |
| рилици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје дома |
| Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зл |
| , што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, |
| ам.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке |
| оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се ска |
| су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посј |
| све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали |
| ког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} |
| а духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и |
| би што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гос |
| старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце |
| им као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим при |
| дини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са |
| Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им |
| савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари вел |
| А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бри |
| јетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивање |
| има борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, |
| у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свије |
| темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натра |
| /p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се |
| ом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочит |
| година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p |
| Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочека |
| о гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави во |
| запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, |
| ама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p> |
| се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а н |
| под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} А |
| — Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали |
| свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос |
| а на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао |
| и објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допуто |
| зоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања |
| Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједни |
| сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све |
| у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је |
| ну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих |
| њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и та |
| наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око. |
| ољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с |
| нији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као |
| ровидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киш |
| ну.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху |
| и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} П |
| , то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{ |
| јетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} |
| ме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савје |
| това у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге |
| ечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак |
| а у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Бориво |
| уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанк |
| вијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изост |
| веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављ |
| и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драги |
| 0" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше |
| славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенер |
| право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је ја |
| и владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари |
| ладицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баб |
| д нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се сас |
| ти управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава но |
| и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне сл |
| <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у к |
| је се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотиц |
| посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријате |
| аше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове |
| хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједел |
| ху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одв |
| сељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке м |
| чи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n |
| раво има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља |
| а се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не ид |
| једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз о |
| дених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре про |
| ост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио ч |
| де бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута ук |
| вље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано. |
| пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не |
| ко забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви о |
| зак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо рас |
| аршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жен |
| 080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, кад |
| лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и брат |
| ца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, |
| Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и сву |
| а с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ћ |
| гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S |
| ијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на |
| вебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас |
| је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф пол |
| мња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама |
| и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке |
| је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак |
| азе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и с |
| у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на друг |
| на потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва приб |
| у између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватск |
| до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Бориво |
| ије ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, |
| а учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању |
| расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава м |
| ца потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та ом |
| ови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље |
| рајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Бил |
| овори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> |
| о амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били сл |
| о професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људм |
| м бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је г |
| силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту с |
| а није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S |
| ије смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту |
| ије ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} |
| е важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, |
| е, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо прест |
| Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онак |
| рофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском град |
| дина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче |
| омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога п |
| се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај |
| не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још |
| затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> |
| своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb |
| само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У |
| тилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, |
| а се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били |
| ом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећут |
| а нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњ |
| ом званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла сам |
| Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омлад |
| уће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу риј |
| > <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима |
| — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Н |
| ољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му |
| о све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају сво |
| преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори? |
| е даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p |
| ештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} |
| ајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, |
| још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте на |
| и Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, ј |
| а, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.< |
| иштво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује прот |
| pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш |
| фковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му преле |
| p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — о |
| ут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим услово |
| ијечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко с |
| авана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода |
| ше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло |
| аба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут вид |
| Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у |
| ња, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с |
| <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва ш |
| ада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор. |
| лу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно пром |
| мргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју |
| бразована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војни |
| ка Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу |
| руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичн |
| ст Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљи |
| отчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити |
| ство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час у |
| пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у т |
| че, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, |
| одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни н |
| рке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе |
| во.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта знач |
| аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти |
| оји му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио |
| Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарај |
| м“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Н |
| остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S |
| мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа про |
| ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министар |
| > <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај |
| Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један п |
| бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се |
| е пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којо |
| да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на А |
| к — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich habe kein Interesse fü |
| но — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато |
| мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према т |
| муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, д |
| нце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S |
| постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је |
| овила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогони |
| кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер |
| о сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије |
| одимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће |
| управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у н |
| ном ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више |
| е, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, |
| изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом пра |
| им.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичн |
| главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан |
| у данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, д |
| лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, |
| елити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад |
| рац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на че |
| слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још мо |
| сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам глав |
| ју у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, |
| Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је ба |
| леко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерњ |
| унати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — |
| ваничну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе так |
| Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добил |
| ашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој велик |
| ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; |
| прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како |
| ат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно |
| у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевну |
| као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренута |
| глу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и сврши |
| да већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба |
| и по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљ |
| /p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлиј |
| и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда н |
| обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје тако |
| пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p |
| же овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да ј |
| утње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за п |
| у баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде о |
| — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада |
| цу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, |
| је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина вас |
| емачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је је |
| и — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна пит |
| ић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кун |
| момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} |
| „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p> |
| ене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу |
| им путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његов |
| је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто |
| о доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. |
| том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим |
| упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у зван |
| стријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са С |
| је него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да под |
| чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње н |
| </p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити с |
| елу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и |
| збиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби сла |
| ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ст |
| {S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бр |
| званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што |
| Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се |
| бављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзг |
| је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином ук |
| p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала с |
| је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио до |
| лог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и са |
| е.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је |
| ш једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи гра |
| е, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познани |
| имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, |
| е Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не |
| ла.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи |
| е био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири |
| бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се |
| аше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске вла |
| те ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судб |
| ине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То н |
| горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички оди |
| /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а би |
| же ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за р |
| емојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ор |
| у од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјери |
| Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмије |
| 71" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започи |
| овији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аус |
| жи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај |
| о мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку |
| ику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду ка |
| ојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном |
| авом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван оно |
| сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим жи |
| ровођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујнос |
| шаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једин |
| ијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио |
| главица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако |
| помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо |
| ективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узро |
| ћ није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват |
| тка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји паров |
| говори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали |
| торовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први да |
| ана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, |
| ју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одго |
| у у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете |
| ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше |
| још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нек |
| ичке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је ба |
| е Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело |
| ачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу профес |
| е, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом цркв |
| дно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> < |
| иш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.< |
| они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Б |
| нас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и |
| ану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас пон |
| сретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се изми |
| е чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин с |
| </p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> < |
| опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, |
| :id="SRP19080_C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Триф |
| ући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ра |
| а разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не |
| да падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} О |
| није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столиц |
| ао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се |
| иша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи |
| у до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми |
| абине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица |
| и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Ва |
| шану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Ад |
| слу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети ради |
| расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу јед |
| нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати |
| тана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, |
| јим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католи |
| дина борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S |
| , женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} |
| ика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чи |
| се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну неприј |
| стријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, |
| 01" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше |
| Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да прип |
| остинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и полит |
| ла бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузе |
| ио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} |
| осао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на п |
| нк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење сви |
| јетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл |
| вају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, С |
| з звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Ве |
| био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинил |
| ном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, т |
| павао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу |
| уга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кру |
| дајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник |
| ли, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног р |
| ослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњ |
| ву ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србин |
| авним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи на |
| од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и |
| ог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишче |
| г предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо |
| здржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напо |
| су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким |
| емља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Бориво |
| а сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју |
| мењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} |
| дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} |
| ако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије |
| "> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} С |
| никовице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевск |
| ајнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом полож |
| то долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дуб |
| ушаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} |
| према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type |
| побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе.. |
| румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивн |
| ве бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испу |
| м плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим в |
| сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако |
| но таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топов |
| нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у св |
| носити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, прис |
| ија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије |
| и против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазв |
| о — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да |
| ао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Констан |
| ета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Кон |
| аје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о |
| ако сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет |
| фери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, госп |
| блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и |
| > љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, |
| ни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати |
| изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјере |
| ер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоће |
| збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који |
| шић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и |
| сио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну ма |
| м сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S |
| е први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они |
| устљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнем |
| у свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знат |
| обило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех |
| че Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну иде |
| > <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учини |
| вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредник |
| , поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, |
| ли ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, |
| срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> |
| , да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још ве |
| е.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду |
| <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћ |
| начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомиње |
| е говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп нар |
| <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запреп |
| м — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је ком |
| а Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја |
| осподина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p> |
| у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статуто |
| на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђ |
| ш неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам |
| у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор |
| вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју риј |
| оменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу руш |
| ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{ |
| овил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та сл |
| Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То |
| и корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни |
| једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Т |
| и не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и |
| <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да са |
| авка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као |
| ловица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је стр |
| не на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — |
| сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута у |
| частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим ст |
| вјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав срп |
| д нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потч |
| литичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храб |
| трашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једн |
| о се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између |
| ам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једни |
| . — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њег |
| м право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађ |
| сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Бо |
| да Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина ни |
| рај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица |
| узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћут |
| вора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> |
| /p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље г |
| ремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је теш |
| им брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно |
| аучили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо д |
| у неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без |
| p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд п |
| > <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина |
| јала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, |
| едовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="2 |
| елујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо о |
| у ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи |
| а оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душ |
| ање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам неп |
| ина затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.< |
| рано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као |
| мирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</ |
| к вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћи |
| материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунит |
| добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном стат |
| нили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање |
| и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас ст |
| пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и |
| пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тич |
| м крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, |
| , ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са |
| Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај |
| које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно |
| када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, |
| ти.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, ал |
| драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну по |
| злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових зе |
| и чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb |
| аху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију. |
| оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим |
| намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се од |
| ајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали |
| } Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, по |
| {S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне |
| што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли да |
| и нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се |
| се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зелен |
| отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својо |
| чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p> |
| у да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ет |
| овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрав |
| мјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{ |
| да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог ч |
| боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> < |
| ту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је ра |
| да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негод |
| им; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отп |
| .{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет мо |
| шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316 |
| сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног |
| Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је по |
| а се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:la |
| .</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше |
| се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати |
| <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душа |
| Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <p |
| потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога |
| н наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још |
| арији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> о |
| нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бије |
| аспознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вр |
| је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшн |
| те.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врис |
| е дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} |
| .{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколик |
| баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не |
| .{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> |
| дром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њ |
| а у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и к |
| с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> |
| јек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуш |
| јенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> < |
| на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србин |
| д се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејо |
| коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мал |
| стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} |
| покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти п |
| у се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело |
| као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа |
| тварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта |
| ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S |
| , ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одг |
| ране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему са |
| народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способност |
| еднога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито неш |
| јника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом з |
| ећ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам |
| срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по |
| ој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Вид |
| у спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговар |
| ована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, |
| о, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва |
| ви да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напри |
| другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напо |
| ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјер |
| а за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт |
| џи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што |
| ну страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан |
| је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та |
| едим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ пр |
| ретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окре |
| бе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер з |
| <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим с |
| са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и п |
| арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу |
| илавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски сав |
| сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његов |
| идјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p> |
| о овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава зе |
| е и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S |
| ну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинит |
| фановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорит |
| ћи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Ка |
| .{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ев |
| том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле о |
| м, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца |
| рао у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још |
| се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у ово |
| Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглав |
| дона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што са |
| о повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође |
| Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању д |
| <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви |
| ера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног |
| а прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драги |
| аво да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вј |
| мјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— |
| лади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за т |
| ебом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити. |
| рати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не гов |
| украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало д |
| чена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, ал |
| розору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, н |
| блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија с |
| ћ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Б |
| уњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два |
| дале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види |
| говори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Др |
| ели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не |
| нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу |
| ала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, |
| ога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те р |
| и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинет |
| м запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Пор |
| — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за |
| олама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је он |
| /p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p |
| јкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова гост |
| а кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су |
| аше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зи |
| и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у ли |
| ин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, д |
| зност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} |
| ити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхан |
| данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове з |
| ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на ул |
| да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили |
| кина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је |
| па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег |
| нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбени |
| p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом |
| молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учи |
| S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама |
| иног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине |
| во им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп |
| а и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњи |
| ене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти ом |
| осити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе о |
| повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим н |
| да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинг |
| чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно |
| аже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници |
| , кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са кор |
| прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепо |
| анство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га по |
| , што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. к |
| данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у при |
| н, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удуб |
| у, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упут |
| сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијск |
| ишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби |
| се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} |
| де спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса |
| штрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се уч |
| е у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — з |
| лу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио |
| <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на |
| ора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} До |
| аршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, |
| ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чуј |
| г руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- У |
| ди да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука |
| е за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овла |
| } Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље ст |
| већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је доч |
| ију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према врати |
| све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE">Sie Kellner, ein |
| није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче уда |
| >— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, |
| уће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S |
| ај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n="287" /> званичницима свом |
| те и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води ма |
| и а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p> |
| у да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој |
| жара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слаб |
| загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чи |
| ши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{ |
| Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и ни |
| ајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. |
| тогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прад |
| ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но |
| арађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да |
| одну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; т |
| {S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и сво |
| ле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{ |
| 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, |
| корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцег |
| дноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један |
| карци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем з |
| и мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху |
| бру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока |
| арско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жи |
| српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, |
| вану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејт |
| а.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има |
| о га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велик |
| и утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако |
| тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— |
| е с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа |
| !</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, кој |
| у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душан |
| ћа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба ј |
| јао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушев |
| ни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, ц |
| ици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Ала |
| ете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, ш |
| аш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На |
| Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Так |
| ворити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш |
| љак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као |
| врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су б |
| , и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито ста |
| на црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се бог |
| украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше елек |
| .{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који |
| изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се |
| так одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n= |
| Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијан |
| вачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате |
| ијатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије нег |
| у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у |
| уњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мо |
| м саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се |
| ење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских |
| им наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају н |
| ежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алекси |
| но, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када ј |
| ке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас з |
| о Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за к |
| м крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, м |
| еном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Пон |
| опуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи |
| ину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" |
| ла се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се |
| даљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Д |
| их салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> млади фићф |
| финијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но |
| скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у |
| ршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, |
| едао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шеће |
| е имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ва |
| чи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> |
| имо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — |
| </p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуг |
| е планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, |
| опажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни |
| ље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Б |
| чети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министар |
| хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у ра |
| сану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги при |
| ај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање |
| нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифк |
| све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намје |
| садио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индир |
| заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили |
| р и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то врије |
| се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} |
| јим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долина |
| знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се |
| е обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији |
| ар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до |
| есетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјер |
| потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало к |
| и, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> |
| у се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним м |
| је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с ово |
| јесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада зат |
| н.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вј |
| рај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге ст |
| то ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} |
| искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српс |
| аших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p |
| {S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем... |
| <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој доб |
| на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала. |
| боди, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са ов |
| и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p |
| е запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не зап |
| Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао н |
| } Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зград |
| живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, и |
| е с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он |
| ите, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти е |
| е мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му до |
| иштити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете |
| ело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног ље |
| апс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма |
| страшен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог на |
| душевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касн |
| увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, |
| да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваш |
| ици, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као по |
| ла у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о к |
| озволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш у |
| ом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на о |
| ултурном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије п |
| се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се инте |
| и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања ср |
| кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злон |
| руге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвије |
| емиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S |
| и нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; < |
| ронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је он |
| е вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако пр |
| све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само о |
| Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнак |
| Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па |
| нк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест с |
| Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само |
| е живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непр |
| ети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си ви |
| неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере в |
| и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме. |
| а, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пр |
| уо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Бориво |
| е увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наш |
| S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежа |
| ијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, |
| н Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече |
| вијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тиран |
| овољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> |
| аступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, |
| пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у зва |
| овједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у ста |
| у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! |
| " /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у |
| , и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједн |
| ило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један д |
| јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била дом |
| вјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, вл |
| задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом |
| бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштв |
| се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје ди |
| ош многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљск |
| Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се л |
| з књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, кој |
| {S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} |
| у и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак |
| <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник |
| о немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац |
| ати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзи |
| и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критикова |
| се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу нар |
| ним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељск |
| е ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на друг |
| ати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је раз |
| учени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара |
| еби одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, |
| в све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити п |
| спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душа |
| ајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему |
| ру неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је див |
| је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није св |
| гуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех |
| ћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p> |
| а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову д |
| и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину |
| јепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p |
| д, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног |
| атио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и |
| му оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изја |
| оју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је |
| ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промје |
| .{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива. |
| а бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај кој |
| де нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи ну |
| Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо |
| p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио чита |
| у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој |
| тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Влад |
| етник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је по |
| ио силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак јо |
| м, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код д |
| азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба |
| р и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се уп |
| попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба |
| вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће д |
| морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n |
| вој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је о |
| чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га ово |
| од газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу. |
| под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> |
| еној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв |
| пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l |
| е ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка |
| смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико |
| свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жен |
| авну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јав |
| о на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ика, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе |
| нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето |
| то ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофи |
| азда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци |
| ике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао |
| исте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и ц |
| сли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије по |
| S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по с |
| а и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не са |
| з чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, т |
| авио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p |
| рзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, она |
| нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, |
| својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се |
| земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити |
| и омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p |
| лога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, |
| нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наш |
| вијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријат |
| и.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разнос |
| због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да с |
| то, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, |
| силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јау |
| тим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше ба |
| аред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лиц |
| е наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко он |
| аслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— |
| благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмје |
| стојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> |
| А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо |
| ијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан ст |
| да бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туг |
| — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ уч |
| ило је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује |
| пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хр |
| тдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заје |
| са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2 |
| војом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до поло |
| са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјес |
| е због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се |
| нас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепи |
| Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена лич |
| а млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> |
| или официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љуб |
| имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрл |
| аби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недоста |
| градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет |
| догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S |
| ош мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако ш |
| 8" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска п |
| средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, |
| јбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђако |
| рикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућу |
| ило доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и |
| ри сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску в |
| /p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао |
| данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас по |
| покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> < |
| ави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у |
| едној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан |
| вана су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је пост |
| .{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Сим |
| ајчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа н |
| да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> |
| Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Т |
| баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да |
| звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{ |
| ед вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом з |
| > <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао |
| Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини |
| скуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворен |
| или, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше пох |
| сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најса |
| богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезд |
| Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франк |
| ве зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собич |
| >31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој |
| причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сас |
| и, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба д |
| Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на к |
| вети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То с |
| далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дош |
| је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје из |
| еме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато |
| да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, п |
| ање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом м |
| селији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања. |
| О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са св |
| и прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два |
| што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање мор |
| а сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пу |
| > <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме има |
| ека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја с |
| шан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и д |
| ста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарс |
| Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> |
| Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово са |
| сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак с |
| ко пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па с |
| ивота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељ |
| него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, ш |
| изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцего |
| ог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао д |
| огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, |
| му изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.< |
| и могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојк |
| му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима прест |
| и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, |
| на тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ов |
| Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све доб |
| Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну ист |
| епрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на |
| сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење мн |
| овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} |
| дна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца катол |
| аганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ ст |
| овић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина. |
| би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које |
| е покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја |
| кад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> |
| ије морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још н |
| ве заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проуз |
| а ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може |
| утње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту н |
| уштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се |
| иво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да |
| мља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у о |
| не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије ово |
| ти.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнут |
| м заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што |
| да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропусти |
| будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије гла |
| ах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме |
| оброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајн |
| Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда с |
| ас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— В |
| за, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описан |
| ине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овом |
| нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако вел |
| м да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> |
| p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом |
| у примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову сл |
| стали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лиј |
| ујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне |
| тор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> |
| е знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наст |
| дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само јед |
| са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све |
| махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на |
| другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сара |
| уба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи н |
| је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како |
| е над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} На |
| акрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до с |
| спод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и к |
| кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био с |
| ачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко аз |
| остајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора В |
| примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач н |
| } Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам мате |
| нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну зем |
| то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, |
| уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним |
| мећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на п |
| е овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а ча |
| , парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, кој |
| ба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па ча |
| афитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда |
| аке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца |
| у ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној с |
| м заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука |
| у Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслима |
| увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба доморода |
| е цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима о |
| им говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледни |
| та даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у слу |
| чећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у мем |
| и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша в |
| ашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам кон |
| } На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове |
| ошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и сво |
| а ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може ду |
| /p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хо |
| себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Б |
| .</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши влади |
| Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине пону |
| да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва |
| ге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да зем |
| е, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну |
| тањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ |
| вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може |
| мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично |
| а владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, доб |
| ме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дослов |
| , знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздра |
| ваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју |
| ог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк |
| ао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија оку |
| <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на ба |
| и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чи |
| сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог госпо |
| не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг на |
| а говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, к |
| а је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласт |
| млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гле |
| ом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни р |
| гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице з |
| Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поч |
| ње ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог |
| указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјет |
| на њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрват |
| ректору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као ре |
| њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S |
| у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетн |
| у. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски |
| удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и |
| изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, прол |
| хта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, др |
| који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару по |
| ц сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог јези |
| ђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице |
| Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издават |
| овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши ст |
| е си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи |
| ази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио ка |
| овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га оп |
| даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чин |
| S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p |
| г водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадош |
| о из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадо |
| естог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао |
| о, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти |
| наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји |
| > <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на н |
| {S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда |
| немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника прот |
| о — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <p |
| p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће |
| ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
| поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављ |
| квено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А к |
| ар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би ба |
| а шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опази |
| ошћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са пошто |
| радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не |
| је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал |
| ије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира она |
| -Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађ |
| срет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци за |
| че на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је |
| да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протес |
| Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори |
| , омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је |
| ридошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народ |
| е и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетни |
| сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјет |
| љаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој |
| не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им запов |
| оја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, д |
| "257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — прест |
| к, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифко |
| ети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ух |
| <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан инфор |
| и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему с |
| е нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једана |
| кати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо ње |
| р се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесни |
| " /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као |
| , којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше с |
| Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" / |
| ражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Т |
| обом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — |
| /p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гд |
| као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се ни |
| овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоће |
| м разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове проти |
| а, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, зап |
| осну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао |
| осјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на |
| н врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одби |
| , да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} О |
| доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису до |
| чити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све ми |
| у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да |
| од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи |
| а неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности ау |
| каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђе |
| тановиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велик |
| мо једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да |
| повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> |
| {S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А отку |
| бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура. |
| она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјек |
| а промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати по |
| су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није б |
| о не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је в |
| их дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао в |
| месару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све ко |
| е тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавиц |
| на Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Ха |
| аше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје |
| о са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што уст |
| и повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напри |
| о муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманс |
| има окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица У |
| кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које г |
| ој скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњ |
| ка. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, |
| има удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} П |
| /p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} |
| нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја |
| едње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ |
| У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само дома |
| ијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— |
| ла у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања влад |
| је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи |
| ати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душан |
| кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — г |
| нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, |
| доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, пр |
| >Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгиц |
| .</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његов |
| уго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и ње |
| бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се з |
| <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Бо |
| војака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Бо |
| хом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драг |
| мале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари г |
| нашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част |
| ћ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb |
| је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је не |
| кретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не |
| авати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Ј |
| инова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе н |
| у радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски |
| ко потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо |
| S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је донос |
| то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу |
| ека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло |
| дум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак о |
| бвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више |
| јцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се |
| ка у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власт |
| а, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је п |
| у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце проф |
| ан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјел |
| аш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Треб |
| ја, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} А |
| ацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим |
| ица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} |
| и за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" |
| е морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ свој |
| све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада н |
| есаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца |
| а нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и у |
| живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и |
| литике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега |
| тањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће |
| екад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара |
| авство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску |
| Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други ути |
| е што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде |
| егов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} |
| вори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао чи |
| а и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свр |
| „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ћ |
| а на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио у |
| ово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће |
| увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тих |
| политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај посту |
| наш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдј |
| крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптуж |
| прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слаб |
| <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Са |
| стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбун |
| и од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бр |
| купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Сте |
| ише о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није |
| /p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стра |
| остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крај |
| т дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} |
| не танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово ус |
| о ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када дом |
| а и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што б |
| па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, н |
| да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек |
| нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, по |
| стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три ко |
| а Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шт |
| поде на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је |
| ави ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно нап |
| се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке |
| ка је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек кад |
| поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.< |
| господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и |
| се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званич |
| жише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душ |
| м сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршиј |
| {S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник стр |
| ете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног зат |
| ргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> < |
| осподе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје треба |
| ју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанств |
| аничницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље |
| а га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљ |
| заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати п |
| Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да |
| злагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> |
| ја је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Д |
| за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костић |
| ло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска пог |
| вајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, к |
| расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што |
| Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два мла |
| ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или |
| тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врл |
| службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло чи |
| вор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— |
| /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је тако |
| и свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Св |
| ње. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих ни |
| домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црк |
| и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковић |
| кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радост |
| не ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али |
| воришта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народ |
| равица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита |
| ку крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш вел |
| да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја |
| манциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" |
| ањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да п |
| S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ ст |
| ак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Зл |
| оме судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242 |
| рство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска п |
| ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу |
| рава; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привр |
| орио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— |
| вреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> |
| угерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, |
| и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> |
| по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпе |
| ашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То мо |
| олски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска |
| >— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и св |
| другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиз |
| н, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави |
| ац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећа |
| у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу |
| али су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је |
| народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпу |
| почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоум |
| политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио |
| закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стол |
| ив „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче св |
| ="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А ш |
| бро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквен |
| задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и р |
| е са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао |
| аробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим ми |
| олитика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и та |
| што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањал |
| питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они с |
| едног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, к |
| — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том |
| ских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише |
| еке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио |
| искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који б |
| да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели н |
| ни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном пит |
| о се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту |
| дјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдј |
| е може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће |
| здржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату |
| ди из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио |
| напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слије |
| гон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба у |
| и је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе. |
| и с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, |
| вдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Прев |
| пски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име ј |
| сански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збого |
| ивој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сараје |
| </p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на |
| и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког |
| опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог гов |
| се ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала ау |
| лед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал |
| стантина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествов |
| /p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} |
| "248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као |
| ве земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у |
| а стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ни |
| ару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, ок |
| дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову |
| орпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p |
| и, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бје |
| ијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимар |
| лавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{ |
| о пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у ше |
| ма редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Триф |
| жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| .{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта |
| о са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним |
| дан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Фили |
| ћањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најуг |
| им средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог госпо |
| p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибр |
| авите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а |
| љивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у |
| е, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте сви |
| јом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накр |
| о је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим |
| ијатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта |
| д их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви зна |
| ромјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гле |
| ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све им |
| } Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и |
| зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборавља |
| не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих ус |
| пак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сеља |
| и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лиј |
| ите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смије |
| ше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинил |
| било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у р |
| Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухв |
| ац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја |
| ступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душа |
| ола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар н |
| се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче ок |
| на воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке |
| ело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на с |
| ину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме ј |
| живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето друг |
| лите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да |
| ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и ж |
| војем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он |
| емо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања н |
| је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе на |
| није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овак |
| ка, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао |
| народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за к |
| , синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављ |
| сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вј |
| аповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред до |
| /p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су м |
| а и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири |
| брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све пр |
| ок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Ду |
| њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и |
| раве.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском с |
| пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} |
| иста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набави |
| да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, биј |
| еретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашл |
| ковине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па к |
| како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Х |
| с задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородн |
| јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb |
| високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је в |
| розорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлос |
| та је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвара |
| боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, |
| јрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанск |
| челнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савје |
| аласа се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, не |
| озорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожн |
| ој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао о |
| агаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозо |
| ош прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одв |
| д је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које |
| ривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забавље |
| спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад |
| ској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на |
| рао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не |
| {S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>С |
| че: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао |
| це.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мај |
| капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај! |
| .{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с муж |
| Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи проф |
| отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, |
| са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофози |
| ај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта |
| обричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово и |
| аоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорни |
| ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, |
| прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n= |
| уги степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— |
| оломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено прет |
| уде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како с |
| казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме стр |
| и коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће |
| т, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот сврш |
| во чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој |
| народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и п |
| љног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љ |
| д државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин су |
| азда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} |
| ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом |
| , извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно |
| ника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Са |
| д његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, реч |
| 9" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одигр |
| <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не с |
| ка управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем |
| снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних |
| ин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга зван |
| га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифкови |
| <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била |
| млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p |
| нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, го |
| /p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и |
| а.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост |
| отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гво |
| их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог |
| подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично |
| авне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{ |
| .</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} |
| данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући; |
| на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је ов |
| ј отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне љ |
| ику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</ |
| све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сад |
| све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних С |
| Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с ос |
| ат је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и |
| анк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам |
| ане, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S |
| о понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, |
| разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умир |
| отпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је је |
| му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рук |
| када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смол |
| ти.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, |
| ушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и прав |
| Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увје |
| страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријеч |
| те, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при |
| је, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и |
| први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p |
| рати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— |
| о је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви |
| ест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође об |
| о прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу д |
| ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за |
| ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто |
| p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на |
| преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле |
| ом, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисл |
| ј кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач заст |
| х таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, |
| прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски н |
| тку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уј |
| напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, д |
| него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје у |
| братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — |
| је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као |
| не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да ни |
| ену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католички |
| асти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, |
| било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Дра |
| из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере но |
| чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Ш |
| има.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође гл |
| теже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, |
| .{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p> |
| и народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао |
| мачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколик |
| зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка |
| корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погл |
| ће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} |
| n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— С |
| узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац |
| није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да |
| вели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви |
| с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа |
| виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустри |
| жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обич |
| у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Фр |
| ација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњ |
| ва, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, |
| нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу |
| дума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили |
| ом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља план |
| ије слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифк |
| раја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљск |
| а него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на |
| ију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних |
| атања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n=" |
| му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекат |
| љаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из с |
| дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са |
| рпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, |
| вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски к |
| највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо с |
| зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства. |
| дан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна са |
| ме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољи |
| покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при |
| сну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима. |
| Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивос |
| њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање |
| ојмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху с |
| а се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно |
| ило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ни |
| ест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дан |
| ика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на п |
| ољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> < |
| ору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу би |
| еља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме |
| н то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подм |
| то ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта |
| ог Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с |
| едам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} |
| о с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, г |
| амен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим гр |
| трај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади |
| једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун |
| а, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименов |
| удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Дан |
| отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто мог |
| њим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свј |
| де бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пр |
| а досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{ |
| муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над |
| ше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси ау |
| ше говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће |
| ењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да |
| црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болес |
| своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин |
| валио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријат |
| уо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завј |
| ања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из осн |
| и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb |
| и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и |
| вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешт |
| два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену |
| у у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве ок |
| лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео |
| а, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше |
| јечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и ка |
| према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних муз |
| аслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о |
| јело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту |
| а се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало |
| јну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном пој |
| ји су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на су |
| брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор т |
| у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратк |
| , и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијес |
| аги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште |
| а пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта |
| пођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као |
| босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским |
| а сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло ср |
| ана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све |
| и, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморен |
| по, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се |
| ошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од |
| ржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што |
| остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{ |
| <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, к |
| мантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се |
| тупе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није в |
| ави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега из |
| на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем |
| ликом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућ |
| аси, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше |
| сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</ |
| тавља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се |
| угање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао |
| кушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је |
| нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда |
| авио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца |
| и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више у |
| гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да с |
| ну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ј |
| о куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обраст |
| бин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, в |
| Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у соб |
| о она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође б |
| а странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије. |
| љу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибави |
| ао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошље |
| лика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до |
| колико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким |
| глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше |
| ше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и |
| уштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у про |
| м пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> с |
| се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, |
| остом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљен |
| прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско |
| ј се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва р |
| илом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве са |
| угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, |
| вар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једн |
| идно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз |
| се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима |
| подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p> |
| еље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу с |
| едавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, |
| и су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те изда |
| дале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понуда |
| За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ ј |
| сила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи |
| нао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник. |
| и, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабер |
| 00 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквено |
| бља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод х |
| p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и бр |
| ао такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак |
| , да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, би |
| цима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободн |
| Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата са |
| сти.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, |
| и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен |
| атеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и |
| Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт |
| послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — р |
| смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није |
| бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше г |
| и.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од њ |
| ом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу |
| штују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да с |
| шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се зат |
| бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добр |
| уди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми |
| а, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налаз |
| амоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више х |
| ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишл |
| ња од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Бориво |
| ло мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, |
| а.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трип |
| илнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетни |
| кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да з |
| ако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у |
| ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у |
| захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао по |
| застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о ис |
| ј соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, |
| да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати. |
| прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} |
| шанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај ти |
| ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу |
| учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, |
| ману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Мусл |
| увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изво |
| асније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико |
| за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифк |
| отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за |
| а старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао |
| } Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је |
| е дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; т |
| нај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило |
| та даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе с |
| д се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје |
| али.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику пр |
| о одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div |
| ње на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаж |
| о на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} |
| а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао мно |
| дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих |
| на то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе |
| обовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нам |
| заним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама |
| <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изг |
| очеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљск |
| ани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</ |
| што се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са ин |
| тан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање ср |
| апоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ада је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> |
| утак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке неприја |
| ужи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друшт |
| — Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци |
| могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго |
| ене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника уз |
| ао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи. |
| ивоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Ж |
| ња, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо |
| жасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увје |
| ар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га |
| аје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили |
| ко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо |
| ницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна гра |
| — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли коли |
| варено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живин |
| господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде |
| огледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с ње |
| исли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог бић |
| каквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам |
| изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о с |
| е странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препо |
| о једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог с |
| а Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон |
| поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а ка |
| оде и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле |
| нк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће |
| не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</ |
| ити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град |
| вати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво. |
| амо једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево и |
| еликим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не |
| а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но о |
| ћ, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек прек |
| ио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да |
| ста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио он |
| ругог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, до |
| етима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владин |
| неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> |
| у му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што ниј |
| ко ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, |
| омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имал |
| то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем з |
| зо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја |
| оси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема |
| ним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то с |
| обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити раз |
| нац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој |
| огине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили с |
| и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и |
| — Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и |
| p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности! |
| м; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћи |
| доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је по |
| од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> |
| пусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе им |
| ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на |
| она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва |
| отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда |
| ић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да |
| е иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Позд |
| p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S |
| влада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек пра |
| , при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво промат |
| јаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— П |
| тељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од из |
| мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све сл |
| мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар н |
| не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душан |
| ска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељ |
| одне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ |
| а, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не зн |
| љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се |
| е ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брз |
| умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, доба |
| , шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи |
| забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb |
| сто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Бор |
| ко и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њени |
| .{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио |
| је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио нар |
| а то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послије |
| презно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необич |
| смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишл |
| сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао |
| а га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> |
| народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садр |
| гано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{ |
| е ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познати |
| .</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога |
| читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све |
| уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј |
| орандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти |
| си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од |
| <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Бо |
| једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, |
| ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ов |
| а доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко |
| рикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за нов |
| е.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим |
| ка, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз гл |
| ао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио р |
| ти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себ |
| че Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста пов |
| је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нов |
| обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио у |
| коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животи |
| мо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да |
| сповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, |
| а мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p> |
| му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: |
| задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим |
| нда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређењ |
| сти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га д |
| остаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био з |
| ник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку о |
| итам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко |
| ма задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и |
| и, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби |
| мојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите |
| а јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, |
| рилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран |
| то <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по ти |
| S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом пог |
| а ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће |
| а ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезек |
| ога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</ |
| апокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је ис |
| стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њ |
| рећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га уд |
| оду свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му д |
| тра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} |
| е моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на |
| њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџ |
| аршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око с |
| Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наста |
| а дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, |
| беник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф |
| еф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S |
| прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати |
| е, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домор |
| и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке |
| том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није з |
| ханички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злон |
| >— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — |
| Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> < |
| рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што пад |
| га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је так |
| <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се з |
| Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет по |
| једу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече |
| к.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опр |
| тио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити |
| моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредн |
| га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио |
| ијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама |
| знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чека |
| оглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио |
| не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Т |
| : шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин пок |
| брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за |
| S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изг |
| они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а |
| се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрват |
| вједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Ниј |
| аху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила |
| јерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај уд |
| да 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисл |
| од би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било позн |
| Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и ви |
| а нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то бил |
| } У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао |
| о! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лиц |
| одина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ј |
| нк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана. |
| се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати |
| гица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господин |
| оме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари |
| приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> |
| естовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше у |
| :{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет о |
| ио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати и |
| на честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра з |
| , који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишин |
| смејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на д |
| тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој |
| више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га |
| онижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав |
| бину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га у |
| ема старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на |
| ан се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаш |
| , но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Остани |
| мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватск |
| ез доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње |
| вијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони |
| оди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, прис |
| ријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састан |
| и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су л |
| ст.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабос |
| у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још ниј |
| ио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кр |
| и се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— М |
| и је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> |
| је велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад б |
| ше се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће |
| е Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије ваз |
| о друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народ |
| ?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не |
| ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми бр |
| атраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се тава |
| ек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и и |
| ечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно |
| писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане |
| вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То |
| умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238 |
| сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, |
| на као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на вла |
| задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво ј |
| светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађ |
| д хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви |
| јетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скр |
| ко се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он |
| план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва |
| што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се |
| полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле мо |
| га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, |
| и њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у |
| се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да прогов |
| иста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и глед |
| ред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу |
| ремјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сјед |
| {S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапр |
| и орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида |
| је ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се п |
| меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дал |
| Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му |
| о га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да приг |
| Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу |
| о задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изво |
| га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво б |
| управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би с |
| > <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин |
| >—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се |
| То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал |
| , радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја |
| убио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </ |
| , камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да ције |
| за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој |
| и му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже |
| даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која |
| кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојт |
| , исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и |
| о га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, |
| етрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} |
| и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није мога |
| {S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска |
| пски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је |
| го сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од н |
| посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак ин |
| устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чу |
| р ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање |
| {S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су |
| з јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају |
| ане да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Т |
| заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одм |
| а опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метн |
| ле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с |
| да је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симп |
| огошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савј |
| а свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са ст |
| лат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се |
| о средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да с |
| Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца |
| сталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловр |
| у већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано д |
| најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгути |
| во, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу м |
| о човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам упра |
| о пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан т |
| а и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, < |
| Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо |
| Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те по |
| о није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису рас |
| p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га |
| и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба најв |
| забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и |
| час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на дру |
| стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори |
| то није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета с |
| .</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држ |
| ворили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} |
| огао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега |
| њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ |
| азити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због в |
| гурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} При |
| је се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно уз |
| ћ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада уз |
| а му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употри |
| куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међу |
| м својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни ум |
| је бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он |
| але се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га б |
| ра у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им о |
| руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га |
| ио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај |
| Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмије |
| не и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном каби |
| сеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом. |
| S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се |
| ског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнок |
| дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О |
| јештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај м |
| а јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и |
| оварао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— |
| ћ ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјер |
| шао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ћ |
| уштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш и |
| товао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, |
| господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Гос |
| као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић з |
| , зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту ви |
| е ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним а |
| деве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да |
| а је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се |
| чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен |
| јом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лиш |
| у говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или зна |
| у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад в |
| моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смије |
| ио је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је |
| борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, |
| та до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу |
| младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, њ |
| зда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пре |
| вари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је |
| газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај с |
| морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Бо |
| ве ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не |
| ху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше |
| а земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га к |
| д су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола |
| .</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања св |
| а свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под |
| S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут |
| нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним |
| ку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунит |
| бу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чи |
| ш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граб |
| , очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван кућ |
| ло.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни |
| о шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се |
| ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, ве |
| Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> |
| не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја |
| правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла по |
| дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој |
| но га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од т |
| {S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат ј |
| , вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој ку |
| лат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, |
| сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин |
| огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n=" |
| ао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натов |
| огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу |
| ругог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а к |
| о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жен |
| ене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући риј |
| е Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је до |
| } То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову полити |
| ма нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и |
| је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне врећ |
| ио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне |
| све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање ов |
| је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p> |
| рија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то по |
| био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запоста |
| и, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад ски |
| е само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српск |
| на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето |
| дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упро |
| похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем |
| Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по нек |
| вијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премуж |
| 71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто |
| јањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста м |
| упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p> |
| вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате л |
| ац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану |
| head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби шт |
| а котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да |
| ику.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је ваз |
| де на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, |
| је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са ма |
| тнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га |
| улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху |
| Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на |
| ху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег |
| ритвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно с |
| првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлач |
| у турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерн |
| од учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на пр |
| бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изг |
| е са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, вр |
| у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имен |
| члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргође |
| а врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена |
| сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиков |
| уца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угл |
| иже Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још |
| ва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, са |
| дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат |
| шану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник ја |
| и у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино би |
| кву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и е |
| која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупк |
| јечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну ул |
| ца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишл |
| из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима. |
| својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у ц |
| ве, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу |
| S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, |
| ј будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу ро |
| ник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</ |
| а овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху |
| е?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> |
| го ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволит |
| дна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећ |
| е, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је ос |
| рају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше |
| ђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, биј |
| аза на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујск |
| карушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека с |
| е велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} За |
| фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових |
| рајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце |
| а сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин к |
| орамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје |
| ба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се ни |
| а сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово пи |
| препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га |
| сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити |
| е допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог |
| поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово до |
| се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, сас |
| е осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу |
| арже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде |
| кој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших зв |
| нци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, по |
| ко исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако |
| у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</ |
| на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Х |
| се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали з |
| е смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна пр |
| млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и шт |
| а јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не |
| а је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Тали |
| према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде оту |
| ођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим крат |
| орављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази |
| илне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — јо |
| а нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица. |
| ваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног |
| ем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да |
| ило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи с |
| дне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјет |
| са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони |
| Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегава |
| не обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број |
| своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Дру |
| асмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ глед |
| но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то |
| у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с п |
| одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близин |
| {S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, п |
| има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{ |
| га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.< |
| утицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше н |
| , којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се ова |
| .</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! |
| куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S |
| вори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и |
| с и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја гос |
| Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше м |
| дјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће по |
| је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, |
| творено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, |
| осни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван на |
| видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица |
| , но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? поста |
| стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше |
| о међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти ј |
| сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кр |
| олазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суре |
| ба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два т |
| да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну слав |
| пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били зау |
| гледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао |
| е, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о в |
| глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни |
| аједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто |
| ске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248 |
| бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним |
| мени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} |
| Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и з |
| b n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да та |
| утра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када |
| ости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа |
| к је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио |
| јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p |
| и, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, |
| и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мисли |
| бе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у |
| је упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једно |
| S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим мл |
| о баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— |
| главица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, л |
| а, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше |
| Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у |
| стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крун |
| лагослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом |
| њих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појав |
| ојске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поноси |
| и се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и р |
| пасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу м |
| Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се |
| Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба ро |
| ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим |
| е примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен п |
| е баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад |
| љен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице ј |
| ји пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у |
| правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом |
| S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била с |
| свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао |
| Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила с |
| ступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је м |
| будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и д |
| се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још ј |
| ванична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Ул |
| зим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ |
| Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему |
| е!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити |
| > <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земља |
| и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{ |
| о је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека гру |
| осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?< |
| лава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага |
| зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тр |
| едне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео |
| е стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спрем |
| а?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја |
| , савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, к |
| главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају п |
| га — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија |
| лексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе |
| гантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе |
| ави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напри |
| срета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охо |
| господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио вра |
| крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, поз |
| м лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе |
| одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу |
| , откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, |
| и дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, |
| ом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситниц |
| нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p> |
| ола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија с |
| о како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропага |
| року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица |
| p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше |
| ци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један |
| штовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када |
| S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и н |
| пасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придош |
| а је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи |
| углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, је |
| краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на ј |
| ни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена сил |
| арајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо |
| авне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продај |
| не.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединим |
| настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом |
| а бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, |
| {S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са так |
| мо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ни |
| се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилаз |
| не га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине на |
| професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава |
| у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег и |
| газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, |
| у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљ |
| о себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{ |
| азати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: как |
| могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао |
| агом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласк |
| егује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат |
| у Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш- |
| дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, н |
| ве.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућ |
| поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрес |
| ачи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгиц |
| да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</ |
| о набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајл |
| вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! |
| То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш т |
| а.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата |
| — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говор |
| зати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа |
| ница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао ј |
| у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није |
| упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванре |
| ажио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне рије |
| жањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико |
| 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово с |
| ека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, |
| каза на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу вод |
| а зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпор |
| ци. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да п |
| састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје |
| старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украси |
| томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозор |
| народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ п |
| се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова |
| сифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерирани |
| баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изго |
| онизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вј |
| олик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— В |
| гледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омало |
| атеријал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да |
| зброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не |
| т покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила |
| ичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и сит |
| а, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући погл |
| егом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далек |
| то остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је он |
| ада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, мило |
| Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли |
| му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и м |
| ља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим. |
| када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} |
| и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрва |
| S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана п |
| га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спаз |
| ршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-К |
| ебацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требал |
| аву и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом зва |
| у омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјес |
| ве од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљеска |
| совима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено |
| рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади |
| тину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, н |
| ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</ |
| изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни ду |
| заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни |
| писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau |
| че се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Тр |
| и пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад |
| Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваш |
| и.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротв |
| на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнем |
| дан другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостио |
| она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то ка |
| шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> |
| арим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна пош |
| рема другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим |
| о сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца |
| , који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кро |
| ј чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у |
| Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она |
| 121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— |
| д српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољава |
| м.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — |
| овјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није д |
| подин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био ј |
| тивна — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим |
| земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, |
| присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човје |
| це, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говор |
| глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко |
| ко није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; с |
| Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко ко |
| ! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засј |
| p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говори |
| угерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи |
| је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за |
| јева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све |
| По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због т |
| на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску |
| новић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за с |
| акона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затр |
| шане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмије |
| арочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељим |
| ва поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лаг |
| у пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђуј |
| S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта |
| , рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n= |
| ијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што п |
| на њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у |
| >— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и |
| говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговор |
| а кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. |
| едини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и п |
| " /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том. |
| да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, бе |
| во: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само ј |
| родавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки го |
| ише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поно |
| ло и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, нап |
| туд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се |
| е са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заје |
| а Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до |
| улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и у |
| су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе об |
| младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, к |
| интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о поједини |
| удна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена полит |
| оплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изг |
| јекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифкови |
| У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се |
| се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах зве |
| а старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и сав |
| чекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођа |
| ђе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Мол |
| — Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S |
| ам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Ка |
| настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљам |
| ине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, ш |
| ро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увје |
| војица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и јед |
| ру да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зелен |
| пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> |
| кса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно |
| говори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже |
| прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бит |
| не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даљ |
| ећ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрв |
| им диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га |
| едног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала п |
| узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма дос |
| преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту ту |
| знијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао |
| орим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти н |
| а ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији |
| <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</ |
| >— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој п |
| јетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше |
| ођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је |
| амо једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству |
| , а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сј |
| м и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, ру |
| мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не |
| уше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе. |
| ти муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем осма |
| трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, аг |
| и, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димиј |
| не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај |
| сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се |
| S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Жив |
| о!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне го |
| алих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише |
| га чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан к |
| тало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа |
| — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати н |
| прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
| ноћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће |
| овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде |
| овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?< |
| чну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод пог |
| што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако |
| аним промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је г |
| <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, |
| у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у д |
| — Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— |
| гица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у п |
| јеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, ко |
| ма златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах от |
| ст, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су |
| Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајев |
| једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она ди |
| стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учин |
| ше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој |
| .</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом |
| учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито про |
| е владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тен |
| ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, доч |
| дигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити. |
| погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече го |
| ила мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгиц |
| је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће та |
| p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанст |
| јала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно |
| тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с |
| ком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} |
| осподина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти пог |
| еље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро |
| о немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне |
| инити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све г |
| довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој |
| {S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким |
| убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и з |
| е било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људс |
| реметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и с |
| ошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је види |
| спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене |
| асан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господ |
| е дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, о |
| леда.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој д |
| леде на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и т |
| у као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а ка |
| > И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е |
| .{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам |
| зумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човје |
| а гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час каза |
| у тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42 |
| чане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћ |
| о раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат |
| p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету |
| вјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се |
| бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго м |
| није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играт |
| ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, от |
| дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десета |
| имјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{ |
| ина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељ |
| а, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је |
| ч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је |
| е гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Прис |
| лакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах |
| тим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито п |
| им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, г |
| могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод |
| а је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче диза |
| едаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био г |
| у од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој ј |
| едаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} |
| говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S |
| ини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што |
| додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за иде |
| летку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијах |
| ирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, |
| брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо |
| личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјешт |
| их.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још |
| ли и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опр |
| оштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константин |
| а.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домо |
| , на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата љ |
| , што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна вољ |
| израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјав |
| а долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих |
| луп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили |
| лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што го |
| ем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што м |
| еју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мал |
| у прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А |
| је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} |
| згледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта |
| {S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.< |
| ="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, |
| ало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога д |
| >Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по двора |
| пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујт |
| д.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Ко |
| ој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је |
| леда и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да гов |
| колско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очеки |
| p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се |
| ас, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и на |
| авање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с ва |
| шаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, к |
| ек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким |
| есор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски |
| осподине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Бориво |
| , да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још п |
| Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није |
| амо о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драги |
| вим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p> |
| тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искренос |
| биљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да ова |
| Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је ње |
| својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти су |
| то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никак |
| сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <p |
| народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стеви |
| .{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{ |
| м: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје! |
| удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ре |
| епроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко св |
| та је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци |
| организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто с |
| одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Ду |
| о поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу? |
| и, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је до |
| што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека т |
| ни код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као |
| ишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово п |
| ђице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> < |
| но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа |
| собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми |
| а са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мал |
| ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— |
| ле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њ |
| оштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је по |
| Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио |
| о га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један др |
| што погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах нек |
| ијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој |
| скајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске |
| говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским и |
| , који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула |
| ро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта |
| риказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, |
| у.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p> |
| ије, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећ |
| нски и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње |
| рхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапр |
| орило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет |
| {S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захв |
| р у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као |
| рлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за исто |
| свим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Бор |
| ењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа |
| ица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, |
| <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено |
| .{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна блама |
| Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душа |
| ри ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабр |
| Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и ч |
| ду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реци |
| жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</ |
| ило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n |
| ="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-К |
| дномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p |
| ?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал с |
| е с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="2 |
| е и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави |
| То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су с |
| дине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на к |
| јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Н |
| ре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жало |
| сподине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичи |
| стина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и м |
| и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни р |
| ију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче с |
| си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, л |
| но ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су |
| ије <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, ј |
| нуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој поса |
| срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само мог |
| је је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем з |
| ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не го |
| пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам |
| ише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незад |
| љи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек |
| овлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, |
| ице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљ |
| , што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до у |
| а, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћ |
| зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић |
| та Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију |
| глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво м |
| никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на |
| јачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— Т |
| > <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на по |
| им плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста |
| е накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нар |
| е дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <p |
| јечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски мом |
| друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и |
| е говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвиј |
| ла савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже |
| го, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о |
| е слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, н |
| те усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сип |
| разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му ни |
| лико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења |
| јући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи п |
| ошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничи |
| <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласов |
| лија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима сре |
| ијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом р |
| едао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да в |
| ли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећа |
| званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљс |
| крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил |
| родним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Три |
| — Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се |
| мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којо |
| ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и ма |
| о завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковиц |
| ора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отп |
| чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске |
| S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже |
| ет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили |
| крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а |
| шану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор |
| рпској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је би |
| ћ постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140 |
| рекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, |
| нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говор |
| младину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са мемор |
| ро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер ј |
| је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, пр |
| знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ д |
| нога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у |
| ти у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Ов |
| све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царск |
| аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху с |
| е о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пика |
| а проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а м |
| бротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетнико |
| је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог ч |
| шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије |
| удо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетник |
| је се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапа |
| ело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка |
| Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— |
| о говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{ |
| ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсу |
| ам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како |
| новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Бор |
| чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку дана |
| — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну ис |
| ва и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да в |
| лиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који |
| ите своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се п |
| к ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, |
| мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бру |
| дјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тон |
| тска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних н |
| > <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што |
| е више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим д |
| те — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешт |
| а на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке |
| рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да |
| ати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана |
| одан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу |
| је се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене ст |
| м.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му |
| > <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику |
| земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> < |
| ити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је |
| ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био п |
| сетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише с |
| Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Н |
| дје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владино |
| а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, |
| ег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - нем |
| и, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима |
| , да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и проми |
| вега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су наро |
| е захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући неп |
| његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом |
| једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта |
| пањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито п |
| .{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове риј |
| разом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби |
| гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци |
| ма, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </d |
| дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је ви |
| еђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не |
| ран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Треб |
| синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, |
| против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређи |
| > <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је д |
| а погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говор |
| олијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога пр |
| хово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њ |
| је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се |
| ужио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 кру |
| мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — |
| За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да |
| много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки |
| Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пр |
| ст истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ ство |
| атрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утис |
| није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за |
| до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може јо |
| ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и рад |
| овора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим тв |
| ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали |
| ја само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на оку |
| има у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана |
| >— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, в |
| тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренут |
| увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељ |
| {S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије њего |
| роги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и т |
| .{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ |
| одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпо |
| сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет го |
| ин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!< |
| во шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, к |
| ећ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је д |
| шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити поги |
| S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за т |
| а би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> |
| жно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје |
| послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, |
| а личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — |
| ани.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главн |
| ривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се |
| не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не п |
| се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволт |
| </p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо |
| само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толик |
| ки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице |
| чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљак |
| ој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на нар |
| ласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за |
| случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи пре |
| Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нар |
| Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покуша |
| очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да по |
| помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, ј |
| лавне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми ом |
| бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свез |
| да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми го |
| ама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смј |
| .{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пош |
| омјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити пр |
| Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао |
| ој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ пр |
| ажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто н |
| издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увре |
| ко то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко |
| аги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја |
| Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца |
| p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> |
| му.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер |
| рал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким ср |
| цу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, |
| оворник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску |
| нађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, пр |
| ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> |
| вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање |
| S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно ути |
| једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>М |
| и — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одб |
| ује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p> |
| шљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа |
| ијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Бо |
| је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао |
| сор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се |
| е изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друш |
| јих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило |
| Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у |
| на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био та |
| и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале неж |
| нашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављај |
| а времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— М |
| суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека |
| ај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много |
| н логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао |
| пало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљад |
| узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је п |
| ла, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, |
| прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а |
| ар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало ч |
| и.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сје |
| т наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босн |
| ављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад ник |
| извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој |
| 46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гд |
| вуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених манд |
| и кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли д |
| есно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је ње |
| ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати |
| атите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интер |
| м да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p |
| му криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224 |
| бећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у кас |
| оложи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језик |
| идјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p |
| има и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не з |
| же баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А |
| једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као д |
| ковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радова |
| има, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји |
| његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој |
| при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је |
| ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на брије |
| мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу |
| еном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страхо |
| остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништво |
| нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим и |
| ином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво |
| који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу ја |
| ве у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље м |
| њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској го |
| г јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавн |
| ар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, ко |
| борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
| } Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p> |
| исао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш |
| га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог |
| еликим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која |
| ање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" |
| <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</ |
| есто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са п |
| ладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматра |
| Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну |
| е дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; |
| јело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе |
| RP19080_C21"> <head>21.</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Б |
| аци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није |
| олонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке гра |
| остионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих с |
| p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише тама |
| Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На а |
| ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и |
| ој домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових |
| обро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по тр |
| довања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је |
| одине сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања |
| унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколи |
| еницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се пр |
| Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, |
| ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћу |
| ича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу н |
| биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебар |
| ате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантно |
| е дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још проп |
| жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три |
| аименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србин |
| мо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и ч |
| дбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једни |
| дсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим |
| и се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да нау |
| уде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати |
| астице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним ств |
| Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље до |
| ти, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан |
| то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска |
| царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или |
| и сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи |
| да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и З |
| S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S |
| ље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изн |
| берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— |
| узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Бориво |
| и-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помис |
| и уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се |
| ко си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе |
| својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, |
| оље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучн |
| био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније |
| 4" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала |
| насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он |
| рије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Ха |
| неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Срби |
| ла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и |
| досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костиће |
| је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлос |
| head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој соб |
| спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} |
| о је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски нар |
| је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој |
| у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стоти |
| рости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчев |
| а <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу м |
| есно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p> |
| ену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српс |
| ведно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој дра |
| зо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, по |
| на на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз |
| .{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су ма |
| а доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила ка |
| и за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те |
| ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није мог |
| , гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и |
| це му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам С |
| говарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифков |
| ојих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p> |
| ли обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичк |
| свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену |
| и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је |
| ло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По све |
| камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански |
| о Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скор |
| мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под н |
| а, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је |
| а горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску |
| земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Ору |
| притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним омори |
| рати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домови |
| м родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и з |
| брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и |
| оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке |
| .</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће св |
| о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић |
| српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти |
| небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чи |
| о у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Ун |
| а сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичи |
| едном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав раз |
| ски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма |
| ца Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то неш |
| ајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрват |
| у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђ |
| ици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао |
| тервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем матер |
| отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала уж |
| а та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче п |
| осподине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда мног |
| е требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</ |
| је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело сви |
| погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих д |
| нанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука |
| ку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је |
| у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, пр |
| тине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, от |
| уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин од |
| мљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указ |
| пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију |
| аквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један |
| нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била по |
| боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту |
| друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао са |
| још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфими |
| савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нароч |
| а, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред св |
| буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреб |
| звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, к |
| да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је др |
| ије сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да ј |
| > <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш л |
| а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајев |
| и госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрн |
| ијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи. |
| вараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, ка |
| и ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал |
| ију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генера |
| шевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад из |
| а балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милос |
| Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело |
| већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{ |
| есет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије. |
| говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се |
| изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одл |
| јерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је д |
| >— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не |
| есетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага нам |
| ану издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџи |
| не са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у пом |
| ни имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане |
| јо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Н |
| јеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{ |
| само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и |
| га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и д |
| ста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје п |
| чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда |
| уцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од н |
| ност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво изрек |
| и у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је |
| г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на |
| триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки поз |
| ијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, н |
| а час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професо |
| чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица |
| угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; о |
| осподин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево |
| настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у |
| слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник своји |
| 04" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S |
| p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетник |
| м, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице |
| дијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију заб |
| биљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да |
| олега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у ис |
| толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку |
| етрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, |
| рате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.< |
| подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда ј |
| ити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Пол |
| главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио д |
| и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га |
| вном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, н |
| мијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, |
| ви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног |
| з израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од ов |
| , шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад с |
| том.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа |
| осподин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми |
| елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то |
| га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе са |
| а пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" /> |
| ак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојк |
| господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не поз |
| кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај ј |
| крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и |
| остирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека |
| у друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Сте |
| Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдј |
| нас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет |
| су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали велико |
| у па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у ве |
| окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лаж |
| к га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао |
| и то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав |
| соке земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено р |
| мо, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, ко |
| е Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних |
| другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Д |
| ти га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему |
| овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да |
| пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусил |
| у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставиш |
| у. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежнош |
| а на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетн |
| </p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта |
| еби Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити |
| Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог м |
| > <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> < |
| ека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је |
| леда на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се |
| Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и |
| ком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— |
| прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, |
| краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарат |
| но се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека |
| азговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко |
| мија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас |
| толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душан |
| еф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој |
| ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста г |
| Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да |
| који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је |
| ж у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чин |
| ци у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник к |
| ређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем |
| треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да нећ |
| се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</ |
| и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара сав |
| отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и пов |
| — Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћ |
| о што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у зва |
| мо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак поч |
| ци — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе |
| прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у |
| е, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло гово |
| приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n=" |
| ника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то |
| ка расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забог |
| цеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но |
| ну Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и д |
| ата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насми |
| <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави |
| вог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, п |
| мог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, п |
| p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — покушав |
| кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} М |
| ким школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпо |
| <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, прона |
| уку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Св |
| омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, |
| {S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш |
| ављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p> |
| младмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, |
| у каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога |
| агати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпостави |
| ицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без |
| и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од п |
| ичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече |
| и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{ |
| једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и |
| предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом чов |
| са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово |
| смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да |
| Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима |
| војем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се |
| рачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи |
| еби свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јо |
| таде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> |
| госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, |
| ="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и полит |
| <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — |
| руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва |
| о што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо ви |
| ила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој |
| А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако тр |
| олитичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он с |
| Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије с |
| до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане са |
| ског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачки |
| сположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у дру |
| ога друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске упр |
| и земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш јез |
| њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све с |
| дварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је науч |
| удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетни |
| јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{ |
| к ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и |
| свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <p |
| Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ј |
| није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност к |
| и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право |
| о говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача |
| ребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га |
| као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио |
| е Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог |
| си. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет други |
| сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест уд |
| гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног да |
| се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају прве |
| не рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, о |
| К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због |
| аше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све |
| ку химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са зе |
| орио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама тако |
| ом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један мла |
| лади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека из |
| смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на в |
| ио је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </d |
| рницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који |
| повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у пониз |
| — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но |
| мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.< |
| онизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љ |
| огласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањи |
| , да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су бил |
| зврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио |
| који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? |
| немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога пр |
| акоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго. |
| е онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођиц |
| Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брат |
| ног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје |
| p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше |
| ело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које г |
| а.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позн |
| ворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она |
| емачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједи |
| ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте |
| емачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> |
| цом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним по |
| , морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је гос |
| разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једар |
| ца, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ла |
| Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њем |
| ладице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — |
| ећ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег |
| <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и сло |
| рофесор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— |
| ка, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује |
| тву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица с |
| х се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су прод |
| апурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <p |
| да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Дра |
| S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске вла |
| ећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћ |
| а са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом др |
| не, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чино |
| ку.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођ |
| на праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан и |
| ну смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи профе |
| ви Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, |
| пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампа |
| Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари |
| ушан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет |
| и, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази ве |
| пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан нач |
| расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако ч |
| понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била |
| но се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптил |
| д будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави профе |
| и су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије по |
| " /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и по |
| је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Борив |
| па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чу |
| забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S |
| и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка чес |
| о нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, |
| несе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друш |
| оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бија |
| рај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара |
| се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као |
| је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душа |
| родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштв |
| абивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако вел |
| тали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осје |
| ег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> |
| бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Ш |
| ј ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле |
| посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико |
| озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Дра |
| пар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то пом |
| но, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоск |
| поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим стол |
| оте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <for |
| о је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мис |
| >Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје гос |
| а собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих |
| <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, |
| ијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> |
| у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да пр |
| </p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тро |
| е их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звон |
| дели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потра |
| </head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} |
| српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали ст |
| грали с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за врије |
| оје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси с |
| а се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били |
| жбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађа |
| са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душа |
| шан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет с |
| ћ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо |
| овија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њ |
| маћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Ј |
| мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стр |
| е поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове коле |
| ан сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Б |
| Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји |
| цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се ма |
| ко распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјешт |
| <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одлик |
| малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштв |
| великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{ |
| који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двиј |
| о.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва зва |
| а два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих ниј |
| им мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост |
| SRP19080_C9"> <head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је п |
| жан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошко |
| тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и пов |
| <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме |
| н Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер |
| е дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас ви |
| од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брз |
| <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и |
| споде српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим |
| но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам |
| ор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, |
| рпски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и |
| швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резерви |
| у, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту |
| д по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да се Душан Тр |
| та редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мј |
| а, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим |
| </head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски |
| — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола |
| дућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним нов |
| један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са |
| ави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се ун |
| у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се ч |
| онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Профе |
| } Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столо |
| розора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутн |
| ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош |
| тарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и с |
| е.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговор |
| Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио |
| свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола |
| ва дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим чов |
| келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од пр |
| њиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао |
| — Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} |
| у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и |
| Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — ре |
| оздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор |
| зиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагал |
| способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је |
| атељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Бор |
| Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе |
| о се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да |
| а Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Кос |
| маљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морал |
| ти ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема |
| спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ћ |
| научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су |
| >— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговара |
| нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало |
| тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог |
| и хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд |
| и, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Ха |
| кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо |
| власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш |
| здух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеск |
| шно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшн |
| ебо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садаш |
| , срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дје |
| скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако с |
| чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" xml |
| ри, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафа |
| ајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је би |
| едне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да |
| е у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи свак |
| бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Им |
| олом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депута |
| екако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Мит |
| тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај |
| оље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска стран |
| Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то |
| > <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изб |
| ну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника |
| осанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики |
| в, претресале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се ост |
| вих владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова |
| ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} |
| о задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз |
| ји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предсто |
| р Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} В |
| у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се |
| трашна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и жен |
| твари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак поче |
| и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјеши |
| е неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су м |
| ривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао ј |
| ем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали |
| и носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а |
| говарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S |
| ости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда цркв |
| исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту |
| о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на |
| кавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро |
| <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска |
| м нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар |
| За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и |
| сподине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересу |
| к тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се саст |
| {S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе з |
| ску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога град |
| данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да зај |
| ојој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметов |
| > <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању нокти |
| , који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче |
| ?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умј |
| ад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омл |
| у се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} |
| ове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети |
| палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са ре |
| ова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све |
| буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ов |
| е стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су |
| ерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Влади |
| у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према доле штитећи се с |
| смијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p |
| вославних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Д |
| ове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од |
| вранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Ду |
| ру <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати ку |
| рах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га |
| ј господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред |
| асти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим пр |
| оћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак с |
| онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двад |
| ирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је |
| ању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје вит |
| љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који с |
| у у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилич |
| <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — нас |
| ћи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дј |
| лично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Т |
| Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није ова |
| , за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говор |
| S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, до |
| ришта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђ |
| ући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо |
| нокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, |
| пске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко је |
| , то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пр |
| ваничник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако е |
| на у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролиј |
| олитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијац |
| ти, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повј |
| сјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка |
| остића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два во |
| ="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида п |
| то запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, д |
| о је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, |
| кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто проша |
| к ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затво |
| плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице |
| <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али |
| ривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог |
| непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више н |
| шу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>М |
| ли ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо |
| е, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да н |
| алан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање |
| имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пал |
| ј одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне |
| м узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босан |
| оворило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерск |
| умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, |
| ано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирн |
| е му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Са |
| , па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И С |
| а сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску |
| ти паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долаз |
| и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти |
| ебљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју |
| живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи |
| ужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот |
| n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини у |
| пагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џ |
| лед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше м |
| не руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се мој |
| е погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанк |
| лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад |
| анаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши |
| што да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у ми |
| Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада с |
| а изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом п |
| га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих д |
| ље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим виш |
| едаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S |
| и нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустри |
| .{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина |
| спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше |
| ранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као |
| но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на гру |
| ривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ниче |
| и не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо |
| на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто зб |
| а спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Са |
| је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{ |
| амо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поч |
| авио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се |
| илним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све пр |
| ано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, о |
| На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук |
| прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопо |
| пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџи |
| а и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имањ |
| трахом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), аг |
| едао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврча |
| -Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане уна |
| аше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја |
| доџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпо |
| еж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико |
| с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан с |
| о у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено |
| н да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а |
| е се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на јед |
| чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Фра |
| би у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разо |
| ма <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степени |
| а говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, |
| е учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит с |
| д ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео |
| ри уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и |
| куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p> |
| пође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сар |
| ке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му за |
| а ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан с |
| Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли |
| људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи |
| сподине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Бори |
| } То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатс |
| д се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у ј |
| </p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изгово |
| рима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматр |
| дузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих непра |
| {S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> |
| /p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо |
| <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гај |
| Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест про |
| 225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност |
| а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо срећ |
| ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена ов |
| базног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по г |
| онизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — |
| ао да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Ср |
| желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксав |
| ј с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у |
| о иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и |
| је, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма |
| има.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо и |
| воја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не |
| ерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Бор |
| да га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зелен |
| во.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, ка |
| мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намрго |
| ивца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само т |
| ога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, је |
| руге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове |
| е Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска вл |
| савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> |
| забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту с |
| домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове |
| свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј |
| а смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, са |
| ри.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има о |
| S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народн |
| еморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да |
| насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савје |
| p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па он |
| то ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — гов |
| и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да г |
| дје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и |
| то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер |
| је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак |
| овом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на р |
| гог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и |
| ти кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може д |
| љење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се р |
| у за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не мож |
| утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} |
| пељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и |
| — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разга |
| бринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим цр |
| у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је доша |
| </p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си мор |
| отив туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће пу |
| ичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Ау |
| одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, кој |
| ршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем зе |
| ећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S |
| у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када |
| те ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле м |
| довао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} На |
| сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бр |
| е на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко |
| огутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Кон |
| ена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили |
| то је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом |
| раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали ч |
| да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине |
| а притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је он |
| длучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим о |
| влада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда |
| жи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чис |
| има.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и са |
| у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздеран |
| а се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само д |
| само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одг |
| меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у мемор |
| улом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни |
| и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па вол |
| трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} |
| ћ је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће да |
| ле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим зе |
| вали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, |
| пијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људ |
| права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне гра |
| е у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му |
| ега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је |
| у и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби друг |
| хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па т |
| од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајн |
| да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутациј |
| нагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра |
| езно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше |
| ема дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ присту |
| ли у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта с |
| љ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше |
| х земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и |
| е! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столич |
| и до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је |
| од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а |
| ик захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао |
| во стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и |
| n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узим |
| {S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да |
| е већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и |
| којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље |
| се.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не |
| пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, |
| тић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој бо |
| ратска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу |
| , и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам ј |
| } Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, д |
| у, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и |
| } Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му ј |
| мири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и по |
| удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када в |
| јатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је од |
| ије се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би с |
| тране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: кој |
| з твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, |
| Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштв |
| о се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваш |
| ари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису |
| а, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је преси |
| лас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред с |
| о да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није |
| ено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно друг |
| увам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, кој |
| гледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзи |
| се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Пом |
| г пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учин |
| анима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијели |
| атекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> |
| е бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један |
| ри гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче |
| ијечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово |
| Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док ни |
| х ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртвац |
| овини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску ом |
| г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек |
| .</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n=" |
| ободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не пост |
| саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Сам |
| , што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим се |
| ала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљ |
| гријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам. |
| им столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се |
| ичке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати |
| ле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале |
| p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у наро |
| анк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о |
| ма омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, |
| оде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на па |
| орамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb |
| ху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху. |
| њем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као д |
| иле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је до |
| браваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> |
| сове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брат |
| непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да с |
| Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} |
| , и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем ср |
| воре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан ј |
| би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, |
| но неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а |
| дној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговор |
| балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ос |
| и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p> |
| јета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поч |
| у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једно |
| рбије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утје |
| ини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, |
| изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од ово |
| о га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} |
| јица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни |
| уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} |
| ар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхо |
| 79" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморанду |
| о је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље |
| е, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети |
| да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се |
| на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, ш |
| тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — и |
| “.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се |
| труја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски н |
| дом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па о |
| збуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само уда |
| тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, к |
| сли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су так |
| </p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши |
| ужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика |
| под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, |
| шане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да |
| о му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој |
| спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су ку |
| ва је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских др |
| звјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и пре |
| ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Да |
| на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у |
| ди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати с |
| егова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами |
| очито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значај |
| није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, |
| а те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш д |
| Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под мем |
| што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збра |
| ликој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на |
| католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сма |
| говарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би |
| еним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је |
| ије уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже |
| ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} |
| да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу о |
| да Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, |
| ном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако г |
| пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, |
| погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој |
| блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које м |
| а, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и ма |
| пношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом с |
| застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћу |
| ковање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху |
| надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Бори |
| лични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше д |
| лада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати |
| галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, н |
| и пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосје |
| у прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је |
| еше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о |
| ак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић |
| онио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином |
| губити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— |
| ајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели |
| овом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, ш |
| рнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан н |
| ље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да с |
| према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо о |
| у славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље |
| гове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издаји |
| ице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили. |
| а:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство |
| Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај |
| о и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На |
| е.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори з |
| сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бе |
| у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдј |
| хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p |
| љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— |
| гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је |
| љно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чек |
| , врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" / |
| леда боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" / |
| ги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на л |
| стити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, к |
| е госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски |
| м земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједи |
| но учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напа |
| гова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала н |
| смо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу изме |
| , као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Михови |
| Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дј |
| сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} |
| иковаху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме |
| ата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> |
| мо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} |
| ога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школа |
| Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади |
| праве?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непроми |
| е госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно |
| баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке не |
| Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и М |
| а врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова |
| из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост |
| оси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је б |
| та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина |
| начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се |
| промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати чит |
| м, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред со |
| обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> |
| ба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, |
| и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа в |
| ва ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бри |
| нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да |
| ујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати |
| {S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жа |
| о, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан ж |
| раду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престад |
| , када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је к |
| још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење |
| воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре |
| , но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се с |
| ве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, ко |
| да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан профес |
| пи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступ |
| се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ |
| ћ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једн |
| незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисм |
| } Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понаш |
| и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драги |
| оју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као |
| пска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ов |
| , јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може д |
| а добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у |
| ву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо глед |
| ину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, |
| а, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу |
| та.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи |
| а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју пост |
| питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем л |
| узванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величан |
| о може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је н |
| — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему ј |
| е у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професо |
| ти.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и дру |
| г разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — |
| ке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора б |
| ст званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете |
| судном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји |
| ка босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник |
| да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не |
| авести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изво |
| мо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако |
| и у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему |
| стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећа |
| их удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје о |
| ем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први нос |
| /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифко |
| , никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар б |
| путовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једно |
| ја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— И |
| бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав да |
| ја имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, |
| ни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Ср |
| м народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} |
| почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више с |
| ански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната ру |
| елост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" / |
| о касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије некол |
| одину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађат |
| ду хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, к |
| ду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријат |
| ац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у ду |
| јприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада јо |
| њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и првац |
| с дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и |
| около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, |
| ост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би м |
| ици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене |
| бавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или он |
| су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају |
| о.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но ни |
| постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из |
| <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p |
| оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем пог |
| е.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да ва |
| м цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мј |
| узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи < |
| шљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>П |
| Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни пр |
| тао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омл |
| се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски кра |
| ћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху п |
| , земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душа |
| тивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет наставља |
| иди тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>В |
| остионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у |
| и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску |
| ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душ |
| ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије сн |
| глађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, |
| ема једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме с |
| м говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У и |
| а их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао ни |
| на увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Д |
| ера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну ви |
| <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душ |
| бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гле |
| ћ се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем зем |
| вић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње |
| .{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети |
| сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — је |
| Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомада |
| ти и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Сте |
| ријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједн |
| Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.< |
| је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех |
| огај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Ду |
| .</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Ду |
| ито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се |
| се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут |
| хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се т |
| јечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо |
| изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германшти |
| и га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена по |
| де за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Тр |
| орио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје |
| о Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> чланови |
| ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешк |
| на? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ |
| е — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог уври |
| говорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки јез |
| е сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} За |
| њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је |
| овини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се |
| , снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Три |
| ио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку |
| е на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> < |
| нике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281 |
| жим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из |
| биљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што |
| ародни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјес |
| младина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом пита |
| а овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насм |
| ади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближ |
| ар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на |
| устите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> |
| ијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању иск |
| Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезни |
| мишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било са |
| е учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стран |
| <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињ |
| да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и уп |
| џи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне |
| јерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p> |
| шло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре мор |
| .{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим |
| т куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник |
| жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> те |
| сти реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам |
| ник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реч |
| е разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно |
| и вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник |
| а ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо ј |
| апредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде |
| им кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање |
| јаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом |
| о онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испун |
| рек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора |
| жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и |
| } Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог пок |
| које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом ко |
| ста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада |
| било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаре |
| је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, |
| не на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није у |
| ко свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афе |
| х Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће поче |
| .{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напре |
| ичанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако др |
| вао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами с |
| цу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног д |
| покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан |
| ен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је о |
| } И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљс |
| јећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одје |
| Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде ж |
| > <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбе |
| ред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изне |
| ој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, |
| али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је |
| и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових д |
| ас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен |
| ић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, с |
| ио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не |
| угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево ник |
| питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно |
| и, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због зап |
| b n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p |
| ву будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаре |
| да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за |
| затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек |
| ао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није |
| ски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чарши |
| ма људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> < |
| Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификац |
| вен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тр |
| чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој |
| савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило |
| мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што |
| долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говори |
| Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времен |
| ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из влад |
| Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Б |
| ри, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разг |
| ећ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, зн |
| уди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На ње |
| и била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p> |
| овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професо |
| ше пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да бу |
| кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће ов |
| у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је проф |
| а, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, |
| и.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао в |
| упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприл |
| а жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи г |
| за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио уну |
| било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се пле |
| требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча |
| х нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, он |
| гласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем |
| ло лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово доб |
| товали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику |
| з на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није м |
| и.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђиц |
| ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви зах |
| јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>По |
| бина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</ |
| ења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>К |
| е, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио |
| свим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, |
| азумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, к |
| е будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима г |
| е попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну |
| ловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не т |
| авала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окуп |
| а, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, |
| а је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су |
| смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </ |
| одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност |
| ло, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког од |
| се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игра |
| оме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему гов |
| е, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како |
| ком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођи |
| га, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ. |
| е ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати |
| људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љ |
| ивост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је в |
| укло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског с |
| ди им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све |
| тњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу |
| овић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није ужи |
| не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, |
| лизину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по |
| е родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних з |
| уцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се у |
| едао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк. |
| о на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица |
| јан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та |
| некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, јо |
| ло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около |
| освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, |
| обру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> < |
| омене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамот |
| услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се спор |
| вој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и н |
| о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он н |
| вјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо |
| нда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам ј |
| о, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао |
| у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p> |
| —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек та |
| им двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављ |
| вина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гост |
| се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њ |
| га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само с |
| тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На ова |
| ихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило бил |
| ког — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумиј |
| а она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што ин |
| подине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} |
| во изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску |
| шио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало |
| ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође н |
| му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, ј |
| е пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци |
| н другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљив |
| у били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват. |
| умачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу. |
| стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећа |
| нцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствар |
| творимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван |
| су дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздраженост |
| n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџ |
| незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити на |
| p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито |
| таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифкови |
| — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се по |
| ајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, ш |
| а робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у |
| ку гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатн |
| етињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не |
| } То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник |
| вину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из |
| рбин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља |
| јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у |
| ј страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да |
| ле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од дети |
| о, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издаји |
| ску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима |
| т смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности о |
| крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суд |
| ао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па ча |
| аба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра |
| и.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и |
| лека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази позна |
| аћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви зна |
| оривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје пра |
| лада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онд |
| се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и муш |
| а се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, ла |
| е пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала за |
| Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, |
| } Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног ст |
| најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати |
| амазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рука |
| тавили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести |
| но.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, |
| /p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре |
| ладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског наро |
| ну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред све |
| ола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како |
| другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетак |
| по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уни |
| молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу |
| е напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужуј |
| а — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — дов |
| дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих |
| се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ни |
| убазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> |
| ваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дје |
| Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе зем |
| ина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити |
| створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дом |
| ига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе во |
| аџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка. |
| , док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву куп |
| но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> |
| И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове зема |
| - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Ње |
| колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Н |
| толички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да |
| дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јов |
| пријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које |
| се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустр |
| ого тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Х |
| лимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање |
| о до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и |
| ер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер ј |
| штву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјест |
| српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази уну |
| то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог |
| татура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно врш |
| нио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да |
| казе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> |
| из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има |
| Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се ут |
| ухове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета г |
| , дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана. |
| ст и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову |
| вљају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта то |
| ајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, та |
| а поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бит |
| ојих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{ |
| и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му |
| шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без тво |
| јним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако |
| Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нов |
| вић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створи |
| сма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, ув |
| о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, мома |
| а бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Тури |
| авно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кућ |
| пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са |
| м своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то смат |
| - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара |
| и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што ј |
| се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> |
| ину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини нед |
| их раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пр |
| ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p> |
| е узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене. |
| кој управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се |
| пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло |
| .{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја дос |
| сну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер п |
| аво - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна |
| ге неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господ |
| ши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдј |
| ити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов п |
| ционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, х |
| } Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једно |
| ао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашт |
| под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао б |
| о мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на с |
| нате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у |
| ористи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залу |
| слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, д |
| е л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у ко |
| противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да не |
| је био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог |
| авни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма дру |
| ушана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслиман |
| више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањим |
| увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Борив |
| дној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни н |
| није може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Б |
| ва.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржа |
| си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају |
| земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Мног |
| из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све г |
| , ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвјед |
| оме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна пита |
| питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих рије |
| а, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески |
| да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гд |
| ти, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужн |
| е чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу се |
| не убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије |
| толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чи |
| тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено |
| јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну |
| ворио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунц |
| а.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, к |
| транога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се |
| омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и |
| у истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> |
| људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му з |
| ворио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и |
| ра похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на ваш |
| изира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на о |
| х хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити зна |
| и добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам т |
| можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, |
| вој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу |
| јестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање |
| сира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говор |
| аво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показ |
| чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога |
| есијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бо |
| ио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љу |
| есати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу сви |
| јеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то |
| кајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха |
| е слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам |
| ла...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда |
| н и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој про |
| прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозо |
| <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога |
| ницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло ш |
| кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опе |
| образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осје |
| ћај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре јед |
| ? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак |
| удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да |
| ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође д |
| ем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} |
| зната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на м |
| м промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више |
| , бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим су |
| ше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк |
| <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш |
| е и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјел |
| настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђ |
| на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и ме |
| нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке |
| е католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се туж |
| држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Зло |
| спуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу |
| са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је поч |
| неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Бо |
| лове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је |
| Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста |
| није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њим |
| пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби |
| боре, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифков |
| рено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар п |
| носних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће |
| према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од ли |
| ј упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена |
| етар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и п |
| ружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Посл |
| уташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} |
| говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на о |
| ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> |
| право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, |
| гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и |
| ао мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изгов |
| већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и ни |
| дске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу ча |
| м послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, дра |
| ком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</ |
| које људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим н |
| и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари |
| Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво |
| бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она |
| е слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да ј |
| ј се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, пом |
| или.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није г |
| али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n=" |
| томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно неп |
| ју, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак сх |
| ити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао н |
| шао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како |
| н преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни |
| м пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновни |
| едном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под њ |
| ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p> |
| ба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше ум |
| е ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно чи |
| Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати ш |
| и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</ |
| — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги |
| есрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне |
| д; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гд |
| к напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријате |
| о-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим стату |
| атлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p |
| ељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — та |
| твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Б |
| } Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за т |
| ље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заро |
| ељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису д |
| Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу |
| </p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опрос |
| p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p |
| едно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена |
| све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела ста |
| Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, |
| ашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друш |
| ши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спусти |
| " /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газд |
| риво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о |
| ијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у на |
| им очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацив |
| 1"> <head>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала д |
| сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, |
| ке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све |
| едну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И |
| , да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу то |
| прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће об |
| е <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може |
| ој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју |
| има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{ |
| десила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља мит |
| ај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осј |
| куд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала |
| ак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душа |
| ј.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> |
| азбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа |
| и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјекови |
| тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану |
| то надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће |
| Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" / |
| изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се |
| pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, ник |
| ио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче |
| , када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</ |
| ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p> |
| шан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— |
| ак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на наро |
| тогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то |
| али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, дра |
| нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непр |
| ерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Бор |
| ким грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољ |
| >Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, к |
| е све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човје |
| сором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позна |
| ров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тје |
| у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде. |
| <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку н |
| асно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше |
| ир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да |
| ки народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили ми |
| е се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан са |
| не, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне |
| а сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се |
| у своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подго |
| говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
| мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправда |
| вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да |
| , но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хр |
| оздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаок |
| е приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким коли |
| гу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, т |
| да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich |
| ао из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не |
| тјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Бор |
| транаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да о |
| отивног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио |
| ја је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања |
| ешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути как |
| ти ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину |
| ва прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случај |
| Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно грах |
| ве дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени к |
| то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{ |
| слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мј |
| одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји |
| ијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који |
| о је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати о |
| руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она о |
| је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било |
| ред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из да |
| , тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} |
| ове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та о |
| p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све |
| их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала |
| ог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи |
| ревладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је пом |
| , ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узро |
| је могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је |
| ="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму уста |
| води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ |
| ијешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, ј |
| га, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове |
| е савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њим |
| рали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чу |
| жне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, |
| само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, |
| једити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стра |
| ичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — р |
| је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према |
| за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> |
| гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, |
| ренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непр |
| ијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задов |
| то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да ствар |
| ака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> |
| рвозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сеља |
| ној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само п |
| <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје |
| начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са н |
| у биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је |
| мо служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не |
| дна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје |
| аве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар |
| сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој пос |
| дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} О |
| тски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показал |
| орнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим свој |
| а на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, кој |
| е, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не мо |
| како како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало |
| остављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се |
| ог око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насла |
| о непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у |
| се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туто |
| с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који |
| колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало |
| кад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљ |
| имански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански |
| ре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком. |
| устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто |
| аше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша |
| ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се с |
| но крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обој |
| онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="7 |
| славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде на |
| жбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> < |
| пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога др |
| њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислим |
| урци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> |
| <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војс |
| оба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог |
| ари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи- |
| о права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у |
| а чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се пр |
| читеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p |
| ђати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друшт |
| дје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да остав |
| не на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још н |
| а смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми |
| да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи млад |
| смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> < |
| тив злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу проти |
| буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бо |
| пређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба |
| и — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.< |
| иде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необич |
| мовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рје |
| вата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу |
| аљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до о |
| , да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Н |
| вој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне рамен |
| ог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу |
| је могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја д |
| да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око зем |
| о главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између чети |
| тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени |
| у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> |
| јешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Бориво |
| зала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте |
| као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађ |
| И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сар |
| емељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, |
| са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране по |
| о фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пук |
| зао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторск |
| е него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избија |
| ="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се |
| ументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је свет |
| обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су |
| е, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би |
| што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, |
| </p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто г |
| ји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пу |
| ћи враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није |
| есетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија |
| га, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — |
| имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ |
| учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрва |
| ивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану |
| ас једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говоро |
| му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Три |
| се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, кој |
| ло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватс |
| мендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет |
| а с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цр |
| ари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој |
| е изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!< |
| До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и ст |
| " /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобо |
| и, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући |
| а брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успе |
| и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначн |
| ије бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му |
| вске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" |
| један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће |
| захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања ње |
| > <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још |
| јем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— |
| окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника |
| икрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, к |
| к испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} |
| ешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</ |
| јете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати |
| а и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чв |
| ојој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да м |
| и.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовит |
| p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као |
| ји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су т |
| оступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово |
| акво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи |
| ега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефанови |
| ризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно так |
| Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око |
| ех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и |
| остао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота убла |
| сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо |
| ненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са |
| номишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузи |
| убазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача |
| Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S |
| који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објекти |
| ишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња п |
| гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху п |
| тичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а |
| је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интели |
| и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— |
| ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је т |
| ути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте |
| и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говори |
| а четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор |
| лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> |
| ни предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ |
| Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — вик |
| аве овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; |
| о најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добр |
| рхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дан |
| једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је |
| у се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чи |
| хвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко |
| ирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате |
| пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио |
| вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Борив |
| лтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вр |
| твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> |
| поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да пога |
| ти.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правил |
| ло к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се з |
| е када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> < |
| нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту |
| амо опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најо |
| а се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва про |
| за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди |
| и Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ће |
| итања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијес |
| и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву |
| говац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обве |
| роба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p |
| у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Сво |
| јприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE" |
| ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, ре |
| азити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од наше |
| а, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је |
| јечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао |
| ову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић н |
| стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше |
| рабрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјети |
| ао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од |
| воје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново в |
| бијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, |
| е ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је у |
| да домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се пос |
| есној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио з |
| него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне |
| и писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље |
| p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор |
| , а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас |
| ђење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и |
| е донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Бор |
| аш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и на |
| слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и |
| пуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о |
| рали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говор |
| гне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два с |
| се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено пит |
| ма прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и прекли |
| опила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџ |
| до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црно |
| ме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, ни |
| , које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала |
| њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Дра |
| о некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је |
| ђе су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима |
| слије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васп |
| а му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.< |
| Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли ми |
| ада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, сми |
| жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још н |
| о грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} |
| } Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спре |
| е спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сас |
| су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао |
| ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам прав |
| ћ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не мо |
| ди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприј |
| Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p |
| тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед зн |
| и министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говор |
| мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само |
| же бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћута |
| Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не |
| немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци |
| рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— |
| p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на |
| тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погле |
| трашно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са |
| мије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати |
| т“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, т |
| авички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званич |
| О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему каз |
| земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљ |
| и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она |
| е је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са сво |
| сетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док |
| заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све |
| ста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора |
| .{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече |
| а да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод |
| им, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прили |
| едној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод |
| има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по чи |
| вај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед м |
| разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће |
| још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској |
| .</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, ж |
| n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душ |
| — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један др |
| које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли |
| попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ при |
| ао срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео |
| ам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогу |
| ихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и пр |
| <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за |
| сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта |
| сти и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпун |
| хтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по оно |
| залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушал |
| о да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије мо |
| збуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> |
| о мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву |
| се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам |
| ; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но |
| ад.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у |
| во шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловаж |
| м кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, из |
| н, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљно |
| и у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг. |
| шима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као д |
| хајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зов |
| претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој |
| ене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад |
| {S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће |
| ложење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајл |
| тву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S |
| ној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није ва |
| шану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам |
| /p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> |
| зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело |
| народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само кр |
| S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у та |
| ц, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p |
| за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савј |
| пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко вој |
| у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвије |
| ај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подно |
| b n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значај |
| вреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао |
| ="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће мо |
| о да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара уда |
| ори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у |
| та? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде |
| вајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше |
| бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.< |
| јим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када |
| ознаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборав |
| самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљ |
| мача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова прим |
| меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега ст |
| на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Конс |
| учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити |
| сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарст |
| кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у ње |
| но.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу |
| е овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога ј |
| ити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ов |
| чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до је |
| дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за |
| ј доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову прост |
| изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да ниј |
| лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит д |
| >Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p> |
| убазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет саст |
| штва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, |
| јања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца |
| ојавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко. |
| робуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опас |
| p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно |
| аше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се |
| колико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе наро |
| b n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало кас |
| малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} |
| зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна |
| ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјер |
| унило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ак |
| ара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли к |
| е те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ |
| ови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међу |
| м садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су |
| неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — пом |
| е и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у |
| та уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му |
| старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Сте |
| у, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и ис |
| на.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — пошту |
| лега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душа |
| итала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за |
| но, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} По |
| олите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободниј |
| ма.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да |
| већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p> |
| све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" |
| пкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А к |
| одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— |
| - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више н |
| послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао |
| ре осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, |
| ј дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S |
| укло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост |
| а, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запитк |
| дило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хо |
| атоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог жи |
| јде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове непра |
| ни, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети ј |
| а Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то нем |
| које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој кар |
| је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мир |
| p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, ка |
| му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду |
| , коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то п |
| е мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима |
| љада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерн |
| доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте |
| га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта х |
| еке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и |
| чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да |
| увство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове млад |
| аз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера |
| неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрају |
| ештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада пос |
| више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријеч |
| гођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам н |
| овићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ра |
| неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причи |
| лава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјес |
| оноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин ве |
| здеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, |
| елали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели |
| занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине |
| но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше не |
| лијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије ј |
| са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опр |
| p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих |
| ло, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у м |
| чима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај праз |
| једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал с |
| пу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од м |
| } Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лука |
| а је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, кој |
| рже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи |
| ти и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила |
| ца ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се |
| кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Б |
| метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу поједи |
| вом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када н |
| ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кра |
| ј див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх о |
| учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше |
| малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n= |
| а удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он о |
| дном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће би |
| е погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с |
| ју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да прона |
| према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за |
| враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То биј |
| редусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Д |
| е готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратници |
| е на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљо |
| араху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушт |
| ваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива |
| о земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се пла |
| из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити |
| атизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све сл |
| смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку о |
| правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да |
| ђе јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту не |
| омуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед |
| уђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљед |
| нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при |
| нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјеца |
| над очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> |
| лио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" x |
| д се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, кад |
| {S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежа |
| е имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Три |
| из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања нат |
| то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог би |
| овјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло. |
| се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да так |
| то сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Пр |
| у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други |
| очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра |
| тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњи |
| оме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, |
| против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада |
| се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси |
| а је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жен |
| а је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање м |
| тице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну ул |
| ила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се |
| о ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један |
| и и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједн |
| чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слав |
| колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, прем |
| ам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и |
| асмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви н |
| језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам јези |
| Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичу |
| Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену |
| овати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Тре |
| етлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изгов |
| е лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним |
| еним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и |
| ут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мис |
| угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе |
| ати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, |
| ћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умје |
| аше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој о |
| се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би м |
| о о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да ср |
| стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас ни |
| и на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у го |
| е пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим леп |
| е дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје ун |
| је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му |
| лади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који с |
| да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио д |
| едно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне |
| ијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— |
| Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} |
| а сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, ско |
| као великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S |
| а њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се |
| ј се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов кра |
| у борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају оп |
| врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим |
| асположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање |
| слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли т |
| ок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господи |
| ашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које |
| вореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ д |
| рио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, |
| ваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га |
| се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, |
| ђен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу |
| — Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучн |
| коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког |
| и понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим |
| — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} |
| у те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и |
| оле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађ |
| ољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> < |
| ај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето |
| вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, по |
| ве.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, з |
| прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да каж |
| , Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сф |
| и да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и оч |
| ње.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог ч |
| ажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори |
| но се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно |
| рофесора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједар |
| дјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему не |
| удале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но з |
| ми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и пада |
| ице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгиц |
| ебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> |
| јући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице ко |
| добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l |
| амо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на је |
| ауком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, љ |
| н нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> |
| донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио ка |
| дно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срб |
| иљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb |
| ду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хо |
| погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— |
| ада буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на ова |
| атске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесм |
| исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, |
| у је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи |
| д немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки |
| један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у |
| сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, пок |
| тача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; |
| ме читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесм |
| Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијес |
| који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани. |
| "31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице |
| ак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је так |
| рзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами мног |
| ку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као за |
| о, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се |
| увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку |
| познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год уч |
| када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене ма |
| народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с наро |
| и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлд |
| од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све т |
| вини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да |
| се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама |
| ако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин |
| ахом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и з |
| лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— |
| Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та го |
| >Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је с |
| савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људи |
| о сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да |
| ри госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и |
| а ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш с |
| е од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече и |
| за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.< |
| ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући |
| му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и |
| кој влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домов |
| ја нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у п |
| А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас науч |
| е више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, ује |
| мисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако |
| овори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити |
| леда у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лије |
| А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављ |
| ашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан |
| ука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер у |
| у је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреј |
| ичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један п |
| ре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, |
| ко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љеп |
| дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тон |
| њеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове |
| лбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публ |
| езаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру |
| е мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог |
| е га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном |
| никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја |
| Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше |
| је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло |
| е чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекциј |
| био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се |
| отпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмди |
| лске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду пр |
| небиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај бил |
| ма времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавањ |
| ванију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само су |
| веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте наприм |
| а ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, бу |
| баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у свој |
| у, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном п |
| рифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило г |
| ки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик |
| почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где |
| ривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаности |
| ишћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да при |
| олико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике п |
| дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит |
| , да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим |
| риваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се кри |
| мим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамо |
| ти више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом |
| али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих пр |
| оносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Ха |
| лички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви |
| /p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефанови |
| ла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато |
| есмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за друго |
| што учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Д |
| >— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која б |
| ја се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика прет |
| ца одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би |
| тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког к |
| је параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струк |
| земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — |
| у, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мр |
| у, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господ |
| да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати |
| живљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до |
| еша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари |
| о, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног за |
| ни, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропу |
| ривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} |
| <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже врти |
| жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финан |
| а га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напок |
| } Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, |
| е питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког |
| них ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих спос |
| јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој у |
| Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Иде |
| ни поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уз |
| врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих д |
| а себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} |
| ни, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш п |
| од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само |
| оће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока |
| напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш |
| у бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изг |
| а руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече м |
| ору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, ма |
| ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама т |
| ао Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> < |
| остићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледав |
| l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити н |
| <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити не |
| времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога н |
| све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужнос |
| ш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и |
| е, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а |
| достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јоси |
| уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте в |
| ковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и |
| иховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране ниј |
| увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам |
| ем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога |
| стаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није |
| у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатељ |
| ише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички поку |
| едишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се |
| иједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви о |
| све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јур |
| и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забр |
| већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости л |
| с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је о |
| добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини прот |
| , нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста стр |
| стите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погле |
| продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Ш |
| их двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митрови |
| ово доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића |
| /p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој |
| и догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустриј |
| неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој |
| ољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p |
| <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела л |
| без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо з |
| оли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим |
| љу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, |
| уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натури |
| шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одј |
| значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лиц |
| остић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Х |
| и Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће б |
| тено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски пол |
| ло, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се |
| емаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Ка |
| вић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем |
| је, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— |
| Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу |
| андуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке |
| ив овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господ |
| а ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић ста |
| кона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијес |
| пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блу |
| амо са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови |
| нк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико |
| лазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p |
| {S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, |
| у ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобиј |
| има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо |
| ог духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже остан |
| нутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам о |
| ад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш |
| овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напор |
| а, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брз |
| ко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не б |
| рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући |
| смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, т |
| он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зл |
| у се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сје |
| дајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко п |
| n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула |
| р немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопошто |
| ако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетни |
| ћи га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај ч |
| љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не |
| да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турск |
| потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи |
| министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено св |
| ог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па |
| се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа |
| ерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака проти |
| врати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовоља |
| м земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званич |
| мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере д |
| да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник |
| алу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ н |
| , да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправд |
| <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје станови |
| се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на свако |
| Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго |
| ећ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S |
| на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин нов |
| ај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{ |
| n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци |
| р је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој гос |
| .</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није м |
| на.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав |
| вање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званични |
| д гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић. |
| , те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска |
| иштила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у С |
| ог странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учи |
| или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш та |
| иних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би |
| Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан др |
| ено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, н |
| Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде го |
| у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско |
| тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> |
| но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ва |
| д колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз д |
| риближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања |
| иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја н |
| ушан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им н |
| и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од |
| евићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се |
| нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом т |
| којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатол |
| у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све |
| са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском цар |
| S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор. |
| ед корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море бе |
| , а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашт |
| евић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу рум |
| у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Јо |
| њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нап |
| уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и врије |
| ва српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба |
| стице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило ко |
| и једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе г |
| а и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања |
| ање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и п |
| увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе ча |
| лан разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пр |
| аковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120 |
| ан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у |
| есне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифк |
| авала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састај |
| е учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <p |
| јци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ус |
| покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни ро |
| Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато П |
| орећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд |
| <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаш |
| ио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа |
| ривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само и |
| а Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи с |
| но насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем |
| ан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Ду |
| нске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојиц |
| а закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} |
| у Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу |
| за на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну |
| им костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европск |
| , мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се |
| е осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и по |
| сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш ко |
| знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разго |
| p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата сла |
| онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све |
| S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од |
| ом образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опа |
| је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом |
| аво тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у о |
| а, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Кост |
| војих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, |
| вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настав |
| Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да ни |
| свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и свој |
| оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p |
| о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p> |
| ештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби |
| се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви доб |
| е међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, до |
| учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве пос |
| х имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хва |
| Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово |
| земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да по |
| ше нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин се |
| ут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, д |
| он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега до |
| е мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која ј |
| ба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздраган |
| у даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да ниј |
| говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива л |
| се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође да |
| адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Го |
| о оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у |
| а је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чу |
| еостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема с |
| зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска ли |
| е даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле |
| тљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и п |
| тиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку. |
| } Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на по |
| не димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши |
| стику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стил |
| нзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођст |
| тања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га |
| ем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — |
| Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и |
| оро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с најв |
| ма маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над са |
| јеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, |
| — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи |
| осту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кут |
| његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његов |
| p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се |
| вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао виш |
| у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изи |
| изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљад |
| нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{ |
| ин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући нап |
| га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кро |
| </p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацил |
| вори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И |
| ене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи д |
| плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{ |
| умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циљ |
| о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача из |
| смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте рево |
| ба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наво |
| јечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слобод |
| p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и |
| ије тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића |
| на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Бу |
| ичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био ко |
| сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјева |
| ојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доб |
| ада му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат |
| професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на о |
| оме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колег |
| RP19080_C29"> <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника |
| SRP19080_C11"> <head>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостион |
| ла и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се |
| танак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате |
| је свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ ку |
| огло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљн |
| ам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} М |
| и само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шт |
| > <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамн |
| газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> |
| 3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говор |
| је, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина. |
| ти.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу |
| дала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај пр |
| оде одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног п |
| ста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, по |
| то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и |
| аком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као |
| о у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} |
| ба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме с |
| } Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали нат |
| избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па |
| је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него ш |
| p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које м |
| тра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежн |
| напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у зем |
| 80_C27"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха |
| то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Кости |
| 80_C16"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви |
| .</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, |
| P19080_C8"> <head>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је |
| газе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, |
| дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обе |
| напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родб |
| здрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— |
| аке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије |
| и не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када ва |
| вара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је с |
| де рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, |
| а на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је |
| говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због |
| ећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још с |
| нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и ла |
| ер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и ре |
| праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете |
| му све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} |
| је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У |
| су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати |
| странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није |
| аше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама пр |
| аље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} |
| /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној с |
| званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе |
| хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улри |
| према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачи |
| нзацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто |
| а брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Ни |
| ослије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Кад |
| асиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била |
| и пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље |
| бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била |
| лазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S |
| мљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када |
| вић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душ |
| ина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи поли |
| иштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслима |
| осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и прича |
| b n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, |
| RP19080_C14"> <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбу |
| после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вр |
| о, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се |
| поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па |
| народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} |
| и код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје в |
| што је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробљ |
| вала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се с |
| е важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеров |
| за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања |
| ога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво. |
| ве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут |
| уд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о ов |
| становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је |
| видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се па |
| и резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> < |
| ву бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривој |
| зничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли јо |
| , коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекај |
| авник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и ни |
| допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с |
| се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разонод |
| зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш |
| обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, ниј |
| p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним звани |
| е Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањи |
| научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спа |
| био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам |
| о одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба заст |
| жење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа сав |
| } Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов |
| > <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати ник |
| дјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда |
| и <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су в |
| момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су |
| му.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило |
| ичега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном о |
| рије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрв |
| оста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против з |
| ранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели ра |
| егове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а |
| а?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеш |
| чнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и ч |
| је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је им |
| ријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови |
| арајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко в |
| бине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто |
| "196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, кој |
| а ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али зај |
| ј Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини кон |
| у некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А г |
| <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројн |
| е — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас тр |
| ку, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ће |
| она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће |
| чуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се |
| ик.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф сек |
| секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} В |
| споде још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господ |
| нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих |
| пак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у пр |
| је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Х |
| бе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изго |
| неговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И |
| е може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{ |
| села пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте |
| ривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо је |
| е окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестим |
| нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у |
| ас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поск |
| ичанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ |
| ав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсол |
| и свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао по |
| еч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас |
| е крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће |
| јерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије |
| сти:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименов |
| јетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. |
| љећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни с |
| ан да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католич |
| адње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су проша |
| .{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи |
| акав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Три |
| ло ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схв |
| н наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд д |
| — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче н |
| нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, и |
| тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа ни |
| <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата мога |
| кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали н |
| ти касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно |
| ј, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу с |
| осни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мир |
| научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S |
| ријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта - |
| стили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стаја |
| одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Б |
| ас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели |
| ам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</ |
| отица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у |
| говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из |
| гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечати |
| ти.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морал |
| рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и млад |
| "187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком |
| у заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће с |
| вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски п |
| овор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шеф |
| мо мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта па |
| га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није |
| знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ов |
| Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — |
| кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_ |
| у те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је |
| еликом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас ј |
| ј борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Борив |
| е увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, |
| а земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећ |
| на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова поро |
| ем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је са |
| у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га са |
| у се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак |
| и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ им |
| него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи сл |
| траше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље |
| а ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица |
| ху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио пра |
| ћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њихов |
| уку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни |
| просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логор |
| е, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Профес |
| пнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него п |
| не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи с |
| као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с |
| ћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући |
| и понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо |
| се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде пра |
| ме сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам |
| удске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас суд |
| о шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с јед |
| заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то |
| .{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а |
| а и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског д |
| прављала према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир |
| ак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово у |
| да се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Ч |
| да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвозде |
| тицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој |
| која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као |
| и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} О |
| них вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној |
| на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да |
| о на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као наро |
| .{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, |
| уго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом баб |
| коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би |
| оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у |
| и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} |
| а дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи ст |
| "SRP19080_C1"> <head>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свали |
| да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Хер |
| осподо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне в |
| живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред д |
| ad> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и |
| чника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцелариј |
| S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладин |
| ћи замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више |
| И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у по |
| обит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, ко |
| е чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је |
| у црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада т |
| оге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поруч |
| сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Влади |
| овучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Бор |
| једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда ж |
| ави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отвор |
| онијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгиц |
| су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај |
| на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају |
| и чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево ве |
| у дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин на |
| дном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам пок |
| и, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемо |
| се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, м |
| дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и |
| када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђакова |
| уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити а |
| као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи |
| вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и т |
| сто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поред |
| рен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост |
| му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди |
| а страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове |
| су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под терет |
| ч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског |
| годан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћ |
| помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због који |
| а Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, не |
| рвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљуј |
| исли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу |
| када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао |
| Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени ост |
| с, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то |
| де отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погл |
| снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и ује |
| а.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, |
| ше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p |
| ор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се пок |
| вај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто |
| ркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Мусл |
| еду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, шт |
| е на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које |
| им је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на д |
| путише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чар |
| вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да ч |
| тражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што с |
| њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог |
| ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о с |
| правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена ди |
| ослиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се |
| а се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Д |
| итањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Ис |
| заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бац |
| ја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије врије |
| де крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се ст |
| d="SRP19080_C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињ |
| дјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је |
| о да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше |
| евног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</ |
| е за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</ |
| ник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, |
| <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјети |
| ласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са |
| једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто с |
| Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете л |
| а, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које д |
| оран повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека. |
| не згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанк |
| Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували |
| родну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узб |
| узама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изго |
| словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одма |
| онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, би |
| на и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој гово |
| један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други који г |
| еки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначк |
| строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - за |
| на дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а |
| } У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прав |
| ратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! |
| вљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вје |
| ослије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћ |
| ужана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говор |
| ху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на |
| ан цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукам |
| ему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „ |
| а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је ј |
| а врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лук |
| ју када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи пораз |
| мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано |
| као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога ш |
| послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин |
| ра.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, п |
| мо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дје |
| ца, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше |
| ка.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Ег |
| јеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — |
| .{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и т |
| уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго н |
| Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили |
| рите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, |
| <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>З |
| накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у ог |
| _C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски |
| а у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викну |
| да да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са |
| ове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно кр |
| пита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио |
| — Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двап |
| .</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала |
| наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би |
| n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но да |
| есу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на паза |
| свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико |
| е рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као д |
| , од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним |
| удима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један |
| ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу вл |
| " /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, г |
| као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће |
| м друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а дома |
| асти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да про |
| обу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и |
| ла стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и |
| ти, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и м |
| рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном син |
| тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које с |
| бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и |
| есијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју б |
| иком вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега |
| што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Бори |
| е и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да |
| е, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из ког |
| 9080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, |
| у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> |
| на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се го |
| а, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не гов |
| боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би б |
| ла, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Бори |
| а, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер |
| мно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p |
| шом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и |
| оривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <p |
| н другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, д |
| </p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> < |
| У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људ |
| тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријеч |
| двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки кр |
| аше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна |
| и и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} |
| д дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман |
| проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{ |
| а.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли пово |
| у дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мј |
| овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> |
| греба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она |
| ор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на н |
| тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаре |
| аше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица |
| ође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— |
| је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве |
| ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина по |
| и у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно ј |
| грађен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих им |
| а.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном неред |
| е на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца |
| гом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски ка |
| но неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачуна |
| то гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју соб |
| упио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и |
| ни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и по |
| уге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздиза |
| ела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скр |
| допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> ко |
| тепенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о каме |
| p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виши |
| и шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути с |
| раном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк ни |
| жбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанст |
| данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њен |
| ке књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска |
| осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, |
| донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Бориво |
| е ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао |
| орило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покуш |
| ом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако |
| " /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом |
| ио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви |
| е показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити |
| се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер сва |
| <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила так |
| ољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку з |
| ором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богат |
| не, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без жи |
| вјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати |
| .{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасви |
| дње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усирено |
| заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац |
| о је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустриј |
| не погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два п |
| а Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава |
| Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странк |
| је и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на |
| го што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом по |
| били званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на |
| без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и |
| вали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуј |
| ће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је |
| ција у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих бри |
| роводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине |
| ка управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му није могао |
| хе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове земље, к |
| жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се |
| ади и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који |
| ичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај неп |
| заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегациј |
| ајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ тол |
| а.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате к |
| и?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели сл |
| ри том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и да |
| ам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског ва |
| учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с поче |
| очео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње |
| ола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико |
| вало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завр |
| ан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривој |
| ађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао |
| од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као |
| м ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рам |
| учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није |
| ежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — |
| {S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гле |
| се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, |
| овјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стај |
| } Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право д |
| м, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само |
| p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. |
| ше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери нег |
| омаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са т |
| е је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у ст |
| а.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се о |
| амо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаш |
| ред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— |
| и снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа оста |
| овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Бор |
| <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништ |
| (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на г |
| ило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде д |
| не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху |
| > <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не |
| да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесн |
| чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је пра |
| ња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њ |
| Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца од |
| е једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој |
| сток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си |
| њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ет |
| ишта остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запит |
| потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво |
| - Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд |
| измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лу |
| ва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној год |
| крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред |
| 243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — |
| трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањ |
| ред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, |
| дског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S |
| p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше |
| е још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно пр |
| .{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове зем |
| аше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како |
| један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> м |
| ава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као |
| Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одвр |
| </p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни је |
| >Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афер |
| ве.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на п |
| ега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из С |
| онижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спр |
| ећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије м |
| о десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вј |
| у забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Н |
| рашног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам |
| а га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извр |
| родно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омлад |
| о дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није мога |
| ма, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и ов |
| а раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни |
| са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред д |
| лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом |
| опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, |
| раху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен |
| енерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако |
| ти политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — |
| комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали |
| власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство н |
| </p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо |
| вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бит |
| ођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не |
| у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подру |
| рпску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Бор |
| title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предстојника <pb n="206" /> исто |
| undschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало |
| муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединосп |
| Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{ |
| зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком |
| руштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и |
| друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало |
| ужавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомич |
| удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправд |
| ору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно гов |
| на и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу ос |
| тишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу |
| зи.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртв |
| до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се |
| ивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у не |
| , хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножје |
| ав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол |
| ни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, |
| биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је б |
| ислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се ствар |
| боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако рас |
| живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} |
| о има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, |
| нске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве с |
| и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и |
| о засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зу |
| да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти с |
| ића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама |
| сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи |
| синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је |
| ма заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, |
| <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> наставља |
| Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вје |
| литве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце |
| сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Ро |
| о под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним |
| својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Кости |
| >То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки |
| собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, ко |
| него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература п |
| прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Ж |
| ијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћ |
| стријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупац |
| њама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од на |
| или.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтив |
| то га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској пог |
| а Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи ко |
| Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је |
| а су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали |
| ну општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и муш |
| едаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод њ |
| рцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини |
| равље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није |
| ар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и |
| и и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не в |
| о што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто при |
| живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, н |
| ај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и |
| пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе гд |
| ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погл |
| .{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра в |
| жи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} |
| не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> < |
| тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је нек |
| а.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухват |
| d>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудит |
| стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за ру |
| народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога н |
| има.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове зе |
| веним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срб |
| /p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање заст |
| сара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вр |
| ајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" |
| и узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што |
| ућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа |
| ма, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама ма |
| ам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем т |
| нски народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански на |
| ку Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све м |
| је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу |
| политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај пр |
| аш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уж |
| сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Д |
| огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је |
| у на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет |
| де.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чик |
| је на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне |
| итим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрв |
| едовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} |
| ске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џами |
| оља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чин |
| здравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља приј |
| јесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе |
| један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кул |
| се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из |
| ј Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније мо |
| е ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом |
| ајпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево |
| ази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак |
| ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким до |
| рити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и |
| то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до к |
| е могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> < |
| се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домов |
| нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто |
| страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлост |
| же у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="22 |
| д народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говори |
| се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој н |
| ривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то |
| смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш |
| скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац с |
| да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p |
| се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мај |
| ати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка р |
| на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије |
| ри затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви гов |
| м је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих |
| че га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхан |
| ла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Др |
| рајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту |
| разованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља стран |
| шена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема б |
| , у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S |
| јело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S |
| ака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, |
| српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубим |
| ек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер |
| ј котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димња |
| ари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат |
| о задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико ку |
| Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Б |
| све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, |
| и се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак |
| n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до в |
| о огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су |
| оњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> |
| ој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва с |
| ијед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити |
| рајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са |
| а, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, ујед |
| ку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше |
| тао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то |
| с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од |
| од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену ру |
| се, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на с |
| екршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирн |
| а у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизал |
| тите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S |
| онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, о |
| ти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи |
| родица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све |
| толом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају во |
| биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, |
| рбима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало по |
| рске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустриј |
| да се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљ |
| е оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; |
| и, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као син ови |
| е лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани |
| му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Ова |
| дном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали не |
| ане, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још |
| због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада |
| з велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења. |
| е тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се |
| .{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу |
| преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало уси |
| ито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човј |
| им, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одгов |
| а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин |
| ико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је |
| ихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех н |
| од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјев |
| вирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну |
| ше мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на ми |
| ље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући ј |
| -Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно к |
| тевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештав |
| к, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим к |
| и.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи |
| ј слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Бо |
| над решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше ха |
| самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Са |
| рпској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе |
| о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколи |
| да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{ |
| ије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјево |
| бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Влади |
| друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но |
| на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом |
| али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад |
| ојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и засти |
| {S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стањ |
| полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од |
| е за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад |
| ћ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у |
| меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља кол |
| ође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{ |
| > <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, к |
| е чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехоти |
| дућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене ве |
| p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, неж |
| жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко |
| о и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — св |
| ут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би нап |
| ке гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас |
| гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а |
| стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Кости |
| ас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушк |
| а у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и в |
| кастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а неж |
| ош дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би |
| ослије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, |
| <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не ра |
| говарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и гово |
| јета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд и |
| ична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше |
| > <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сјед |
| четка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де посл |
| едно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима |
| и и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; |
| дића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгици |
| дих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо нек |
| обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што ј |
| а је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ св |
| ретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвен |
| ш нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, |
| е вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</ |
| а се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Са |
| ла у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Д |
| кама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и п |
| е у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га о |
| пну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стан |
| то тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не б |
| им јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за |
| мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану |
| о у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак |
| S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском ч |
| и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, д |
| — Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина |
| астанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била |
| рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши |
| > <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> |
| старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отид |
| пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљу |
| дјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити |
| је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака ниј |
| p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми с |
| е господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— П |
| сај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки ј |
| свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</ |
| опе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевим |
| и су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Са |
| <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српс |
| е вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили поз |
| а народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће |
| х Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас са |
| ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од |
| што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносит |
| немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите риј |
| пског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све ље |
| доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице |
| а народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевск |
| } Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; в |
| вјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама др |
| ме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе.. |
| хвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, д |
| Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој |
| да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, |
| ћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа |
| сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са |
| се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не врати |
| пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјет |
| другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић |
| ка бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство проте |
| поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који сам |
| е куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу |
| и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их н |
| е крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у с |
| ецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите |
| у чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} |
| сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је ов |
| сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S |
| ску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клош |
| а, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту сп |
| неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на |
| <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску рак |
| оцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин |
| си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти р |
| атити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече |
| /p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За ти |
| </p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> < |
| мате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо? |
| кот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше |
| ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не |
| ољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога ј |
| клињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не |
| оредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без м |
| дног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су ствар |
| уља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори г |
| елике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашл |
| тпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујн |
| ић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> |
| ера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском |
| ада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваља |
| ада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се про |
| а свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и |
| аље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више |
| а га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га |
| и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без |
| Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збо |
| нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћем |
| {S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема св |
| м не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловаж |
| црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлук |
| .{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурја |
| на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно |
| с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава њего |
| ци, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вр |
| ова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се |
| згледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увиј |
| је.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три |
| ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост речено |
| абрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу |
| пијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је дана |
| XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског |
| да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сара |
| х и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крај |
| рно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше |
| де нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија |
| х бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херц |
| за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневно |
| азреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> |
| зо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин зв |
| аљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по ср |
| долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вје |
| Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.< |
| под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у м |
| се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на окол |
| елу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће ил |
| ећма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све |
| далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело |
| и и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> |
| р.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потуж |
| умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док с |
| ни, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријс |
| домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домород |
| ју и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; |
| е младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на |
| ки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, дод |
| , да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде ми |
| рига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{ |
| а, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више |
| — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести |
| газио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, |
| дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, о |
| чком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије |
| и-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два |
| е у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| о ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је м |
| тину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата |
| и, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела |
| цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај пос |
| а напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што ј |
| ј и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и |
| спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у |
| је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, |
| ла амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је у |
| рене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво |
| слије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије т |
| есор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите уч |
| рзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, к |
| ми служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене љ |
| вамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му прис |
| постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетн |
| ој гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и по |
| неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, |
| и оно неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рач |
| на указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се виш |
| ано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла |
| сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење |
| и великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код на |
| ежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше к |
| дној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Бо |
| каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек о |
| бра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с |
| ред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он |
| му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом с |
| ла, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у о |
| да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види |
| ћ се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом си |
| вима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кик |
| ком Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи п |
| аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство пр |
| х је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српс |
| на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она |
| } Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и с |
| , да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех нес |
| ила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова п |
| е уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно |
| ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо |
| ородични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, |
| p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пр |
| свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме |
| не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ак |
| домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p |
| то су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се о |
| о разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p |
| тићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је |
| свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању си |
| стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.< |
| пског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му |
| се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин. |
| ајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је |
| нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од се |
| свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијеп |
| ити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по |
| ако би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих ти |
| есрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако |
| кше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој ј |
| отов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, чит |
| је био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али ка |
| еч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га |
| адан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетли |
| његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} С |
| , која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна |
| је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотин |
| > <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, |
| и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Т |
| лицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице сам |
| тјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} О |
| ког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено |
| у сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно н |
| ушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно |
| ме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човј |
| има.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело |
| >— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много годи |
| авне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указив |
| а залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сараје |
| ма, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми |
| се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То с |
| и су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, |
| о вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проуча |
| че сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха |
| ајбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетит |
| аци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармоф |
| <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су д |
| начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - |
| аде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим |
| ош мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутр |
| ном умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Три |
| } Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Т |
| агове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјел |
| него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође |
| омаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — |
| у каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представн |
| а сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку |
| и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ |
| му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије |
| ада мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— У |
| а с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Ми |
| рио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је с |
| пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он |
| ра премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под к |
| ћи и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ |
| храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја |
| си живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савје |
| аничника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће |
| мају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ ра |
| повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљи |
| <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добаци |
| а, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи |
| езаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати |
| оматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао б |
| се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле |
| а га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је крив |
| ијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио |
| кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигн |
| > <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна |
| S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, |
| ктер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним власт |
| док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гри |
| се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не б |
| рски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје |
| укавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторит |
| з земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <p |
| ала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцегов |
| естирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас |
| рења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их |
| поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њи |
| пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја. |
| тране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p |
| ао да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћ |
| о на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе |
| струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак |
| на.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гле |
| а њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} |
| н израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му |
| у сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако |
| и на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик н |
| свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очек |
| тереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> |
| S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ. |
| </p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је доније |
| пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у м |
| акле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не м |
| оложај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, |
| из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима пр |
| пских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посј |
| да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да над |
| тивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче |
| момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година |
| <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га п |
| куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и н |
| е.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а ка |
| етија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сеља |
| ички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике |
| суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се |
| така и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о |
| видјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахим |
| таја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ип |
| е није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сирот |
| е претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је при |
| нио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, |
| се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p |
| т Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јов |
| ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћем |
| ица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби |
| помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.< |
| Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доб |
| је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судиј |
| е озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се |
| но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио. |
| литика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, |
| м времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује |
| "112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, ка |
| > <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђ |
| .{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? |
| ази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Посли |
| ка наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и |
| овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, |
| са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари М |
| не границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на вл |
| вље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момц |
| ављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напосле |
| н се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Кост |
| ату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промисл |
| тити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њ |
| ацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у свој |
| боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, |
| тина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и |
| ње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено пог |
| , срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав от |
| е може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба |
| ем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — |
| вна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну мас |
| а Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са п |
| кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри |
| ну читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је с |
| интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећ |
| и.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све |
| е пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати |
| стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо слож |
| емаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје биску |
| ваца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онд |
| и је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чува |
| на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити |
| сни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе са |
| е, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и зва |
| и.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да б |
| ве концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато с |
| завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај |
| бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас |
| — Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{ |
| по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сир |
| дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцег |
| Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сре |
| вани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријеш |
| о“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по |
| <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није т |
| лужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренул |
| >Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу п |
| злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас |
| твртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. |
| а дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако |
| она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, треба |
| Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то |
| ер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби |
| ји вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, |
| клонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а с |
| они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није |
| ош лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина П |
| галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у С |
| баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="cha |
| подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао |
| >— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гл |
| Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чек |
| врда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на стар |
| тријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, ш |
| адовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чул |
| дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће б |
| } Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се уском |
| бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је |
| да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише н |
| осимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран |
| у.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када |
| ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло |
| које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос |
| времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, |
| ви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ |
| родица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем з |
| ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што с |
| нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: |
| око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се поли |
| е.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p> |
| о?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви п |
| p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није |
| ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни ве |
| дате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, |
| ко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али |
| p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драг |
| , да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздр |
| лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин н |
| ише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омл |
| ренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у с |
| </p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба |
| пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и не |
| , који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онак |
| же бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту с |
| ти интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака |
| странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј гос |
| свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У оста |
| о што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа. |
| о — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим неза |
| био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу |
| врсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се |
| е ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добр |
| га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ј |
| ље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као |
| , на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних |
| абринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва |
| а изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па |
| трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта |
| м путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутат |
| њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p |
| мојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците упра |
| му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког |
| она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколик |
| лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кро |
| з два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић д |
| вног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других |
| ћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти ст |
| и му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено |
| личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> мног |
| боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао |
| љем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води |
| да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остад |
| е не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и изда |
| то потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње в |
| и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p> |
| та, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он |
| у садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо д |
| Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више |
| !</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један госпо |
| гано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, п |
| и то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједар |
| грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица |
| њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на разм |
| нком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ва |
| пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изн |
| творених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десит |
| огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о на |
| кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га |
| ком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Д |
| :id="SRP19080_C24"> <head>24.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градск |
| мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — |
| на и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин |
| ољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а |
| полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси |
| редини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;< |
| к, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатно |
| е прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Мило |
| е људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не у |
| м шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест |
| г коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корача |
| јући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} |
| га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо |
| рбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шп |
| гоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb |
| ти против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати |
| олутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичниш |
| вину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, |
| ољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влах |
| ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с ти |
| је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпати |
| е пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли |
| оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади |
| агица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је |
| иле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста |
| је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но |
| > <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ев |
| е су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један |
| дућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви прис |
| сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да |
| <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> |
| <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако |
| бија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјест |
| ротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p |
| е послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој у |
| ривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу. |
| ла Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и |
| ићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не см |
| магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изну |
| <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика. |
| и!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријеч |
| не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господи |
| е, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовн |
| ије, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозици |
| Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетни |
| да за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући |
| — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? |
| љу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и ста |
| смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орд |
| велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би о |
| моћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могл |
| , но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, как |
| си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш |
| ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у |
| оказаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, д |
| анк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.< |
| ног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није з |
| ом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више |
| ила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој |
| од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били п |
| ви мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од г |
| упило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт |
| ве гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер |
| зилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је |
| овори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гла |
| се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па |
| нда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги |
| инистар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти |
| амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одр |
| гових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних ч |
| е судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— |
| n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни роди |
| викиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти каз |
| </p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, год |
| народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш |
| рагица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је т |
| , као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се п |
| "60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гос |
| ја је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унап |
| г опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима позн |
| ије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуци |
| Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред со |
| Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво град |
| и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из |
| а.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љуба |
| шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, в |
| <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, д |
| јелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио |
| а је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори. |
| чезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се |
| абацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p |
| ење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван в |
| смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа |
| а прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости |
| е иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљ |
| за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афе |
| Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима |
| срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p |
| чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад |
| До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор |
| или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који |
| глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чако |
| етрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли оса |
| раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде |
| има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту |
| мјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешт |
| ене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету |
| поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је с |
| ој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те |
| p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Борив |
| е округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, |
| још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одл |
| себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одл |
| натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Биј |
| елазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с д |
| у не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и пр |
| није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјет |
| ић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости |
| као, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_ |
| сак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учин |
| аја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се |
| за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.< |
| Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и св |
| вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех |
| тајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му прист |
| ви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер- |
| утом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу |
| > облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лаг |
| есорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се |
| и брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Бо |
| ембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор др |
| и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика до |
| осанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, нег |
| > <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, мет |
| рема аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средст |
| гралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарај |
| пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће врије |
| сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ног |
| , он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Бори |
| оруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити н |
| , међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражав |
| се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, кад |
| се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјев |
| ло.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и си |
| внуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Б |
| лавну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане ул |
| кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трг |
| отив себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и от |
| одерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} |
| су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један друго |
| ивој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се |
| <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пе |
| расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјес |
| е ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо |
| доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на јед |
| ких, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје |
| ола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} |
| ли своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорач |
| прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана |
| к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове |
| ично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко ода |
| кати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичк |
| ти.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Триф |
| на и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве. |
| познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само |
| дити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану |
| рате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И нас |
| ше исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права срп |
| а, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјел |
| рашној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјеж |
| ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из наро |
| вор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то п |
| које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче |
| страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да прода |
| ам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лако |
| ђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p> |
| мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против ово |
| е се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p |
| кођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све |
| је изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њ |
| рима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> < |
| екао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секц |
| мо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то рад |
| S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немој |
| шлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој и |
| ожити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, |
| е.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} |
| еч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима |
| S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе ота |
| се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога |
| мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла |
| лом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник |
| с на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести |
| њу.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломил |
| p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! |
| рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, |
| {S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престад |
| дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још с |
| у је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p |
| зо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Он |
| р свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда |
| тног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тен |
| а сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта к |
| икад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у л |
| ачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбо |
| принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити на |
| арила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="2 |
| ош брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна кл |
| едничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљ |
| не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} |
| ио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још в |
| рква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док с |
| нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се |
| дсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше |
| Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n= |
| и до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И С |
| p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, |
| И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи |
| </p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су св |
| ше није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, |
| цало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен |
| оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове сл |
| влачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су простр |
| имо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево |
| врсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и че |
| бе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био |
| амо званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је |
| дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на |
| , чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти он |
| да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче |
| младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо |
| Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на |
| су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на шк |
| гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, не |
| ад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас ос |
| јно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више |
| да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову |
| , но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Мар |
| колико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним б |
| се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, и |
| и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све о |
| и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквено |
| аху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити |
| ољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Кос |
| етка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обој |
| Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је проље |
| евом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материј |
| ? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гости |
| ре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко |
| е преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учин |
| укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и н |
| издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{ |
| ствује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су риј |
| о више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је је |
| а озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> |
| изу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да д |
| це крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Мусл |
| ит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара |
| по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантн |
| е оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омла |
| овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да |
| бјесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене |
| ти — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, |
| S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Ба |
| ђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио |
| орати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} |
| ати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Ду |
| ml:id="SRP19080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно друго |
| ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, |
| апијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са |
| ли великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чар |
| ало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 годин |
| та баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру |
| за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи |
| њу сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете л |
| стве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјења |
| а у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је |
| гивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица |
| ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Ду |
| .</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} |
| </p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћем |
| програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! зна |
| </p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око |
| донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, мук |
| азовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећал |
| агица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разгово |
| ице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу |
| бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хва |
| и.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, н |
| војачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драги |
| нице већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустри |
| отив — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у |
| {S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабин |
| но ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет весели |
| огих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и док |
| им осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођ |
| се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да свој |
| поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соб |
| то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касн |
| аћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и |
| о су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти млад |
| предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред св |
| тране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају |
| ка се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се н |
| ило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичн |
| вог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S |
| на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи- |
| ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење. |
| ађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и за |
| и.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сара |
| <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу |
| и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутр |
| е прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У то |
| е двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрв |
| вим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p> |
| у неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије |
| , кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли |
| оба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крс |
| /p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија д |
| је пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давно |
| ошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротво |
| рзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долаз |
| мо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у с |
| а женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више гово |
| ећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жељ |
| и се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује з |
| пљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић |
| се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све он |
| дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој до |
| очаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју |
| ...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љ |
| овјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођ |
| лико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба |
| а публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјег |
| него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и ва |
| е међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло |
| купу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени о |
| тету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелаз |
| звјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше? |
| антан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним з |
| арајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други пр |
| си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Ду |
| е смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осу |
| у Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гон |
| домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, |
| стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар да |
| .{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена в |
| ица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p |
| сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца з |
| веле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову |
| данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топов |
| е границе непријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Ве |
| ја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођо |
| аше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, к |
| и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још прича |
| ђе на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним |
| а.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, |
| чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p |
| ћи на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је би |
| нолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, |
| цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у о |
| к Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој |
| жи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српс |
| прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико п |
| p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо |
| на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број ку |
| една од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски п |
| екло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану бо |
| абу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске гл |
| оз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне р |
| када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих |
| гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са |
| даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је |
| радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео |
| ије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је |
| ућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за |
| ао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више н |
| знању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, |
| лу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапћ |
| че разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је уде |
| а и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</ |
| ковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог п |
| бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и та |
| е очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Жи |
| ла само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат |
| p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже |
| под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је с |
| /p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С п |
| е куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивањ |
| > <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и |
| ше сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам |
| баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким н |
| вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје |
| рских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорим |
| стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша се |
| хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста пот |
| т онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе з |
| е овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује проти |
| , у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је с |
| ле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би иза |
| оздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклиц |
| равље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из ку |
| вјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетн |
| а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десе |
| ољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а д |
| арод — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први |
| ни се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се н |
| ску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вриј |
| би, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио |
| мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су |
| игне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад тргова |
| арински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови го |
| утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила п |
| а прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци прети |
| ше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах ра |
| о мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на И |
| све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога |
| </p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом |
| расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, |
| ју на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све |
| >Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час п |
| и шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не може |
| морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни с |
| но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљеб |
| едели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно |
| Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити о |
| старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, |
| ствоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, шт |
| т, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и при |
| евојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова се |
| о међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрп |
| у, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посј |
| мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко |
| довање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између С |
| који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су да |
| у стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вриј |
| дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и |
| вљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог |
| , стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Влад |
| у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје ј |
| > <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> |
| ишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанче |
| ђице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два |
| е, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и п |
| ладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостиј |
| <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћу |
| року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне ст |
| ма припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје |
| свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта. |
| ивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети у |
| очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у |
| ар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је |
| и.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, |
| рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ из |
| ошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с во |
| те, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, |
| одина, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и с |
| ме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и |
| еднички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећањ |
| њаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше исп |
| ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне р |
| као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирањ |
| ког сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама |
| лио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом ка |
| ве ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи |
| {S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђењ |
| њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом праш |
| домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господин |
| питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављ |
| у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наш |
| етови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој до |
| на.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљ |
| , већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слош |
| S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођ |
| Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако |
| је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћу |
| ам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојал |
| за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на |
| ашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни јед |
| пак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не мо |
| реде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања ау |
| S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, п |
| ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините |
| ш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој обра |
| запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без п |
| ли, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну см |
| посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, |
| транци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско |
| младине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n |
| избило би незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, који управљ |
| р се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде см |
| праве и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро |
| се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан |
| нцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и в |
| ом ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све |
| заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као |
| есрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је |
| оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, ује |
| и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S |
| јанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо ост |
| нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише ово |
| зују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове риј |
| љиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до у |
| рбином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да с |
| ј домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, |
| урати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво пре |
| влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те |
| p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате |
| у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се полити |
| се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, из |
| ући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са вла |
| ка, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стран |
| спије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хр |
| ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказу |
| ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — и |
| дна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на с |
| ила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћ |
| маћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до |
| осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb |
| е видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило |
| вот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{ |
| имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Ха |
| Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом |
| мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад дон |
| и носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задо |
| мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је |
| и сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и слич |
| и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње |
| њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним |
| у најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга |
| се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и |
| што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нар |
| љили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана |
| зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника |
| раду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада |
| о удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда |
| о да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — ви |
| њени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају |
| туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише |
| вјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо |
| да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе! |
| бећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је ве |
| у ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n |
| ило око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} |
| о баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У |
| даред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету б |
| ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правда |
| е поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, д |
| над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде |
| а и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако сп |
| не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— |
| ш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, |
| — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови др |
| е увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на чел |
| азовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; ду |
| на му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услуг |
| ма им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према д |
| човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је н |
| е вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва |
| скочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетло |
| е мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пунач |
| и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да |
| 261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, |
| јевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друг |
| ела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву |
| јаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућн |
| вабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетло |
| своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана |
| ла са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способ |
| кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брз |
| ца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степени |
| е лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, срп |
| ог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша |
| ичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдј |
| ије дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> |
| м бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268 |
| </p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио |
| во надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани |
| оћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна |
| аспитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио сред |
| ушану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{ |
| им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив |
| есрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тр |
| рује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у |
| р.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима |
| е учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та ом |
| ривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, о |
| црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и је |
| адање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је |
| е морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне < |
| оружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су по |
| другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} |
| се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један друго |
| нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створи |
| >Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и |
| јећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да |
| /p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер |
| и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови зак |
| ва неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојник |
| "93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, |
| <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> < |
| з твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда |
| ед нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан |
| о новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну у |
| за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један |
| нај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазни |
| и ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељ |
| е могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић ок |
| едан корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка |
| уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није зн |
| , ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадн |
| бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и е |
| ом столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског |
| досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела |
| ам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђује |
| /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас |
| твом насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хр |
| се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — |
| по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од др |
| достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, |
| ашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када |
| им својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забада |
| н да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изнен |
| {S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ли |
| за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Тама |
| римале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица го |
| епрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте |
| вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратк |
| ајприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" |
| ривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво |
| а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш зе |
| .{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> < |
| е, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете з |
| з сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — прог |
| се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радова |
| ник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а се |
| ћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних |
| јаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас |
| том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу |
| смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно |
| лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n |
| Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на |
| p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети |
| Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља |
| сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифкови |
| за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи м |
| ребевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, |
| и, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, тр |
| аво задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова |
| д шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечан |
| одинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, п |
| се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и зад |
| а руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да |
| поји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, |
| појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о |
| није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, в |
| ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав пла |
| ар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето ро |
| ачин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој |
| се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једн |
| младине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрп |
| ме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и чит |
| х вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, |
| је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док |
| је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у |
| у, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за уна |
| орали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуцио |
| тно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха поли |
| ријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Н |
| >Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{ |
| тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, |
| иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, |
| ити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p |
| удемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да ј |
| } Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у наш |
| ђе као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над |
| ио миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући |
| ни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је би |
| ило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет |
| ви гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се госп |
| спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше |
| но, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер |
| и.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} З |
| аке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и про |
| ве женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то |
| ак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на са |
| каше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није д |
| 3" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није п |
| што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који |
| м питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> ј |
| <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Др |
| >— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и д |
| вда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда |
| p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n= |
| агицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове з |
| емаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљск |
| собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секци |
| стинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, ко |
| литичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и пр |
| са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне |
| сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било п |
| ник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нер |
| рски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Каса |
| Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Б |
| тише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, н |
| дјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за |
| S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смија |
| антином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више |
| дити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице |
| оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја о |
| да бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није зн |
| е свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујт |
| p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из кућ |
| ом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p> |
| шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори |
| е могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, |
| јека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је |
| а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем |
| pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, к |
| 80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије |
| оздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.< |
| о, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за ства |
| иказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и |
| тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унап |
| га разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта гово |
| аше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— |
| ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је |
| био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за дес |
| опало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, д |
| једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па |
| ча, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чи |
| ви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пун |
| тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, б |
| р не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омла |
| на.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, дого |
| {S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да |
| комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А ш |
| се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања |
| еразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Тре |
| он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник |
| сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дак |
| вним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај до |
| p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће |
| нда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збу |
| ?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођиц |
| и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане |
| на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{ |
| таје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-К |
| дјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући |
| таде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо |
| развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви |
| оривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је |
| је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале |
| тиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се ра |
| прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније |
| на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родб |
| с да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њ |
| мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио |
| жањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и о |
| Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај ј |
| ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> < |
| вом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} |
| а је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на чи |
| > <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио |
| још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Кост |
| десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиро |
| сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове кас |
| атоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиман |
| зната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С |
| Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столе |
| се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико |
| баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад |
| е се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превар |
| а.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад г |
| ати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа њ |
| е код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао ј |
| штерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску |
| а ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тим |
| не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То |
| када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S |
| ар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади некол |
| , и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела а |
| земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о |
| дних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго |
| н сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испре |
| родних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је |
| не странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили к |
| Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио |
| о сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал |
| ик па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</ |
| ој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, |
| доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао по |
| уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, |
| —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања |
| нили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омл |
| не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одв |
| но лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа |
| ца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једн |
| >У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" |
| шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била ј |
| ућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против |
| ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драги |
| и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не |
| у имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стар |
| {S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих вол |
| рпску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лоја |
| Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељ |
| маља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока |
| а много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ |
| оста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од |
| ута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. |
| остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим зе |
| не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђ |
| Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, |
| ни, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, |
| едарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно! |
| служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не |
| о жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто |
| погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим вис |
| а епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле ма |
| владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој зах |
| ник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о |
| ози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједничк |
| тупи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у |
| оже никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случај |
| е баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарај |
| ди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш |
| ји нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов |
| дају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблијед |
| ј није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ов |
| није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — не |
| ислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде б |
| и, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.< |
| дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гле |
| по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим |
| то је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; |
| погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично ста |
| мијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада би |
| — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да л |
| дица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништ |
| Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубље |
| да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да ј |
| мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у све |
| газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управља |
| а прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у |
| зио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, к |
| будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног да |
| свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да д |
| два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изи |
| јевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дје |
| ах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола |
| а немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш |
| баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— |
| мо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, |
| . — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, к |
| вој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужен |
| ту тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена док |
| јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од |
| ад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође з |
| S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увј |
| ју Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владиц |
| ти, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Д |
| о на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа |
| а дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ по |
| > <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало поход |
| гу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— |
| лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је ме |
| >— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га го |
| а око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не по |
| о није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само сп |
| сао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би до |
| ја Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— |
| што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Пр |
| собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, до |
| оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мисли |
| њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ј |
| м часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А ш |
| а не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући б |
| и љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући |
| фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овак |
| рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ип |
| о је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да |
| у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у пос |
| види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше и |
| ти повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, |
| не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њо |
| год други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час пог |
| ицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажа |
| мрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Т |
| ријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сук |
| ти, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више |
| мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју м |
| другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла риј |
| рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг би |
| ш о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{ |
| е и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаш |
| а несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> |
| ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је |
| његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p |
| а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће ду |
| и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, |
| тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је |
| а.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вје |
| ош остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака гос |
| ан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Борив |
| <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учи |
| г огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не |
| <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гле |
| ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с |
| " /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, |
| /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што ј |
| к се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да |
| с Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро |
| није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књиг |
| обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, сам |
| си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- |
| је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То |
| , махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, прија |
| .{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ва |
| Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна пој |
| и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица |
| ивоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим |
| Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која |
| вство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код зем |
| {S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Дра |
| дњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест го |
| е се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас с |
| ба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите |
| а увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини |
| оље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали |
| <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одл |
| зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баб |
| жда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му |
| ју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="13 |
| је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве мат |
| овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа |
| дати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о т |
| нији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћи |
| израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно |
| тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и |
| да се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му шт |
| о казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из су |
| тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово осл |
| че к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, |
| е, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова ис |
| а.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је та |
| пљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примам |
| аде, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је п |
| ца још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Дана |
| орило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интер |
| шу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да |
| Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Мол |
| спођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност пр |
| магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, н |
| збацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједно |
| дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{ |
| устог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролази |
| ама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, г |
| гледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</ |
| и са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Ује |
| вати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори |
| кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се с |
| ана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су др |
| е.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бија |
| } Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бија |
| бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од |
| а њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} |
| онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Срб |
| твима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на ла |
| права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омла |
| алутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p |
| о сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом |
| тар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетнос |
| Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђ |
| о на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго к |
| је тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он |
| ника свих званија; забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смиј |
| чног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево. |
| .{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унес |
| и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, м |
| бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој р |
| ом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са |
| мате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштен |
| Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако д |
| њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Н |
| народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда |
| ва несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба |
| доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда ос |
| мородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо |
| Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застраш |
| ње угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ. |
| питује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, |
| Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p> |
| анредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је глед |
| атио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дош |
| ћа су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управ |
| као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај А |
| мјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима |
| " /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пако |
| смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као |
| иво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и сниз |
| ресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — |
| о правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства п |
| рифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлуч |
| узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис. |
| приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорил |
| ана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p> |
| еописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — п |
| доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му |
| аде сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју |
| званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му с |
| , као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне |
| ко му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још |
| , то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Ду |
| тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p |
| асти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш кор |
| p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело |
| ећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом |
| о одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ д |
| мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто |
| {S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то |
| вјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и држав |
| осне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву нас |
| ена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето приче |
| хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег |
| ина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвје |
| {S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упи |
| Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на г |
| ли са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика им |
| биљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n= |
| хвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви |
| аву, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, |
| си могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа ниж |
| ити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни |
| ма, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — н |
| гат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших звани |
| бит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> |
| Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? |
| предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважниј |
| ба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Са |
| ом, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, д |
| славних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се |
| данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамт |
| само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти о |
| ли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији о |
| оје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јес |
| данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бље |
| пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па т |
| пи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса |
| ечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути |
| ше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и |
| ила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала с |
| додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с други |
| ити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> |
| за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше о |
| е?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то б |
| ишта ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шт |
| аучи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби |
| му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, |
| рој кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> ј |
| да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје рук |
| итам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехо |
| Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја |
| све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд |
| изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу |
| дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пр |
| S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главн |
| воту, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима с |
| у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, |
| јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и |
| сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој |
| гледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а |
| а, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски н |
| царе мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гл |
| Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио св |
| о је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p |
| ске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што |
| ти и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> |
| оду или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућнос |
| иво добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби н |
| ог уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на ра |
| слије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином |
| ? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p> |
| ихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу |
| адам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је м |
| присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о |
| јела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви |
| ље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{ |
| је био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је о |
| је замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! од |
| просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сир |
| субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових |
| од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— О |
| рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужи |
| , господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И |
| — Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак о |
| рпску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако |
| олим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта |
| е у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог н |
| .{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{ |
| њу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, о |
| к проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од |
| погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена к |
| није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — с |
| {S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њи |
| загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не т |
| бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — пр |
| , никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паме |
| p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковић |
| редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио |
| се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне |
| и.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замак |
| е за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила |
| на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, |
| ут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим ч |
| а васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских о |
| е учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но из |
| ве оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са |
| евети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посут |
| једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар |
| а развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпат |
| говара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико |
| аку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним та |
| рих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског х |
| Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, |
| оводе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарају |
| ује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред сами |
| ије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао и |
| орђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се ла |
| ао да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликов |
| и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и муш |
| р савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај нач |
| а, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Борив |
| их двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од к |
| ца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немам |
| p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој дра |
| лико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с па |
| када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што ви |
| уго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом |
| ивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озб |
| ње у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисл |
| и нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас |
| калом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотри |
| је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са |
| ентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно п |
| ог, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p |
| од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <p |
| арани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју дру |
| е, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му |
| а друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се против |
| ешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на |
| а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други |
| Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, куп |
| рочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ић |
| је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћ |
| рцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру а |
| дну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом |
| у трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелник |
| Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне оч |
| Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је глав |
| , морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује з |
| е то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није н |
| дан на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се ути |
| p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до ст |
| себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица |
| ље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго. |
| ан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а у |
| догледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх |
| јежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се |
| не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету те |
| Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају руб |
| пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк |
| ела.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки |
| рошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и б |
| игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељен |
| ојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали с |
| у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им |
| а је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да |
| а надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, за |
| едну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду |
| постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S |
| огађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S |
| има је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипал |
| е.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> |
| уди, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци |
| едао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима |
| но забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побје |
| вршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се у |
| аху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то нев |
| а триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p |
| мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ с |
| и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем н |
| и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске |
| ј земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука |
| а вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био |
| им рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у п |
| Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним |
| Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Ф |
| осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше проже |
| ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигл |
| лагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приг |
| , што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер |
| о овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађ |
| једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се |
| послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заб |
| ан другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се |
| су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава |
| у искреније, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту |
| ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говора |
| еле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори |
| ог велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху с |
| је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господин |
| идјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на |
| човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста д |
| ! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби |
| дио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштењ |
| тов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њ |
| Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се |
| тала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба |
| p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле ј |
| адо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазо |
| су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој |
| ну а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се св |
| другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге иг |
| једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић пос |
| е овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи. |
| адић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, |
| двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам |
| е.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу |
| красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над т |
| ош није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, по |
| оворила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији д |
| се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина |
| ло у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији мл |
| им круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју со |
| положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и |
| S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Триф |
| се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продај |
| за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли и |
| један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то |
| ио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се ви |
| шег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Изр |
| p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да зап |
| е кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{ |
| вдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и |
| поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје |
| а клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да |
| они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По |
| раво као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину |
| } Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим |
| ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, ка |
| и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће |
| прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{ |
| а да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи |
| "149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за ч |
| рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади |
| Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово нек |
| опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штог |
| а Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло г |
| јева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричи |
| лим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па н |
| о застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за пол |
| ри.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чин |
| ног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе л |
| ских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах |
| ске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред г |
| {S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, ј |
| еда, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран |
| вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сад |
| <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која |
| све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје |
| м статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања |
| а на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из при |
| свим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуш |
| е, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира |
| лу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</ |
| у једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</ |
| у се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке е |
| мах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријат |
| н није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је н |
| ободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред нас |
| да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спо |
| неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сп |
| јести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пр |
| шетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и |
| говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непреста |
| на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајник |
| ико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растад |
| никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладни |
| вани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били |
| , а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријс |
| љење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Ост |
| > <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала |
| не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта? |
| собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и |
| да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздра |
| адоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ов |
| гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— |
| не у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сараје |
| и нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху њего |
| Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да |
| оче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше |
| е знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи |
| маћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјеж |
| лико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица |
| за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" |
| пет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све |
| ве разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам др |
| сме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили к |
| лу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: дру |
| му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Ду |
| евојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него п |
| задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p |
| одине, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало дру |
| уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S |
| чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског сто |
| вој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он с |
| када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој |
| уго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се до |
| трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљ |
| вара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са до |
| ух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову буд |
| овараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох |
| > <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехо |
| нам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главн |
| руштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није б |
| штву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком вес |
| све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његов |
| туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се |
| тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати |
| оји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старинск |
| лон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфи |
| n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, |
| Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно |
| Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: |
| љи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину. |
| етниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душ |
| , нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зр |
| ву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је јед |
| ио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао |
| сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} |
| обједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, в |
| ом ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрп |
| ава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима |
| ужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: |
| а, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Ду |
| — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, |
| /p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у кој |
| апјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преноси |
| Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p |
| љицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке |
| авршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и |
| је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим |
| мачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је б |
| тој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не |
| неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са |
| он.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нароч |
| ош мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га с |
| .{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, сву |
| ј прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћем |
| бротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом |
| има, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— |
| оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, |
| ову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све бо |
| њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку |
| ин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је |
| ени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама нај |
| атеријалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије тол |
| , ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народни |
| , већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним п |
| уче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни про |
| ги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миља |
| и тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитил |
| ка јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно |
| Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје к |
| тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмо |
| не главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна у |
| м више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче |
| е велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и жи |
| проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а н |
| /p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p> |
| S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ни |
| е туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <d |
| о је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником ни |
| ше и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не пр |
| ијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим |
| е сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је |
| јех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} |
| је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и м |
| е и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су п |
| ика Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа се |
| } Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да прого |
| оју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаре |
| изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Отк |
| отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто |
| но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и |
| мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се |
| о Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задрж |
| p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела |
| прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи |
| тра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Јед |
| види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озб |
| љаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, к |
| ро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за ч |
| ој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити. |
| стрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем д |
| идружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први |
| з наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тре |
| воја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, |
| а ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављ |
| рве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Ду |
| е чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Фра |
| задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто |
| израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом |
| о ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног с |
| ом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође |
| је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да |
| мљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S |
| го трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито ос |
| оворили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој н |
| ну од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из |
| баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је профес |
| ренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше д |
| довала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер |
| .{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не н |
| песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и пре |
| аху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из о |
| си, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво см |
| четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type= |
| ко му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале пр |
| уди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјеш |
| атила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој |
| pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државн |
| нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје |
| јаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило |
| у, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са |
| гом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господи |
| уштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за срп |
| читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће. |
| лни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотават |
| не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баб |
| — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље го |
| поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>О |
| у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи поли |
| твар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових |
| сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашт |
| сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршит |
| n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S |
| дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У св |
| д сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемач |
| му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb |
| воју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош д |
| с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је |
| ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми |
| , када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова о |
| у будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу или по |
| бина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Срби |
| ој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких зв |
| ану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> |
| ријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег |
| ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одл |
| n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и проф |
| жност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече сл |
| ом сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој |
| у достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у |
| не у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан в |
| а бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да |
| .{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S |
| ођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло |
| ијеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно |
| рана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту |
| дао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, |
| дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, |
| ви своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала жи |
| онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра |
| отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим ц |
| не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог |
| зане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху с |
| ије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас доне |
| на сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шало |
| а оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење зајед |
| ишта спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се п |
| атио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје ниј |
| {S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије |
| ју чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица |
| , а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке |
| а на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по кој |
| ави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано |
| мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче |
| од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица |
| Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихо |
| ићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешењ |
| и одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако |
| ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обича |
| е и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двора |
| тарих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митров |
| рих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народни |
| дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већ |
| уштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина |
| свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност. |
| ривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости |
| ати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.< |
| 3. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је ср |
| енадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно |
| иге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S |
| овину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љеп |
| анк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да з |
| и у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} |
| лу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они ча |
| ркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!< |
| талог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука |
| S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави |
| немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Фр |
| ини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету д |
| овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n= |
| дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је |
| гу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима |
| нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читав |
| еколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Бориво |
| ану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо |
| <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозван |
| је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по по |
| о немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њен |
| ратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с кој |
| еке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весел |
| подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаш |
| , све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више испов |
| ме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је ув |
| га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху |
| имић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије нег |
| ије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портир |
| ви.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и |
| егових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, |
| ако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb |
| ве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам ре |
| иповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да и |
| скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n |
| да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је т |
| земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ств |
| ан, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опр |
| жње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате зван |
| — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој |
| се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да м |
| су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових е |
| иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у |
| о извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели |
| жнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику |
| дравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о |
| м тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоз |
| аренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као |
| о су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и за |
| преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да |
| ет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док |
| га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поп |
| , као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као раси |
| послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије |
| ном непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p |
| <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам |
| ама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакш |
| е аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из наше |
| е, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S |
| ећина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између стар |
| у је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Фра |
| уди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, |
| е опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повје |
| , ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје |
| га проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дан |
| дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настав |
| ак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— |
| им си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаш |
| ж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у зем |
| уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писм |
| ас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну р |
| вљали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од нај |
| че Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом |
| стаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искре |
| нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одма |
| зно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну |
| јао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. |
| е, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је п |
| је много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, ко |
| стаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташ |
| ература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевнос |
| и посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави о |
| осни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, ка |
| дао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај з |
| ијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле |
| а једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са т |
| ? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву |
| шани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја госпо |
| ло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твој |
| рпство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Ус |
| је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је би |
| и се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је при |
| а дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одла |
| бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у ко |
| јем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјек |
| ијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај ко |
| а је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титу |
| због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби с |
| чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио |
| вор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се мо |
| иш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим моде |
| 19080_C23"> <head>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за со |
| није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љ |
| уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим с |
| а од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, |
| а Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, |
| на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом |
| шана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштов |
| p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дје |
| викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. |
| _C29"> <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха |
| м на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну слав |
| и, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и |
| <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој н |
| аш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, |
| оће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма |
| дочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истин |
| акле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, св |
| од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S |
| е скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <p |
| и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељст |
| пособних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико |
| , да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан н |
| ну Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше из |
| едно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је нај |
| трано.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, фи |
| а, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаш |
| је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{ |
| ици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канце |
| анком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па |
| га Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана |
| израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се |
| ече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: чес |
| >Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се |
| один колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сут |
| ак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођи |
| се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао |
| >— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао |
| љи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, к |
| и се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и с |
| вјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професо |
| ћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче |
| је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.< |
| њем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало |
| ретвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатско |
| еси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Тр |
| а наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривоје |
| једока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове кле |
| едног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Ср |
| г министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљије |
| Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— |
| салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше |
| се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у |
| хта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251 |
| вачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сје |
| о.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али |
| орати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје |
| госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на г |
| -Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан |
| дин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетн |
| рио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног |
| ао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз си |
| ђу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима |
| и.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега о |
| шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263 |
| гло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило |
| д.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор |
| нађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху |
| е? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћ |
| ти прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз н |
| под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукн |
| ласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се о |
| офесор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо јез |
| мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Ни |
| расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних |
| из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госп |
| неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, |
| и — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p |
| аца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задеси |
| ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој |
| и нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свем |
| хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <p |
| овјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и |
| је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> |
| сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед из |
| мо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човј |
| е вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да м |
| p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— |
| чају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од |
| 9080_C11"> <head>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, |
| у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића |
| а Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим |
| дника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне |
| у, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, ко |
| учио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у срп |
| </p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу п |
| <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- |
| није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно са |
| ово друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у |
| ње и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје |
| p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спа |
| ицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p |
| гао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То |
| презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало |
| енција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, |
| устити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у ти |
| :id="SRP19080_C10"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма |
| :id="SRP19080_C20"> <head>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, н |
| мовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди. |
| p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и дад |
| оварао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби |
| и, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свј |
| остојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натак |
| бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није има |
| ли ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <p |
| , говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да |
| недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече. |
| никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и |
| Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништ |
| луга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да в |
| ски фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> |
| срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио. |
| вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да у |
| јеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове |
| статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се гово |
| е, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да |
| ет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну све |
| ви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћут |
| сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана с |
| е то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова |
| ити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, |
| вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазнос |
| им земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пр |
| земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четвр |
| сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као |
| омишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разн |
| овост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем |
| лејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омл |
| дно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му ј |
| већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којо |
| промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада |
| ког краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да |
| ојима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да |
| ва са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далек |
| амо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељ |
| S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита и |
| учношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога |
| из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из ко |
| лом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и |
| лади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској распр |
| есио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још оста |
| и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорит |
| од Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и |
| чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није г |
| исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ в |
| и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио са |
| ре до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше кло |
| мско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао. |
| .</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог м |
| ечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се бр |
| во међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се |
| вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да |
| ње, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господи |
| земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе су |
| е наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде |
| >Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први |
| у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које |
| еко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, кој |
| да нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ст |
| госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица |
| .</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд пони |
| лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам |
| и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло |
| лост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том п |
| Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Пр |
| е католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душ |
| нка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не |
| ед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена |
| го одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску с |
| а валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифков |
| ао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу |
| упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо |
| и - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се |
| а каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; |
| пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро ун |
| атељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, |
| буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарств |
| а, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам предста |
| ор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевск |
| стојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан проч |
| а је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна |
| ека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb |
| рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити |
| ако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тог |
| ечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за |
| лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бија |
| бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатс |
| ће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде |
| ола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше при |
| изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада |
| ="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према |
| <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} |
| ва касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву |
| је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изво |
| Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с ови |
| т се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као нео |
| ер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, |
| врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби. |
| рловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и |
| фесор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га ниј |
| откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих кр |
| ко сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже бољ |
| то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасн |
| мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> |
| тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба |
| <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш |
| шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случај |
| ља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и из |
| слије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече |
| и најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Ф |
| ше, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њ |
| о искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђ |
| Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем |
| ким љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Освр |
| је се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада |
| т посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Ф |
| гледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне |
| јенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва зам |
| ив запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима ни |
| а омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се оп |
| дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“ |
| а послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је |
| манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво |
| Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни у |
| ијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није |
| и дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић |
| х удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем |
| ху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних |
| своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту ка |
| апираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109 |
| и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао к |
| у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Ист |
| ах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се м |
| лички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за в |
| јерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало нав |
| е ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечи |
| изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и забора |
| опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састан |
| аше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар мома |
| <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.< |
| другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пр |
| ра Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину гово |
| га, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према том |
| ше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавш |
| тички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле о |
| се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен см |
| ост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је ов |
| отврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде лично |
| тање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији то |
| а госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Х |
| 2" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир |
| жност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно |
| д Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви з |
| но у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</ |
| клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном звани |
| лије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу на |
| гођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде са |
| вим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о профе |
| топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике |
| p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} |
| 307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке |
| а су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан пом |
| поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада |
| Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене п |
| и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко јези |
| м г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине к |
| дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> |
| штовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и |
| ладином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{ |
| опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба |
| , који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang=" |
| други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио |
| вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премј |
| стог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у |
| њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, |
| г достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хиче |
| афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико у |
| великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена |
| с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} |
| е, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се |
| у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професо |
| Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у о |
| ечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S |
| о их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас |
| овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Бо |
| .{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сараје |
| је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре |
| војовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ в |
| <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, ка |
| био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако |
| душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она исп |
| ог стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каж |
| био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када |
| а и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> |
| које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у |
| изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све виш |
| 38" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се п |
| им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај |
| се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је |
| и, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од при |
| превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше нај |
| о углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будућ |
| даред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура п |
| ше није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{ |
| pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухв |
| и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну |
| та је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно зат |
| с одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаш |
| стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајањ |
| ство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Фран |
| </p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није |
| посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна н |
| му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена |
| и.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је |
| <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и |
| ву фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n |
| и.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа |
| е широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледн |
| b n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против |
| ехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, угл |
| искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине њего |
| едао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} |
| p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapte |
| и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му |
| но би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapter |
| е стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удар |
| прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему св |
| овору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један дал |
| клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се |
| p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дје |
| поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом |
| бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лиц |
| рпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше |
| сли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обара |
| лопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он |
| усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је |
| мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.< |
| о да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним п |
| о ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Др |
| ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро |
| </p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти мога |
| , прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио |
| је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва нис |
| испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитањ |
| е!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према на |
| а је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше п |
| ћ први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више |
| азије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступи |
| син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и |
| овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче |
| рци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове би |
| коли, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне |
| а тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Мило |
| Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајев |
| разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала њег |
| адионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о |
| езани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} К |
| арочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом к |
| арајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p |
| знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> |
| ндје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још |
| ри у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме |
| итички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђ |
| ца овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забавља |
| чина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се |
| новити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, п |
| но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски в |
| Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од |
| ца.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново |
| земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — |
| ше их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под ста |
| ати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лук |
| и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и с |
| га, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука |
| и мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Фр |
| и главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Л |
| 92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака |
| ски могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити. |
| стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, |
| а повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо |
| ски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој |
| онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је |
| рао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} |
| потребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће |
| у, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских неприј |
| аља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне в |
| Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— |
| дан другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољ |
| познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када ст |
| /p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за |
| се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, т |
| ади више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у се |
| еле заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омл |
| јвећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они |
| у не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољ |
| је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским кол |
| , од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви |
| послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба |
| да сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, на |
| {S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која |
| ка, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за |
| рећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Х |
| нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој |
| је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо ма |
| обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, п |
| а остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а |
| ај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Ду |
| арода?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио он |
| ођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа |
| сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} |
| зицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских н |
| а ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постој |
| вајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је |
| ки се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земљ |
| аше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{ |
| годно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повра |
| змирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересант |
| овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у |
| м тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју |
| руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се о |
| ми, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и |
| о јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико д |
| ик једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није |
| ке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски п |
| .</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједоч |
| патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами |
| е био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак мора |
| то чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са сво |
| гама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас упр |
| ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам |
| укав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа сав |
| био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупк |
| у слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позад |
| јешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не |
| разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности п |
| , сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, |
| ст, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако о |
| мо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифко |
| што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — |
| оче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо |
| {S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве |
| ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове дом |
| у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према је |
| ану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ов |
| е из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетач |
| постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> |
| и главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван |
| рало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, кад |
| {S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, чи |
| ру и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу нау |
| овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када |
| ст, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим згра |
| у касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су би |
| ве, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искус |
| ослије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде пониже |
| о српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој ј |
| во је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави Франк, када Душ |
| опу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу из |
| родним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задово |
| Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су о |
| наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су |
| стима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска кул |
| е за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас те |
| офесор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и |
| као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и у |
| другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат |
| вника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се д |
| ије мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби |
| срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не |
| нај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па |
| ића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и с |
| нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихва |
| виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи |
| вјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, к |
| ренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, |
| рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, |
| Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички на |
| нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га |
| у брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се гов |
| извесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очај |
| ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвили |
| ; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину |
| мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној ти |
| бједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину гр |
| е, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочит |
| , било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук под |
| у.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непок |
| о.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта. |
| <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће ро |
| ужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву |
| мјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Ла |
| га, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечки |
| вства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" |
| аше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са ц |
| е енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Кад |
| балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке |
| ушан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> |
| и дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих згр |
| их таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са |
| овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} |
| <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју доби |
| е друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини је |
| је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг ни |
| хију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској вла |
| У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету |
| ти.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њ |
| а окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба |
| авно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних |
| тију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прек |
| што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у |
| скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас. |
| ушан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој а |
| ета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лако |
| својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвј |
| љу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, |
| /p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље ув |
| ваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промол |
| ме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарај |
| ло, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за ди |
| оје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p |
| грјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Бориво |
| оји је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслима |
| ио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђи |
| у брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак |
| ађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, |
| ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у |
| политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лак |
| к нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Отк |
| а.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се |
| ижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше. |
| а чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту |
| потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</ |
| вим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изг |
| се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десет |
| ше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.< |
| ање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и |
| лободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљ |
| Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око |
| ранпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се оглед |
| ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској |
| или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средст |
| тварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник |
| и у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све |
| еп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских с |
| и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћута |
| ш није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас |
| волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска |
| ше издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћем |
| ним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све |
| , да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским |
| не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зелен |
| да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и по |
| одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не |
| ела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама |
| рактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насуш |
| мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повре |
| одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слобод |
| учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори |
| и из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си |
| ривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да |
| сјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, |
| о и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње |
| власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „ |
| </p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару |
| ди, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бри |
| на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме |
| : наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мје |
| ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право н |
| о министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му д |
| ознанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао |
| шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска по |
| се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам |
| рбина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је |
| ти шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душа |
| еман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрје |
| ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> |
| , лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Упр |
| но смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио |
| чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а С |
| ош нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска п |
| а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ет |
| је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што |
| да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то до |
| {S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и |
| у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико ви |
| њених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца н |
| Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набу |
| имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му ре |
| мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Шва |
| , па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио свој |
| — Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић |
| Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би м |
| такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исми |
| стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, |
| о си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те зап |
| једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгиц |
| е је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријева |
| домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства |
| господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику |
| туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на о |
| нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, |
| за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гура |
| нској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} С |
| е јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука |
| о, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; најви |
| сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? |
| ве могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Ж |
| е он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви |
| во пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о с |
| И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени ј |
| исмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у је |
| али у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — |
| рљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> |
| — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Лук |
| асаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја |
| ош мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горњ |
| ротест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као |
| јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.< |
| едништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери |
| а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и |
| још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се у |
| е Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —поче |
| застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и |
| а протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див |
| сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга д |
| на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сад |
| ругој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у |
| е мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате д |
| чког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати |
| авља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у |
| желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и наста |
| у странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава. |
| у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, д |
| пуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да |
| ујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга. |
| чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну култ |
| да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилн |
| и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вам |
| скало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на иг |
| анаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни г |
| > своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењ |
| какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наст |
| з способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} |
| ак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси |
| ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао ис |
| {S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, шт |
| е ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није |
| мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, |
| ије у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се да |
| лине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити |
| е — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не |
| о учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</ |
| сподине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да |
| у то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислит |
| ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.< |
| орити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска |
| дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и |
| дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су мно |
| д није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још |
| дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица н |
| не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме п |
| еља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриг |
| /p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под брије |
| авим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови |
| повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупи |
| више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли |
| добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов по |
| </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но |
| о други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „ |
| многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.< |
| г спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршен |
| ерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико вре |
| ављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпје |
| > <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће |
| поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак |
| да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како |
| е ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, |
| вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљски |
| ретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Кад |
| м благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се с |
| суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамо |
| ба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Д |
| вој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада |
| хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа |
| а за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи |
| вај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Нар |
| српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља |
| у дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..< |
| вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n |
| оју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у о |
| када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет |
| бити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p |
| оме, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не и |
| ди ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а |
| скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Д |
| а виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише с |
| е још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго д |
| и-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени |
| из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни |
| а.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је г |
| играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен нег |
| инили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи ма |
| ам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син ј |
| летке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођош |
| н то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако ј |
| ка, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стр |
| аше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка |
| сле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и ост |
| та није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубоп |
| и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сара |
| > <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра |
| десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњ |
| какове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху т |
| ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и от |
| и одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви |
| и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претреса |
| зала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapte |
| стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођа |
| уп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напред |
| ве младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати ов |
| када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке |
| имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— |
| у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који с |
| ма и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чиј |
| опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све |
| а.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе пло |
| раставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се |
| ранк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћем |
| ише нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивањ |
| у?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац |
| ин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у |
| управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се |
| отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У по |
| разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше |
| ите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, до |
| е указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очиј |
| реда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљ |
| пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и |
| као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштв |
| е писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касаб |
| свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Ц |
| братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упр |
| Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се |
| вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, ст |
| {S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у |
| мају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови |
| у ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности. |
| го.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђош |
| ра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и уп |
| ичанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увријед |
| ио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Т |
| рмонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха проз |
| на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужи |
| јели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара б |
| еселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаш |
| понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим |
| анске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, |
| о.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила сво |
| че весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код ку |
| ридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим о |
| ко, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све муш |
| ом од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћин |
| <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на см |
| силног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио |
| рно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да с |
| им?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чиј |
| остић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хр |
| Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и са |
| с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Борив |
| о себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај |
| е бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста |
| на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије |
| ј Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из |
| , залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа |
| ене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, |
| ше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газд |
| ле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учт |
| главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лиц |
| рећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин |
| и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?! |
| сли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S |
| аље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих |
| у узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, ал |
| која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и |
| бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душа |
| ов, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, ка |
| ека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, |
| ега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај |
| е, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни |
| ије никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Кос |
| чано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Ре |
| о Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ с |
| ском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо п |
| у своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српс |
| узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и |
| оји смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српс |
| и је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржат |
| много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опе |
| е.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлу |
| јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некак |
| поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успј |
| !</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савј |
| се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па |
| шира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој о |
| не.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој је |
| анац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} |
| едне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је з |
| брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог |
| вог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако з |
| ем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви упр |
| ре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не бил |
| умњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.< |
| нума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоћ |
| овенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више |
| мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, |
| наца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очув |
| је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.< |
| ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами ка |
| зирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше д |
| о: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно |
| , на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет д |
| цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласо |
| „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женск |
| свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима |
| тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушк |
| Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас |
| > <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> |
| собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби |
| говори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски |
| дочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од |
| м, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Од |
| када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начи |
| јета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и |
| а женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" / |
| уше мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка на |
| којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновн |
| озна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим |
| ла велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n= |
| е и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душано |
| езине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела ве |
| их успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина |
| > <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашам |
| се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахн |
| ти руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и о |
| /p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином ст |
| та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да |
| у прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио п |
| та не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаре |
| p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у моз |
| ребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у ов |
| је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку з |
| у, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Сте |
| али око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћин |
| ници се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан једа |
| е на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста ж |
| анк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим по |
| родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошев |
| ="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Сте |
| ми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом св |
| права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одгов |
| такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима |
| је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор |
| на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, |
| ом, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод с |
| Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и че |
| ин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног сп |
| ним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето |
| ш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си ж |
| повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпита |
| га је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се |
| ише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p> |
| дна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што |
| ик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аус |
| о што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту крас |
| ину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му |
| ћност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио |
| е темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће |
| ве земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без зако |
| не мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости м |
| икацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће униј |
| , а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми зав |
| .{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p> |
| , и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покида |
| здахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сар |
| родне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном п |
| би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, |
| њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати је |
| ом сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго |
| ћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава с |
| вјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође ка |
| чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед |
| одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у сво |
| пну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том м |
| и жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову |
| у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> |
| иних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да м |
| јећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођ |
| не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Бо |
| да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао |
| и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју изб |
| <p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТР |
| сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере же |
| се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у ло |
| било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, св |
| ешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и чит |
| ке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто узд |
| невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но пр |
| а ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католичк |
| реба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скор |
| одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кико |
| на стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> |
| што рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње |
| варени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остал |
| о добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, прив |
| школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су |
| ма добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда др |
| мао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно |
| {S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без р |
| евојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, |
| и нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оп |
| фана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја |
| ије преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала |
| слио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то м |
| никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.< |
| за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није ду |
| на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" / |
| ему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против |
| може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, н |
| ан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бија |
| живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— |
| дати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би с |
| млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову прови |
| </p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо |
| Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: им |
| а је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о |
| који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то |
| му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећи |
| оваца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, к |
| сти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић |
| ријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без рије |
| разована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стоти |
| са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов |
| ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи |
| ман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен |
| да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим |
| </head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели |
| нај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу |
| сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да ка |
| Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара д |
| була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце си |
| ва земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије |
| {S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} |
| к земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпр |
| вријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни |
| саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} |
| /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S |
| S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмано |
| Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаесто |
| е ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта ј |
| е су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, кој |
| чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина |
| n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више ље |
| уку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше |
| у вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то |
| твар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не п |
| бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се |
| и!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек т |
| пре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви |
| .{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једи |
| <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Бори |
| е ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу нас |
| и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошкола |
| игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — ре |
| , који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе |
| пског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> је |
| њива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу и |
| и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, нич |
| ред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прођ |
| Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је ра |
| колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше св |
| ји му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати |
| професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење |
| е наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је сам |
| е цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешав |
| ан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш |
| а, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрз |
| њим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по |
| и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе |
| ана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам се |
| амарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и ш |
| а ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око фес |
| о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, |
| лади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице б |
| но.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их криви |
| аљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој |
| ивој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних |
| ушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} |
| ко у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се крену |
| ас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свак |
| је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није им |
| није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није |
| ри домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.< |
| же као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, |
| т, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори |
| једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када |
| ницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ приј |
| Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <p |
| три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали |
| чинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико о |
| ј ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих за |
| гледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То с |
| ког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа из |
| ретрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровал |
| стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа |
| ица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих ш |
| сет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље |
| ио потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мал |
| недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ пошт |
| ме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста ра |
| дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате |
| у твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> < |
| есе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Дра |
| <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише |
| обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и на |
| лобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио |
| да њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пре |
| <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што |
| инску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас |
| S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и |
| и нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На |
| Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли |
| турио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио у |
| а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сад |
| га нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-К |
| тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трч |
| о професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо |
| а је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригриз |
| ли — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан |
| маћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног |
| ни коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се му |
| е у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S |
| пособностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно п |
| <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савј |
| реније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског с |
| њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа |
| то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио н |
| е нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, |
| шта не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У ос |
| во биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218 |
| е тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не дра |
| врши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер профе |
| ас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Наро |
| ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмиј |
| ишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју |
| паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаш |
| {S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљс |
| ј говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> < |
| сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у |
| Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска |
| б да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пако |
| коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљ |
| ике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљ |
| е је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети |
| ранк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном |
| губи.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан з |
| >— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се |
| енско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судиј |
| еди.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до |
| итав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цес |
| ијека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсми |
| ого, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну рије |
| ead>26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлад |
| ња.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами |
| а кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз ин |
| ије ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљ |
| рне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.< |
| е.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестид |
| и — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице |
| о читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и н |
| ћи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да |
| ни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало |
| ти изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стран |
| да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред приро |
| мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао н |
| јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p |
| м мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи о |
| да ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриј |
| реостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се |
| и се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и |
| утра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се |
| Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвотки |
| и она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, к |
| , упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао |
| даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога |
| атара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што |
| а и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су |
| српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између |
| е при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и |
| искуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католич |
| нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господар |
| уштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дје |
| а Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник зем |
| су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастре |
| S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} И |
| дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све о |
| столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанстве |
| он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, по |
| одило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би с |
| пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђ |
| се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чуј |
| дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почет |
| удити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" |
| ки кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човј |
| е, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драг |
| , Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број |
| Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— |
| међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко призн |
| а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="31 |
| чи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— |
| их веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо |
| .{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За |
| ао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитск |
| и казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом п |
| упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој ос |
| Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се б |
| ривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, |
| ану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно |
| аклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје је |
| мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Мус |
| не вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које н |
| о мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходни |
| ренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им |
| да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је з |
| други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом прем |
| и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио проти |
| ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао |
| <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте В |
| рдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, |
| еба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија |
| ја га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од сами |
| еца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не жи |
| , да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође ј |
| е је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настав |
| осте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чини |
| могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то ј |
| досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се |
| ек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на ти |
| .{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, т |
| е он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска п |
| ободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио пам |
| е их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај |
| и сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту |
| и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од сви |
| се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тај |
| ласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— |
| ћа се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју |
| а које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу |
| — Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жа |
| пет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада ви |
| p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за ру |
| а, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове зе |
| ман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашо |
| ао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дв |
| мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ћ |
| рине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине |
| ло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има |
| с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено там |
| може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Т |
| кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се н |
| Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименова |
| ва.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси |
| па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се |
| а лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег |
| и, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах он |
| би. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је к |
| ве редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p |
| шта на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— |
| с се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута |
| ету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати прест |
| нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили |
| ајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари |
| х туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошло |
| арод и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао |
| риступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десе |
| урском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста |
| ламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривоје |
| е се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незад |
| ких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, ник |
| а од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари |
| ао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђ |
| ако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто но |
| тир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропст |
| анас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву тргов |
| вот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћ |
| о да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину |
| ри ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствим |
| гов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господи |
| и се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, |
| ај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још |
| аници његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да |
| , а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу ови |
| већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за ко |
| {S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику прот |
| је.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, |
| ан. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као д |
| добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске виј |
| е ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много п |
| евим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је т |
| о, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више |
| он дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској |
| {S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, |
| ободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна |
| ђама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се |
| ти шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста |
| лади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој го |
| е образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице |
| Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућућ |
| о и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро св |
| ти, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омла |
| нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву ов |
| право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се уп |
| ародних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? уп |
| се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову пор |
| а, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља |
| нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме |
| мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <di |
| ош роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправд |
| аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} |
| сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху из |
| Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа |
| уди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробуди |
| <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но т |
| повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже. |
| тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро зем |
| туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом |
| гнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковиц |
| и пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа пок |
| тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло |
| опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њи |
| га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да им |
| наш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући |
| сти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онд |
| стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Бориво |
| раљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног |
| е разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p> |
| ице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} |
| дин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни цен |
| Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћин |
| души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, д |
| пали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједи |
| е ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} |
| н.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, св |
| ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут |
| , иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца п |
| ира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ |
| pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцегов |
| </p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повод |
| као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам |
| не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком. |
| длучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су от |
| аја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену |
| р ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за з |
| зи да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} |
| н запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио. |
| српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда т |
| шљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> |
| , што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље |
| н најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p> |
| ста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} |
| и малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата би |
| овуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их |
| > <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољств |
| > <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на к |
| ане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљи |
| е нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од в |
| да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па б |
| ње снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз |
| ош имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима х |
| се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним |
| јући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем |
| тави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога |
| ћи се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за |
| јечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није б |
| а; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но |
| енована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је п |
| који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је св |
| ати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред |
| ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране уп |
| из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и |
| р Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада |
| Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волиј |
| у увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђ |
| рити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ри |
| никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви |
| од ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије дру |
| а научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, С |
| имо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас |
| интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао каз |
| Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} |
| едну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане кор |
| овића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према уп |
| актер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас |
| на гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и |
| Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Сте |
| као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његов |
| дног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из д |
| ви твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријате |
| вори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, |
| износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, |
| и-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало сас |
| обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читав |
| било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетни |
| момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече ј |
| гица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њен |
| ац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети го |
| јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо иза |
| х из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи б |
| је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио |
| рбин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина пи |
| именовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду. |
| ападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред соб |
| и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским с |
| <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Је |
| више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упр |
| ема Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заје |
| касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силн |
| ковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човј |
| нике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се виде |
| у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ. |
| е није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Тр |
| као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све |
| према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када ј |
| е узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" / |
| управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није г |
| а га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом |
| и на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она |
| у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској поли |
| војака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био |
| коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задов |
| ицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се |
| за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непре |
| први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је |
| у јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и поч |
| је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва |
| ом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на ма |
| начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска на |
| це једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на је |
| товало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебато |
| а, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у |
| ије било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове с |
| Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грд |
| а муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи- |
| адржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, пс |
| вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када |
| е о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васп |
| на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је |
| ну и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му |
| атити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да не |
| омјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут |
| а.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену д |
| брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра |
| е за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једа |
| есма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјес |
| о је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Кост |
| лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијем |
| амо зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истр |
| Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се за |
| ма пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмиј |
| српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу к |
| обро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и за |
| на Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке суди |
| аред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим < |
| рвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се г |
| ачелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{ |
| од свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном пи |
| е, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот |
| <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сва |
| ред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, |
| ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њ |
| , као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ли |
| ица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и |
| ак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питањ |
| што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући? |
| е љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе |
| оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској. |
| нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих и |
| ма.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пр |
| , отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не уч |
| лободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом |
| сподар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души |
| сти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савј |
| те за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за сл |
| и љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S |
| поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да |
| азао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>Д |
| зив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте уч |
| ећ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она |
| {S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том |
| ју — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једн |
| званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег на |
| ирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати |
| му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промј |
| у.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у |
| на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почн |
| аинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије н |
| к о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се м |
| крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечи |
| га то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо |
| ом питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досад |
| обан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да |
| азоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљ |
| хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслим |
| о у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљи |
| ласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, |
| ковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се |
| и још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих н |
| слимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искрено |
| на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажава |
| пуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може |
| мну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви беја |
| пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не |
| по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— |
| аком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— |
| сти и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред |
| видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем |
| јску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, |
| аџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно и |
| воју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана |
| и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} На |
| тављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Так |
| увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује да |
| S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и |
| вјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не |
| </p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријек |
| знат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање |
| удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и |
| фесора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао ст |
| о се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није |
| а час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и пони |
| ни Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све при |
| 1" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види к |
| коро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго |
| је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста |
| шан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од н |
| омаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је он |
| преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, |
| хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми см |
| окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом |
| овору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати |
| ека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зат |
| потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим сре |
| д првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сар |
| :id="SRP19080_C12"> <head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стеви |
| артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих пре |
| а појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијах |
| носпасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, |
| бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безб |
| дала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто о |
| , то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и |
| /p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ирони |
| е ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све |
| подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, шт |
| е отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког оче |
| ркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није за |
| стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво дру |
| арача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бив |
| иштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народн |
| , попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са с |
| до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе |
| ало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још |
| заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуст |
| оз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца |
| а госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. |
| је боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред поја |
| лу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи |
| <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо н |
| нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако |
| сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и от |
| у књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онд |
| о иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем |
| ије ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но над |
| у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мал |
| једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето с |
| четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељи |
| розвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Да |
| миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „накло |
| ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња |
| ада би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу М |
| азговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госп |
| ужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж м |
| е до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изош |
| евојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи д |
| ва.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, о |
| ог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање друго |
| а обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг |
| одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је |
| оностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати |
| госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо доче |
| зио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, и |
| ивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човј |
| госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове |
| то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријеч |
| ју мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га |
| .</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љуб |
| о душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло н |
| 0_C24"> <head>24.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, |
| како — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Прек |
| е.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног ста |
| , које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ни |
| омољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате и |
| ганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближ |
| лагајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској бо |
| свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир у |
| и пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му |
| о, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>К |
| ани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској ка |
| <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се јед |
| е ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Ха |
| колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обој |
| и, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- М |
| ог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| у на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевој |
| ртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њ |
| рифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао с |
| а је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Вл |
| странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде о |
| ако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, г |
| овао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица |
| су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба мн |
| како — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарат |
| памтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и ј |
| о да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тре |
| о шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанц |
| ности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, с |
| м — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у и |
| лазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазниј |
| ра, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи |
| тос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које |
| оложење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега н |
| т се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај |
| иште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало под |
| пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весе |
| један и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ д |
| ори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. |
| бин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи |
| брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прош |
| ицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скам |
| њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно |
| ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указ |
| ка, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час |
| ји њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагн |
| дина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се п |
| шта се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и |
| оред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан |
| м народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ |
| авно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по г |
| — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдам |
| рамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинит |
| и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај |
| лан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у ка |
| лаву и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одго |
| језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су с |
| .</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевски |
| гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се |
| Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p |
| вце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу... |
| и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније |
| и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљи |
| ати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку |
| е тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и стр |
| е нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше к |
| е растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуг |
| .</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, |
| лед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а а |
| и му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, д |
| отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић |
| бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крв |
| е казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали |
| љен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не |
| ешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништ |
| од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу наг |
| бина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам ције |
| слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Х |
| , да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар |
| и и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати рас |
| а то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне С |
| аса, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S |
| ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су |
| војака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, |
| и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непре |
| S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње б |
| јећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Бор |
| јничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвал |
| пи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га нап |
| ер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају |
| е све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске држав |
| ао да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као к |
| ка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто с |
| ире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече |
| а да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лоз |
| нце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одго |
| и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу д |
| траг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ов |
| је братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и пр |
| е у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бунде |
| себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чел |
| ди, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се |
| чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов поса |
| а би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има по |
| ра се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешк |
| бим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао |
| ао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину уда |
| х породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђи |
| ш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српск |
| од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као |
| вије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова нас |
| ежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори |
| ао да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог |
| као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина |
| тевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никакв |
| у одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, к |
| стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност |
| ноге друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер ј |
| и би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране држ |
| икада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријеч |
| .{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које с |
| мо нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао |
| ицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је то |
| политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад к |
| на га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не го |
| ижи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — |
| јерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима |
| о уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити н |
| ије било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгиц |
| ода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје |
| саби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новост |
| турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Ме |
| и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорил |
| т, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска |
| , а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који |
| ког статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — о |
| мом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против Срба који нијесу др |
| p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуч |
| е само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме |
| у да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лук |
| вабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кућ |
| ник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео једа |
| м Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста С |
| шло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни |
| ш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем |
| вом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и л |
| Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{ |
| Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човј |
| пити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших в |
| себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наст |
| се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да |
| ле, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предм |
| те г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад |
| ајјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Фр |
| о ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> |
| о овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо |
| рачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред |
| тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгу |
| </p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати |
| к.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се з |
| ађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја |
| ди, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз ис |
| лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему |
| брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Т |
| пак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш |
| никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то |
| ко лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се уч |
| је мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових |
| е госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикри |
| има и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет |
| ожи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гд |
| оћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> би |
| шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене |
| еволуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга зва |
| Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите |
| на више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они зала |
| оне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма |
| страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај о |
| о радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би |
| ћ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато е |
| гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p |
| ним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је |
| внодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. |
| <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу |
| јева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут |
| овим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а |
| и политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с јед |
| ињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе на з |
| роговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и |
| ада буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не |
| бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако |
| а, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, н |
| страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк |
| ош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бу |
| оја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у и |
| м говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе |
| да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је |
| </head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција |
| е му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погле |
| Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и с |
| подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међ |
| } На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Зајед |
| а чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су д |
| мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>При |
| ици, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толик |
| је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њег |
| ји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињ |
| наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине |
| име делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњ |
| једнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То |
| љовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој |
| ожај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је усл |
| днички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста |
| <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви |
| ми у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке на |
| лом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} |
| ће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманс |
| српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине |
| рпске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси на |
| сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајца |
| "231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Н |
| S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то |
| мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци |
| е и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрват |
| постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке |
| пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том см |
| а још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се мо |
| нда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гроб |
| ити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми |
| него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако си |
| љеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него |
| инио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје ј |
| зума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами сви |
| ашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага св |
| ас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може н |
| лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земље. |
| сли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> < |
| е, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изн |
| еге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учи |
| тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, |
| ре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друг |
| доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је бри |
| вуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто тал |
| а и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате десниц |
| агазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифк |
| а најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} |
| управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> о |
| , већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица |
| но предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостиони |
| за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој |
| зреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине |
| итичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство |
| ра и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој о |
| ђице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите |
| Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској |
| но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло прави |
| ског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином |
| свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из ње |
| сти мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али кад |
| мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут м |
| d="SRP19080_C27"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетни |
| ко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа ни |
| /p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича |
| упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знат |
| , пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је с |
| аш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</ |
| е и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не |
| етити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише с |
| х.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све |
| то овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља ј |
| нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да |
| иска нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом |
| још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргн |
| во дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских ку |
| и стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, |
| сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе |
| исника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против ово |
| тив веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче са |
| против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког биску |
| од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле |
| врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кро |
| вотом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на ов |
| тављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> < |
| .{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања |
| во име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја |
| ине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадова |
| ао да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и |
| воју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића б |
| љ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Ов |
| ја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво ј |
| p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био о |
| умња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да бољ |
| ио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја |
| а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно р |
| ам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, |
| ам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, |
| анаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе |
| у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и дух |
| да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вј |
| ина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали |
| научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све поби |
| цу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе |
| анке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином ир |
| том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може ник |
| шљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окр |
| говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цв |
| ка сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслони |
| ; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше шко |
| бима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцегови |
| уђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један |
| и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јаг |
| оре, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо мора |
| повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је |
| <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, |
| суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер он |
| же чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле |
| далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? |
| p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, |
| .</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена? |
| ћао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако м |
| г сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и др |
| Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити је |
| би у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није |
| и, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог |
| у крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> < |
| види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пр |
| а око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Т |
| еразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом п |
| оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на |
| јем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити |
| вај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више |
| ије могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред в |
| чена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на в |
| , када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи |
| глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно п |
| вата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својо |
| сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била |
| двраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч коле |
| рби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрен |
| ла Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему до |
| о из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовин |
| аучки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоћ |
| зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само |
| мазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га |
| елима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује м |
| али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је |
| шљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку |
| дљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам в |
| о неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да в |
| о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <p |
| и омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и |
| но и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљс |
| ту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки пок |
| ли, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p |
| — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Ду |
| ?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојиц |
| ио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим дру |
| аше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да ј |
| надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би и |
| е школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да |
| н храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и |
| раза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мус |
| а избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи |
| ристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступ |
| е до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је |
| прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, ф |
| у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за уда |
| } Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио |
| код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, ал |
| ино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душ |
| шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђ |
| о.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра култур |
| за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуг |
| итећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Срб |
| стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На који |
| ке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, |
| обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као пр |
| последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно |
| и дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, пони |
| а чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S |
| /p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} |
| и дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од |
| Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, к |
| крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно |
| вцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са цр |
| мо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан не |
| ојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниски |
| већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостиони |
| ости.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачк |
| че слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође нат |
| мамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко |
| да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чува |
| овао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Пр |
| > <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погр |
| сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може на |
| има. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клон |
| ?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде |
| че се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу |
| ђе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натр |
| ве до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као и |
| спунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово |
| тале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{ |
| једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче |
| ледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Бори |
| а бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учини |
| сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Де |
| S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли почини |
| </p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај |
| аљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа н |
| о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њо |
| већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди н |
| Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ј |
| /p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни једа |
| последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко р |
| рагицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања изм |
| ој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спо |
| ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици |
| p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи |
| ој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- |
| ем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљ |
| не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опе |
| оби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но |
| евало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје |
| ест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбу |
| осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој |
| p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док |
| да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} |
| S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се |
| ао једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела |
| дно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења |
| тло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плав |
| р: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му |
| > <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хт |
| остића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у о |
| а има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног мод |
| ђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са |
| бом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај |
| предовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и |
| тро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше в |
| </p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је |
| о статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са у |
| р с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги. |
| јетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су |
| него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из |
| ио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести ве |
| одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају н |
| узаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи |
| када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а |
| ванчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не из |
| бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху се |
| их планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био |
| ник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета |
| земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер |
| јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послије |
| то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у о |
| Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли тв |
| да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи |
| маљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут д |
| , хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и не |
| .{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате |
| кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} |
| мену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — госп |
| у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо ава |
| ра забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати. |
| ине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.< |
| а управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <p |
| сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговин |
| т, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, жив |
| и зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни. |
| ама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску |
| а се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска |
| ба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најн |
| .{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према |
| слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлог |
| за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са з |
| то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно |
| са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почне |
| ције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да бу |
| и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати ту |
| а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</ |
| све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из |
| има служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који с |
| и?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налази |
| кољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се р |
| овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Срби |
| е лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кре |
| ијечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има прав |
| ила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он |
| ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш н |
| аво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> |
| но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип култ |
| Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> < |
| , када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драги |
| епотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не |
| ита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p |
| видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није п |
| ски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} |
| у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S |
| уду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, |
| своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чуче |
| дно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат д |
| ом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — уп |
| в живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— |
| о у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човј |
| Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са в |
| шао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и м |
| уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушк |
| ена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца д |
| сположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним г |
| да ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на л |
| му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задов |
| почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То |
| поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма прома |
| тарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и к |
| адин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл |
| ка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одај |
| ве више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве |
| ајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фел |
| чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} |
| тво, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама свако |
| ћ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не у |
| ерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледај |
| и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерц |
| .{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не п |
| ега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота. |
| дмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јо |
| душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли |
| ане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања |
| преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити. |
| о хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.< |
| тељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече |
| е насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="cha |
| мо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, кој |
| ицима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> |
| они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у вели |
| пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то та |
| скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који |
| мана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај |
| Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматр |
| ве лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговор |
| оба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни |
| на земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод н |
| ?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтј |
| и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му |
| том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обоји |
| ило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза |
| — Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је бу |
| гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем |
| ћи?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гд |
| о не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта |
| е вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не м |
| {S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешк |
| д петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а |
| једно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</ |
| и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред |
| Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту тргов |
| нице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{ |
| ић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и |
| и-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изглед |
| радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идет |
| скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити |
| савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p |
| и отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тирани госп |
| ад тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} |
| е на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати л |
| едан бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У к |
| не ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљењ |
| ор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјец |
| уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора. |
| собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба |
| </head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} |
| касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Пред |
| оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи- |
| n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало |
| и с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стра |
| аџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с |
| затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић јо |
| пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га ј |
| — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> |
| естано од оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средов |
| <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну з |
| се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у ж |
| удо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема в |
| p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — |
| ет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам в |
| ви.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и |
| те тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви |
| -Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одп |
| и-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свјед |
| мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, н |
| Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружа |
| , но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако |
| да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу |
| н сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га |
| ће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље м |
| p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим да |
| назији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вра |
| мјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> |
| вај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије ово |
| екет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице |
| ивимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да |
| се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пре |
| малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, |
| трану.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити |
| ћу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има п |
| дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавст |
| је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју |
| шљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека |
| ојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код |
| а нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нис |
| а не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— |
| ловима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он |
| с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове стран |
| ство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се |
| а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим |
| ада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не са |
| S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што нем |
| е нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, л |
| против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никак |
| ли, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми сво |
| ја се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на |
| их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и |
| о је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечит |
| повиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter |
| њигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ра |
| ава баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради ви |
| осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, |
| ашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је |
| су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбе |
| ="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стеф |
| тин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије б |
| стаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари нач |
| "22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пре |
| честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра закл |
| оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нис |
| ао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према |
| таси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пр |
| о, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто т |
| ба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо |
| це нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S |
| .{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је |
| да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволи |
| рилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соб |
| ју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше по |
| лавно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете |
| и вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока |
| ини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада ва |
| то му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове |
| ио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у |
| сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао з |
| ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Д |
| ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима |
| а имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, |
| докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано ј |
| које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо |
| ог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама с |
| де сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаљ |
| само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехе |
| иле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{ |
| пе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав кл |
| од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музи |
| ше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло |
| аше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину |
| не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у шк |
| овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Бе |
| сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фрат |
| заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима |
| рљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то ме |
| руз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{ |
| а није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанств |
| ранци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њем |
| доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању ж |
| ким мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјеним |
| ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зи |
| у нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми см |
| спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он |
| <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немо |
| камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним |
| <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и |
| прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, и |
| зијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијат |
| остић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама |
| ју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Ев |
| чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су м |
| да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас пр |
| е њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и вла |
| у је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућа |
| судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге проти |
| ва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врли |
| о ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу |
| е чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомич |
| слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица. |
| аде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљуба |
| авославнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</ |
| од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади |
| оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и на |
| га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p> |
| е као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па |
| аврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцегови |
| и низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Ал |
| еду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари ра |
| >— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега |
| но разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би б |
| правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280 |
| — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да |
| ељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и од |
| — Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хо |
| ним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекид |
| ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у до |
| , попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} |
| ам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјет |
| м, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите нес |
| ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да |
| ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} |
| а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — изми |
| ља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам |
| с се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, |
| е међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљу |
| је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> |
| ећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју |
| ни манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они х |
| ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смиј |
| м очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале гла |
| ву, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово |
| је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Бо |
| /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад |
| ривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елеган |
| над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед |
| г стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сара |
| савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, а |
| е?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу |
| > <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Кост |
| ш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, |
| легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу |
| шан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше |
| је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бес |
| <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— |
| ек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да засп |
| запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" |
| роведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она |
| а Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десета |
| шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивају |
| зним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се ск |
| тола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече б |
| ља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и у |
| домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки по |
| рав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоно |
| ево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој |
| ропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су у |
| културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника и ш |
| говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој |
| на и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Борив |
| да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо |
| газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, |
| ј у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што не |
| ар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си С |
| то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио. |
| е.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балка |
| а и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p> |
| ио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни гла |
| >— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ |
| а ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва |
| да бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рође |
| ве покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу |
| авнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одго |
| да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате |
| .{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и |
| Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево т |
| земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој |
| у, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког не |
| p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики п |
| ду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита с |
| и.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Ке |
| не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за |
| о пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} |
| ала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} В |
| .</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драг |
| Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа |
| есрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са |
| } Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали ов |
| апут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој ј |
| аше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао ј |
| Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна н |
| то га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> |
| ст, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјеш |
| о је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се |
| <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с м |
| ли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне с |
| једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизв |
| ти о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И |
| и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из прије |
| и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут че |
| > <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека на |
| јасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народ |
| га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Т |
| /p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашт |
| што држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјети |
| узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговар |
| раво дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и до |
| и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисл |
| м у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српск |
| ше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „ |
| у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и |
| кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима |
| дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело |
| ечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, |
| , да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хр |
| о, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у ж |
| бо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава |
| се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опе |
| а посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио г |
| о била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном момен |
| еде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто спомену |
| ишта не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом слов |
| ори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали |
| говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху |
| > мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници |
| то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су |
| здаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочи |
| , Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један |
| Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог |
| чила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић |
| квог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале |
| је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против |
| мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио |
| собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине |
| бог недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} |
| ао да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд |
| удије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се |
| ховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих |
| лити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав нар |
| ша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, |
| се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, пр |
| их званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога наст |
| му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је б |
| лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — |
| } Српско становништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и |
| ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о |
| арали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узет |
| о, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични |
| {S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић јо |
| његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је |
| ше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због |
| и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и пр |
| ва и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у гру |
| то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> |
| .</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам |
| осито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало д |
| обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна |
| му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хрид |
| их брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кида |
| га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера |
| атресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у |
| кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе |
| тог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Дост |
| гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежал |
| воја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростиш |
| ти.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на |
| по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се |
| на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је |
| ладе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане |
| не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> |
| лудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати |
| алог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите гос |
| чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постан |
| упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ниш |
| а, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи |
| врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, |
| и на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклон |
| мационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год |
| ајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са о |
| ешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичини |
| гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, |
| ављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси м |
| домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да |
| ања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} О |
| е ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљс |
| познате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сут |
| и долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и |
| о ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запј |
| угом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Бори |
| ом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У |
| о неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} С |
| чи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете р |
| јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као в |
| мо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злон |
| Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тра |
| се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјет |
| о директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних званија, да нико |
| званија; забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети |
| му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто је |
| јом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и |
| рифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није б |
| .</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предсто |
| лно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде ше |
| ладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напоко |
| ко да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послијед |
| није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опе |
| , на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота |
| вуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достој |
| азних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за |
| за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Ду |
| престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо пр |
| едао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељак |
| офесоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека ва |
| жао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо |
| једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба |
| бу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацим |
| и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p |
| ост, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним пи |
| почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце с |
| то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног |
| владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан |
| мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за св |
| хер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда |
| јства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све |
| е земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обра |
| у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је |
| о — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги при |
| е много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које |
| га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран. |
| то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, |
| Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога |
| ду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунт |
| , јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један |
| и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он |
| ма и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не |
| ијечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које |
| мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, ј |
| сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{ |
| влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испити |
| је се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави |
| обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због |
| е ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дош |
| е није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесн |
| чинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовал |
| касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег свој |
| уд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски |
| Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, |
| пређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно |
| ела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је |
| омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се с |
| а, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдј |
| сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{ |
| в корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је т |
| вај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати с |
| сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то јо |
| дје се налази котарска област, све куће званичника, посједника странаца и католичка црква са ве |
| — Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када ј |
| ој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сијед |
| еко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између |
| ји је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насл |
| силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе н |
| ма неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сар |
| тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој кар |
| е афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су же |
| придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд ви |
| <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више кат |
| а господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Гл |
| ицири, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност |
| тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је т |
| Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у |
| у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглави |
| рваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главн |
| а, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су ј |
| S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу в |
| ако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увј |
| к у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, |
| ма, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје с |
| аџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо |
| д се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „бр |
| нања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави ј |
| е котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи с |
| истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека |
| о, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или де |
| ланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, |
| нашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и пон |
| босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способно |
| — викне савјетник својим <pb n="287" /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Уз |
| вника и начелника свих званија; забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића |
| оју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дај |
| лигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде |
| ина управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџ |
| сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— |
| вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но н |
| акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} |
| то — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Бо |
| н си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! у |
| илу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Д |
| и начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направ |
| глађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем |
| лину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и |
| " /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде |
| да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико п |
| подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош мат |
| који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, |
| или да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести упр |
| и, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због |
| дару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> |
| иковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У ка |
| <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чи |
| еслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се посл |
| и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на о |
| има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше мол |
| о:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичн |
| искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n=" |
| овати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} В |
| ку у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачу |
| ц.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде ота |
| {S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је |
| уке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекивах |
| је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских |
| у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам г |
| јеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара |
| Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кор |
| чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом |
| ки вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! |
| фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Три |
| соком кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни |
| однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог |
| зе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже |
| спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златн |
| путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати н |
| , <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски г |
| нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до |
| сме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S |
| Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије |
| p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један |
| смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој п |
| ећ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Ја |
| хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га д |
| м и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p |
| чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зелен |
| ијатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици |
| даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година |
| ке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочека |
| за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали |
| наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} |
| послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> |
| а читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који |
| непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зв |
| оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и сил |
| лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдс |
| ед њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомје |
| предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио ви |
| зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са ви |
| бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала |
| знаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се ук |
| е праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чарши |
| а молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — |
| 7" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња |
| е те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да |
| .{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео |
| и, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он за |
| ез отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> С |
| p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и вод |
| управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака |
| вела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше ка |
| ше повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, |
| 183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета |
| тупи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар |
| , ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати |
| ође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе бо |
| моли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у |
| p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чиј |
| гло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српс |
| живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, |
| тељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бит |
| разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Фра |
| ијатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{ |
| та жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека |
| е ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада |
| опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте |
| оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропа |
| се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сараје |
| од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати на |
| Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, прода |
| оворио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувс |
| } Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубаз |
| епоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изгово |
| Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег д |
| ао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело |
| он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Жи |
| ине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак |
| ући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о је |
| дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, |
| а у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на |
| Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ни |
| ојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно пла |
| оје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај мл |
| оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао с |
| ропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојо |
| ула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када |
| ент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улр |
| већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Л |
| ли политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што г |
| b n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати |
| наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа |
| могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једно |
| Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи ро |
| ко пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прет |
| што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових |
| ут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријате |
| ици <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чл |
| ао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је |
| и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омла |
| му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика |
| политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране н |
| твена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да влади |
| е у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српско |
| упити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се нав |
| листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.< |
| захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од ме |
| те своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој |
| лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испо |
| по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, нег |
| тров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред |
| .{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — |
| а хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција |
| тину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље с |
| у се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријеб |
| {S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да |
| ђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударал |
| мио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која |
| а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дак |
| у и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да уп |
| аљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у об |
| и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је |
| , према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта б |
| ив свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеш |
| /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан |
| управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, |
| еко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- |
| аш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба инт |
| ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, |
| су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријат |
| сти — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд н |
| о у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстро |
| Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће |
| } Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић |
| исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намршт |
| слио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство |
| ротив нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка |
| причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — дов |
| званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одгова |
| ном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један вој |
| свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако |
| више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из п |
| вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто де |
| ана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на драж |
| пођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се на |
| тин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српс |
| над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. |
| > <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све с |
| ма.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају с |
| екције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је |
| ну, која је демонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учи |
| ву над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, |
| виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне по |
| /p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој сло |
| им ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диж |
| посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај о |
| о се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи |
| ј чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху с |
| му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали н |
| рочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се ваз |
| пођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, к |
| ш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог о |
| ицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Ка |
| ерцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак |
| а Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет з |
| ве мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој |
| ако да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестн |
| ајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто |
| ладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу ча |
| ен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао др |
| рно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове |
| овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а |
| спаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао виш |
| нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то с |
| варима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држа |
| >— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злон |
| Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по с |
| >— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — ве |
| чком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— |
| жу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетников |
| утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ в |
| хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам св |
| /p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — |
| ажена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло јо |
| да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душа |
| биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаж |
| м, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно |
| би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ ка |
| ен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се ни |
| ануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србони |
| вде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да и |
| ивоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу. |
| демо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек |
| > која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало |
| ела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он |
| атељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за не |
| знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, ког |
| </p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и |
| езекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само к |
| гао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања. |
| се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Бори |
| ако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги |
| ењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се б |
| а меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић |
| да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић б |
| ју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и |
| о свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и |
| глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је присту |
| Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и |
| аматорским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на че |
| ј живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! узда |
| ље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна зе |
| То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником |
| а окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну но |
| о учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </di |
| ковима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што с |
| а поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио гла |
| многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима |
| сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, бе |
| ећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањ |
| је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој б |
| ки покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га јез |
| а Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се |
| ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вриј |
| јек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину н |
| одити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорели |
| народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, м |
| српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и |
| рпску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се |
| х зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових |
| о примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати |
| <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца з |
| } Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, д |
| господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетник пов |
| Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— |
| чу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног ел |
| покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе с |
| и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих к |
| ану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> |
| м за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на |
| удима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, пре |
| центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковић |
| за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски н |
| транаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом о |
| осни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговар |
| сто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову з |
| а ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српск |
| тва, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се наша |
| рве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево |
| жи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњет |
| јације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које |
| тив јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све |
| сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона из |
| авље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Гос |
| екинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације |
| ов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према |
| а диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом зе |
| аред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто |
| дубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада |
| ом договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби н |
| ан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њ |
| ашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, |
| е.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред наг |
| мах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српс |
| атимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши |
| еправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао с |
| кономских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака. |
| те, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге вољ |
| тника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, тако |
| а седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> |
| младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли |
| на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуца |
| , чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под |
| створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као |
| би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је једа |
| етио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Ду |
| други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним г |
| {S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове з |
| ије, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} С |
| жи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не |
| да имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} |
| меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" / |
| им презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало ж |
| , сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати. |
| тења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.< |
| школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србин |
| ог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи |
| е и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, би |
| >— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душа |
| искују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није |
| вине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију |
| своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све |
| о и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску |
| ар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декл |
| од је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} |
| о, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</ |
| своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавр |
| ећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управ |
| а дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица откупили стра |
| ј истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину нем |
| начимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.< |
| -Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамокло |
| ободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке н |
| господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n=" |
| Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за гр |
| ђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужнос |
| о два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} |
| има.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо з |
| ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босн |
| на проучавање привредних, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучава |
| атолике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, |
| ре мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана |
| pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, |
| .{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поч |
| о говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај он |
| траним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљ |
| г се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Е |
| ратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичн |
| ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекива |
| ника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорит |
| е прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много |
| јући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, |
| , која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душ |
| арода, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо има |
| касте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала |
| да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисал |
| е врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, јед |
| е у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског |
| догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна сра |
| на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођо |
| : чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се врати |
| ерзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> |
| е вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсје |
| а горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена |
| цаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо |
| оривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи |
| собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у |
| </p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи |
| S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</ |
| и се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих |
| ештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се з |
| пред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним |
| гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут ка |
| > <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у |
| ог дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када |
| ишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде |
| ан поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од |
| ећ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се њ |
| и пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било |
| страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче др |
| ли новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране |
| јећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе мл |
| е, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак |
| Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све влас |
| све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, |
| коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она с |
| {S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши с |
| горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p> |
| као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстари |
| .{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту |
| све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што зап |
| а и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не пошт |
| е са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио ј |
| бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са |
| S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на ко |
| чи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још |
| ахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са млад |
| ности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је мн |
| Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимна |
| едан велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајев |
| јући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве го |
| претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим з |
| /p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој |
| авду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врл |
| јски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка б |
| примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде |
| Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку |
| у се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p |
| колског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забр |
| ј човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> |
| За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвез |
| не, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па нап |
| и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је |
| ше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> < |
| нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће |
| не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зл |
| у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, |
| ка нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но |
| а које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим нос |
| ора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је |
| што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале |
| /p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђе |
| ушан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено |
| права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о |
| не — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се н |
| овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову |
| шег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем |
| стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да ј |
| намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба |
| е у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред св |
| је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омла |
| ски народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p |
| то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симп |
| еко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то п |
| е и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде |
| бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом |
| црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова ј |
| већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није |
| гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађ |
| ке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре |
| <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Прво |
| ивотиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
| нимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио с |
| а смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађа |
| опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га не |
| а са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби |
| зе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у |
| аде? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и |
| могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њем |
| p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекив |
| е лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом |
| Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да н |
| ио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло |
| ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао |
| заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод ј |
| су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада с |
| а званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p |
| не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега с |
| ко се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски по |
| политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, |
| аш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афер |
| што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и не |
| о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се к |
| на, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо |
| будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласк |
| шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији н |
| разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p |
| .{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из у |
| > <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио |
| <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— |
| , када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, с |
| есора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред |
| друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби и |
| иком није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са |
| > <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ски |
| за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у рим |
| .{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, пост |
| јек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда |
| орена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврст |
| пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се у |
| што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада |
| њају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да г |
| е наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Три |
| један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је |
| Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут п |
| ову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Сте |
| тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао д |
| S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој ча |
| у и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противн |
| и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина с |
| > <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје с |
| о њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том и |
| тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар |
| шан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на |
| ва Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко |
| то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговор |
| ћући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упита |
| о да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати с |
| којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте живот |
| ик.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо уз |
| и политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали в |
| овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онд |
| па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему |
| сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у че |
| да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду. |
| ивим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да |
| здуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели |
| ог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин ре |
| отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, з |
| о.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, |
| ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма |
| } Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито о |
| и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са зап |
| свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачиња |
| рве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још ниј |
| ељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту сто |
| јева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} |
| n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, би |
| итањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> < |
| е и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говор |
| азговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разуми |
| вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је д |
| вљала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши |
| сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та |
| зочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њи |
| етско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је сву |
| оћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су т |
| о људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема |
| звао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове |
| ићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као неви |
| b n="117" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званични |
| том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прав |
| земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако |
| ротив задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати ради |
| још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њ |
| о старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, с |
| е снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управ |
| многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји л |
| , чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта с |
| о туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око се |
| о њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али пос |
| ући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — |
| бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе |
| .{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си |
| друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну јед |
| лећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати |
| овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору п |
| радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски ст |
| анк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му |
| Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажа |
| ти повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро н |
| младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу |
| ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си о |
| једе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да про |
| о он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику |
| некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се једа |
| лова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразу |
| ешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p> |
| изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> < |
| патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог |
| тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искр |
| јетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из |
| лом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји покази |
| академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босн |
| су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бен |
| аш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто |
| кадемије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар |
| су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе |
| p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног |
| његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да |
| јета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванре |
| одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што го |
| <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече се |
| је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву ја |
| ник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране |
| ра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да |
| ушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питањ |
| једа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по го |
| са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пре |
| и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не по |
| у је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из ов |
| владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки |
| као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није прон |
| ајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашиц |
| она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима |
| Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност какв |
| куд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чиња |
| изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тог |
| би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа |
| сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се диг |
| лонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се |
| ади као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, ал |
| То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се п |
| олажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог док |
| Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен |
| фесор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то |
| мах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишља |
| ом ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици с |
| Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да |
| .{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Шт |
| ћи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени |
| м високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е |
| да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то |
| знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, |
| испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај |
| огор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше у |
| иру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један |
| Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу |
| а такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у град |
| нога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се сву |
| стину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p> |
| ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — |
| очаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S |
| дној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако |
| тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Ср |
| ом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар |
| ска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, |
| ишта постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Не |
| с били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интер |
| чи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустри |
| ица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако сми |
| ут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски |
| ве видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то |
| чтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке годин |
| иле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу ра |
| ворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не |
| е владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима |
| том лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријеш |
| а ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захва |
| им изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, ос |
| ју и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никак |
| .</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморанд |
| <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, пом |
| гу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разоча |
| ладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали м |
| Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак |
| то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати м |
| овини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причат |
| човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Ше |
| дају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој ка |
| исам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... ба |
| е захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то |
| е у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Бо |
| пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дођ |
| че.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет други |
| и велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколи |
| енила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мисл |
| хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Бориво |
| еби пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, |
| еч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу |
| ја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на о |
| пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Х |
| Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оп |
| е још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за га |
| ло касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав изб |
| ње тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало го |
| ко гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам |
| си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме |
| нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет |
| опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} |
| мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби г |
| Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гла |
| Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим ства |
| се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Бор |
| е питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати |
| ити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изгово |
| оном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строг |
| га није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу |
| ћи се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на |
| его што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема с |
| S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледа |
| м да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки |
| господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим |
| одног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржал |
| а желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, з |
| <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странац |
| х столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостиониц |
| тавно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интели |
| у келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, |
| аво име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још |
| итао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше |
| <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим |
| е зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— |
| се.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, |
| ку затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем |
| њени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу сам |
| абинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефанови |
| .</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, к |
| онија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.< |
| свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен |
| S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи |
| или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чек |
| а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он |
| .{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци |
| право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ст |
| на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губ |
| друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лиц |
| о интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права посл |
| .{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од |
| а све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у |
| са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне |
| прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћу |
| својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и |
| рнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је бил |
| ска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан |
| Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: шв |
| онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и |
| ститам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмје |
| неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, н |
| у раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Сам |
| мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом бос |
| /p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак пон |
| p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелиј |
| рих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби |
| све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су |
| учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> |
| овор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се |
| ен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу сма |
| сетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су |
| ате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, |
| ужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће |
| не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је шт |
| и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, х |
| јима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту н |
| у родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли |
| p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морат |
| е на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, |
| , као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави |
| аре цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, мора |
| аја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствар |
| арав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми по |
| а тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нит |
| услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјени |
| , брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије то |
| ости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драги |
| лонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>З |
| управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледа |
| енадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пр |
| и, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтје |
| омене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мрж |
| и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народн |
| , тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хте |
| шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећим |
| ошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са т |
| Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога |
| упкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод д |
| лаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имам |
| хнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвар |
| и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне лива |
| вађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем дру |
| славном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове ч |
| у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетни |
| чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пеји |
| ао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је |
| јела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди |
| из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ћ |
| вио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И |
| м проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповје |
| а са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{ |
| подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без то |
| ригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас у |
| све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било стра |
| овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да ост |
| /p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све а |
| ујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о |
| плетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали |
| , Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго |
| другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на |
| нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерењ |
| језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — |
| о ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што с |
| ка земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за |
| на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се с |
| један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} |
| јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type= |
| јаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим план |
| тилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварил |
| ко себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и он |
| тане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још |
| а спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржан |
| о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу. |
| о Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Фран |
| а је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> |
| цвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са по |
| је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је |
| да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако |
| воре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито С |
| <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољ |
| аваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, св |
| ај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руко |
| своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у |
| >Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, та |
| се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрв |
| еде Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на та |
| па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у пр |
| , мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући |
| о је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и над |
| S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угње |
| е да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи мл |
| S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему |
| лада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешта |
| ку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима с |
| рошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p> |
| ела и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње. |
| тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто |
| аду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} |
| говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да мом |
| дину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече је |
| обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истин |
| на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{ |
| дговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно на |
| полите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у с |
| у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаж |
| има, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљс |
| пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, |
| знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у посли |
| дање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогу |
| <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхов |
| </p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но |
| који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три |
| тану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца |
| прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево ве |
| {S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с |
| рска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, н |
| нски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" / |
| г стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски с |
| ив ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском ра |
| а онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу по |
| е и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Ниј |
| мим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два |
| а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва |
| ји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже г |
| изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био |
| нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више |
| ни смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> |
| дрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="2 |
| </p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако |
| истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд мож |
| се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових коле |
| дару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им |
| китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног С |
| фковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и кл |
| риједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује н |
| рквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S |
| тну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се н |
| ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљ |
| кан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд |
| чи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подо |
| а и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и са |
| ве стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чино |
| против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад |
| себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао |
| ном, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног |
| Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас. |
| ак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље |
| оси највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не о |
| ротив злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу про |
| оправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у о |
| свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви м |
| те, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволи |
| је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу и |
| и пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то |
| а да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисл |
| ново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само |
| ој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног о |
| а смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљ |
| одаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па и |
| рожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му пог |
| да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када |
| амном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Во |
| уру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и о |
| не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе |
| а ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину |
| ну ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то |
| ин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за |
| гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станиц |
| честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у по |
| p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак д |
| .{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> |
| сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из ист |
| о, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да |
| обацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и |
| е Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> |
| " /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, |
| душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњени |
| твореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута |
| акова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> < |
| наци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разг |
| своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, дв |
| е степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163 |
| ељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин |
| напређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Ср |
| феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим |
| осподине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као и |
| сне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јо |
| човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мје |
| ворио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против |
| ат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још |
| ави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком |
| нци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо |
| и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно дру |
| ремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада |
| и је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај с |
| ! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осј |
| Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неод |
| раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из нек |
| и се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} С |
| четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског роп |
| .</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу ве |
| дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијен |
| , када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај на |
| пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, он |
| виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необ |
| малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и |
| едала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреј |
| аког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва прав |
| роз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан т |
| аду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за о |
| ив овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ |
| у вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душа |
| али.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско дос |
| им од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> |
| его што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и |
| ривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу |
| и ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Б |
| робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, |
| д те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би н |
| ају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, је |
| д овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства ра |
| авац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици јо |
| домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се р |
| а заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај др |
| n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — |
| а алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се обја |
| ривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то |
| тпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу д |
| разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови |
| на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким н |
| ребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори |
| тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска |
| небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн о |
| сто Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост нај |
| добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у т |
| — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ен |
| аред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима |
| е хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, |
| о брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год |
| и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана |
| p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш |
| ти.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује р |
| S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55 |
| о је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек |
| и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље |
| то ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи б |
| чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да |
| ста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше г |
| на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових и |
| је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном |
| у му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади наприје |
| дмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нар |
| а на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као сред |
| свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећ |
| а да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се |
| живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српск |
| Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смис |
| је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има п |
| вати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" |
| омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из д |
| ошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сје |
| услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу! |
| даред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиск |
| карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му |
| у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осј |
| ак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Изм |
| даред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као |
| крено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— |
| } Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била |
| за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{ |
| данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трг |
| емаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до |
| бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован |
| <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, |
| оље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад в |
| о, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у суср |
| аци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више мо |
| према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу т |
| оштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јов |
| направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе ја |
| е лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га |
| је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о в |
| с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткиш |
| о ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} |
| под половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, |
| радској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноста |
| дње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна |
| оће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, |
| .</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешав |
| На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не |
| а, владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Ауст |
| {S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право |
| читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дош |
| .</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, |
| ворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас д |
| га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо |
| растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјеш |
| тим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, д |
| , када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у рук |
| е и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога |
| и јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то |
| ши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост с |
| што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изне |
| , све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа |
| рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа с |
| а кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад ник |
| у, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху н |
| ражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и с |
| ај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље д |
| спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, нис |
| ка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} |
| о што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше до |
| ајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, |
| ез израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изј |
| оздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} |
| љаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их так |
| о, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији |
| и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај гос |
| м дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао |
| а газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> |
| ашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећн |
| се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Са |
| : „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не тр |
| ирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове бијед |
| поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понавља |
| и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да г |
| уби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као д |
| у, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то |
| ула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, |
| т и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, к |
| и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу пр |
| ко врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за о |
| ике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме живот |
| уо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима |
| ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се са |
| ех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех |
| са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних в |
| новима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сеља |
| а позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као |
| у страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Фра |
| елик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сараје |
| арош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље |
| а ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више ври |
| итровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета |
| свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се с |
| госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај к |
| у човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о |
| санска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају |
| и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за < |
| господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А |
| ретвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах нека |
| у. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче |
| дје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на |
| о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријат |
| тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се бра |
| шан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле о |
| мота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно |
| даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у с |
| јеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госп |
| ан војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговин |
| е и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској го |
| у за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу |
| о имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали |
| који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, |
| х синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло |
| е ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћем |
| год нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће |
| его да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>С |
| вој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код к |
| ду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домов |
| о исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намр |
| ан табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбрани |
| ао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и |
| е.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једно |
| учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му |
| <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када б |
| нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога |
| p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је |
| ја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— М |
| вађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— М |
| но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом |
| p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говори |
| јку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} |
| — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположе |
| —- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа да |
| брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изне |
| осподару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас св |
| , што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, |
| нио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, а |
| колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну гла |
| то, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" |
| то ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свог |
| тесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајн |
| оји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једв |
| дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазор |
| ај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злоног |
| /p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништи |
| до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз |
| ог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћу |
| је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затрес |
| одника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај |
| га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропаст |
| ења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} |
| српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстого |
| у.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили |
| ј сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгиц |
| а, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година |
| срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким |
| јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избје |
| су, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да с |
| рим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Бос |
| је неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Бо |
| ривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне рам |
| ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби с |
| живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на |
| — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Ауст |
| ого успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: н |
| ица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ |
| } Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше |
| справља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче дома |
| еке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</ |
| енство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се |
| је ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватс |
| а збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о то |
| зи и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије с |
| професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио |
| рску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са |
| овор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво је |
| ог свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, де |
| јим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту |
| То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не п |
| , да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије |
| научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо |
| дно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домови |
| ње тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Кости |
| право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у |
| , јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из сами |
| прави ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно н |
| замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и |
| ело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на |
| јечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име чита |
| а, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није с |
| не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од в |
| љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изго |
| чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опр |
| огом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по г |
| одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се пита |
| Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом |
| сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да ова |
| на нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја м |
| се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље |
| дној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права ци |
| ве губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гла |
| а ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјет |
| ена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више в |
| ија његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом |
| ; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрват |
| није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју |
| домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па |
| разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се |
| ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се |
| што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је ш |
| ј електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а бос |
| има, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Ко |
| .</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакри |
| воје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о |
| православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна |
| и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Д |
| и непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело |
| а лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није мног |
| ори нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, |
| ма вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне |
| Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељст |
| де једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, |
| је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{ |
| >— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ј |
| е против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се. |
| и носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиг |
| ао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор |
| ешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Треска |
| Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> < |
| има дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за за |
| нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели! |
| длог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељ |
| одни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Са |
| чено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Бри |
| е према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div ty |
| , но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{ |
| ини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се |
| ивањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде |
| ним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и |
| о ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p |
| г новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред лог |
| Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог др |
| је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења |
| о плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свим |
| етуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Сим |
| мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чуд |
| /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало |
| дно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против |
| Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад н |
| та, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна пр |
| а домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се |
| ани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политик |
| е, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онд |
| а скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, ко |
| :{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби |
| му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n= |
| аља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада сми |
| оворило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват пок |
| /p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало пох |
| ну, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постал |
| ињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</ |
| ту духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} |
| , била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога г |
| ="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морам |
| морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стој |
| гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био ду |
| <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њ |
| т, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће |
| иће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до |
| ти челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> < |
| дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима |
| пком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољ |
| брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек. |
| ри Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> |
| е госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на |
| е ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је до |
| > <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видје |
| вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуциј |
| дној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се у |
| е Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још |
| сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњ |
| лне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије |
| а да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући |
| ти, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спа |
| Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак |
| својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странц |
| {S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вр |
| ви Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два м |
| и се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегн |
| Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све |
| друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, |
| /p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каков |
| многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леж |
| свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачн |
| више мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на |
| иваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диж |
| рви покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| ду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади п |
| није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја |
| три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својств |
| се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} П |
| мо љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још |
| е вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — наст |
| ког стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац са |
| д <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговин |
| г насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних |
| љиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овд |
| инској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању н |
| ојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом вр |
| чи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за т |
| арског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислуж |
| курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје |
| аповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник |
| а швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле |
| {S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправ |
| је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људи |
| овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беч |
| спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да |
| и кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сић |
| овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане ј |
| жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у с |
| у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при |
| а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа да |
| :{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, |
| ј новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела вели |
| мишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се о |
| у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, |
| <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с |
| p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био |
| езрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из |
| p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извад |
| неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој прис |
| ањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?< |
| оварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служил |
| ло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово деси |
| ему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p |
| јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег |
| аху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чув |
| уних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује |
| себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ев |
| је стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег с |
| е досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Кости |
| је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p |
| пац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживе |
| зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше ја |
| {S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куц |
| гледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћем |
| живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, |
| ица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас |
| , интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и ка |
| пут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесе |
| јеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чек |
| њаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак |
| ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовје |
| владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш |
| ичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпе |
| отворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, о |
| као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху |
| е је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједниш |
| српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званич |
| више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо лад |
| никовица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто |
| је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узро |
| иједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно сми |
| зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душан |
| мах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метн |
| док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част |
| ке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску ка |
| .{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хо |
| азговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да |
| д најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Ду |
| звјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука с |
| ога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположењ |
| арода као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозиц |
| ла амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ниш |
| а?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око |
| Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледал |
| у, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, ост |
| ански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма |
| нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Б |
| ат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство |
| ену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен |
| ед прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb |
| се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари. |
| омијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, |
| ијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницави |
| како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим |
| је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и вас |
| ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p> |
| камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлос |
| S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи |
| њу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој |
| краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би с |
| а фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром |
| ена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не по |
| овима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Ср |
| бделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадес |
| на скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опр |
| орничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умје |
| адне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише |
| њи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Ј |
| зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је чо |
| е Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није о |
| ацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, |
| ија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слаг |
| удима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почел |
| нима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућа |
| казао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за |
| p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој |
| ашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека |
| столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој так |
| патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих стр |
| ини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје жи |
| е у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор |
| сада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се с |
| културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо |
| о да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема ника |
| се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјет |
| дове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо |
| : ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме |
| , гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, пол |
| јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва |
| } Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} |
| сетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Бо |
| о, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око з |
| читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на чи |
| маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <p |
| ма прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико |
| његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог госпо |
| ивила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушк |
| .{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души |
| н куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кућ |
| о питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то б |
| > <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниск |
| појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — |
| ого пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страш |
| ска се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протест |
| е пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега је |
| о питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запи |
| не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ д |
| ина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами |
| та гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све из |
| то идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да ув |
| ут у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињен |
| , владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Бо |
| итровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама ј |
| ког начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То |
| е сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије. |
| же се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се |
| силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све |
| у им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа го |
| лама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говор |
| уде са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио |
| зити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да с |
| се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехо |
| ом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник з |
| и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости |
| боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</ |
| Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n |
| е, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући |
| ивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту |
| ко гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвиј |
| дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки в |
| ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада н |
| } Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри чи |
| је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто |
| маљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада по |
| згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у сел |
| пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и м |
| свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, |
| им сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> |
| <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући |
| а, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53 |
| у лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињиц |
| заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који |
| опори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене от |
| тидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и |
| добити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.< |
| јлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин |
| ину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> |
| ебе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање стар |
| јена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, |
| Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улиц |
| зно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између че |
| Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до ње |
| стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво слу |
| оса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му с |
| го, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изост |
| >— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се |
| оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стра |
| ином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мисл |
| ве више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућ |
| {S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братс |
| пско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све м |
| ој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и о |
| е.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је |
| а заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођа |
| еби остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху св |
| за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њи |
| бедио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштв |
| дало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је |
| оћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан |
| ви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату риј |
| итровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки д |
| о знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се б |
| е га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</ |
| , али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који |
| гица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забавља |
| м гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том б |
| ио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој |
| себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик ра |
| перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</ |
| једеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд |
| лије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијах |
| вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савла |
| .</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се |
| вјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви в |
| сту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните |
| поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душа |
| к и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Го |
| ; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако |
| у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мис |
| и на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви ж |
| ипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбени |
| рви пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје |
| ада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type= |
| /> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетн |
| судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви п |
| е елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, д |
| утао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слу |
| чким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{ |
| обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, к |
| ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, |
| пски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се |
| " /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато д |
| шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p |
| г у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S |
| граби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дот |
| кивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се пр |
| у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити |
| кренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђакова |
| Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Наро |
| узивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не |
| гано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет весе |
| ре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да ник |
| ру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута зај |
| да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па |
| морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овла |
| епрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити с |
| ика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е из |
| ког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту |
| сли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах |
| уђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више |
| џи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очаја |
| ржао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том |
| редне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — настав |
| би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође |
| бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и |
| промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од је |
| е нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, |
| ивоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечи |
| ји пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на ту |
| е четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше |
| р данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево р |
| јима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се |
| а био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је ду |
| осанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио |
| ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика бе |
| српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог |
| ају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је |
| ас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и по |
| бин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душ |
| лу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа |
| ко је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, |
| е у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни м |
| о, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} К |
| о.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — реко |
| p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и пит |
| ба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан оп |
| ковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепц |
| обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему |
| ља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово |
| енција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се мор |
| у читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S |
| м најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смје |
| ом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде с |
| е може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аус |
| ужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То |
| д се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и з |
| , на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјета |
| — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33 |
| тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. |
| , на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли |
| јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени |
| </p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величан |
| Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако друг |
| а, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, бил |
| ни ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, љу |
| } Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да |
| у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и св |
| се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових м |
| испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шарен |
| амо намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} |
| лавом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади |
| ивој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти с |
| има странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се мо |
| Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на |
| ва укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и п |
| ко се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p |
| и тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у ме |
| е увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним |
| манет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Бил |
| а, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви ч |
| же, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајн |
| е ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} |
| се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје ч |
| ји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварат |
| рзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но |
| на љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија |
| ерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало р |
| је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попу |
| њу.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су на |
| и закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још |
| ма логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселен |
| на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо госп |
| се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p |
| навао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чу |
| емљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда. |
| и-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и |
| ахопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бј |
| јој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава бил |
| ме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и |
| акву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваш |
| ије било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није би |
| сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи |
| се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{ |
| ко <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да ова |
| под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како |
| т га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аут |
| тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га исп |
| не чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у с |
| : збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једн |
| же и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила с |
| ку кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала |
| лаве о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Ми |
| ијатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштин |
| ва магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићу |
| јешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебе |
| али баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, |
| — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити см |
| е дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гад |
| ио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p |
| оше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој ов |
| тети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослобод |
| ве куће званичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p> |
| схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за |
| иви, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ч |
| некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице М |
| још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљ |
| ен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</ |
| ? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради др |
| и оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> |
| не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо |
| ј се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На |
| сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распрост |
| тача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао пашта |
| ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је ч |
| е му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица о |
| о до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подн |
| унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— |
| да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из при |
| силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> |
| ица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке д |
| а снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен о |
| ио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сараје |
| и Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> < |
| овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, ка |
| онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се ј |
| ем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се поли |
| е изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете |
| а <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај од |
| Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им проч |
| од овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду |
| S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управо |
| није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се ова |
| е потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им |
| е баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким |
| морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас н |
| и, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави свој |
| , који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није засл |
| е.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омлад |
| ушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је |
| не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, |
| одника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} |
| и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је |
| доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она уп |
| е.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у |
| оје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад на |
| х буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладин |
| а, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који |
| име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, сам |
| мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство |
| ратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци доб |
| гледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгу |
| баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, ка |
| је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ |
| вдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија о |
| ам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумја |
| Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега с |
| и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему ук |
| ли није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га ст |
| да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о о |
| рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нару |
| даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дј |
| елику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје |
| . — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> |
| а млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све г |
| а је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала |
| ма не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не |
| аничника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осј |
| ној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се |
| е отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стањ |
| сније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влад |
| станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, д |
| Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена |
| српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна |
| мљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио |
| а то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетује |
| емљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, |
| изан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се п |
| и-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно друго |
| тио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига ов |
| ти!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго |
| инова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која б |
| једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, прого |
| попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи |
| , да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других ро |
| {S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се уск |
| куруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје |
| м, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинит |
| тања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада |
| а ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је уч |
| атрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и |
| пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог |
| евши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му че |
| рба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцегови |
| } Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ј |
| Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Поче |
| нио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута |
| тклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="cha |
| е, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска |
| од вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу |
| шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити |
| анас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме. |
| ав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p> |
| и у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p |
| ежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.< |
| омјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто пог |
| } Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за |
| ца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подно |
| проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и он |
| дног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се виш |
| тарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Бос |
| и све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевој |
| дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Он |
| ански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево дони |
| пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће |
| ирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељ |
| ток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних тал |
| пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Ота |
| којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да |
| 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} |
| p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероват |
| атоличку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек |
| иш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам ниј |
| можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе ника |
| Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утиша |
| идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири м |
| е од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале |
| е утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада сам |
| ијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије |
| тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и |
| обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од ке |
| р о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> < |
| га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут дове |
| да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Ми |
| вади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту |
| шим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, |
| S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, ве |
| љи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, |
| итиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би нар |
| ладин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савје |
| им вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смиј |
| трична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаш |
| .{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске в |
| изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да жи |
| гова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душ |
| до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окр |
| траховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што уми |
| што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости ул |
| ушан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гла |
| тичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професо |
| свим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. — |
| гица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> |
| /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по др |
| Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено- |
| е неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушал |
| </p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S |
| ају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и в |
| иху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока |
| а, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, |
| /p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског ст |
| да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утје |
| l:lang="DE">Orient-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се |
| мјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срб |
| а и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, |
| ворио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђено |
| ошћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно |
| овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову л |
| му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за |
| исли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о кра |
| отив њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за с |
| шан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран |
| ушан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је пот |
| врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај није |
| >Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због т |
| у и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале сам |
| није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је о |
| ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријеч |
| вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} |
| но окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слобод |
| ружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{ |
| е.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговар |
| емље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у стра |
| ати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p> |
| није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, кој |
| се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књ |
| адице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књи |
| а његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да ј |
| екао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз |
| итичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а |
| ет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</ |
| од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У др |
| су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="11 |
| еговој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла ог |
| Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцим |
| рикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи |
| х.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјер |
| ндум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом об |
| шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Кости |
| ико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, ч |
| Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што ј |
| , у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{ |
| се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Ми |
| д одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче ј |
| ем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу о |
| н велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших |
| есу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој |
| ког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега |
| непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не |
| свим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих велики |
| адаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се |
| зили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћута |
| и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог |
| ижи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове |
| отов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.< |
| уцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То |
| агребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у |
| ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о своји |
| ва озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, шт |
| ства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па к |
| и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија |
| дин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме |
| и, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к с |
| не и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од свак |
| ри у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички ф |
| ељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњ |
| уће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.< |
| ећ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи сву |
| мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Бори |
| Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио сав |
| чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отим |
| — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше најв |
| друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким |
| ило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у с |
| атељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му |
| оши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, ули |
| ан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете ста |
| S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу м |
| дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли с |
| га, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друш |
| је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има |
| , да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас ни |
| о се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви д |
| се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика |
| ске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто уз |
| тлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у |
| ајзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, т |
| ри унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковн |
| з твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и |
| уните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{ |
| <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашу |
| а повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјур |
| на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се каза |
| ј бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви ст |
| еметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, та |
| /p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но |
| к изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p |
| Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабр |
| ва управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих млад |
| ем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> < |
| ме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, је |
| мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако |
| уд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} |
| њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан |
| итичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жи |
| арство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа рук |
| ким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и с |
| аву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоност |
| о се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све |
| ост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— А |
| е, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и у |
| има и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим дет |
| ла доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на ј |
| уци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајин |
| је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим виш |
| ацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да |
| <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много го |
| у у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу |
| нац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, |
| а новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак |
| у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од к |
| ше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела вели |
| зађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте н |
| се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је вас |
| е и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влаш |
| об очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{ |
| Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, д |
| ити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега |
| <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шт |
| леге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје прив |
| ве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који н |
| ебе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер |
| му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, диј |
| етке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— До |
| во изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачнош |
| та и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествова |
| аци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгле |
| /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије |
| не више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите т |
| на сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко |
| повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мир |
| да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар |
| о је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш доб |
| ђе у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје н |
| шта не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и |
| /head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и мо |
| /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени од |
| ху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} |
| ?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, гла |
| јаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчеза |
| ара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту |
| е неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо н |
| > <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску р |
| може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће ст |
| е крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су |
| d> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, |
| ајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића прика |
| рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, о |
| диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог |
| ваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу |
| о тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци. |
| а још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Ду |
| е таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мал |
| редставник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> |
| бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S |
| аљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у инфор |
| садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, д |
| {S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину |
| , кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Д |
| дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесн |
| т.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривој |
| /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмије |
| аба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не |
| а братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјет |
| прика, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Борив |
| старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умије |
| м прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се б |
| мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине |
| ати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањи |
| стријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и |
| пет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зелен |
| оле, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је |
| мо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се |
| пски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити |
| .{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весељ |
| њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и зб |
| кије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p> |
| прека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада |
| аве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како |
| рестаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више ни |
| поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" |
| оји је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{ |
| а <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго |
| ари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских |
| о уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање |
| у већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за |
| леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског сто |
| ином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима |
| е, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о дог |
| бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме |
| то би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају гл |
| гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— М |
| земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код |
| н Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, у |
| земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То ј |
| ине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" / |
| изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} |
| , само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, |
| ујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом т |
| аљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и |
| одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Ниј |
| потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p |
| аста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> |
| овање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једна |
| пап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пар |
| ред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="chapter" |
| ина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је |
| у неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Ср |
| ишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић |
| и, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придо |
| ноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одл |
| ини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и да |
| д како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, не |
| чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељ |
| ват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чи |
| Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској |
| ринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто он |
| е у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, |
| у.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику пр |
| ших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> |
| у Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај ма |
| даје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета |
| p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аус |
| и.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" |
| их шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="2 |
| иновима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријех |
| га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по |
| ка и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све |
| то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и из |
| у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и ба |
| обичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се к |
| е покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и ка |
| буде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „прив |
| ртира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах |
| оћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише нек |
| но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати у |
| Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити |
| <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд |
| сти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код |
| оје су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господи |
| а се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пр |
| ње <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата мо |
| било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, |
| к по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и за |
| умједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је |
| p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћ |
| " /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у ово |
| му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свог |
| — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?< |
| е му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Д |
| дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздр |
| пијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не |
| чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, от |
| народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; |
| могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говори |
| српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је |
| огрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва мо |
| т, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом |
| самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој |
| , и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему бор |
| Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ћ |
| пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали ј |
| погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове |
| и, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи не |
| дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је уг |
| </p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је |
| до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању њег |
| о кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном слу |
| сније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> сво |
| естало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог час |
| шко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се нам |
| <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и |
| , признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која чов |
| /p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричи |
| како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се на |
| мијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија |
| а, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Ду |
| } И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над С |
| олета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се мо |
| , онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign x |
| добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S |
| их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?< |
| ај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре: |
| ати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости |
| еким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било ча |
| тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стр |
| ска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати |
| опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати |
| нку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне прег |
| — Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говор |
| ике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику |
| /p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је д |
| према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p> |
| су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, т |
| покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а |
| овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима с |
| мо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда |
| асније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвје |
| ли Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, |
| е и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не |
| унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се |
| во већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних е |
| шао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким с |
| изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан |
| познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се |
| јим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чарш |
| авијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз ч |
| к куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди ј |
| адили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада |
| е мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве. |
| госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да |
| вљали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, |
| ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Ује |
| опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да |
| ивој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима |
| p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети ника |
| први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сје |
| не дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихов |
| г дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила с |
| абере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећан |
| у.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод |
| ј мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до дан |
| да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлуч |
| у моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само |
| ваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријевар |
| ар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човје |
| ешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три |
| исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица |
| рава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на в |
| јед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разгов |
| или — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави јо |
| д.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се ј |
| ктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, п |
| и и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омлад |
| ици.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједни |
| стић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да |
| ивоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, з |
| и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— О |
| за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си |
| али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и пред |
| сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није |
| ује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој |
| е народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једн |
| е могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и |
| у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; |
| омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не |
| твори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној |
| доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу. |
| ивјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада с |
| а се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити |
| /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које |
| руго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђ |
| колу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они |
| може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, та |
| {S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни н |
| но лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она |
| зитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разриј |
| Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним пр |
| м страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче |
| дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p |
| осфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да |
| о собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S |
| о су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.< |
| госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност |
| , да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само |
| бу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циља |
| зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не |
| аше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једн |
| ао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро |
| мића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друшт |
| нуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјер |
| о би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је |
| морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <di |
| Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изго |
| оворити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, извол |
| о, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; |
| ача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То м |
| имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истин |
| н сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим |
| ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S |
| Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпад |
| са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што с |
| оспођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате |
| х женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјево |
| , али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњ |
| есела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па |
| ица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} |
| ваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић |
| вијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, |
| рише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је на |
| ед се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона |
| асаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац тр |
| темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земљ |
| дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, |
| кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} З |
| едан. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као |
| — Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се |
| непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар |
| тра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="2 |
| се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на и |
| имамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улри |
| вој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем |
| оздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаре |
| имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> |
| та друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор |
| то моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се ми |
| е сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> |
| з дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се |
| е имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p> |
| њено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта |
| све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ов |
| " /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљен |
| дје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко м |
| ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је б |
| гледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и из |
| снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p |
| једала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог род |
| евојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Он |
| дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљи |
| ораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије позд |
| смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба |
| ти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Л |
| која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p |
| у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћу |
| ао да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени |
| покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански наро |
| мио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држат |
| и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механ |
| свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине |
| ворили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко в |
| ући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно по |
| а Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, ду |
| о са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране |
| се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, |
| има и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутоват |
| тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не сам |
| ло воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне |
| е.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — у |
| оди, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који м |
| — Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> < |
| ни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најма |
| ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлос |
| у јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти |
| во питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се миш |
| вина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писм |
| азумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове |
| прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, |
| изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гл |
| вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није пок |
| д касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Пр |
| господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти п |
| ворити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану млади |
| е дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваш |
| полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S |
| напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали |
| ивоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! |
| крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је с |
| српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за |
| о ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из на |
| ј.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је у |
| </p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је тво |
| иђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрах |
| м у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успо |
| осну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подроб |
| чну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у поз |
| ђер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ |
| умачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, ка |
| Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај д |
| за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни |
| за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим н |
| их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији сто |
| у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке |
| емаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила |
| ечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} |
| е и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као с |
| о хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати ист |
| да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свиј |
| ису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошл |
| копана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјево |
| езничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним син |
| ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима |
| амо фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту п |
| такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да см |
| розите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и изво |
| 130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо друг |
| казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламатор |
| рње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин у |
| ести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш ува |
| p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} |
| цом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мал |
| лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити сасл |
| пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће на |
| е побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао не |
| лико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа |
| ућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је |
| идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво |
| це.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} |
| се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио |
| таро мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са с |
| асти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори |
| ку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му п |
| имо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласни |
| за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, |
| рва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могл |
| ао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смија |
| уни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти г |
| <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је |
| нијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све н |
| довали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно пред |
| па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у душ |
| адати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито з |
| и незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његов |
| читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли с |
| у обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, кој |
| јеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и у |
| т добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске в |
| а молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и послед |
| ише него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније изби |
| примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у о |
| се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме |
| е домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, |
| н, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански наро |
| јелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог минист |
| да премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи о |
| } Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ |
| х људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, |
| о говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да |
| одном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су ств |
| е у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато |
| историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и по |
| ијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представни |
| г пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} |
| о још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до л |
| ласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Ср |
| о осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, ко |
| Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни |
| дговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— |
| шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озби |
| од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим |
| женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два го |
| з дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су м |
| ј бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође проз |
| баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб оч |
| ед коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка м |
| да виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући |
| имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни |
| а сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско |
| једа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, нас |
| ет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погруже |
| на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се д |
| одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на ње |
| ек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лиц |
| ве са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на з |
| еника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једном |
| у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби з |
| n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали |
| ргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је св |
| Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И |
| сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и п |
| чки одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио |
| сили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Јо |
| е помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим в |
| да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више |
| утим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а |
| ко царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и |
| баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуг |
| ли би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала кон |
| ко дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" |
| и са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова |
| а обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву |
| <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дош |
| ице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли б |
| аше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много |
| 4" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невје |
| младину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина п |
| викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> |
| </p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да з |
| ене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, |
| игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао |
| з народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазд |
| ављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов |
| ?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, приј |
| у нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити д |
| Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао |
| а, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче с |
| /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу т |
| ивјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, кој |
| ни би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што |
| ијечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да с |
| је му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи приј |
| " /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да ј |
| атеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново пок |
| гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који |
| и, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао |
| >Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди |
| .</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најиск |
| без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо пре |
| значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још о |
| м порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златн |
| она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је |
| чне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевој |
| ојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је |
| тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> < |
| о се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На |
| је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих б |
| она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто |
| о проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па |
| м и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да д |
| у још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} С |
| ли док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, |
| 65" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из |
| ше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је с |
| рајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарај |
| је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је |
| ара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би |
| јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те ве |
| -Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља |
| ешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја |
| с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игр |
| ије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествова |
| весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху |
| е ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје |
| сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у |
| их ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњ |
| ом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви тре |
| нске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, с |
| као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу ов |
| бично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и |
| , а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остав |
| професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти каза |
| у другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији бр |
| аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације |
| е избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја пра |
| и нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу |
| с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које |
| д цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, к |
| и снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> |
| ко мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар и |
| -Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбиј |
| /p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сј |
| </p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на |
| ћи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и |
| „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} |
| е учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве п |
| кад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, промат |
| це дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, |
| Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су с |
| свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и нач |
| ече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p |
| дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је вл |
| прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена ј |
| {S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња ха |
| кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод |
| уха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изглед |
| шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у сво |
| боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало |
| ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то |
| оравили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којим |
| ачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи нак |
| .{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, о |
| се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећ |
| ног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одг |
| аје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за више |
| у је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са поз |
| дрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно |
| почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де по |
| једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред сви |
| одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само к |
| ед нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настра |
| шених српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази кота |
| им животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту ј |
| S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Му |
| таје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— |
| прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљск |
| обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише |
| а а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала |
| ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита с |
| ца жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу |
| <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није р |
| е за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— |
| гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити |
| ја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест |
| у, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај |
| разнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се |
| ије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка ко |
| капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одм |
| , а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје |
| ечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислил |
| а их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, д |
| о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{ |
| ивој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| оп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није за |
| а права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одг |
| српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдо |
| сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте би |
| а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом |
| се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан |
| рошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босн |
| зда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невољ |
| је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p> |
| ашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако о |
| раном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође |
| често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину |
| да се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забав |
| .{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и биску |
| них руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу тур |
| десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се ј |
| <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ни |
| и, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође |
| лан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лиј |
| <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисл |
| , Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у |
| о стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар |
| стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе |
| љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ва |
| огле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашт |
| човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} |
| еље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Кад |
| и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те в |
| добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге вла |
| рити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно |
| и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странц |
| ти разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила |
| и Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара о |
| Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједни |
| то су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није |
| епутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе велики |
| у, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се к |
| росијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и ор |
| прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи |
| <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпр |
| м.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради к |
| вдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи |
| их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да |
| рио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема ви |
| ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенск |
| т ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакињ |
| тави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкињ |
| ажњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху |
| еба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај |
| днако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да ј |
| а животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да |
| , ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском стол |
| p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски |
| плиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана |
| , притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи |
| , врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и ча |
| су дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ћ |
| т.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто |
| онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано з |
| огледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој |
| гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} |
| ез управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише |
| м да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чу |
| е.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српс |
| S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.< |
| ање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да в |
| питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но ср |
| се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари по |
| те — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што |
| димљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа н |
| </p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем |
| пу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да |
| нуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест чов |
| адржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну и |
| ања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес. |
| ијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо го |
| ане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопи |
| ско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону |
| ја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих |
| а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зе |
| ље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини |
| ала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је о |
| уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суп |
| мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p |
| преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одгов |
| оје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у гл |
| p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језик |
| д је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут |
| и и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И ник |
| тоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико |
| говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се на |
| Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рач |
| а челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај. |
| Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — |
| ет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптуж |
| е него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који с |
| јете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете п |
| јешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком ј |
| брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је бил |
| и.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, |
| и.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак св |
| из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, к |
| кицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним |
| грјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да н |
| говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифкови |
| абезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но г |
| > <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте |
| ђутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој |
| Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за свој |
| укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија |
| многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањи |
| м младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p |
| х се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме ј |
| , која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, ка |
| о своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека др |
| и и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заост |
| асто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог р |
| ха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савј |
| унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој бац |
| судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> |
| нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> |
| тин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb |
| д на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb |
| /p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће ј |
| кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но ни |
| видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> < |
| уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски кр |
| јаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто вел |
| , отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У |
| упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га смат |
| S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као |
| ви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је |
| тва звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближи |
| са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образова |
| ице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада н |
| з разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведо |
| тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Гос |
| са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са |
| зват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и го |
| шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смје |
| чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, пи |
| сположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега |
| ати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Дв |
| олијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, |
| уно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога там |
| ађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху своји |
| окон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљск |
| у се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, |
| лима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице за |
| оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над ил |
| одине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, |
| ором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене |
| главица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а |
| десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комиси |
| n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету |
| т мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, кад |
| јехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврд |
| >— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш а |
| слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а |
| </p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умје |
| /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг |
| сник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, к |
| а политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад |
| дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не |
| младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подн |
| а поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има |
| сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи |
| е бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док |
| ="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, г |
| тати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи |
| ђоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју |
| аклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно |
| које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p |
| бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа |
| } Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: отку |
| прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захва |
| савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока |
| ста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања |
| је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Ф |
| овић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх |
| че Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да |
| о.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и љу |
| его што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види |
| S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не |
| х бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ни |
| ање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Срб |
| о сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир. |
| е рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ |
| ичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p |
| нда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уј |
| једне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше |
| ђе лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до |
| дно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су с |
| ао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, |
| трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретн |
| лега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање |
| p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и до |
| ијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе |
| ародна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, |
| овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је |
| ам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{ |
| ађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и у |
| и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На ко |
| еља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу до |
| о од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оз |
| На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шт |
| оздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац. |
| шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима им |
| ао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како уда |
| штен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо по |
| је имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, в |
| да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић уви |
| крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господа |
| ли по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из пр |
| дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није стра |
| дједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n= |
| заше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— П |
| навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и |
| ечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и нада |
| устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање сво |
| .</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, ко |
| {S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — А |
| ао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша |
| > дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за буду |
| се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хр |
| ваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже своји |
| стић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разу |
| и.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њ |
| кад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, ј |
| е дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Борив |
| едају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезн |
| то она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и |
| арод.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p |
| } Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слуша |
| а стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> |
| ори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж |
| , као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари |
| ди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му |
| , и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који м |
| асну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешк |
| а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S |
| /p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и |
| тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко |
| ни.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз н |
| ли у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово |
| спитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас |
| вјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо глед |
| народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p |
| лије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у о |
| За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас |
| савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овак |
| о отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у зем |
| владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетн |
| слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пу |
| су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И ка |
| ада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ни |
| ли? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам гово |
| чи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпођ |
| шаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово ј |
| од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, |
| Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не х |
| ш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодо |
| ском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судско |
| почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb |
| и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душ |
| одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтјед |
| о на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и А |
| аџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, |
| д њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, |
| у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на ус |
| силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се пог |
| а њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када |
| још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p> |
| {S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је |
| ања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпе |
| ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите |
| јеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског о |
| атских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба |
| и се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обве |
| баве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим |
| ваничници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову накло |
| {S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</ |
| упи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с |
| p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од |
| > <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— |
| на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или |
| шности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утиша |
| Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чу |
| оворио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама та |
| еме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није каза |
| и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је |
| нуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову на |
| ти посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног прија |
| е уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немо |
| о ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, д |
| се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, |
| иједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блије |
| аху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пут |
| ичали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би |
| , већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас в |
| <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњен |
| њу да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте ств |
| када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу |
| је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само к |
| долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то |
| , разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности |
| ије му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао |
| пске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није зна |
| > <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала |
| мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се с |
| х, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су |
| а, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђ |
| рофесор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он т |
| де признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— С |
| не Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата |
| о није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и је |
| ивље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горње |
| н будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог дола |
| ки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријат |
| а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честит |
| <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако г |
| углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> |
| лон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер |
| ед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што ни |
| раво расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац |
| ици и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунал |
| гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави плано |
| савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, |
| зи и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> |
| јести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благо |
| ких имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног х |
| ла Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стр |
| ди у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпо |
| рацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по тан |
| се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрел |
| ародних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} |
| 135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и о |
| ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опази |
| стао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сј |
| га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио |
| дном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћ |
| И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на |
| насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се бори |
| славља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас |
| так одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што |
| >— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> |
| ило познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог д |
| гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић |
| ној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилик |
| Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два |
| е, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са в |
| ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан п |
| p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је дава |
| оћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у др |
| утарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и |
| Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb |
| бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пу |
| строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли |
| е и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом |
| ма Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчез |
| у и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, ом |
| ево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p |
| и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда |
| и дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улр |
| ише од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаок |
| оноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте |
| ом случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи п |
| огледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и |
| <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко ј |
| Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{ |
| лаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један при |
| р. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са |
| алну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потис |
| ље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче |
| о се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостал |
| доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из |
| ебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> < |
| ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— |
| искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима пре |
| да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али |
| шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца |
| ш <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени о |
| ан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ов |
| им школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио |
| г — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше пит |
| нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је сло |
| већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и гл |
| </p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и д |
| које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> < |
| .{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигл |
| износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорил |
| ље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно |
| ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p |
| ти леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним |
| а у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко дру |
| и, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да ни |
| на кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, |
| дну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову среди |
| осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије |
| штујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба |
| ави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори |
| <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Бо |
| , онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за ср |
| ила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада ј |
| ћем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ћ |
| у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали |
| а акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S |
| ј див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Треб |
| ; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су ј |
| да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив |
| ј господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="2 |
| увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је |
| му све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање |
| мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно |
| звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да |
| Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Мари |
| . — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.< |
| офесоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душа |
| х, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му |
| ази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заб |
| а ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— |
| оји је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (п |
| муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не зау |
| идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем сво |
| есто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p> |
| што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала р |
| вој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она у |
| > <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, |
| ј мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као |
| рваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао с |
| добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и је |
| се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на сво |
| ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго |
| ду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи |
| е тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не за |
| и то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја. |
| немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— У |
| ачичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на л |
| одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне |
| ш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страх |
| риса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон. |
| сора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душ |
| ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље з |
| о — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и |
| аред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, згр |
| итавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само |
| игло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, чи |
| добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом покл |
| Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма д |
| вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се за |
| ај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи |
| по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дур |
| је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неп |
| и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ства |
| ре, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гле |
| а и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут |
| чиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не |
| да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} |
| вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што |
| ука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, |
| ика босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То |
| т, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, кој |
| .{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно к |
| у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с о |
| а се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер |
| јаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвени |
| енте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ј |
| , да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозво |
| ронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ни, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и ср |
| начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућ |
| S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије |
| едаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред н |
| ознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вј |
| ује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнут |
| она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица ч |
| дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздера |
| јети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори ус |
| у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, |
| потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређе |
| час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим гово |
| авале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице |
| ег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да з |
| н последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да |
| о пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се |
| им цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долази |
| се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа |
| је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што |
| бе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијел |
| еру, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за у |
| Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — х |
| фесор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије мора |
| н вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, ал |
| католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није |
| ошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Св |
| касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него |
| српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, так |
| е пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; т |
| ених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него |
| рами:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору |
| борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очув |
| во туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Бори |
| и у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, |
| слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни з |
| колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.< |
| црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} |
| са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а прода |
| да је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело с |
| ио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код ку |
| пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ћ |
| — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној ту |
| гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући с |
| нутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући с |
| ио домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки |
| зноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> |
| леке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планин |
| оривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече |
| орамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сван |
| ка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће |
| м омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово момент |
| радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми |
| и, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта г |
| имичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и с |
| је.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви госпо |
| ај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви |
| о му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Т |
| ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја |
| — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p |
| ду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.< |
| ђама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако оч |
| а гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} |
| има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са свој |
| а; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту с |
| пио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну |
| , није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премуж |
| е му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Бо |
| улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављ |
| p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово |
| да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да |
| то с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је |
| ead>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник |
| навати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху |
| ебало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p> |
| ј прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријск |
| оји су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те из |
| а говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с о |
| млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој |
| а њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрен |
| оба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" / |
| душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{ |
| ајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Св |
| и у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиље |
| нијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као |
| ена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра |
| Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и |
| /p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека |
| ad> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину |
| ивој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, ј |
| лемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао |
| е, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биог |
| овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио |
| животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима |
| ићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Посли |
| <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај |
| вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи |
| ко је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је профес |
| читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у с |
| пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију |
| ише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му ли |
| ушан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>До |
| рестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се |
| е се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, к |
| а земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да |
| те не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се |
| ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрва |
| и, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је |
| Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела |
| — Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућ |
| /p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматра |
| прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој с |
| бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за о |
| био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро |
| их се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, |
| није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је |
| мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Ти |
| ао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим |
| бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више |
| заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према друг |
| Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био |
| , тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касн |
| д утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душан |
| годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај канд |
| е се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску |
| најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево |
| а овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слуша |
| је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а дом |
| јеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, |
| здану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, кам |
| јети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз |
| о.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум п |
| крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Але |
| инга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђа |
| х, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који но |
| Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо с |
| ина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских |
| сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Д |
| агица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S |
| рећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим |
| јући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S |
| куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка с |
| задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p |
| абост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, |
| ја данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила |
| имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опе |
| о сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење. |
| ичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друшт |
| слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и |
| тровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековин |
| његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак |
| ала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у |
| нас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жаго |
| н старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги ст |
| удије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека |
| о је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене |
| је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријева |
| у без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све ка |
| у.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега |
| оња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат |
| инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта |
| у, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као ст |
| е имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега м |
| , хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То ба |
| пили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је |
| и-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лифер |
| већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нан |
| емља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома та |
| руштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, |
| шити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку ом |
| о проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рук |
| > <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домов |
| ше изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> |
| мије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! |
| намо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за с |
| рише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин |
| народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у н |
| азлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђ |
| ика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Ц |
| рби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и в |
| ј судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге про |
| ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад ни |
| остић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Сте |
| повало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне |
| , био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли н |
| атим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале ст |
| кочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} |
| и и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига |
| га улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу |
| још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи г |
| о, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом |
| одају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљ |
| хотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико же |
| ада су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан п |
| > <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал н |
| апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо |
| <pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесе |
| се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред |
| варном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ов |
| твари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и св |
| ајдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери поб |
| е гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједар |
| ори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, сам |
| Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења |
| а остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Бож |
| и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду |
| боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћи |
| црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, |
| уку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући |
| истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај |
| шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њ |
| азније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин |
| зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, |
| дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво д |
| ко унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то |
| >Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепал |
| исто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је |
| живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом |
| обацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку ти |
| врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, к |
| ораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо |
| и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, д |
| во првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског |
| е, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Б |
| када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу с |
| тварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај |
| као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш |
| вор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аг |
| Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бир |
| тлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудот |
| ну, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове |
| у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на че |
| но био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки д |
| ју.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очев |
| а још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити |
| скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у жив |
| Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није |
| један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од остало |
| испу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, |
| ивој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустр |
| е, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа ј |
| јеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код |
| ви овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се д |
| е насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хте |
| о тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љу |
| бе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху |
| адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Ов |
| куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се ка |
| .{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у посло |
| заним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој пр |
| јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S |
| ан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја |
| и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимп |
| вор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско ви |
| е, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећ |
| >Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опе |
| што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника вл |
| н земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума |
| к да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан |
| овог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> |
| етом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — |
| и нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву |
| , чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени млади |
| дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њим |
| ако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" |
| } До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и |
| едва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној г |
| ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозво |
| авицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Зап |
| оро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом |
| > <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе |
| } Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала |
| земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је |
| има, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила |
| тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, оз |
| head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовим |
| лрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске вла |
| ли тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у обли |
| им је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога ак |
| азреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто |
| ких држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије |
| доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аус |
| ао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гд |
| атише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успј |
| е.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе т |
| мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али |
| о играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упит |
| долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско |
| вој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина |
| ети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када так |
| ше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савје |
| ушана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> < |
| рат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале |
| а, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен |
| адби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Сам |
| се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан пог |
| која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Б |
| елите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање. |
| ђер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да |
| ти.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> |
| енути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не |
| поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди. |
| вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био |
| ту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно уск |
| љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на св |
| омогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се д |
| не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребн |
| га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачи |
| n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто з |
| воју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанс |
| опска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{ |
| кођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и |
| атут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, |
| иједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био ве |
| трани ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.< |
| мити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p |
| м:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докт |
| срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела |
| ој политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, |
| Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је |
| но под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога су |
| а обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег |
| о схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег |
| , што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, |
| оривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div t |
| ођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан |
| се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху |
| и се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак |
| тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех |
| дајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки она |
| сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече М |
| 98" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при осло |
| азао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му га |
| х за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но о |
| ник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, |
| одтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му при |
| Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужн |
| је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је не |
| аре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим б |
| а повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, назив |
| х лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и бр |
| шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро глед |
| пи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је једа |
| ебало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изг |
| е ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S |
| дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, д |
| руштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сара |
| ше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше брин |
| <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна |
| све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо |
| ао и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево |
| ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када нај |
| пале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било с |
| стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова |
| ца се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се ст |
| аше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ки |
| .</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у гово |
| јсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се ме |
| да Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је з |
| на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то |
| да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласк |
| егне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — р |
| даред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као |
| илажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгуб |
| тупи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се нам |
| професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не д |
| 43" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господин |
| у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</ |
| подин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред двор |
| м и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило с |
| је се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња |
| дстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када |
| виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на |
| јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту п |
| е?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{ |
| рофесор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор |
| и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко |
| аше.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натр |
| да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и ос |
| аве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> < |
| се на проучавање привредних, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проуча |
| ћице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већин |
| се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш за |
| вио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом п |
| суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У са |
| морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовим |
| у пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лије |
| сти, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде ку |
| едан млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа |
| аја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; п |
| ио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог крај |
| аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина |
| е газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народн |
| о у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих |
| ва просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом с |
| јенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп у |
| човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је нада |
| м салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена об |
| а ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да с |
| грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани пошт |
| нај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим б |
| у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке |
| рава кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову |
| а није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш |
| ној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу |
| адеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послије |
| рале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера |
| ије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину остави |
| Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји м |
| у научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита. |
| на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се ус |
| се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људ |
| је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели д |
| >Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше С |
| уде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поуздани |
| само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетн |
| лаве за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непреста |
| не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарс |
| ца и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе |
| н премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђ |
| се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све о |
| приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико |
| арајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити њег |
| гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се |
| S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргн |
| ти умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себ |
| дмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више о |
| би и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој ин |
| шић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како |
| лост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч |
| ле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табо |
| обили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте |
| и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да |
| ривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као |
| у домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српско |
| како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахи |
| ници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; ка |
| Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, |
| оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим г |
| неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Ц |
| иједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше б |
| ћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на пок |
| бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и |
| >— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, |
| адије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој заба |
| — Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако |
| ној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица за |
| м расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што |
| да је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати |
| званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, с |
| својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима по |
| ко на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су |
| ма.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен п |
| њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p> |
| заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сје |
| ано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позо |
| р не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то на |
| то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.< |
| потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметил |
| сту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Б |
| љени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мј |
| су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер |
| е, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим |
| ма и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ух |
| у ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плав |
| а сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу |
| ругог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игр |
| а.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео игр |
| >— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ће |
| ху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p |
| <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумиј |
| отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим прек |
| одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варо |
| ном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мир |
| утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био |
| основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало има |
| омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје |
| е ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два |
| Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му ова |
| > <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако теш |
| "177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но |
| о плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздра |
| вој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запос |
| и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту |
| а је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза |
| води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим пол |
| овића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану |
| закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да |
| расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро распол |
| ову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо ста |
| апријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не п |
| Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Ш |
| /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје |
| , узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једе |
| Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је |
| ем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са биј |
| n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјеру |
| , овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му |
| ј соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — г |
| ада се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да |
| стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куд |
| раза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и |
| управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљен |
| собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође з |
| во од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас |
| е и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не по |
| Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсн |
| ајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, |
| p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> |
| рилике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S |
| ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влад |
| вити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам н |
| ријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други |
| отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање |
| гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетни |
| вијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb |
| } Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно не |
| ори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни |
| у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове |
| ад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита г |
| летјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Оста |
| , који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb |
| ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Ос |
| вдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајев |
| новиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски нар |
| учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапн |
| ски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељ |
| м и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас пров |
| ете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка |
| шан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p |
| типан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</ |
| >— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремн |
| ећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ће |
| аровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не |
| о добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има |
| ак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу дру |
| пути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали |
| е је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас |
| шао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али |
| мо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се |
| е, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, |
| ј дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до |
| “ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Са |
| о ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на ж |
| глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није мога |
| ја је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и |
| је она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у |
| када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Глед |
| ше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отво |
| и у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, ко |
| ћаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{ |
| е да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да |
| ћи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, |
| е куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио |
| чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— |
| ан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Ј |
| спод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кро |
| цеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој |
| ш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил П |
| а, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху мал |
| оље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле ј |
| га.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим |
| сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Б |
| ат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини с |
| Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну |
| е брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но н |
| дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и ње |
| сније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије т |
| рати.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на поз |
| укином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара |
| ије позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су |
| сврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!< |
| први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби |
| {S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аф |
| Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрост |
| увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су гов |
| ај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за |
| њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> |
| крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијах |
| ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили сво |
| воју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нам |
| сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ус |
| уши неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но |
| лаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, зл |
| опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости св |
| дашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је |
| м душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу. |
| е једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадош |
| ва и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између остал |
| ри Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мисл |
| ћ му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога |
| ве брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у ист |
| рије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за ме |
| подин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је |
| народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно зар |
| и.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му пр |
| рема Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се ов |
| ије могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Виш |
| 6.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Б |
| {S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Ми |
| ска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, |
| тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ев |
| су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, |
| кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га |
| ну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторств |
| ли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио |
| зда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајал |
| равала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, |
| оз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чаш |
| а са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</ |
| , које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да у |
| а ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десит |
| ама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом |
| аког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о |
| а дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са профе |
| о, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у |
| оде фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да с |
| стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: зе |
| p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама |
| дје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке |
| и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифк |
| ску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</ |
| на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Р |
| у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни прекл |
| фковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на |
| е приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Пит |
| енији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање |
| } Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? |
| омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментал |
| у Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући з |
| и, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и ко |
| за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро |
| проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних с |
| баша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он с |
| сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, кој |
| ађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошл |
| ве и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, ка |
| је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског |
| и: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуј |
| олико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стев |
| а се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треб |
| м је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бора |
| , да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводи |
| пак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p |
| заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на ку |
| је пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да |
| налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n= |
| вдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чис |
| то.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство |
| говори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи к |
| тлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владино |
| о и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала |
| чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах з |
| другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски |
| тра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку т |
| ког вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{ |
| можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се |
| , а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, |
| и за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држа |
| осједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на мир |
| га вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује |
| вог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кр |
| нио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне |
| иво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У |
| страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И |
| ки се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} |
| нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се |
| Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и при |
| ског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дозна |
| ранк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још ни |
| опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сара |
| а да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била |
| S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи |
| авање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјешт |
| е дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама |
| /p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, ко |
| p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског с |
| p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — |
| је треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини усл |
| Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, ко |
| дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, |
| ла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави? |
| о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо по |
| Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} |
| је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици |
| .{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и п |
| клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако ж |
| ек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се превар |
| и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици и |
| ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити зад |
| ај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћеш |
| ве ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи од |
| да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњењ |
| лађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом |
| ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реч |
| ове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе сто |
| а у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа |
| ућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душ |
| овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S |
| граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мир |
| то би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај дог |
| , исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Фра |
| и тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <ti |
| ћу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> < |
| се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као млад |
| ину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни с |
| рбима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догур |
| рестаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ћ |
| ом капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та е |
| о од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суп |
| , ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, |
| } У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућ |
| ило невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, |
| ја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Чита |
| ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више вели |
| епе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, кој |
| роз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше ча |
| ећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше |
| иједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше б |
| једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити доб |
| ио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати |
| одине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</ |
| ју, такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било |
| Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару |
| ође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, |
| дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се |
| скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лиц |
| госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи |
| аде, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је |
| краде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у н |
| сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посм |
| ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејава |
| анска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из |
| вјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство пр |
| {S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но г |
| l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне |
| штује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му би |
| "> <p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО П |
| дина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, |
| S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n= |
| ио је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одби |
| су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан |
| тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота п |
| ониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакр |
| чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић |
| а јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпагови |
| анковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — |
| м небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> |
| ком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић |
| јатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се п |
| лека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита |
| ијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног |
| оју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријел |
| и сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну о |
| људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb |
| ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито тр |
| гледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снаб |
| тавише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече по |
| и уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту н |
| ан.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу оч |
| а окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва |
| лан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истра |
| туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињс |
| Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу |
| лести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, т |
| м прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кро |
| а га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са с |
| иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљи |
| тниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још п |
| вих зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска |
| дговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изгово |
| ије хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да уго |
| ости ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишава |
| ми из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако |
| агица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- |
| химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом |
| не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има п |
| ше да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све |
| одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чу |
| х „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мр |
| тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би |
| оћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешил |
| сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" / |
| за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце |
| исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепа |
| јете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријеш |
| српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по н |
| кад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се зан |
| ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, та |
| ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Н |
| им одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, о |
| српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао н |
| а.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни |
| ити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима |
| ги.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе н |
| ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> |
| , и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, |
| ући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} |
| коше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше |
| и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржа |
| је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си |
| е дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да |
| мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи доб |
| S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити у |
| ровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе |
| ви пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и проте |
| помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше |
| и се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но |
| ошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послијед |
| , о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, н |
| — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста те |
| сто виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе |
| ан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рук |
| <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мис |
| судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" / |
| ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје |
| .{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче |
| ли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово п |
| лексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао |
| ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Мих |
| ијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијеп |
| а не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увј |
| ка га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне ст |
| ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хт |
| одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао |
| јерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говори |
| ић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин |
| о у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма |
| ашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну с |
| >— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској |
| остионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни дони |
| н изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога к |
| илом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало |
| прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна |
| о брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то ј |
| јлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у |
| , и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по до |
| Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добациват |
| нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себ |
| ка, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом н |
| Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упија |
| а груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су |
| ти духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мј |
| {S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p |
| вој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и нап |
| е имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог п |
| ама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије |
| ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој по |
| разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, к |
| <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p> |
| ка — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех |
| ака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био пре |
| {S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из прије |
| ог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увј |
| разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме гов |
| , сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у ње |
| кве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против |
| амо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сванич |
| у треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увиј |
| се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за ч |
| каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— |
| ао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој бл |
| сор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам |
| еде у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још |
| а то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући |
| лови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође |
| ше на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирни |
| ада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када |
| > <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као |
| начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо с |
| иду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, |
| њући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко н |
| доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све |
| .</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом |
| </p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и мн |
| и господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио |
| у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то |
| и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик М |
| одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перф |
| рфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а |
| згледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола пол |
| госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман |
| {S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубин |
| управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина |
| владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада |
| у <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху ма |
| о, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће |
| ји лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење |
| хтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— |
| уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га |
| не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењу |
| политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била кор |
| исутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе |
| дине! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p |
| зно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се зглед |
| пака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше |
| с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n |
| а, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и |
| ма у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме р |
| ушана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао т |
| и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзе |
| к.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубљ |
| показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак |
| коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за бо |
| двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у |
| цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше |
| његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физионо |
| у све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учин |
| ћ, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је |
| ао што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но |
| И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисл |
| више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> |
| вдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поб |
| напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако |
| је чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевиц |
| и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али с |
| исине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као |
| .{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново п |
| ма сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тр |
| од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањи |
| ријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људск |
| .{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да |
| на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она |
| ађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много про |
| — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује |
| „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је о |
| х разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни д |
| а Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљуба |
| тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичн |
| Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифко |
| се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуг |
| ’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} |
| познати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не ос |
| празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и |
| бе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са |
| ворио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, |
| ено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Бор |
| арајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да |
| су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малакс |
| лиже, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код бр |
| е на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, за |
| можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није мог |
| знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем |
| и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички |
| стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на ма |
| е мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> < |
| бна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша |
| — Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, ј |
| ва.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења прем |
| доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа в |
| у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваш |
| ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјеч |
| ш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана |
| <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а |
| амо хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог ч |
| бро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајд |
| остионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у с |
| сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саста |
| мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене |
| </p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви |
| </p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак. |
| >— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мис |
| .</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од о |
| хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више г |
| <p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав |
| на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— |
| емо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ мног |
| "142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> |
| саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учи |
| луга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се |
| Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господар |
| и мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је б |
| десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Ср |
| ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали удариш |
| а си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Д |
| тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба ок |
| то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко р |
| ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гл |
| та званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи м |
| ског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто |
| > <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без уз |
| рдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је |
| да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, |
| познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Борив |
| је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица отк |
| овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе |
| а је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом |
| ислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова |
| ица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, |
| ог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с |
| о престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш кад |
| е с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{ |
| скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрос |
| .</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја с |
| фковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет по |
| брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила са |
| оспођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесети |
| ет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему п |
| ура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат |
| реда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Му |
| д до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда |
| о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и са |
| етара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљ |
| ва живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље ра |
| налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p |
| и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка |
| уобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе |
| ним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није |
| ко није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан |
| ије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за ауст |
| ник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати |
| ште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје |
| његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да п |
| своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Уш |
| Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на |
| над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два бра |
| Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати пр |
| тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјес |
| раве из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, |
| ећ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигн |
| се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} |
| Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се не |
| један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да |
| а се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим с |
| зно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече дес |
| pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце |
| ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину ми |
| осподару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, |
| ша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу друг |
| рпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност |
| главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи на |
| вних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се ст |
| ку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерењ |
| ну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура про |
| ше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила |
| , што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа |
| > <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p |
| покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери р |
| е себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у |
| понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио ј |
| акођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више у |
| ховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Бо |
| тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сјед |
| >Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње |
| ти никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајно |
| рено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p |
| а да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако с |
| их злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказ |
| и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо |
| ђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у с |
| е знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као шт |
| доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то |
| > <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан |
| м говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са госп |
| не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту |
| е осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ак |
| ан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципир |
| ан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човј |
| ије био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Бор |
| ој.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љу |
| пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде |
| искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набр |
| види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види сл |
| еличанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски обј |
| начило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још ода |
| неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше и |
| !? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго на |
| Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом |
| године резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зо |
| н звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на |
| оспођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа ниј |
| пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p |
| ив обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за с |
| бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да ј |
| p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Однош |
| мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се |
| у и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне |
| Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не преброди |
| > <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки гов |
| а Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго р |
| S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се так |
| и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечит |
| узе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и п |
| шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p |
| била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју |
| у основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи |
| им се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док |
| S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по г |
| е морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада ста |
| у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман цркве |
| римо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван св |
| м дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивањ |
| аред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате |
| аваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <p |
| једни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује нар |
| тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мо |
| знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија |
| аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска |
| сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважни |
| одине нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећи |
| јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" / |
| вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Кре |
| д 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио |
| ре.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Ту |
| собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине о |
| кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром |
| , које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице |
| на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпо |
| е ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао д |
| м.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по н |
| у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио ј |
| на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни |
| забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где |
| код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ прола |
| чито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно са |
| га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - |
| а се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па |
| вари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположе |
| преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при |
| тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од |
| д није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, прис |
| мо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— |
| о нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да ме |
| омовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, |
| о испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у овак |
| /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није зна |
| скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху ниј |
| тавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очај |
| ривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је |
| у, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које |
| рема домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни једа |
| је те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљај |
| дим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ћ |
| ојим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким |
| лије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јес |
| свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати л |
| олирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, |
| з Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, |
| о — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чарши |
| цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му |
| езире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасн |
| ти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће |
| већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</ |
| објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{ |
| бин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против |
| е не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећа |
| е у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улр |
| вду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што ј |
| "DE">Orient-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферам |
| тен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје |
| ава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку и |
| паше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака |
| улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S |
| авила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на н |
| и; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" |
| имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С |
| ују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске м |
| му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би с |
| > <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка |
| а ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас |
| то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - ш |
| ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати п |
| јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале |
| /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе |
| срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с |
| црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и по |
| да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико н |
| модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносит |
| 36" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће |
| .{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родб |
| исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у |
| Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плаш |
| сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разуме |
| ше пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазд |
| а Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак |
| полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са н |
| у кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Ф |
| тво и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су |
| у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> |
| рбин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтј |
| и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада |
| каза лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро полови |
| и, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај к |
| се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на |
| исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и та |
| е му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Н |
| и — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушава |
| сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на баб |
| , и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраш |
| } Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погле |
| Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах |
| <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забрину |
| та.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са сил |
| часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај полож |
| , лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, ко |
| један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важ |
| а, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — |
| м и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела |
| свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило |
| у мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога шт |
| човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли |
| тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љуба |
| ушана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се |
| ако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прав |
| а, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрват |
| челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S |
| , стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у |
| умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта |
| амрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифкови |
| ојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, |
| и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску хи |
| елика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијах |
| јеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све |
| литичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балка |
| е двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјев |
| овима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чино |
| мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ сам |
| асовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} |
| нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не в |
| нова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заук |
| врне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава риј |
| реће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увј |
| /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно. |
| > <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио се |
| еница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да |
| Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, |
| на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже њ |
| но — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен |
| ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој стани |
| рати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак н |
| вјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не сва |
| са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантаст |
| {S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ет |
| сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га ни |
| ка, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша |
| у подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главн |
| итању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажем |
| угог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поште |
| јеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте ж |
| </p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство |
| опао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их при |
| и.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему није |
| но.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на ж |
| јне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене |
| ким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се пони |
| треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и срп |
| га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио |
| анас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд г |
| вањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје сра |
| чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и |
| ало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред |
| претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни |
| стићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца |
| ш сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма јо |
| р и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црни |
| ни је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске д |
| Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајев |
| олитике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о |
| е пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с поче |
| јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> < |
| јеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и |
| слима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја уну |
| ни љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најј |
| ни гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учти |
| и губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе |
| питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам |
| осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — |
| вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} За |
| > <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто |
| ј себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили ил |
| питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охол |
| ање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и |
| са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и к |
| огло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Д |
| зраза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мисл |
| када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, и |
| е, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се |
| тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрав |
| ече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше св |
| ада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјет |
| рема будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ст |
| з владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но |
| ада би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезн |
| имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу о |
| бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њ |
| ему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све ро |
| падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га н |
| аћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Бори |
| S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића |
| олит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хоте |
| сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског по |
| а није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по |
| и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и |
| аба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, дале |
| {S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други |
| ије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају |
| лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро |
| када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схват |
| ражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она |
| на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелес |
| {S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у |
| оше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не |
| показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и ј |
| м мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити |
| е виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког ок |
| Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је непра |
| а напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не |
| тио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то |
| ер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице |
| едаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговар |
| ла, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тре |
| <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! преки |
| ака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони |
| пријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељај |
| на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи д |
| дином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у м |
| би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прога |
| ро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и о |
| хвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, ш |
| нути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањим |
| да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да |
| траше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били по |
| у, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српс |
| аху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебат |
| у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбо |
| ике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, кој |
| /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раско |
| ћ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава |
| ни што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нек |
| Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> |
| Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана |
| савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве |
| Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је |
| с.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна |
| кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за с |
| уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, с |
| аху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подр |
| које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у |
| Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мн |
| .</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није |
| еру са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом д |
| ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити ти |
| се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој |
| ти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијел |
| гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село |
| који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљск |
| арали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три по |
| та не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта |
| ски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо |
| лабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у пр |
| p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Бор |
| то Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић |
| анас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као д |
| ћи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта |
| полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а |
| вне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој |
| ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се прво |
| , дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да ј |
| е укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини. |
| ико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочит |
| ку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући |
| као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојо |
| </p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човј |
| ва.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о о |
| дају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколик |
| ој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме |
| слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, |
| ије коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер с |
| ским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих |
| ики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висок |
| родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдј |
| град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је |
| ао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покр |
| , они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги приј |
| p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чаш |
| , о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да |
| им се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако жи |
| знаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фр |
| ђег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су ве |
| штене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Бори |
| е пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо при |
| о зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак |
| ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, оп |
| сне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих г |
| в свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о |
| ио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које т |
| ака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била |
| це на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то упр |
| већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек |
| ити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне |
| едњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сун |
| вести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине јед |
| о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове запо |
| а добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} С |
| у ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нек |
| вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p> |
| и у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће проп |
| рски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица |
| На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и |
| људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких. |
| S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак |
| де почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писц |
| сет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ак |
| нагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи пони |
| <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље |
| Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш |
| углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова коло |
| раја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Ф |
| ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, |
| ецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижа |
| оначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се |
| ачаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као |
| ка показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложе |
| налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ћ |
| ез тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог прот |
| дино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао |
| } Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису |
| по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешаван |
| говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, |
| оје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, |
| управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њ |
| начило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само |
| је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове год |
| p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење |
| ђе вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Боса |
| који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде |
| 19" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себ |
| ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно г |
| вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским шко |
| итељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стј |
| огрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту са |
| је је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или бу |
| пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је на |
| но занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господи |
| у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тило |
| Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искре |
| е српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и |
| својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина |
| варе на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржај |
| са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника |
| друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> < |
| оначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна |
| је, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, ст |
| , да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново поша |
| Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћа |
| упи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ва |
| гогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> |
| да је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у ов |
| равили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дј |
| ле, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значил |
| је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господ |
| с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше лично |
| е уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговор |
| се од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најв |
| /p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас п |
| да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жит |
| орим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасност |
| овољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је |
| ћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописан |
| ни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све |
| и заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p |
| мо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n=" |
| Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се мож |
| к ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S |
| о излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Тр |
| .{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш |
| већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући срп |
| ако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Бос |
| ли једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан |
| еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак |
| она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} |
| да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом |
| во вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зг |
| ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јес |
| земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програм |
| ука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али њего |
| или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школу |
| че.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарај |
| ам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјев |
| да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, ко |
| велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још |
| ње млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица |
| вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је пр |
| е весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада |
| мовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у ко |
| и.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селит |
| ачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — н |
| тељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, упр |
| p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно |
| тави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и д |
| странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Је |
| их искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покуш |
| живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је |
| е поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том |
| то је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви с |
| авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан |
| осла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав |
| било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он |
| носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију |
| е најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред |
| вић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и |
| а муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шп |
| жић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разгов |
| преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а |
| , јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, доб |
| је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити |
| то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друш |
| знаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је |
| ла мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када |
| смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав ср |
| и је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S |
| Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="2 |
| јоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни |
| /p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним с |
| } Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједа |
| нтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једн |
| вом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изј |
| ајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао б |
| оварао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда |
| дну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгиц |
| слугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је иг |
| му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душа |
| посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би |
| <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једноми |
| да.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове има |
| данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несно |
| , видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а |
| сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста |
| стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћ |
| млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наи |
| ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђај |
| .</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је в |
| било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике. |
| Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју |
| <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један об |
| </p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам |
| ни!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укус |
| ће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при |
| за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се |
| зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да н |
| из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврс |
| у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу |
| наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, |
| требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино пов |
| жати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пеји |
| ому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} |
| ржао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе о |
| ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жени |
| акне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се |
| нуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран |
| чен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је т |
| прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији. |
| еш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједњ |
| рчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се |
| законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин |
| аџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S |
| ати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом |
| ноге непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње |
| х се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> < |
| у претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно ов |
| каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p |
| кица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво |
| ака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Ми |
| те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио |
| анас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од ново |
| ови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из го |
| м о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак |
| о.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже нег |
| љачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у на |
| у збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине |
| е.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику. |
| спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу |
| еда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добр |
| ине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући ист |
| p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне |
| не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n |
| да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</ |
| тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пр |
| ти, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајал |
| љаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, |
| <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим рије |
| осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек к |
| ресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она ск |
| Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцелари |
| и, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се н |
| кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случа |
| уте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје |
| контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији |
| редстојника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котар |
| еликим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прав |
| а делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} П |
| д свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друш |
| ња, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напр |
| .</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже. |
| рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалашт |
| орио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непр |
| могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а |
| /p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови |
| тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} С |
| ће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјец |
| озна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У стр |
| способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n=" |
| } Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, |
| у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник |
| сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствар |
| је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До с |
| лавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стр |
| сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта |
| амо пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струк |
| нача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницим |
| немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— |
| дно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је уче |
| увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари |
| се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у с |
| с је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас |
| орити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме |
| трија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских |
| е можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много н |
| и сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како |
| али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији |
| кој на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдје |
| и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору |
| коро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и дан |
| днички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу |
| ђа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Михов |
| ја би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на с |
| и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије окупације амо, а т |
| се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У пр |
| х.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О то |
| -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго |
| ој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Бо |
| а ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организир |
| >Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, |
| упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког б |
| дјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустиш |
| оста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, пог |
| - То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за ис |
| очео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор |
| се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је с |
| арајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по град |
| јетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити ни |
| поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p> |
| да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умир |
| сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годи |
| него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам с |
| мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом по |
| да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, узд |
| дон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник так |
| , те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило |
| ј.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачк |
| p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући |
| и час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба |
| е нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје |
| влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску та |
| ближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато |
| да <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, нада |
| тан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за јед |
| > преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народн |
| S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но н |
| маљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавн |
| е!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таково |
| д Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ств |
| икада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у пета |
| могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бо |
| двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> < |
| да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуд |
| ве љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су из |
| а се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјесни |
| му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, |
| , да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уј |
| ш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господа |
| n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислуж |
| ва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала гл |
| ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p |
| варач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове |
| роваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кућ |
| када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајн |
| доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка |
| <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па к |
| а му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих ми |
| добити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у |
| унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="c |
| у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође в |
| к се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</ |
| потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да нед |
| гипатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао |
| шљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познавах |
| шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлос |
| се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње пор |
| ајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у пол |
| р је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак |
| у муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном п |
| ма места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није |
| приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, н |
| ој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, |
| читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио |
| ња о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим оду |
| и добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, та |
| питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишље |
| осподине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Гос |
| ! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је м |
| >— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и ос |
| Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици. |
| имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљи |
| ише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, г |
| чито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглав |
| ше и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта |
| итичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић |
| уши непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „ |
| , да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави св |
| , да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и |
| са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када |
| /> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Ду |
| це коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледа |
| н. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према |
| сор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају |
| њена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин |
| , господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући гл |
| да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да |
| ан другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никаков |
| не ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и |
| д на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак |
| господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искренос |
| им ванредним <pb n="34" /> приликама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, и и |
| наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико проте |
| /p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору |
| тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окрет |
| b n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од |
| p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасн |
| сподине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити по |
| Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није пот |
| који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.< |
| Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити ту |
| ом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у с |
| еха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора |
| јалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе |
| довољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако |
| е ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете р |
| ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са |
| ријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним ствар |
| ек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више |
| : „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p |
| ним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. |
| тво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— И |
| а права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? |
| ијатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није |
| , а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p> |
| ом, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој о |
| мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и |
| која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, |
| атра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћ |
| је.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те |
| су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио по |
| е, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу |
| {S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биоград |
| арали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједа |
| ије осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато |
| ем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p |
| Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> < |
| иције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежни |
| и... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се |
| вих уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво ј |
| а да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда |
| ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, н |
| разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста р |
| ако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби то |
| јерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, а |
| ласт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поп |
| веде у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је п |
| говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута н |
| вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх |
| ита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је |
| дчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо |
| ће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој |
| најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјест |
| се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} |
| а против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чин |
| p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече |
| едом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и изра |
| у види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавс |
| ="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{ |
| оложај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако зад |
| цу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаш |
| ита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа |
| ложај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавн |
| то га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и с |
| поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, |
| а говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето б |
| о.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Ње |
| скренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Ср |
| ореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Тр |
| ко изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај ма |
| човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њо |
| ре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су прем |
| Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена дв |
| ају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све |
| ело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим |
| аљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала |
| а су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са |
| маћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, н |
| н и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио с |
| чини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мањ |
| <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се в |
| дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту с |
| аву.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна ул |
| се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га |
| ар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.< |
| акри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише |
| алих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, |
| џије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, |
| удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само |
| енту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом |
| колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.< |
| том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и |
| арала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупч |
| ајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута прича |
| анично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај |
| а порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у с |
| мо нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада |
| ог насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, |
| а у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је |
| јесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се |
| е пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћут |
| јке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу |
| ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p |
| омесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је |
| а кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> < |
| нца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ |
| ећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу |
| , докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> < |
| оворио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће |
| или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и ме |
| орезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није ужи |
| це опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та пос |
| ишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевој |
| доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.< |
| овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гон |
| м, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Ф |
| лите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег |
| и момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је м |
| земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле моли |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз |
| ан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које |
| ску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се |
| бин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду |
| адом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева |
| га да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба |
| дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за |
| а не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, око |
| у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему п |
| аре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамот |
| о питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то мог |
| од католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити шт |
| га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућ |
| е оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се |
| ву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске ра |
| иш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, г |
| букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје за |
| .</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— М |
| ало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и |
| с.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о |
| е испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје |
| <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги |
| у поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјеш |
| а су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало оду |
| о шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{ |
| његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрен |
| јицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се |
| насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништ |
| њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем |
| ању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та |
| унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност |
| на је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици |
| /p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако те |
| ге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.< |
| ничник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши про |
| атак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — |
| љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, |
| о судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? з |
| кву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, |
| помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Кад |
| пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, ј |
| и главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена |
| ранк, представник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мње |
| јери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле |
| од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу |
| томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби. |
| ко сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не |
| вил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари ов |
| з дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало |
| стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хв |
| да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Б |
| ви.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није |
| , а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину доба |
| {S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} |
| ка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, |
| } Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину г |
| ном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> |
| ну им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт |
| , рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло би |
| ли смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Т |
| — Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављ |
| ало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p> |
| еси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није |
| ије учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска упра |
| ено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански при |
| отом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас пост |
| мо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрв |
| ање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас по |
| чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, кој |
| а претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бр |
| ених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српс |
| траг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у к |
| ица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелки |
| ави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се |
| Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку |
| е ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вр |
| која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа |
| да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapter" |
| дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше |
| <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтеж |
| ка куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, |
| ебевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из то |
| вите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи |
| исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српск |
| ав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку дони |
| ај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су |
| започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе |
| дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је остави |
| нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо ув |
| ве ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић |
| њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је |
| а котарског предстојника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило |
| еваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и |
| /p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два раз |
| ме крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само |
| :id="SRP19080_C14"> <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силн |
| ву дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душано |
| вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И о |
| омовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним |
| је мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања |
| имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић |
| аскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танки |
| мрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који |
| S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ сл |
| удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације проти |
| чком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично. |
| и другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на вр |
| , но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио брани |
| чи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар јо |
| нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу |
| кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће он |
| увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{ |
| чари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добр |
| и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и |
| за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славн |
| вјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјск |
| мар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човје |
| Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио |
| ђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Бори |
| овог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све ј |
| >Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви |
| дите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи |
| ривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кр |
| тантин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би м |
| истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са |
| у пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="3 |
| бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме врати |
| > <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у заг |
| теник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне пре |
| сти, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволит |
| земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, |
| аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше н |
| p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања з |
| а нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне сино |
| ун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније д |
| одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи |
| а човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и |
| ханички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разгов |
| и код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш |
| ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га |
| Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Д |
| запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, |
| тписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Три |
| бећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бит |
| ско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај па |
| карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} За |
| би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, м |
| а када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо м |
| даред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет |
| ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да |
| вој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, п |
| гна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде |
| оз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? д |
| тајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, и |
| ао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступ |
| е тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једн |
| дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи |
| ска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим |
| су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ниш |
| ијечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца п |
| оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста |
| оспођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски наг |
| хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као |
| је му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колег |
| дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености и |
| ли на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај ј |
| , да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ва |
| р, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и проб |
| ене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије |
| де, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да |
| оштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то посл |
| е се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу |
| е опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и |
| икога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада |
| ар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> |
| шће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га |
| свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше н |
| их“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више засл |
| <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној |
| ати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати |
| вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> < |
| ед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их обор |
| дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путниц |
| мјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само |
| звади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пруж |
| е бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насм |
| таше крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сја |
| дања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе |
| е оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их |
| нао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина |
| успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свиј |
| оп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За крат |
| опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала |
| <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p> |
| жне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма |
| ило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад није |
| је, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у полити |
| х, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског на |
| кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти |
| и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој |
| буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу |
| — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова |
| у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај поч |
| ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође н |
| остављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишт |
| вој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустри |
| иће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алекси |
| путима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено о |
| кривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је дана |
| е имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, |
| животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац |
| у, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n |
| дају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред |
| што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас |
| ок не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се ни |
| е народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S |
| а овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све |
| Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ |
| о су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се га |
| ику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракиј |
| S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вј |
| ницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао с |
| зе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи |
| тка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; |
| н то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дак |
| и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред |
| мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа |
| е говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и на |
| дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је ч |
| .{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао ј |
| симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли |
| - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа |
| а када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду з |
| равили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у с |
| и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права |
| е пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, |
| крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је |
| ругом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице |
| ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њ |
| е опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код г |
| сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази |
| ада је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је с |
| лога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да |
| дстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има мн |
| ва „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да осво |
| фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; |
| pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, д |
| и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у ве |
| е лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" / |
| а требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на |
| {S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, ј |
| и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпу |
| леда, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, |
| а, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу |
| силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени оду |
| стајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на је |
| јало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. < |
| дини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магл |
| едом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред к |
| ијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градин |
| ша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Треб |
| ом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сар |
| зраз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле |
| „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не ви |
| Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну |
| касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један |
| кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све уму |
| к дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се ос |
| и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне. |
| никовица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејм |
| чега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић |
| уће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове рије |
| врић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше боса |
| да да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издал |
| ада би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ће |
| ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе сла |
| — Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и |
| ш маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе |
| омуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења. |
| ремужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која |
| ана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи ова |
| ину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто гро |
| о не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио ви |
| ијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ч |
| е дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није |
| о словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Бор |
| у могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако |
| на? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладин |
| младинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши нови |
| n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше |
| и — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</ |
| оложење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељски |
| ић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школ |
| тише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи |
| е могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата |
| талом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе |
| увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, |
| ни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати пов |
| негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разја |
| и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником |
| ете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с о |
| Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не |
| ве викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још |
| ом поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да |
| човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми х |
| има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам т |
| да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у о |
| се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пенз |
| и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем прос |
| ступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирит |
| е не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пош |
| ују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслуж |
| .{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково |
| pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено р |
| абавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је некол |
| /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије |
| лободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када |
| о, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, ко |
| , Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, в |
| ри за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад |
| господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" / |
| тјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика |
| {S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, |
| красне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S |
| сор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као |
| <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен п |
| Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када с |
| тестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га де |
| во и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полици |
| та начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвра |
| > <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће ме |
| ну!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{ |
| ој управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло |
| могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док |
| вор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је |
| одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о |
| поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим г |
| ањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему сл |
| ослови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и пове |
| кренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције |
| а брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ов |
| де овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дичн |
| дстављао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај |
| уство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, |
| јек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори |
| умње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одвр |
| Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника зе |
| а је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог |
| — Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан |
| о је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађ |
| нергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, В |
| о си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по вазд |
| астрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о |
| јетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона |
| се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапр |
| си ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштен |
| нк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљи |
| /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је |
| ко говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се |
| званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам |
| друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политичк |
| е.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да ниј |
| Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још |
| — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жанда |
| ио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па пошту |
| са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами н |
| S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, |
| е ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме ј |
| у успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Бос |
| ачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуш |
| пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, |
| нији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.< |
| аде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има |
| подине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као иск |
| и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са |
| ј мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код кућ |
| и добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва |
| звољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно |
| доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз н |
| ма је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се на |
| напређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се.. |
| м.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало |
| адину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина пос |
| а је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага ујед |
| отчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења |
| ј исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим бос |
| , па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, ко |
| то још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено |
| ања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гле |
| ијему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета |
| тавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ов |
| , па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор н |
| тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успј |
| даред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душ |
| се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљ |
| — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се ко |
| ?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, |
| > <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га |
| авајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се |
| укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у |
| му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне сла |
| {S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак зн |
| нц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика |
| ијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{ |
| да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима |
| нији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би |
| е надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за д |
| ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на |
| ликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно при |
| вати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада нас |
| прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смиј |
| сео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи |
| тна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ак |
| јатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојк |
| ом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку |
| аци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је поне |
| баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све |
| у Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У т |
| стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштова |
| за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Ова |
| /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо з |
| једог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне оч |
| само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи |
| ада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да |
| осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — |
| то погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио го |
| г стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одма |
| ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Ми |
| владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хт |
| че и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрча |
| нити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на вр |
| оље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он |
| и једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити св |
| к се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} |
| ме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је посл |
| е пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> |
| се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неко |
| сто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јец |
| дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу п |
| српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> |
| убоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говори |
| али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковић |
| становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке |
| своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човј |
| вате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачит |
| ак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га вл |
| ла слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-С |
| икакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним |
| ле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.< |
| > <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, пре |
| ској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се за |
| е да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и з |
| ља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин г |
| ђер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати о |
| ло, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се с |
| то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они |
| нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први |
| је ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о ко |
| а странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може |
| гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То |
| и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; ова |
| је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да о |
| нали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно о |
| изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора |
| <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине |
| то се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је пој |
| иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српск |
| ема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускр |
| српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, |
| тра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити |
| — То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих |
| које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима гос |
| да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би бил |
| мао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на |
| љеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај |
| бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије |
| <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовин |
| безекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на о |
| излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној дом |
| гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако сам |
| орене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над илов |
| се му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> < |
| ђа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду |
| лања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapt |
| изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> |
| а декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а |
| > крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, |
| у му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки г |
| ати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму чи |
| дна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сиро |
| званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је |
| против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки |
| ем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте м |
| се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфи |
| м опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигура |
| сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, |
| лка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом |
| а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако |
| судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не сам |
| а Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дје |
| ажног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађ |
| гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ с |
| а је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског с |
| кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије |
| тарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и |
| јевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— |
| је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сва |
| а, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те руп |
| ама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњав |
| ица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омла |
| арајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сар |
| та да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, |
| ва точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?< |
| Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нер |
| ј домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од се |
| осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закљу |
| в под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, |
| аглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb |
| у сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав |
| ндуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он за |
| стизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност |
| .{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока |
| помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, |
| ијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} |
| рајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупа |
| а већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре. |
| Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>К |
| они и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и |
| јепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала п |
| не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> |
| Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред закло |
| напређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домо |
| p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево ре |
| но поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са |
| адује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај |
| у се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљет |
| смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покр |
| аш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појм |
| е теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуб |
| таху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше су |
| урити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби од |
| аде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p |
| огло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз буј |
| ац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада у |
| уги бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био угл |
| xml:lang="DE">Orient-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим |
| ирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне |
| које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је пога |
| , то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Н |
| та могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће |
| правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ |
| арактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да |
| се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То с |
| Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога |
| и да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну |
| му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту и |
| то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озби |
| ако сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочи |
| ожда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјеш |
| ни окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? у |
| јем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p |
| вог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и |
| , ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, н |
| о искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће |
| све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си тре |
| брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се са |
| n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних |
| бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљ |
| астанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље |
| а се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа об |
| и своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за ње |
| крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и са |
| е једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто по |
| када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче д |
| збиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у |
| ошај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж |
| иво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и |
| тише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања |
| ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{ |
| у српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је е |
| јетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, |
| има.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Бори |
| муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару |
| ех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш |
| вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у |
| них боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним |
| Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила |
| ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек предс |
| е чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда |
| и, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{ |
| немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у зв |
| необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му |
| нила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, ома |
| д са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чин |
| а ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Ду |
| се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо пр |
| ама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабеж |
| изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико |
| ено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчет |
| сподару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</ |
| транке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоруч |
| ким послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не ди |
| збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она д |
| ог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док н |
| ма послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином |
| ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, са |
| ећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјаш |
| непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p> |
| ети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пр |
| ри том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрал |
| на домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутњ |
| аву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n=" |
| и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним о |
| није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к |
| шиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих л |
| S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим ми |
| ичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу! |
| се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би |
| вјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лиц |
| је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чек |
| довољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „В |
| ишта порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се |
| изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> |
| њу тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме |
| ближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p> |
| овати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђ |
| оривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда |
| аг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, |
| је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учи |
| јештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили |
| подин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у С |
| адржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволит |
| ава, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у |
| p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџ |
| Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се из |
| адо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Ва |
| о поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div |
| данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој ве |
| ље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је |
| цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао в |
| Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли |
| да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Триф |
| пет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо |
| се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се ни |
| редство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се б |
| али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{ |
| хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb |
| ајтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа |
| ављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и сни |
| с на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу |
| није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са р |
| о скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су |
| зи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, п |
| се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђ |
| еколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнем |
| бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он пр |
| да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај сам |
| овници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као |
| колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужб |
| ких светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и прв |
| ошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не х |
| нку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјево |
| задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину |
| бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладат |
| премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти |
| дан за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се уко |
| иносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен |
| ајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</ |
| Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је м |
| в интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Св |
| као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће м |
| етник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди |
| е.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се рије |
| гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се |
| из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу ј |
| једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник! |
| у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срам |
| е Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших |
| , да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са т |
| ријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити |
| гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче гов |
| ва због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срб |
| то у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, |
| му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њем |
| м тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што |
| а мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на о |
| су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, |
| да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живо |
| ада ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касн |
| чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ до |
| махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као по |
| и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</ |
| босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урл |
| главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не |
| {S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио |
| имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да |
| распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу |
| емаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Т |
| оворим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име |
| и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевиц |
| звали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, |
| а за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрч |
| овао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и |
| говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђ |
| ти — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{ |
| љеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савје |
| прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости речено |
| Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за |
| на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио |
| } Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка |
| сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске |
| од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, к |
| тања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак |
| професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију |
| к да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нар |
| азила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила |
| фковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена д |
| шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разгово |
| се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његов |
| у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да |
| проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутар |
| ебала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, о |
| их ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтје |
| а, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> |
| приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говори |
| , да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин б |
| ст у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је вели |
| одом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних згра |
| — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, |
| ак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци си |
| де му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање |
| ан, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић у |
| ву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што |
| ок се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио |
| могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тр |
| и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мрж |
| помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о |
| Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је д |
| да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер приј |
| на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов покл |
| свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта г |
| ’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју |
| био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог ку |
| и смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочи |
| а га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио |
| и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога гов |
| јече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог д |
| би у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да зе |
| у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк пре |
| му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста њег |
| них пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Ба |
| во чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали |
| о, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о ово |
| да је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међ |
| ку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме |
| <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све сл |
| ладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помисл |
| и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ри |
| скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша буд |
| све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свиј |
| и због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву. |
| се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљс |
| о да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађаји |
| послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покре |
| ног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што |
| истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелиген |
| ије насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE">Si |
| прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао |
| екад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је ваз |
| тиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мисли |
| данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можем |
| једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали |
| чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо |
| зговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се |
| ш учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској упр |
| {S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у је |
| , то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} В |
| шушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у |
| Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну |
| бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> < |
| а се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен |
| шући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> |
| мој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, |
| дидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему |
| говорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није м |
| адржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су рад |
| уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сје |
| вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог |
| али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође |
| те!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније г |
| {S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће |
| ћ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Раз |
| осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, так |
| увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једн |
| ранка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогу |
| и благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се |
| попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоће |
| ...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опе |
| јим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су |
| тво преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе б |
| а.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно |
| ги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весел |
| нио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине са |
| врши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих ли |
| а пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни |
| но клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се н |
| ад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво |
| ара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим |
| земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко |
| ини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обо |
| ом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="25 |
| усретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубљ |
| ху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и |
| куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S |
| зам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило |
| сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право |
| баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси ба |
| ше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под |
| гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да |
| ти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, ве |
| не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та госпо |
| шан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све |
| ада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му |
| госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мал |
| љаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сад |
| читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то до |
| васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом ула |
| против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа з |
| ко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили |
| ој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на |
| , што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одби |
| е донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Дра |
| Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на ј |
| кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене |
| и на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти |
| >Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био неми |
| оривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опрос |
| је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио |
| о ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драг |
| То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али |
| о овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — |
| а жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гле |
| , летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мисл |
| Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је оп |
| рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја д |
| ој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да је |
| оријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још н |
| с дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, |
| у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константи |
| жила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више г |
| воју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио млад |
| хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепа |
| раз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво ни |
| бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић |
| бог којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да п |
| 1" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на |
| у газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да |
| какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве |
| који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозо |
| или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло пониз |
| вати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је п |
| до говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до |
| врела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум |
| јетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и п |
| је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за |
| увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на мали |
| "18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, |
| овари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лак |
| као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред с |
| све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ст |
| , који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечуј |
| е.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и |
| таше корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с |
| ђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка п |
| , што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, |
| видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим м |
| својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје |
| стао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала га |
| ио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат ж |
| } Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То |
| P19080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, |
| казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски пр |
| SRP19080_C23"> <head>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за |
| о се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у од |
| ине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као д |
| е гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Б |
| о у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви би |
| ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, |
| пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна |
| би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гос |
| аље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га нек |
| могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска |
| рви пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице р |
| оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се уд |
| редовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрс |
| одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољст |
| јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мр |
| г бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио |
| оји ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, при |
| ђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај др |
| њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је |
| зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, он |
| и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је |
| о познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више мо |
| сврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестан |
| у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Мој |
| , да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше поду |
| камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако ј |
| е господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарај |
| ом.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче |
| вој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и |
| нај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на |
| лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увиј |
| а је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијев |
| авао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико |
| опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српски |
| дгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријат |
| не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај н |
| ало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко пр |
| стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима сас |
| турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам |
| раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбра |
| јемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предс |
| ху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене |
| плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила |
| </p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним зе |
| владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли сво |
| е их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све с |
| т, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; о |
| тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним у |
| е сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није оста |
| силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том госп |
| бу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} |
| рвој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се |
| атској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— М |
| .{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни |
| аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управ |
| , гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте |
| ног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође |
| Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са тунико |
| ење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех |
| лике накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју |
| ње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> ма |
| ву ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Коли |
| Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска |
| осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и |
| љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа |
| тране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Мус |
| да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан трен |
| ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и |
| као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше м |
| аљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му није мог |
| лазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{ |
| бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у зема |
| очиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> < |
| морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ва |
| валила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ов |
| неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у |
| једам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој си |
| риказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске с |
| ека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; |
| и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство |
| скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и т |
| судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са је |
| са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак ј |
| рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је с |
| н поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S |
| оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но |
| ушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му |
| ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> нап |
| нај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи су |
| још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био н |
| ве одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати п |
| сом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како |
| га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са |
| ене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону свето |
| и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p |
| > <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фал |
| то је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p> |
| p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда |
| по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, |
| цом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе |
| релог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та |
| тране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Д |
| <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и збо |
| ребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале |
| огао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небо |
| и.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} |
| узичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну |
| /p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом |
| /p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике гр |
| мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, |
| } Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности н |
| > <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, н |
| <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој |
| то десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и к |
| ти.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господин |
| е била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа са |
| ваничништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једном |
| >- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако |
| говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не |
| ца није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан ј |
| диш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мај |
| корелије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на |
| са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се та |
| о Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Прона |
| ег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске |
| вађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А |
| е, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n= |
| и је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{ |
| Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе |
| на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим |
| атни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд |
| и се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и глед |
| а се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио |
| патичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — |
| оше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукино |
| да? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну |
| свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборави |
| н као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао нем |
| це и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Ја |
| по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци |
| {S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ не |
| ебало.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе |
| им кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе |
| но у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог прија |
| обаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на к |
| ћи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и ка |
| нац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао |
| стајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави |
| е више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све |
| у и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских |
| човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о т |
| е оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на |
| ва интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао |
| ћ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе |
| ила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, |
| нским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице напра |
| ишта не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слуш |
| вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за |
| а коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих |
| } Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када ј |
| могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и дога |
| раве у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић |
| ана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије |
| да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{ |
| и ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди |
| књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба |
| ељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одма |
| е и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не |
| ад том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођен |
| ом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску |
| е управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само ј |
| мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све |
| мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје стануј |
| >Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше њего |
| p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подме |
| ој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје |
| а пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер ј |
| ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час |
| пак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За |
| је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској в |
| ана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да |
| казао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху |
| оривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслу |
| е било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{ |
| ији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ с |
| /p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, |
| вјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена |
| ље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни |
| гово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</ |
| на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— |
| ита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из на |
| скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p |
| све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и |
| питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова пос |
| ликим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш онд |
| еле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је в |
| Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака |
| а против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S |
| рима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" / |
| /p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као |
| ијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема |
| Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао |
| ине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си |
| учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} |
| нских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се б |
| а протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им ст |
| чеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но |
| укла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам |
| уди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и |
| вуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако си |
| куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, |
| е се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетл |
| шан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но |
| м ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један дру |
| Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отрес |
| их вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочи |
| и ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин ј |
| pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тума |
| нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет |
| Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у о |
| S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш ис |
| агор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душа |
| са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешт |
| Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Ка |
| >Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но кад |
| лада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас зам |
| гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> < |
| ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт |
| удима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> |
| није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чека |
| сло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, |
| е дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од ра |
| еби Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не заст |
| трим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом |
| родице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате |
| <head>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио кућ |
| ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз про |
| ј од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а го |
| љно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ри |
| крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља |
| довјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица М |
| величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да к |
| на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „на |
| зложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, на |
| у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и св |
| штавање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се |
| Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо |
| помињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе н |
| дан број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој с |
| и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на |
| нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мис |
| ви данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом |
| рски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког ј |
| срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и |
| када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то |
| ма неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала |
| ује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто |
| и посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала н |
| беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић |
| гре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице там |
| друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, |
| {S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не |
| баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окру |
| , а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни |
| љу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забје |
| пјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало и |
| му се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше с |
| ога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштан |
| око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је |
| ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе. |
| p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима |
| као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожа |
| асове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пље |
| ај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљи |
| жало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекива |
| спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио |
| Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разг |
| из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — н |
| ано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, |
| вити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је |
| м Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — и |
| му бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одј |
| дно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о сви |
| а под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани |
| вања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, миса |
| уда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове |
| е му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Ко |
| у и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непреста |
| е по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драг |
| ло већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико ни |
| јесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој пол |
| е страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса |
| риво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> |
| p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали једа |
| е народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље |
| и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Б |
| нда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи м |
| у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу М |
| Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на вл |
| Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p |
| свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су |
| ао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а з |
| За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој. |
| же званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању м |
| кву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједн |
| </p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> |
| ња молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбу |
| p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се св |
| р.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у |
| {S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића баш |
| </p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме |
| наца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева з |
| е културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није при |
| до спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, кад |
| изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом ка |
| то се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и |
| видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србин |
| тапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под удар |
| ај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p |
| итељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној р |
| еље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дал |
| стенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне див |
| кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парф |
| читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрш |
| ека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала |
| и овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без о |
| здамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ј |
| стина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драги |
| и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим рије |
| дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их |
| ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао че |
| у, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки ч |
| ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком |
| } Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним |
| тко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузима |
| апи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да |
| и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и |
| неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа |
| хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n=" |
| турске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех |
| преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с рак |
| но одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој стра |
| г комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица |
| езино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био сло |
| амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и |
| {S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пош |
| странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд пог |
| ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још чит |
| есело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радим |
| реним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> |
| а, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.< |
| би, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетк |
| иказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> < |
| ило у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о ко |
| сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети. |
| о, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је т |
| је првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше |
| закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} |
| о своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер |
| /p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Тр |
| раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства |
| кве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Прему |
| метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добац |
| и.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> |
| ане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је упра |
| аду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоно |
| ом ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и т |
| љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли си |
| олази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Бориво |
| говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њ |
| у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мал |
| е дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити с |
| .</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту |
| ом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја |
| ника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнањ |
| вако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се р |
| е казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше |
| и, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишл |
| вић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало р |
| ља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку б |
| одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а кој |
| исија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S |
| оји су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непри |
| сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од |
| али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се |
| м танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чу |
| ази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Ср |
| је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што |
| а обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.< |
| вица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово |
| у је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода љ |
| а изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек. |
| рећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту пос |
| еднички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколи |
| прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из |
| ушан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је |
| жју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p |
| Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата |
| ке, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимна |
| ачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени б |
| онили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-К |
| ко на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним сто |
| вешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добацива |
| свајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак на |
| Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, пош |
| {S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митров |
| учик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више ниј |
| селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овда |
| помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему |
| не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена. |
| фане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и |
| ов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па |
| сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове. |
| ри — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из |
| читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског ап |
| учавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да |
| ојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У |
| јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се уз |
| , пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у оч |
| ријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин п |
| а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтје |
| ити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико и |
| , у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубил |
| отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српс |
| ном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, |
| ло за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разум |
| , не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разго |
| мназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрело |
| када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела ј |
| и, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, д |
| о среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја |
| ас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује д |
| > <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— |
| оја нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да |
| е земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у с |
| е негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећ |
| .{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и |
| ј долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз |
| није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство ле |
| ф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједал |
| но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се н |
| ковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— |
| /p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи с |
| у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом до |
| бље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет |
| још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Ха |
| но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Чита |
| а ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свиј |
| } Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјерова |
| ила у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим т |
| ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о то |
| ати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но о |
| > <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни |
| идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа про |
| и сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, |
| тељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, |
| величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да уври |
| учајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Сте |
| дврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> |
| <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стил |
| је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му плати |
| ким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њ |
| бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху |
| госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе |
| баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо г |
| очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што во |
| м је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и |
| имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— |
| е насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показив |
| тво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав |
| иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић |
| сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и нес |
| ен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај |
| аљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање |
| крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Бо |
| људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек да |
| ледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело с |
| дне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погле |
| алог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијет |
| нас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Н |
| убазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лиц |
| 9" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није |
| } Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у |
| атраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом по |
| ријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство |
| о народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворен |
| оривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада |
| подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је зани |
| дје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са |
| атски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове з |
| ћ запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство прен |
| изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p> |
| ао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у |
| ске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S |
| м духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народн |
| шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у |
| и и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на гл |
| званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мор |
| то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — |
| жење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да |
| би говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва прого |
| јаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом н |
| т госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковиц |
| одсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођен |
| рихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој пр |
| е очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товар |
| и, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговара |
| ва је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта ди |
| са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</ |
| душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на р |
| о врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и бреж |
| ј Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погр |
| тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сва |
| у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да |
| > <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи споми |
| ошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, ка |
| ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са они |
| и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви оп |
| > <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица |
| за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз и |
| газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима |
| ошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за т |
| ве земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, ко |
| амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извел |
| е славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапс |
| е ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S |
| он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, |
| еокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео ј |
| <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, др |
| два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запит |
| ок се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу |
| чим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich habe |
| ремјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив |
| е иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме ок |
| осподине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{ |
| тено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то тре |
| Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну |
| дности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, отку |
| ваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби |
| дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне мла |
| доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао |
| Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Ст |
| /p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>На |
| мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар |
| мо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и |
| <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених све |
| рби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да г |
| градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262 |
| спитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Нар |
| из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није |
| ећ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учи |
| писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских |
| стојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— |
| м.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарај |
| азда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} |
| хтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је гла |
| ="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лук |
| ста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука п |
| тва прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искрени |
| — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, п |
| {S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у |
| ржи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа непове |
| љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, |
| ада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— |
| ому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој ст |
| миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Т |
| едала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити т |
| зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску |
| труку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачн |
| и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару |
| она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука п |
| побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљ |
| чеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом м |
| предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви |
| тву и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, |
| раби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на |
| Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Фр |
| и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек ро |
| } Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у |
| познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служа |
| рском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне соб |
| — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин би |
| нак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник св |
| бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схвати |
| ати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари |
| ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— |
| S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издаји |
| } Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо не |
| један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гос |
| је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан |
| тивник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпит |
| е.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је |
| лрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетн |
| црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново м |
| ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и н |
| та и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја |
| е преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, |
| тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ри |
| т читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, с |
| ца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p> |
| на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сара |
| лашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да |
| говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учеств |
| а је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га |
| ти свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срц |
| .{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остал |
| розор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се |
| рцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао |
| и бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} К |
| Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта |
| пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ћ |
| ћала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, д |
| управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, |
| а, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену |
| ни, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта х |
| је погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим |
| Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ип |
| упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није р |
| како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му |
| ривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала с |
| у текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кр |
| у ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће |
| етлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркањ |
| иног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и |
| нца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на |
| ада погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осје |
| шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градск |
| омаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напосле |
| земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ни |
| неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпо |
| ма, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, |
| <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео г |
| ушан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом с |
| и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелен |
| дио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазд |
| е на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све |
| бавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске к |
| д овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Н |
| атраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, |
| оке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван |
| званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај |
| и ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, |
| у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне |
| биљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>Т |
| која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долаз |
| о да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина |
| м рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каж |
| и прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Влад |
| и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а о |
| политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католик |
| средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка |
| Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, |
| } Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је дан |
| валити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник м |
| га посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова |
| г познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све в |
| ова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук |
| ље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих |
| м је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —п |
| хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце |
| , вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш сло |
| је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит пр |
| .{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од ку |
| .{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им мора |
| ош шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћи |
| ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му |
| јешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> |
| чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> < |
| чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </ |
| ш више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има |
| смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску нава |
| довића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем |
| дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан |
| покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упушт |
| је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Об |
| тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго на |
| му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати |
| ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер |
| мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се |
| и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је п |
| г и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p |
| аваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и |
| По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у вел |
| а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бо |
| азиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још |
| >— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде |
| ијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их |
| ци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb |
| лика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је гл |
| S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна стр |
| едно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, срет |
| , нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљ |
| ате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном |
| са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друш |
| ли мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погле |
| но молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта тр |
| ше се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том см |
| тао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку н |
| овића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се |
| удски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све у |
| S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери |
| ћи поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаб |
| ла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде < |
| се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....< |
| гађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одб |
| а гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости |
| је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским и |
| рожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов |
| ло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас до |
| и.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — за |
| ја! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стеви |
| одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој |
| ка срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух |
| мокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и мусли |
| као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати |
| а и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У |
| о у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек |
| му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, д |
| о, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем |
| нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде |
| нциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Ср |
| сположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и |
| о једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Борив |
| есетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од |
| најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, д |
| приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, М |
| 080_C29"> <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улр |
| све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до |
| 80_C8"> <head>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је пот |
| отестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та миса |
| то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике |
| ! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је |
| се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновије |
| а не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му |
| очне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и |
| ајприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интри |
| ном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим |
| у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи не |
| да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде неп |
| три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лиц |
| доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да в |
| женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао |
| брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио |
| када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог А |
| би су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n= |
| невјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице |
| могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуи |
| посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако у |
| хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој |
| е није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србија |
| ак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје т |
| у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла |
| >— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> |
| рене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је поч |
| полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да |
| и, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> |
| шта изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоће |
| та није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан |
| је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> |
| е — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p> |
| бавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Срби |
| јеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све в |
| је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако |
| он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <p |
| рема Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, же |
| човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p> |
| е био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас |
| љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, кој |
| родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дн |
| ло не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</ |
| сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, н |
| имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало ј |
| преме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата зван |
| зни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен |
| иком на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну с |
| крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у |
| ичао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> < |
| миран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је |
| еба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније |
| , ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около сву |
| е разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га |
| вим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије |
| или, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против напад |
| амишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осј |
| итавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на |
| ом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског на |
| Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у св |
| поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривој |
| тлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно |
| иса никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, |
| <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити |
| е ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с |
| p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о ово |
| вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p |
| само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја |
| и у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја |
| ије хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да г |
| о згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При по |
| одом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> |
| правити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с а |
| јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвје |
| — Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чин |
| ? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p |
| лавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сеља |
| 275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} |
| ослаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, а |
| е хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сас |
| p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, ко |
| ато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увј |
| >— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим в |
| о се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и |
| еморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у и |
| се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише. |
| ари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаш |
| о оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Run |
| када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је |
| вуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан гра |
| да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колег |
| вједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао ис |
| очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеник |
| јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; стра |
| его што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у м |
| што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заје |
| е <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, |
| лазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан пову |
| ити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада |
| оћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима. |
| име, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапут |
| ћа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литератур |
| вати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног |
| — Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када моли |
| их, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све |
| добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто |
| јети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колег |
| јест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате |
| ект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адју |
| p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ни |
| као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо |
| им троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, фи |
| ровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умр |
| ати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми ом |
| ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} |
| та уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Три |
| ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас ј |
| није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори. |
| Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је |
| сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати н |
| о? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници С |
| проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, |
| ла, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног праме |
| ја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали дом |
| нац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у мем |
| се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p |
| сли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну н |
| прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напо |
| S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према стран |
| рености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лије |
| ц Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за ту |
| ову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изј |
| ушан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и |
| та страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски зб |
| сор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорил |
| ступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њ |
| - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о |
| просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје |
| када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Ду |
| хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кри |
| тима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора |
| есам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну |
| ушан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад см |
| са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према |
| е вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најго |
| ашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — пи |
| илике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетнико |
| 27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су вес |
| ше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху |
| лада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима и |
| к.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сара |
| d="SRP19080_C3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама с |
| се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душ |
| ан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на |
| аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, за |
| ива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је |
| . — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност |
| b n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах |
| м на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним поруб |
| е најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> |
| нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Триф |
| год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити. |
| .</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да к |
| е крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одре |
| {S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа про |
| души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда по |
| е силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Т |
| , дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, |
| </p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, |
| дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и в |
| а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.< |
| е жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашт |
| ше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти о |
| јеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и сра |
| доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говор |
| орија свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било |
| што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја |
| и према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта |
| ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> < |
| дбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове |
| о то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са ли |
| а вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада |
| извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n |
| ажи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с |
| ате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сут |
| ма шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешат |
| } Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни н |
| једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао |
| на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно у |
| трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњи |
| е говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непр |
| сни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјунк |
| то под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да ј |
| тељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми |
| е све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајем |
| ко пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S |
| и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле |
| вамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно |
| „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вј |
| вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинито |
| орандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом |
| ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисл |
| , чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још |
| а Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија |
| може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке д |
| на.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан |
| тали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у сво |
| на плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скуп |
| дговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао |
| сти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао |
| е све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краст |
| ишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифкови |
| знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се о |
| ош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С п |
| оврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, |
| ако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати го |
| на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и |
| S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и |
| агор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у о |
| ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, р |
| осподина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Мо |
| врћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, прис |
| њца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај за |
| ну, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим о |
| даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, |
| о што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он с |
| , зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа |
| /p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече |
| .</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањ |
| приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бират |
| да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одл |
| да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом по |
| нас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у |
| ице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли |
| ђује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из ку |
| утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не |
| аво сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни |
| ор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у с |
| послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од два |
| — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интерес |
| земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и |
| ћ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, |
| га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233 |
| иша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља удар |
| едан дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је |
| домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску соб |
| разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, м |
| што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријате |
| оју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизир |
| позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} |
| владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p> |
| рбина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, д |
| и, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— |
| {S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт ст |
| ђутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадо |
| са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и нар |
| гло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријате |
| } Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју ј |
| рећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, по |
| је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове |
| још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао |
| је?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као |
| Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чује |
| молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово с |
| говору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу |
| атеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој поја |
| евојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у ср |
| па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Ко |
| лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да пр |
| који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекуж |
| љају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица |
| , а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, ни |
| ајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удуб |
| и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајах |
| смија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. |
| им синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске стран |
| а ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви |
| с на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођиц |
| ке прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обича |
| ање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио |
| ио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто п |
| њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе о |
| е мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећ |
| з провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи све |
| еву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу |
| народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућ |
| мам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као |
| ахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку дом |
| ротестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске влад |
| тор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> |
| спође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарај |
| а огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске |
| етити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у ш |
| ак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже. |
| другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек |
| и што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с ба |
| .</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се ов |
| head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске |
| се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој |
| ћи се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и тал |
| о, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слобод |
| о, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи. |
| српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који д |
| скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозор |
| их тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па |
| уњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се п |
| на, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао |
| непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лије |
| оле отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је не |
| ого комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— |
| се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му ј |
| је промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он св |
| ичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких праз |
| у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је в |
| ека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаре |
| Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> |
| Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> < |
| они против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапр |
| офесура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу |
| је овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више пон |
| p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у |
| нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита |
| и имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је њего |
| , које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође |
| </p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово ј |
| фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвеб |
| ј најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати пре |
| е била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Дра |
| знемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није |
| - Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица ум |
| арачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, |
| нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, к |
| тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи и |
| иступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво |
| гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Три |
| , и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када има |
| м је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши д |
| рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим |
| попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да |
| ање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више пре |
| домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српск |
| дин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увје |
| стима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а д |
| д љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се з |
| сталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјет |
| о није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих |
| је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не |
| а и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче |
| кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла |
| ешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, |
| чета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега не |
| ивој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме |
| ник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетни |
| чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — окол |
| прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - О |
| ом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето |
| али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај |
| буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све д |
| м је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Пр |
| а проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за наук |
| цу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> < |
| био за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и з |
| узе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, в |
| аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се |
| о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упу |
| нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господ |
| о — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — н |
| p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамиј |
| и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све |
| <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина |
| аше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Прему |
| {S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се спораз |
| Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце |
| своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно |
| се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње |
| вао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му |
| вац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема |
| очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савј |
| талом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода н |
| шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког под |
| у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и |
| код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} В |
| шем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а |
| !{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додад |
| и.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако |
| ба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је мног |
| ијатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам ст |
| овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, |
| је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! |
| , да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — о |
| резник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према |
| улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино |
| ступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сад |
| силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" |
| и и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви |
| рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и о |
| да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорнос |
| Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћ |
| друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Фран |
| ти, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко н |
| је.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са |
| рне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма ра |
| да, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град. |
| се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Дру |
| ста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби |
| амо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политик |
| ити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ |
| цом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд |
| , Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које |
| бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као м |
| само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то д |
| сност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезават |
| да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се осла |
| најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Ва |
| едати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију |
| али да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бока |
| имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала |
| а сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђ |
| Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, д |
| земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свим |
| и траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан |
| је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље |
| аба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> |
| е и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви к |
| х фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Борив |
| рбима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срб |
| да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и |
| воје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је свој |
| <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто нада |
| доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је |
| {S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност |
| ја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Бо |
| о лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у |
| а управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске вој |
| ам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази оста |
| ="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када |
| мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> |
| а мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добо |
| младину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да |
| ориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо |
| питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпа |
| толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то |
| ег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стање |
| ада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ћ |
| о несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ |
| икиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се |
| пијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао н |
| о ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могућ |
| ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о зем |
| цију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет |
| о једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјесн |
| итавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, |
| но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико годи |
| и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постад |
| повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све деш |
| сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне |
| оноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и |
| > културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар приј |
| о. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— С |
| о.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С ч |
| званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши |
| имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} |
| и љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме с |
| а овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у |
| ани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За |
| — Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чит |
| вој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277 |
| а преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја |
| , можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој |
| отивиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> |
| , показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас С |
| о способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновни |
| умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Борив |
| ити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мо |
| е шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у |
| нако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, а |
| е права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је из |
| дничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја наш |
| у, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста не |
| тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тр |
| овори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали мо |
| и нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече се |
| вутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне мат |
| град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао |
| оле у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} |
| амо судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јав |
| ице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душа |
| молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за |
| онови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом |
| то дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У |
| ког јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и ув |
| длази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој |
| и, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у час |
| Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко вел |
| ање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати. |
| ни лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно |
| ратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе з |
| ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дје |
| ј Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала |
| мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонс |
| што слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— М |
| с више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није д |
| душе Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најп |
| кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници |
| а нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — |
| а са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и неш |
| зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно |
| вјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра |
| емоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој јед |
| би.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ниш |
| етна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> < |
| иједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Бо |
| ушану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше |
| и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} |
| >Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто дола |
| му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: заш |
| гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређу |
| ма <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих |
| ог живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи |
| кидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је ла |
| уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно |
| на.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, |
| а та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај ш |
| е, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! д |
| је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано |
| рену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, к |
| зику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку |
| оривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се |
| На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти |
| а), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно зап |
| чинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривоје |
| е у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње |
| а је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду |
| ица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву |
| о за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, по |
| о да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, |
| мчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb |
| S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом |
| онављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмиј |
| је тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у по |
| ној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејман |
| иједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим раз |
| вства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више |
| 6" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољст |
| увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај посли |
| што стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинск |
| касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, |
| едан Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из поглед |
| а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље м |
| бјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте |
| ље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то |
| му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, шт |
| тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, к |
| ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Ср |
| то се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да пов |
| је руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да с |
| чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се |
| n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш у |
| разник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стра |
| еном, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођ |
| ла сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загл |
| још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета |
| га.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ак |
| е вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним |
| од не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, зна |
| их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која с |
| а тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбо |
| овости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наиме |
| рилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чу |
| којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и |
| > <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет |
| да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко проф |
| ута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које |
| о да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школ |
| на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, |
| еде — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је ув |
| > <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа |
| p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанс |
| нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује |
| интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} |
| омовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не ра |
| ас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се и |
| Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, лет |
| ла већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала ха |
| љима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митров |
| се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничк |
| ак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више д |
| ла према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удвар |
| и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Д |
| политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђ |
| у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-К |
| је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана |
| је вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га за |
| оведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, |
| р се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, шт |
| Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако |
| без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Профес |
| омаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног |
| естане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико д |
| је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље сми |
| еспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, |
| ивети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо |
| на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио |
| о града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против о |
| ао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања |
| >То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; |
| може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата |
| прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и ч |
| "SRP19080_C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифкови |
| мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опра |
| и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрак |
| прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, ста |
| ..</p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два |
| ицима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p |
| можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао св |
| сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ |
| <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна сна |
| о то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увр |
| странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином |
| ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњо |
| фери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дан |
| на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима |
| и са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења |
| н стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за |
| у прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивиј |
| " /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Нар |
| чећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто |
| авјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете са |
| <head>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не мога |
| одних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и а |
| евић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење сво |
| мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, |
| зврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријеши |
| једоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађош |
| Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која |
| е разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил |
| могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више |
| .{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио |
| поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио |
| Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу |
| а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста стр |
| ; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што ник |
| пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању та |
| жбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су ст |
| еда, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста |
| риједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је |
| ко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.< |
| а је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та |
| д.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове риј |
| ет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјер |
| , и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју от |
| абринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа |
| и сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, не |
| зи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом про |
| ед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и о |
| ану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један ст |
| е.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркв |
| о страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, |
| та једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто |
| ој афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих |
| рагице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић п |
| поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударал |
| здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас ш |
| Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори |
| вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадиј |
| тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</ |
| , и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, |
| разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је заде |
| свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности. |
| шана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим би |
| аном косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Ч |
| ишта протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај |
| 8" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске |
| а, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу |
| ом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке буду |
| ош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} По |
| у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски по |
| аред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећа |
| , чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на н |
| свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и н |
| своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, к |
| вршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље |
| ин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде |
| свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буд |
| о казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, јези |
| глед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Ин |
| је више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљ |
| ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, |
| ма је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговор |
| едаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарал |
| ш <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе |
| када богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. |
| >Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у |
| дом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још је |
| лаву према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину м |
| ојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у распра |
| Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гро |
| >— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху |
| , да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у |
| правду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као шт |
| спреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту пог |
| ње Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" |
| више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног |
| без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће |
| еч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упо |
| стаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико |
| роду, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, коли |
| ло, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друш |
| пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао |
| } А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А б |
| Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политик |
| звршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није при |
| а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио ус |
| Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера |
| оме није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјел |
| се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици |
| е имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати |
| стић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно врат |
| ћ је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости |
| к га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље го |
| ски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће |
| ајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у |
| ош не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече |
| на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, |
| зу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала |
| ваца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни |
| има савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Фран |
| и мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, |
| ног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у изми |
| гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и њ |
| ишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, |
| иди никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само и |
| посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и |
| домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, |
| д њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је |
| се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој |
| вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанс |
| код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у в |
| али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђако |
| његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> |
| којаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осј |
| воја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци с |
| презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од неч |
| домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући |
| од пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увр |
| а у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу св |
| пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога |
| S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се з |
| осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, о |
| су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајк |
| гда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучи |
| стојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевно |
| ла је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многи |
| рба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и |
| ајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то |
| и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и |
| уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне по |
| се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мис |
| овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Спољ |
| еђу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног |
| брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; |
| утић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и ч |
| се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, с |
| а, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова неср |
| је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, |
| незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни |
| Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ов |
| стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивн |
| ако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну к |
| коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да да |
| уњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послага |
| престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се |
| зда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>З |
| у важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и |
| шано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњ |
| , када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића |
| мање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но |
| вотом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S |
| вица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ виш |
| има и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све |
| стићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вј |
| ежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Бо |
| ма у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сара |
| ло.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку |
| ило главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао |
| им наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе пре |
| као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним св |
| орено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је си |
| мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баш |
| треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да м |
| ј спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против |
| аше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила |
| прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, ка |
| и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ п |
| Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у н |
| није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима тре |
| Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На |
| цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говор |
| једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, уч |
| Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим уч |
| ети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удије |
| <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог |
| овачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за право |
| ше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби |
| адину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњ |
| , да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> |
| асаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо с |
| почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ри |
| јети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потр |
| звјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за и |
| мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но |
| м српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао |
| јеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— |
| јатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Х |
| орити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, ни |
| као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помис |
| кога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер |
| ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима д |
| ске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај |
| дњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно |
| овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} |
| е професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако прија |
| х босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним |
| ом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католи |
| </p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва п |
| е био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустит |
| ше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! |
| озорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне ст |
| су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, |
| прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, |
| ну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решетк |
| ок не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто: |
| је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао |
| ше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
| ађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — |
| ушевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Нас |
| столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} |
| е неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да л |
| ћ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслаг |
| сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем про |
| зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мис |
| ло на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћи |
| ц?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што |
| старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја чи |
| аве у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, ол |
| фа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски б |
| вом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на до |
| по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градск |
| оривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турск |
| во је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најо |
| ног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао ома |
| Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразуми |
| е видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости за |
| и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душа |
| твар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а шт |
| зео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати н |
| одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи |
| сти на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.< |
| /p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пу |
| ашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p> |
| прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Ха |
| ђује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на |
| ли један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, |
| има наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је |
| ри јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјаш |
| вору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошло |
| о ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који |
| вац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школ |
| ка тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока |
| критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море |
| е.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти го |
| , као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у би |
| ез обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање |
| о је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Т |
| олове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако |
| —6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Ме |
| штена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S |
| е сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загл |
| же.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврш |
| } Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се п |
| ао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова |
| кама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Н |
| да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно |
| разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — из |
| к ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p |
| , на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити |
| > <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака пр |
| , народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, к |
| ог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин зема |
| вако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> < |
| е слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у овак |
| а колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него |
| овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће |
| мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му |
| поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што |
| зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— З |
| ам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у |
| и: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође гово |
| <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да |
| ријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, биј |
| сти сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо с |
| нску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учини |
| аљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху пока |
| ка поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све у |
| </p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господи |
| бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до с |
| але бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег |
| е савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа др |
| b n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда д |
| ше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сат |
| >Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио з |
| е неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сј |
| говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком |
| Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпору |
| леги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не |
| смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мрж |
| , страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ ов |
| дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се бр |
| шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштат |
| пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици гов |
| хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен |
| и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата з |
| ли <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на |
| и знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне проф |
| м на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у |
| се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бит |
| ијеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су из |
| тисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили с |
| сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред ве |
| арајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чи |
| гивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта |
| авање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Го |
| раво — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десета |
| д шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и н |
| жени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кр |
| еко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако |
| га.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Ујед |
| Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса |
| под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиран |
| једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будем |
| а га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пр |
| огао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица наш |
| чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не |
| та?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам чла |
| осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од |
| Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо |
| ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили |
| едније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забав |
| овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или буд |
| итаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на |
| ма танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим |
| у ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску приро |
| као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило |
| ом цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао |
| ито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата |
| извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи о |
| вјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за |
| је услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вријед |
| а сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Ср |
| ријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} |
| само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се |
| мо се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> уп |
| ише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> |
| и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусрет |
| враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој |
| арено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, |
| ито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осм |
| неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога з |
| ех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са своји |
| могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то |
| де га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, |
| рпског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево |
| нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да и |
| ише урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има дес |
| покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због |
| е ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима |
| тво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје ј |
| су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p |
| {S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb |
| српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео |
| појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту ј |
| њиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> |
| </p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига |
| признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не исп |
| азмишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не сам |
| пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба н |
| о госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> |
| Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још ж |
| уго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на |
| почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође там |
| уд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} По |
| — Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га прика |
| опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво позд |
| :id="SRP19080_C6"> <head>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час |
| ама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није |
| о расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи к |
| на његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> |
| божаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријат |
| шло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица |
| господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се |
| ривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом! |
| аве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, м |
| и.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за |
| , Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, |
| енила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p |
| даред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проуча |
| је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да т |
| темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једв |
| свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој свој |
| оња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже бољ |
| а се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> |
| не савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако |
| исију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пре |
| , да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, ве |
| савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу в |
| све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срам |
| не, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске |
| , види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштв |
| слим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривој |
| илу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од ста |
| ључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог |
| ласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на |
| {S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не мо |
| коро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с н |
| куд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> |
| вој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда угл |
| авном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би |
| иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче |
| чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и |
| ше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда |
| ио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тума |
| , обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} |
| у били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до вра |
| {S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" |
| и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаш |
| S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се ме |
| {S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили д |
| <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела |
| р био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино |
| ћим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Срб |
| ре окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријеч |
| у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних ка |
| отиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у с |
| ранка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је пре |
| о.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сус |
| уд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео |
| вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Б |
| , ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и |
| ико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше ка |
| доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифк |
| званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и з |
| о.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то |
| јим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха |
| p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјест |
| ана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше |
| у до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у |
| 292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетн |
| омак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учиње |
| е држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Бори |
| мељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није би |
| ираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, |
| шљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не го |
| дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, |
| чног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупира |
| е и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало с |
| о хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, к |
| ад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p |
| ко кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој зап |
| тић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго |
| <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хј |
| ео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, |
| чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те у |
| е у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире |
| е и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примје |
| , но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше пре |
| јући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужно |
| неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјев |
| затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван |
| у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S |
| јевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Го |
| ронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један н |
| ло.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ва |
| на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни |
| његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је |
| а велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n=" |
| улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званично |
| екала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељив |
| умјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове св |
| што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке п |
| емљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може са |
| {S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови |
| но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S |
| и свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укуп |
| елкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљ |
| ма госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвали |
| дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасниј |
| а дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и р |
| ступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да |
| ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} |
| иза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.< |
| свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање по |
| ом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке |
| ошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батал |
| измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз култ |
| ца.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни живот |
| нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским ду |
| овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему |
| падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут ст |
| огатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Борив |
| о се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, ни |
| сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски поду |
| и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а т |
| нашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељк |
| као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно стр |
| етник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, ш |
| опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог |
| ате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам би |
| .</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакш |
| м. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако |
| дговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој |
| уће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио сит |
| адити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми см |
| ијском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџ |
| завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не |
| тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало |
| једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било |
| ва цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу |
| звани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> |
| дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било |
| .{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехот |
| p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је тре |
| ило Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвј |
| p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада |
| елик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, |
| етљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског поток |
| ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрва |
| сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и т |
| хну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са и |
| ако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, об |
| а заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за |
| отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у |
| кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи м |
| аво да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушт |
| шан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевиц |
| једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно |
| а без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љ |
| а се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољств |
| енерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посу |
| танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишче |
| заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и вед |
| пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они шт |
| бијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гос |
| што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за ц |
| то приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га |
| е и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном |
| рпским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказа |
| а, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Гла |
| погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} П |
| о право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут |
| им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је |
| едати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прст |
| прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p |
| атеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с |
| ђанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код |
| им столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="ch |
| мијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим |
| ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне в |
| е, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам. |
| центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</ |
| смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На |
| нимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи |
| о се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ |
| да се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог ли |
| земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који |
| а два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље |
| </p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чи |
| о и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, бе |
| бу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брз |
| ијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се |
| ханичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској |
| тарци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Бо |
| о боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани јед |
| т.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако |
| ада отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно друго |
| ти пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развесе |
| оју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига |
| о крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> др |
| ог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон |
| крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да б |
| другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња |
| госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и жен |
| као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на ко |
| надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно |
| дајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Кост |
| ању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног |
| стадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p |
| — Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа |
| ног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт из |
| али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, је |
| те Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их |
| е упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износ |
| дићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игр |
| баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна што |
| костријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао |
| еплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити. |
| <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали м |
| су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из двориш |
| заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је |
| p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— |
| но раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Др |
| е сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газ |
| ајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола је |
| а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелил |
| другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га р |
| тавим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} |
| ="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о к |
| е виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљск |
| срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетн |
| а данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</ |
| може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њи |
| су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са свој |
| знање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави |
| ероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и ом |
| ни дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као измишљене |
| чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме изб |
| ање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар |
| оватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин |
| мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасм |
| ју што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијели |
| вију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се |
| одо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију карије |
| е једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријева |
| оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Бо |
| разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе пр |
| и Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладин |
| иједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..< |
| другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим ст |
| стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто |
| >Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре |
| ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше д |
| ини око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} |
| је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која |
| мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} С |
| дан шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отрова |
| > <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, к |
| p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> |
| оди у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Осм |
| снива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу |
| ли досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро |
| пет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк зас |
| данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило |
| з из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифкови |
| ротив насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{ |
| рват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб наба |
| {S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Он |
| ко баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамот |
| с преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> |
| еш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући |
| се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непр |
| лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би св |
| а, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који ј |
| ај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно |
| n="287" /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p |
| а је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица ј |
| а не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вј |
| ко замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба |
| омрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и |
| Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији осл |
| ања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића ру |
| ина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака |
| је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два |
| ао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако |
| лнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред б |
| ка са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек |
| ли у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи сав |
| едномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бље |
| не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од нар |
| /p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше |
| и српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била из |
| је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понавља |
| > <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он ш |
| уће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми |
| на како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на си |
| познати се са господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље при |
| прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник |
| јединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Др |
| и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душ |
| S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузако |
| head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао |
| Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човје |
| итањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, к |
| х забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те вр |
| је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запитку |
| еше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и вр |
| он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дрш |
| му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са ген |
| слали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он ча |
| е и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показ |
| лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудно |
| у, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљ |
| дној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађаји |
| ла с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омлад |
| одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни |
| године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, |
| ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прил |
| и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с није |
| узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући |
| риведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— |
| {S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замј |
| Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> < |
| службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни мемор |
| ше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могл |
| у набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне вез |
| шевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним |
| че на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари А |
| а, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n= |
| чезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слаж |
| е што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку |
| .{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и ст |
| сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојиц |
| лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог |
| , што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p |
| савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на |
| епрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у кон |
| кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд |
| принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурни |
| ипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији јед |
| химпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Заш |
| реговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови ог |
| у животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико |
| раћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</ |
| ану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са с |
| г које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испре |
| а крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помал |
| себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда |
| Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладинс |
| о Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Срп |
| <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се м |
| ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <p |
| зносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају |
| јеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине оба |
| d="SRP19080_C28"> <head>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 |
| сабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, |
| .{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до дан |
| о; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник У |
| ="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p> |
| к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово |
| , господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Нем |
| ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За |
| без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљ |
| и.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Р |
| а, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и приј |
| врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p |
| да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа ва |
| ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као |
| увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ |
| Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну в |
| ј страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послијед |
| врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак д |
| ор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој јо |
| нредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи до |
| n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред соб |
| е госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два с |
| на бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а |
| ила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из С |
| " /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — по |
| сно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удеше |
| ах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут т |
| чки трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужн |
| је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово и |
| ије одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се |
| земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich habe kei |
| ам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <fore |
| разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постариј |
| Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могућ |
| Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види т |
| у срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, |
| је побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато |
| а.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић |
| земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је |
| <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејма |
| <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— И |
| одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А |
| рну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјен |
| им, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели |
| тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> |
| осни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше ми |
| у честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је л |
| пи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцего |
| турним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да |
| лавно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културн |
| лици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај |
| ењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милост |
| савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> < |
| лна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у |
| су Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну |
| сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима |
| нг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је |
| } Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија |
| удите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Х |
| ежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јас |
| ове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мисл |
| и на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим |
| а Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији |
| велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на |
| : а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпођ |
| еме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао н |
| мају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господин |
| о, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова з |
| отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се сли |
| гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо пр |
| орно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p |
| — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p |
| очеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том срп |
| тафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетн |
| дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, |
| у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од |
| у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваро |
| ашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштв |
| за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обој |
| има, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Срби |
| ељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване |
| пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој ј |
| ко било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Госпо |
| , крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде п |
| љу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју |
| ти; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог с |
| ма чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога чов |
| и, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по гр |
| Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме дру |
| даред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Дра |
| тивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима |
| могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човј |
| к јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу |
| Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао глед |
| ти.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно дру |
| ут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се на |
| н није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек |
| селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може |
| се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она |
| а, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може уп |
| је желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{ |
| од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а |
| ви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{ |
| стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут в |
| једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Суле |
| нио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми св |
| и нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино т |
| ј је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би мо |
| поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим |
| , чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а |
| p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, |
| и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа |
| вему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогон |
| ="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадов |
| тељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге ва |
| дњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо бић |
| за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног гост |
| p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се |
| био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај п |
| то му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, је |
| нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купи |
| у међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, |
| зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тај |
| сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све |
| ивати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} |
| озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно ре |
| одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се уч |
| га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он |
| > нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омлад |
| ак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званични |
| алуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, |
| је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из по |
| а тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све т |
| је, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за В |
| вао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и да |
| Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што пог |
| > <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрват |
| о није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприл |
| за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и |
| кали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да |
| учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, |
| > <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно |
| сутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> и |
| рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше |
| ост“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зази |
| ећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без спор |
| о што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, к |
| л ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму |
| дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, |
| а.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свег |
| а избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пак |
| , да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвали |
| се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се о |
| вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} |
| тражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има |
| насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је св |
| } Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој с |
| Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо спораз |
| не, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у |
| о не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, |
| дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интели |
| арајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души ниј |
| орено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити |
| ио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала |
| са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјер |
| кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева виш |
| што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара |
| и једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за |
| амо изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјет |
| отив нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој |
| не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p> |
| јетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се д |
| } Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећ |
| ре, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје |
| аше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други |
| та се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један брије |
| етар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини |
| ћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве |
| инистарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, |
| , у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, шт |
| ено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протесто |
| S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгле |
| нђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем |
| не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да |
| е то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се пом |
| ах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекора |
| се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо и |
| тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — |
| своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и |
| т тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, |
| } Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и |
| јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунто |
| говарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио |
| оворили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек |
| Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе |
| цу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није п |
| је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, шт |
| о зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима |
| имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да т |
| <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се б |
| колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи |
| ан празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од |
| дну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> кој |
| и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упозна |
| му нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које |
| лности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере |
| м именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Го |
| ћана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дје |
| држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких |
| удски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас па |
| али бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не прис |
| једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве |
| приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ни |
| Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због при |
| се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао |
| било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд уна |
| отле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће |
| га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отез |
| /p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила. |
| ијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанс |
| званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео јед |
| и, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи. |
| гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој пр |
| ка угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора с |
| , па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процеса |
| ођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола ту |
| <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се ње |
| јерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргиј |
| је, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научи |
| шта савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни о |
| ала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном |
| ке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањиц |
| брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да |
| вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да |
| није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народ |
| су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвије |
| против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија |
| се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија |
| S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван |
| удемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старо |
| } Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душ |
| акогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, |
| је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргн |
| јели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, ко |
| у тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његово |
| n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се с |
| е, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово с |
| тију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе |
| ако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће |
| Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад г |
| г стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички прог |
| је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Бори |
| </p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одго |
| рамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, |
| ="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије |
| жник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке ж |
| есте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћ |
| живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које по |
| и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо че |
| епићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времен |
| ead>21.</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцегови |
| мијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду м |
| p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како |
| јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опк |
| и момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окре |
| жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође ј |
| ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не зна |
| нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, ка |
| ће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на |
| бити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако |
| е вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање от |
| упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледају |
| ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај |
| из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— |
| питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— |
| е онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је |
| љно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ст |
| у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента ау |
| љске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а |
| нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јо |
| ј потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p |
| разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? |
| ку земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјет |
| его што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још при |
| ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p |
| них лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун з |
| споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на п |
| а, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови |
| шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога |
| дчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових |
| ријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовје |
| и им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем срп |
| м на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске упр |
| сне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је д |
| и бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на о |
| n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, |
| која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на |
| .{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престал |
| вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што с |
| ="SRP19080_C5"> <head>5.</head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српско |
| ан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по |
| еститао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у посл |
| народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још |
| ет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управо |
| ту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад |
| ијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран стар |
| ротив нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња |
| да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче |
| жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе |
| на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандар |
| ка и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим. |
| е матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и во |
| етар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што |
| био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— |
| и Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му ј |
| а народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си |
| угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а |
| повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а |
| рења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џ |
| Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади |
| колико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој присту |
| {S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, |
| — Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена жив |
| Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које с |
| о се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— |
| ок су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му ј |
| бо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља. |
| . и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијест |
| ничне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој |
| рцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, |
| омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и |
| јела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када |
| у побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, ш |
| вај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмија |
| је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Др |
| јатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које ја |
| ка управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог |
| све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово о |
| оз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо |
| а дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати по |
| /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота с |
| говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се сми |
| о што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља прем |
| у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када б |
| ати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.< |
| S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада. |
| оје се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Б |
| оћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривој |
| ца се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но кад |
| ђе до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу |
| е очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{ |
| осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говори |
| >Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто с |
| икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да и |
| овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, |
| а под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Бор |
| ајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. В |
| .{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, |
| много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и |
| ђе да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да б |
| нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски н |
| види, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S |
| а стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на |
| згледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у друг |
| : ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љуба |
| ко не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог д |
| а се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, |
| Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезин |
| </p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи |
| ди и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи дол |
| , када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка з |
| ош није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешт |
| е обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али |
| ? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби |
| давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне д |
| е прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога ч |
| мо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних |
| за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, д |
| трану, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, оба |
| — За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се жи |
| ило савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, |
| осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њо |
| е заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у |
| а... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" |
| м није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала кад |
| ске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањ |
| акала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде пош |
| оже више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више |
| ладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда ш |
| p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако. |
| е, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то с |
| своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним пла |
| ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} |
| {S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, н |
| атоличке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} |
| од деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је |
| </p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Бо |
| а сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше бо |
| је ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у не |
| ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се пока |
| .</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене |
| ала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, |
| себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђош |
| Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово |
| јаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све т |
| ме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су го |
| њиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих |
| ви мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му |
| су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо |
| овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед прек |
| против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено л |
| не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичар |
| човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је |
| /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Кост |
| Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти |
| женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију |
| ошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то |
| незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> < |
| већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онд |
| ној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим о |
| омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви |
| и-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги |
| и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме |
| на, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оп |
| да није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Ка |
| е узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да про |
| ини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предо |
| /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, |
| о један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчи |
| ? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше |
| ких кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник |
| обијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Х |
| дњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто |
| е испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу б |
| будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> |
| бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су н |
| ен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шеф |
| недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи. |
| ве?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишље |
| а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на |
| нк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити по |
| рни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се би |
| срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима |
| ишта, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису |
| попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да ј |
| з хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних |
| викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још ро |
| за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и |
| спомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни. |
| јатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> |
| ти — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господи |
| ала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, ко |
| ење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом |
| свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310 |
| у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио ср |
| О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарај |
| оје прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћи |
| их обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — |
| оме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се |
| нога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни тр |
| у ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, д |
| с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери ка |
| дним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борб |
| мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је |
| мамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако же |
| p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А |
| као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је бил |
| е пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> < |
| <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећал |
| шћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово сх |
| заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине |
| се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше |
| Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку |
| ву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут |
| добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе по |
| <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — И |
| орио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није мога |
| тра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напоми |
| ала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим |
| унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет |
| <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста |
| ја ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? |
| троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финан |
| ићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла |
| и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, д |
| да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} |
| односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштв |
| еба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте |
| {S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, ка |
| ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповј |
| ва права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више су |
| /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство |
| сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка о |
| инуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са |
| ред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и |
| тереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на |
| нађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровиће |
| d>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је до |
| садише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Вла |
| вало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну го |
| баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се врат |
| ранка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле |
| е ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска и |
| н владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} |
| е, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лук |
| ања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада чит |
| на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се та |
| Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући |
| но она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке... |
| има.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није н |
| обе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Свак |
| ије знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се |
| први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну |
| сантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За гос |
| е, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у пос |
| у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили в |
| а улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је зал |
| леиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјет |
| се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописа |
| али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босн |
| е се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге |
| навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији р |
| рела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, од |
| оји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они н |
| а жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државн |
| сти само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Бори |
| играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умор |
| узимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сје |
| стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећ |
| Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Ва |
| ретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста месн |
| у, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер |
| тав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао |
| против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћута |
| о му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не пол |
| читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} |
| унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни |
| Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја |
| а Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са фи |
| доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вр |
| ан млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа в |
| ру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјеруј |
| а ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он |
| ато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо н |
| аги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну полит |
| мијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p |
| еше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани ј |
| и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их |
| н осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан на |
| еди у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. |
| и интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем м |
| а човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељств |
| ли и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице |
| или његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.< |
| нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још |
| ас обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пр |
| >Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека на |
| еника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевој |
| говарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</ |
| и ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Шваб |
| савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелд |
| о: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску п |
| рто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тума |
| т у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и в |
| ијеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк и |
| бити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право врије |
| о одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички |
| рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба |
| ибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа |
| е нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог л |
| молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако нео |
| сет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div t |
| Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако |
| шио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред ве |
| м прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо |
| .{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада |
| анирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кут |
| година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави |
| ажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мј |
| гнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким прилика |
| послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину ос |
| т и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није мог |
| е.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да ј |
| основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе С |
| а?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} |
| се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито |
| р тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устал |
| и насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заје |
| ила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помр |
| добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није м |
| — Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не забор |
| ајповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџ |
| ави.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, |
| успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поузда |
| љаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је са |
| читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас |
| стантин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ств |
| S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> < |
| е, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p> |
| огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале |
| улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја нар |
| вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло |
| сак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко |
| Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљ |
| ј — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ к |
| маљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом |
| n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по |
| о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје до |
| ођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи |
| ите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати |
| дочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би |
| би живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста |
| ак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све сто |
| ко буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако мо |
| та ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас ник |
| ико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ д |
| с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу |
| је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправ |
| а зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз |
| и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник |
| омињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви |
| ражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не |
| ан од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и |
| вропу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не п |
| лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех н |
| једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и ма |
| /p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као |
| /p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога ж |
| } Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збо |
| ју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи |
| сподар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спус |
| ве и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и в |
| , сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тет |
| О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до лич |
| емљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу |
| о не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, |
| е продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да ј |
| забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварач |
| црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде |
| но, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један с |
| ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} М |
| огледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љуб |
| ен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста |
| ију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што |
| {S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврн |
| и, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању |
| птужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су |
| ости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се мог |
| лиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Нас |
| p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи |
| ор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, |
| чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Бос |
| ва оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти |
| ског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да |
| или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевн |
| ом међусобном повјерењу могло остварити југословенство, односно културно ујединење Срба и Хрват |
| </p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што |
| } Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре |
| дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју. |
| у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајев |
| и смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал |
| ване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и |
| стића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које ј |
| гдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, пле |
| о земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говори |
| кови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сул |
| дин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пу |
| адог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни то |
| ослије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собиц |
| ачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске |
| мија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, глед |
| лостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио јо |
| је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну у |
| привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брд |
| ота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без ст |
| ја уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски позд |
| Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће |
| о и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава. |
| ="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су о |
| говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио |
| ери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило о |
| Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Исти |
| дњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијах |
| ала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и |
| авјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</ |
| иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плос |
| с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако |
| је га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, пр |
| рски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас доп |
| ред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо |
| ио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p |
| дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће |
| улом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин |
| стић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставн |
| це Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотв |
| приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а к |
| љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S |
| а.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших з |
| У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> |
| у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба во |
| Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} А |
| нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући пр |
| чин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле |
| ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p> |
| > <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као дос |
| е ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи ба |
| жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла гл |
| е гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, |
| без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухва |
| е славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пош |
| ца се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтив |
| </p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на јед |
| ш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомињ |
| , ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У пос |
| ања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер |
| апали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и пр |
| — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, |
| ргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бока |
| вица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p> |
| леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, д |
| опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— |
| тво! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам у |
| Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд |
| {S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање ј |
| рочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у |
| да тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела з |
| побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме |
| — Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пи |
| ваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, о |
| до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама |
| лику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о |
| земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета |
| .{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право т |
| е ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Б |
| м.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Б |
| е за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, бац |
| ?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се н |
| S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} |
| <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Ист |
| ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! р |
| редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S |
| е лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом оче |
| разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро ј |
| у.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар |
| а на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сар |
| лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насм |
| Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све |
| и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S |
| и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову не |
| је, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није |
| ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа д |
| ом састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје |
| ној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, са |
| потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрв |
| а је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се риј |
| ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савлада |
| <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и вид |
| себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто |
| екај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он |
| чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па п |
| агрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— |
| оу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говор |
| и од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и |
| ида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га |
| и се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме |
| .{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог госп |
| и-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Изви |
| ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино срп |
| чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског с |
| купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — од |
| /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаш |
| те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у |
| , кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се з |
| могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде |
| >— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то |
| судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се |
| је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање |
| шију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају |
| лно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила |
| у) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне |
| /p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ |
| нцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњич |
| рестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити ску |
| четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше зв |
| им или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а от |
| и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостан |
| згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одг |
| опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у |
| оја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се |
| понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад |
| ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о |
| ањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнак |
| ју; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и |
| ротивити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник г |
| ве је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, |
| јећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме |
| ове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијан |
| чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну |
| његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узб |
| ного извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли |
| Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</ |
| лањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на |
| био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног В |
| у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог |
| не вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лиц |
| е једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о |
| и, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука на |
| е напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неко |
| јих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се |
| ксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки |
| варавања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, |
| уље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечи |
| ора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из |
| боде читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од |
| рата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на само |
| вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и |
| тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри |
| васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Бо |
| 4" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сј |
| ен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, мог |
| стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи |
| антин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га |
| живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} |
| га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека |
| ког народа ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца |
| че.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше |
| То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима зауст |
| ао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу уч |
| рих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, п |
| та сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармант |
| па према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до бе |
| на на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о к |
| Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, |
| учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ћ |
| га је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни са |
| познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте |
| њу жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила |
| S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјес |
| ођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схв |
| можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдс |
| ито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек прек |
| тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Госп |
| адањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђа |
| у тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који |
| ржао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси |
| рави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се по |
| то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити |
| о Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, д |
| ела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</ |
| о таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег |
| удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још |
| ицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опа |
| да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је |
| к онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећа |
| е оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да |
| ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међ |
| вуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када с |
| ада је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S |
| > <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш најве |
| себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклони |
| олико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно ч |
| га.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, |
| пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљам |
| ко од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друш |
| амо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком. |
| је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакрива |
| е све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице |
| ма запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, |
| уђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се |
| чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.< |
| орао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гво |
| p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на |
| својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових |
| > <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор |
| орамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласо |
| ти немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог |
| стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Го |
| ри казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би |
| , када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> |
| 155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то |
| извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у |
| скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му |
| ц небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прог |
| лушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. |
| <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш |
| емиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје дру |
| а литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књиж |
| јешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Т |
| p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био |
| ш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S |
| у и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и |
| који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и ми |
| о.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Бо |
| некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска |
| “.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, |
| ија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, дост |
| олазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у сре |
| ричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђ |
| ет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца |
| ца говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од сти |
| разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{ |
| да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском |
| ли о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био |
| е него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата з |
| то прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас |
| м коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, ве |
| пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: гр |
| — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да дон |
| ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља госпо |
| ијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је |
| подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је чов |
| и?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави |
| у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у са |
| су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте |
| ха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Мог |
| } Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта |
| дило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног еги |
| е био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада |
| е је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Борив |
| се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то |
| зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, |
| оје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица |
| во подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловр |
| раганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског на |
| ој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.< |
| пор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривој |
| ше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, к |
| је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— За |
| е глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, униш |
| оваца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Конс |
| и тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је в |
| о, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на д |
| к и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио |
| лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде вл |
| љен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздра |
| да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај дру |
| ћу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед |
| етникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову со |
| рина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех |
| огледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица у |
| има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда |
| ијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му |
| ше израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она пр |
| и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, |
| да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Треб |
| 9" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, |
| ња, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам |
| ге чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се |
| е мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два оф |
| Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не по |
| n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да и |
| да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, к |
| ли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде к |
| јето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, |
| возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз |
| ао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Д |
| е чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно и |
| иција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло |
| е и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана |
| школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере |
| је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијет |
| подина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијех |
| колико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија |
| е узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни н |
| Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из |
| ановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек |
| нао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лије |
| лије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара |
| p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати |
| > <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствар |
| а себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Ср |
| е казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} |
| д цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијећ |
| хом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било нам |
| е чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај н |
| увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћ |
| слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, д |
| Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто |
| о над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузм |
| сетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ет |
| учан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са |
| ве три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачиња |
| ца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја |
| не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица |
| и, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи н |
| разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се н |
| амо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“ |
| х услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, |
| ни доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и вид |
| из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, |
| су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прв |
| те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим |
| и, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју |
| ијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на |
| ивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па ка |
| ор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се ба |
| ругом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на тв |
| да Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе |
| горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, |
| и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није |
| ци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгал |
| се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измол |
| лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{ |
| био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о вел |
| м отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да |
| туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођ |
| ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо |
| д нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће св |
| табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити |
| чинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му ст |
| носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подигра |
| } Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцал |
| ву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше |
| е овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милк |
| >Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и д |
| рофесору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати |
| pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није раз |
| и-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, < |
| pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене |
| орби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао |
| , читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, |
| ао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газд |
| чног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке |
| ог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог |
| ом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке |
| сјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чи |
| ричају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије |
| касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чист |
| упа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, н |
| скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило |
| са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи з |
| ова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изнен |
| тајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} П |
| био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјер |
| на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини |
| сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и слич |
| тасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице |
| олице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротвор |
| девене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплаши |
| ланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести изда |
| рне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ли од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двап |
| ијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у |
| и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је л |
| ви сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутр |
| ех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Сими |
| преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поште |
| Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Д |
| рило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се д |
| лио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вир |
| је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Мус |
| баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мис |
| е хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му и |
| му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Фра |
| о оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога чов |
| јелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сас |
| јешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и о |
| народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у |
| ј Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом ли |
| , затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових |
| добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто м |
| је обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далек |
| те, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну |
| оба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је дарова |
| је умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непоз |
| ли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p> |
| d="SRP19080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врху |
| није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академс |
| о у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па д |
| еби дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај |
| :id="SRP19080_C23"> <head>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао каса |
| } Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата |
| омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, |
| а и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше |
| дешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, с |
| а га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих па |
| најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на о |
| летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад |
| војој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглав |
| о гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, о |
| овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке |
| овати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим |
| попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску |
| све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови |
| ху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, |
| се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српск |
| о нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непр |
| ког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарат |
| ње, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку г |
| једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, уском |
| буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, зема |
| лу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри л |
| чи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан |
| а, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у |
| му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не у |
| и, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица би |
| се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, в |
| љења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задо |
| , то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у ср |
| о свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се в |
| ће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду |
| узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно кр |
| пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, би |
| Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границ |
| ички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краљ |
| ао да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као д |
| ла ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично |
| ељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни ше |
| воју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, |
| ио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и шт |
| ао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злоног |
| е, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића |
| </p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукл |
| госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари |
| а га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога |
| умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, ко |
| ли поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне |
| давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не |
| изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други |
| мало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифко |
| еним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да с |
| зору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, |
| ех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко ж |
| м — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у С |
| е и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изј |
| тим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све н |
| да се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име |
| отв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то |
| оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гос |
| да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога ча |
| званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ниш |
| тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и |
| ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги бра |
| е да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <p |
| {S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити каков |
| да не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двоји |
| ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигд |
| га изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од те |
| .</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет |
| , нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одл |
| е да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом. |
| да би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити |
| <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте н |
| ом. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштује |
| ку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој |
| лавом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што |
| сор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити о |
| вједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали ка |
| пште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци н |
| рошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — |
| оворе ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> |
| и против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и вел |
| те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{ |
| ање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се |
| е приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>С |
| му.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета бра |
| мисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему сте |
| е она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>З |
| Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је по |
| >— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањ |
| о шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно |
| ји сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест |
| <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се |
| стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што ми |
| тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим |
| спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошт |
| ваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од |
| вај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 |
| ити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву |
| народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нем |
| етовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> < |
| то завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи |
| не вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећа |
| ја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све |
| други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп. |
| ивој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, г |
| л ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта дру |
| год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале коле |
| /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} |
| а коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гости |
| е бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости |
| тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би |
| сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — и |
| , ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову |
| гљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то |
| и пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чис |
| чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим |
| ко није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и п |
| клони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумје |
| а сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с |
| амо разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ип |
| 2" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени з |
| А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој кр |
| ало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} |
| јетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" |
| ли у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само |
| не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си |
| дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције од |
| афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним |
| .</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућ |
| оз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ри |
| атварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог |
| едњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Ф |
| и.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворан |
| руку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је |
| лазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа |
| као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио са |
| н је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама С |
| угом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, кака |
| почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута |
| лија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него и |
| се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није сти |
| <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице п |
| јећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајев |
| едно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па кру |
| напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— М |
| /p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва к |
| акођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, ал |
| јерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се |
| ј неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако |
| званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а |
| ињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је |
| ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и чит |
| Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и |
| шљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана зано |
| вдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје |
| шао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи слу |
| прави ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с ово |
| Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одвра |
| ли с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и |
| ака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ ср |
| професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га |
| /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мисли |
| да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћ |
| ушан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који м |
| ој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник |
| .{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проуч |
| <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у |
| овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе |
| шила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што |
| м колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још дале |
| гата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у ј |
| <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за ка |
| када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n |
| ује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустр |
| лада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави |
| ст да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире у |
| примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и преста |
| а и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља |
| рили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бе |
| епрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла вла |
| е могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополи |
| огог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским с |
| скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, |
| зали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслимани |
| Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах |
| итања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном |
| пац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала |
| врати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све преглед |
| обар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још ма |
| али.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{ |
| љале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала |
| варних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је с |
| рио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није м |
| ед ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: |
| На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима |
| о се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћ |
| нички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред |
| не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.< |
| право чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана на |
| иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p |
| ске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајам |
| су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си јо |
| Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта |
| ански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и |
| резиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестира |
| — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ов |
| ваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову. |
| оја заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православн |
| амо један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, ка |
| Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за |
| умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> |
| и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинск |
| ала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову ра |
| и учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово пи |
| и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну д |
| у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— |
| пре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније п |
| очеше разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Бо |
| и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше |
| ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и ма |
| рао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да т |
| запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име |
| ајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пр |
| Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Ш |
| ривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој. |
| То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одгово |
| ди, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно поли |
| потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одл |
| лаве просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према |
| се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интер |
| ини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предст |
| г давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној заба |
| сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} |
| реко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једар |
| задовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.< |
| је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} |
| био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на ова |
| да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског ј |
| ерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро см |
| бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирн |
| ић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.< |
| ад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" / |
| још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстариј |
| од у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у цркв |
| тив Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не преста |
| о бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> |
| вако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четв |
| се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се о |
| челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево |
| У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним ствари |
| протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пр |
| и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће бо |
| цу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да |
| говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицо |
| јене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда са |
| и...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — о |
| — Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</ |
| е он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле ј |
| онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе |
| и највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не окл |
| о што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и њ |
| ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме на |
| да ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи н |
| а су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први от |
| {S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања |
| се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</ |
| же останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у сви |
| ао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што ов |
| н овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се |
| довољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног |
| земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да |
| у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бур |
| ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S |
| пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... |
| стали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добил |
| о гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се ује |
| ме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју |
| мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Бори |
| лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> < |
| би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола з |
| патској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насм |
| сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести |
| шлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p |
| и.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— |
| њим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} |
| ерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Њег |
| осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увије |
| ја му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се м |
| вора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и |
| — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше |
| е се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И |
| ну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то веч |
| авна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и |
| јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политички |
| нтно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, виш |
| много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема ни |
| то се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски стату |
| есам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само ш |
| говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Су |
| но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не з |
| сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни |
| .{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Бо |
| ити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само св |
| тљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је |
| је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и п |
| е као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје б |
| ија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешат |
| за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и |
| n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачил |
| олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким к |
| ну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог |
| и изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се к |
| } У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="1 |
| {S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вј |
| весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> |
| кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићуш |
| } С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турск |
| ва, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фоте |
| ковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити |
| сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори |
| о и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, к |
| ст реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се н |
| сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали п |
| љенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путе |
| ја, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и |
| упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на они |
| ло.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тај |
| рије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, |
| ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сло |
| во не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог А |
| са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чек |
| шена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Сав |
| мени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек |
| ао прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се |
| и да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао |
| сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ прету |
| и брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Хе |
| цири имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућ |
| вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха |
| полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег |
| рсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио |
| ћи се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Х |
| уло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div type="cha |
| у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустри |
| ају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских ра |
| Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је би |
| сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, |
| ковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са зван |
| Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са по |
| се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У |
| в град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се у |
| управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омал |
| шан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа та |
| } Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје |
| веним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве |
| петан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озб |
| мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших |
| удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети нат |
| у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, к |
| о крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако |
| шко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Бори |
| творене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а и |
| ове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од к |
| мо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде |
| асположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Са |
| друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђ |
| огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу ниј |
| тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} З |
| о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам није |
| ти.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио. |
| ње одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Су |
| оше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долет |
| тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се сам |
| то:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа |
| транити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из |
| изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили |
| ровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању |
| газу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и б |
| рђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p> |
| похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но |
| реко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко |
| на и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Н |
| бљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се зас |
| ћ је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Н |
| о крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да п |
| м <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без зн |
| и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није |
| амо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једн |
| pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ћ |
| и, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{ |
| тним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостион |
| е као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара |
| дговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нече |
| Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и зас |
| важавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изглед |
| ћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на ку |
| е бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p> |
| ве познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заб |
| Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српст |
| њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с |
| отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова |
| љу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њег |
| има на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p> |
| -хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то |
| ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уј |
| овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лук |
| ски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило |
| кивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На у |
| слије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, ко |
| спунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер св |
| ри у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше д |
| као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свим |
| и направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прили |
| е јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову п |
| ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да |
| и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, н |
| је право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа |
| > <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> |
| да љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет |
| друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђо |
| здрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</ |
| очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зај |
| ги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га н |
| во пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној |
| ик и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете са |
| </p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву. |
| p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом ро |
| ра, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од |
| ељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда ви |
| нао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у се |
| Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србим |
| евић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, |
| бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Аг |
| о неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе |
| > <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало |
| о, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сат |
| спод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости. |
| а на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опа |
| ори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам у |
| сјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како |
| испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да |
| би пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помис |
| ниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам з |
| >Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу пре |
| ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му |
| ада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силн |
| озним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако |
| ако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — |
| сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуб |
| окрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи |
| ноги старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане |
| уштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног |
| ричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — п |
| ч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам |
| вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег ре |
| кад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јов |
| p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени ом |
| S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема |
| мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S |
| „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слобо |
| с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило |
| ицу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> |
| јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проуч |
| ескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаре |
| оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n= |
| о цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} |
| Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{ |
| џије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> |
| шко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и ви |
| бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди |
| вијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, |
| жно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге сл |
| ш горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе држа |
| ликој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на |
| но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично у |
| е умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охол |
| авања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја за |
| > <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици с |
| риједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш ка |
| — Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадам |
| го толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино м |
| ло натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог мало |
| о повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак |
| , које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобнос |
| S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове н |
| ере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао бо |
| , а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониско |
| личини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој преле |
| есора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то |
| а свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и |
| мјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да |
| це, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој |
| дити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско |
| да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако |
| а.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас |
| о су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се |
| јело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све |
| танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео д |
| ца и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој |
| о хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизм |
| сто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како |
| у, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Тур |
| рвака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјес |
| ије га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па ш |
| душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сад |
| под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као |
| дуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више ова |
| но чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове |
| израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих аф |
| азна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посмат |
| ремјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада |
| тник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових р |
| намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни с |
| рифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када с |
| из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто п |
| их глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за из |
| и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз |
| ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната исто |
| о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Срби |
| ше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић |
| емљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а главни бор |
| амо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, |
| е, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сараје |
| прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана ј |
| н, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <p |
| политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима ск |
| вјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док ова |
| пи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој |
| подо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш |
| :{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондукте |
| блиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном |
| Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им ст |
| је делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а вес |
| онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у |
| ош из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас ни |
| а Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачк |
| } Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе прем |
| S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, |
| ом велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели з |
| оме више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјес |
| санских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећу |
| ечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају |
| арају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогу |
| ај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ниш |
| као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пр |
| јаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Госпо |
| озната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује чов |
| м и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљк |
| ујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове |
| ме, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаш |
| а залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета арти |
| ловице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама п |
| своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник |
| ка згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су го |
| едно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се |
| p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забрин |
| ши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов пр |
| Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао |
| он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васп |
| чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта |
| кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са с |
| ска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би што |
| е и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме... |
| у на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом с |
| ="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је |
| ом и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n=" |
| за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим |
| им очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај |
| 48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и |
| а у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, м |
| му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један д |
| окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но |
| ме?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, как |
| његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> прот |
| ста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља |
| познао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га ви |
| о.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице |
| ао да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, |
| цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије |
| наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S |
| ош брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће |
| љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да |
| 9080_C10"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се да |
| ивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су |
| му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схват |
| дног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофил |
| од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима некол |
| е пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај |
| Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамото |
| се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај гос |
| Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде. |
| а. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету |
| а Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херце |
| .</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те |
| ка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га |
| шлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљеб |
| а лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да и |
| даше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{ |
| рига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прог |
| 600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу по |
| на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, ка |
| аве ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за |
| овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки в |
| квог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, јед |
| ина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намрго |
| волуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи сви |
| , од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба го |
| љској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али |
| и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се пр |
| нда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и с |
| овић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и клим |
| равне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одб |
| са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <p |
| .{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује риј |
| која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година бо |
| , Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство и |
| ину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више не |
| се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>П |
| Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд |
| тић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стеви |
| не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те м |
| руштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зац |
| лкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, зам |
| а брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себ |
| адне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло |
| е тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Т |
| Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Д |
| о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ћ |
| срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осје |
| расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене и |
| Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај г |
| о ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука |
| ен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> < |
| весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, л |
| слушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовин |
| S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> |
| им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине погл |
| , коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да п |
| ија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" |
| инио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео. |
| њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> том сличн |
| на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући сит |
| ђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк |
| /p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — о |
| амо протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Х |
| ова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођош |
| да и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита С |
| ладин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, з |
| фом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То |
| је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{ |
| ак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и |
| ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забац |
| своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и |
| Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није |
| ог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „госпо |
| и — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говор |
| пства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџ |
| д свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, ника |
| А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд го |
| и обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још |
| е.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега |
| <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту |
| ве је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковрат |
| главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом з |
| ања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави с |
| ало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед так |
| ети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! |
| оју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Ра |
| ј управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: га |
| дских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, п |
| је он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — |
| ињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Сав |
| и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га на |
| ије умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схват |
| ктно затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће си |
| прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <p |
| итавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и нас |
| е његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p> |
| ар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на ш |
| е обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на |
| акриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњ |
| указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p |
| и Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњен |
| атској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и д |
| ици није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све а |
| валило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, |
| мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се |
| ска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече про |
| чник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, |
| ћ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би |
| застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљење |
| да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио |
| према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерн |
| тво није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су ј |
| ина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.< |
| а.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица |
| одине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику прем |
| се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се св |
| ити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може сру |
| и с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И з |
| прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразум |
| подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, д |
| фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се св |
| као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при полас |
| лабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је |
| дном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, |
| е „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју д |
| , дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Т |
| у Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десета |
| слуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Са |
| спођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичн |
| од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправн |
| ебо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све ја |
| човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и |
| — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав бл |
| лити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{ |
| стијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје с |
| , бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачел |
| за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме |
| ји је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подил |
| ста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше с |
| зговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 6 |
| ај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу по |
| их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је |
| још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под ут |
| е изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.< |
| за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао о |
| дине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се |
| најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у је |
| е ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно о |
| здених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врат |
| Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући н |
| даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неи |
| И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> < |
| илних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царск |
| "234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му |
| но шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако ом |
| ом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи сли |
| рема Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних глас |
| уку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса |
| се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке к |
| зио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у ауст |
| сталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који |
| је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, |
| штала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет са |
| на крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина |
| раку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врат |
| о магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишче |
| и вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајево |
| ка вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} |
| у на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једн |
| Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио н |
| и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Зло |
| .{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> |
| ема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збо |
| на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзит |
| ну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође |
| е на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови п |
| А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је |
| домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу у |
| о погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас |
| да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша |
| за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напред |
| о значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвоље |
| етод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, ње |
| поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад |
| гађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p> |
| лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне и |
| м тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а |
| се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу |
| поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега |
| на <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је м |
| ље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића. |
| /p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учин |
| побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тира |
| Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{ |
| главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране гл |
| нтереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Свако |
| о једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из |
| иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, |
| нским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један |
| еби, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој ст |
| .</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градс |
| ја у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше стран |
| егове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а на |
| пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се |
| је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим т |
| ује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа |
| задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га |
| вјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску с |
| ећ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: |
| Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званич |
| ни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да с |
| а се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и ов |
| а сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све пр |
| ушан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финан |
| се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући к |
| а женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професо |
| истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, г |
| ло му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и |
| ије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ |
| ушан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева не |
| и, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прља |
| .{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељак |
| /p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да |
| Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од нају |
| вјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се |
| ио сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима ск |
| > <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: |
| ан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, д |
| м се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно |
| е за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, |
| ајезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљ |
| сом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим |
| е, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заје |
| е корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пу |
| аху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху заб |
| говараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиш |
| но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први |
| ако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p> |
| а се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из |
| када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не мож |
| лејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остал |
| а десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао |
| о.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? |
| орио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и |
| м из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- |
| мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и о |
| свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лат |
| чинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да |
| зати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о |
| о гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена. |
| ересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не |
| ли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије |
| нас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо и |
| жена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сје |
| или у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но |
| раве.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је све |
| но, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што с |
| спитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-ча |
| >— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у стра |
| ој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, |
| критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Х |
| д српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је |
| ле да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као |
| газили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијет |
| естано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки |
| ући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то |
| неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна |
| аш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десе |
| ови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка п |
| реко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговор |
| ских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, |
| уд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша |
| вних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчини |
| личанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму |
| , у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на кој |
| вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску каса |
| куће званичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Ду |
| ћи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге је |
| анде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревносн |
| } Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} |
| ијску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> |
| која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Бори |
| тпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су правосл |
| стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову ми |
| д се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о |
| о се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— |
| Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почињ |
| и, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њим |
| аудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, |
| а инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин ид |
| жност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру та |
| а редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за |
| рвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су |
| >— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p |
| закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе биск |
| ересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслима |
| ти; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у м |
| их.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — шва |
| вима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано |
| ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Т |
| се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан |
| људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у с |
| дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ств |
| — Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. |
| пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Борив |
| анцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана т |
| Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као |
| ра на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајев |
| </p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, он |
| :{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице |
| морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико вриједи |
| марам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, од |
| марању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> < |
| .{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, прек |
| још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено бр |
| {S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, ж |
| у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови |
| , али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="9 |
| хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S |
| Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, ч |
| дговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тр |
| то је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов |
| насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE">Sie K |
| > <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намрго |
| шком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Тр |
| и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године |
| ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу |
| гом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} |
| силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, кој |
| S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жи |
| што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло |
| кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега |
| отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Хер |
| чезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје с |
| поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, д |
| се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све |
| једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложи |
| распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало т |
| во десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео ј |
| шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брз |
| дане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> |
| ише не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјере |
| аљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да |
| становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу |
| .</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је зна |
| е и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се миш |
| је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут п |
| раном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, |
| е спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сив |
| на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар |
| поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишч |
| идан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требев |
| подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n |
| ном сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и |
| касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста |
| јевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрав |
| к се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта |
| ју и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није |
| едно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово |
| ашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога н |
| а кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си о |
| во имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир. |
| из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским с |
| рочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине |
| и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, ус |
| донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости |
| ри, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теб |
| на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њ |
| ...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пу |
| се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеш |
| вић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чох |
| г будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није мог |
| ичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повра |
| јешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> |
| читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но |
| а се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан з |
| алог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијах |
| рског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни |
| т рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља |
| ој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече |
| аде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} |
| спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само |
| Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, |
| S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око |
| > <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} |
| и не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сара |
| ова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би треб |
| о се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила на |
| p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао |
| очитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја |
| аци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само |
| ијешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, |
| ничника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас |
| када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, |
| Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила |
| морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бе |
| дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и |
| , да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изоста |
| нише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици |
| ку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици п |
| једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке заб |
| Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, |
| е на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти |
| гицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни б |
| ца.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор |
| оривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.< |
| да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју м |
| госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други |
| оте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно |
| ог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе |
| енске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би мога |
| и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти срби |
| , дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости |
| е њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— |
| и одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица мо |
| ама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су про |
| наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе ј |
| заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> |
| свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја гов |
| сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није мог |
| јесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, п |
| т поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Б |
| сале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају кр |
| већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, прав |
| а тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифк |
| ат смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S |
| оју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда |
| шту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну |
| ног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затво |
| е? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p |
| бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опоз |
| ала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, |
| не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док с |
| Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} |
| има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S |
| и?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас б |
| p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ри |
| и земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје би |
| — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омлади |
| шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте |
| дче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово |
| о тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати |
| је знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себ |
| ијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим п |
| n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачит |
| Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана. |
| <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко с |
| ећ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет |
| у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сва |
| едно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови к |
| родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Са |
| омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онд |
| не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и |
| имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега мет |
| у.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућан |
| } Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше |
| рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Мус |
| о се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не |
| га ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио |
| е господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — |
| ићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џе |
| осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, п |
| мпањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај |
| ске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није в |
| дељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку |
| се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне пород |
| рате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му |
| Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се |
| адину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасви |
| дје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших ин |
| лажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, |
| Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико н |
| } Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, мо |
| јечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби г |
| ожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори јо |
| тих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му |
| ће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот |
| н, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза |
| рави, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин н |
| емаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и мн |
| нижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија |
| неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах те |
| >— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се сав |
| све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио св |
| тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-К |
| рави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, |
| ма половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако ј |
| нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао |
| ме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај пол |
| емаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре п |
| јеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни об |
| ијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у |
| ог, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемир |
| ба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије |
| Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у С |
| ем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је глед |
| борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Поче |
| она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у се |
| да би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледају |
| одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче јед |
| бела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без д |
| о се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђал |
| стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> |
| Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Баб |
| } Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпо |
| јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијел |
| тких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вр |
| у на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред пр |
| пора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументо |
| о га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у |
| мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да |
| ереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Влади |
| ашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То |
| емена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и мето |
| ?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>П |
| е, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бу |
| в трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба г |
| стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или в |
| Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било до |
| и изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Мо |
| какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове по |
| ичне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа гово |
| а да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и жи |
| рјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће поб |
| , мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарај |
| Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри |
| ецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио |
| "> <head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срб |
| е“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују |
| ете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Б |
| јевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се и |
| аких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједи |
| реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то зби |
| сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвока |
| екако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада |
| ешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође |
| никове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из |
| непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело а |
| огу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен |
| p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све оч |
| еше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне |
| {S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно |
| доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Бориво |
| изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Бор |
| да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али м |
| > <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће |
| вјероватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Ср |
| вдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова ж |
| ели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна |
| ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје |
| и Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић |
| ијечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и |
| е упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатни |
| е, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро |
| езервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мис |
| а, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред |
| у дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као н |
| никовица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уваже |
| били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови ра |
| немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће ва |
| жић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али |
| ење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је о |
| > <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац |
| сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, |
| у собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није приј |
| тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила |
| .</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше с |
| вој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> |
| >— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној вел |
| тањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи има |
| зраза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјест |
| <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!< |
| лазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо |
| будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за с |
| али са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сараје |
| њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то |
| S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и |
| спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд в |
| е, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће с |
| о не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед ка |
| це, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго |
| ућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспа |
| о, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „исп |
| рају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала |
| езици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приват |
| ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није |
| тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том |
| махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катед |
| ам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се |
| ну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитељ |
| тним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу |
| ање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, ко |
| у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> < |
| да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљ |
| ичали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Б |
| смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Он |
| дити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања |
| управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо |
| а и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за |
| ли одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Пош |
| ткри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> |
| и она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изост |
| трану, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, ј |
| порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан п |
| копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руме |
| већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду уј |
| разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шт |
| а образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу ти |
| вот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући |
| ат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S |
| мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капи |
| огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођењ |
| даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са т |
| њој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама |
| воју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православно |
| ног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено изме |
| огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ ов |
| чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске |
| ноликим средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет |
| је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, |
| ошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" |
| азда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички |
| ј души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда ж |
| отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је не |
| n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то |
| Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p |
| ла свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ |
| странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на к |
| <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Зем |
| конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стеви |
| ка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово |
| право имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан с |
| } Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели |
| о за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу |
| младину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{ |
| <head>24.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приреди |
| ада немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз |
| мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана |
| поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чеж |
| руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то гос |
| шан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајев |
| и, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> |
| са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међ |
| адотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање о |
| већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан |
| посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} |
| како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турс |
| , а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећај |
| се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне пос |
| аве, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и биј |
| е земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му ниј |
| је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиков |
| ребао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у |
| ада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.< |
| p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју р |
| о вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разло |
| е је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког и |
| тац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" |
| се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што |
| није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S |
| нијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду |
| во однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> |
| тисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођ |
| ажи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, |
| p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срам |
| дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Бориво |
| ује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, о |
| даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p |
| му, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осје |
| од је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мр |
| да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створ |
| рига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, |
| дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да |
| ом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвено |
| џи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову зем |
| никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил |
| олега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже |
| ности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присе |
| ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски обр |
| јствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у он |
| кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то биј |
| пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није уде |
| на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори |
| пођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно |
| које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Кол |
| ада угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долази |
| уку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо |
| ерити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а приј |
| говори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="17 |
| старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култу |
| престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је |
| чествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских |
| ти.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, са |
| ћем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино сп |
| није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. |
| турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на с |
| , и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде |
| це самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турс |
| мири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами с |
| једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} |
| жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје рук |
| ла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>По |
| ="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће |
| жни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дош |
| алог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту ж |
| е добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и д |
| лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довика |
| то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Б |
| , чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се |
| а су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај се |
| ћи на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага |
| о, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамот |
| це; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> < |
| н Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле в |
| о и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на |
| уком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, |
| емир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће н |
| ије се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се бор |
| против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су ово |
| урских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једн |
| о уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто |
| слила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год |
| ирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Моли |
| ни српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту |
| су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу |
| јежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко н |
| <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, ка |
| о у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и са |
| — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а ка |
| сне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он |
| име је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Оста |
| ају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је по |
| ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су |
| ејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху мах |
| је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама з |
| ја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај д |
| ог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим ст |
| евановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се м |
| олници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за |
| иле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да |
| а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око |
| ињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје |
| из жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напосле |
| "108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрва |
| отна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у н |
| м да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> |
| рног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упи |
| није одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, |
| ладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно |
| е признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник |
| кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за |
| } Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар нало |
| Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима |
| је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног располо |
| к преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се |
| ху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се п |
| е, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите |
| ка, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших |
| ире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вин |
| ао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво о |
| ду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико ста |
| вом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној к |
| исли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силн |
| {S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p |
| и слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— З |
| ше могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно |
| звиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјес |
| стави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је стра |
| ругих сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само ни |
| ржао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, |
| чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политич |
| и је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још |
| , оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} О |
| о долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба |
| де овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве |
| дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трго |
| које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у с |
| Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Св |
| сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом д |
| у жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ћ |
| к се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око |
| р буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не проп |
| аименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само з |
| о није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин зв |
| еце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и с |
| м кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуг |
| и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и ж |
| а кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту св |
| .{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када |
| вој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, |
| према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} |
| рпство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског на |
| у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савје |
| ушевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} |
| ошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне |
| оје додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зим |
| оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе н |
| ри лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђ |
| му од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с |
| т.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стеч |
| ча, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српс |
| ечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се и |
| мо на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Срп |
| е у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} |
| и и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.< |
| ом случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алекс |
| вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p> |
| г од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} |
| pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећа |
| их чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за |
| а по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковиц |
| ута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледа |
| м — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута. |
| .</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у |
| аву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озби |
| реност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, к |
| не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута ј |
| је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n |
| их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити |
| Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капу |
| — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му |
| титања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево с |
| p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужи |
| о пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска вл |
| а оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало с |
| ијатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као р |
| сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника би |
| вини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда з |
| ченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око |
| ном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише |
| ји се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Шв |
| све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да |
| но дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас ј |
| " /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата ш |
| ажимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражим |
| ежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у ст |
| це, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше |
| с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш |
| би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би |
| воје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и о |
| ан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директор |
| диним врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, |
| розора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави |
| у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких му |
| воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> |
| ионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски по |
| х, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гош |
| овништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим он |
| .{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када |
| од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му с |
| Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш |
| о глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде о |
| наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и с |
| што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће |
| ћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изв |
| е бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за ужи |
| новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гос |
| оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сар |
| S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифк |
| ка и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град |
| тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p |
| била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца |
| снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p> |
| увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав |
| оја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио |
| осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој зем |
| су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} |
| на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, сам |
| рцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и |
| је наперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље |
| у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и пон |
| n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава |
| олико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{ |
| а је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево т |
| обрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залог |
| к.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, предста |
| ића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на о |
| у изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тиј |
| о из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви |
| из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица |
| оди малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p> |
| ом свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушат |
| је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> < |
| а онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну |
| т пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Уд |
| оф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманци |
| ладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свр |
| шег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њи |
| траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужб |
| размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес пр |
| у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важ |
| мачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој кул |
| ше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо |
| е.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавн |
| оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у њего |
| ој земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p |
| тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо ава |
| о замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно проту |
| вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о |
| , иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је |
| , за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n= |
| санац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до |
| ва гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илел |
| ика.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уред |
| аде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, |
| о обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у |
| аба застрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор |
| стић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле од |
| и опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој |
| аја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> |
| цке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обу |
| на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватск |
| , што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник |
| n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и |
| тош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на о |
| у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у |
| е овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе неп |
| Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта им |
| де.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како |
| ме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својо |
| плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p> |
| је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао бл |
| атељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријате |
| изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n= |
| не.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре посла |
| јатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бит |
| проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о нов |
| емац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој |
| га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријате |
| творио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и от |
| е све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Б |
| <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} |
| изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи |
| атим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је |
| ру, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактик |
| врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нест |
| анове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али е |
| и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана |
| бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када сније |
| ривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Прему |
| .</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви с |
| пи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде љу |
| днаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p> |
| на, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неб |
| ановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство |
| бина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p |
| двраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси жи |
| е српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђ |
| ума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне |
| ех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса |
| ршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Ка |
| приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одигра |
| днаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао н |
| граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето |
| — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На |
| змеђу тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотј |
| с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>П |
| онички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је |
| о је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткав |
| преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту с |
| ару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плаш |
| на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из |
| о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу н |
| андал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, |
| ли Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, ш |
| сположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио |
| о учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар |
| касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва |
| ну бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о с |
| } Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но |
| ате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — пит |
| " /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Кон |
| лимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетни |
| ким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намр |
| т на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњиш |
| душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> |
| то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по св |
| p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред С |
| у осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској г |
| а снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном |
| му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет |
| остојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном |
| ављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одг |
| p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја двориш |
| а но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипа |
| дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и |
| онашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто |
| p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао ш |
| аду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{ |
| пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, |
| сједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, о |
| и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и |
| арајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак иск |
| си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне |
| нас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</ |
| /p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омла |
| арали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, р |
| ман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лук |
| адовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, |
| ио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га и |
| когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао ње |
| води у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да |
| вара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу |
| зда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но ј |
| аћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, |
| ерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но |
| ижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење |
| јака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху! |
| изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која зауд |
| за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb |
| оничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки д |
| оривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ |
| н табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрз |
| мјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— |
| уги, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетн |
| има народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари |
| атити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она |
| му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмак |
| ти, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати в |
| се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија |
| један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда |
| > за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта ј |
| вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје п |
| азјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај стра |
| пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који н |
| протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани поч |
| е за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није |
| ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и |
| ти руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потр |
| - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у се |
| ном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{ |
| да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у |
| заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се д |
| фесор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и ч |
| руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по чит |
| е Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Да |
| и оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— |
| вић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио |
| јеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питал |
| убазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интерес |
| рило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, |
| би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ства |
| ичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове зе |
| би су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђ |
| оче служити својим познатим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођ |
| иле која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчиње |
| овица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и про |
| на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за у |
| дала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалн |
| , насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо |
| расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви ст |
| у је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у |
| ту сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата |
| мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{ |
| када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душ |
| ; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог чов |
| S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни на |
| ога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз |
| о пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећа |
| где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је з |
| тале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифкови |
| српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити нови |
| предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву пос |
| друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају тека |
| е, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина |
| ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало прос |
| једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угл |
| ао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу |
| а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дј |
| м поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и |
| празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник |
| ају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају |
| едљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље тра |
| ва сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, ка |
| и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних |
| потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће бе |
| > <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Срби |
| ок пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану про |
| ево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати |
| јећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продира |
| хвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам |
| , — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба о |
| јевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драг |
| а о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђе |
| му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уст |
| рће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испи |
| , која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, |
| о икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ов |
| да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна мож |
| дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А |
| завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно |
| икама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува сво |
| на, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то г |
| а изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нек |
| о Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине |
| ј бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом слико |
| Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} |
| поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствар |
| на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</ |
| ријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима н |
| Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и т |
| да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У чита |
| гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Св |
| Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш сво |
| сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> < |
| ше хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је |
| а Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> |
| створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симп |
| и младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је |
| у кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за јед |
| говине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из |
| трашно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких |
| паднута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са |
| убавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник |
| и.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ниш |
| <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија |
| а и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требе |
| сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тр |
| насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик кра |
| вали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ри |
| то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да све |
| наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита |
| крхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 годи |
| рашно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух |
| него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то дру |
| амишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заб |
| ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању |
| и.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на св |
| што се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и |
| </p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— |
| ичка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</ |
| трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјес |
| година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{ |
| зда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, вра |
| ића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са с |
| ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сад |
| н и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом |
| ај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сјед |
| ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све |
| равити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију м |
| одина, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не збо |
| папом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге с |
| са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија |
| е дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се |
| столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај т |
| читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параг |
| страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин сра |
| ку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно и |
| јевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми с |
| оврић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи |
| вим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита |
| а морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је од |
| ићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на |
| к нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сје |
| се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући при |
| ли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, |
| еодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше на |
| , из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор ова |
| је потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по и |
| забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат н |
| о шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијо |
| и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњич |
| еповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, и |
| а међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случа |
| о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има то |
| мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан врати |
| к Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важ |
| p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно оста |
| у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта |
| ="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу |
| ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да ј |
| валивши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће д |
| аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показ |
| S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од њего |
| има изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих |
| ден лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опрош |
| аптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Ка |
| какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за с |
| колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</ |
| о.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S |
| о се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</ |
| ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо з |
| и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и там |
| лико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуз |
| аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили исп |
| ешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на г |
| ни српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си м |
| проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те |
| ва, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише верес |
| ањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зе |
| ке се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове м |
| залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.< |
| је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се |
| срећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави м |
| према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да ј |
| омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду. |
| ом на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, |
| ише од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај |
| S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у пошт |
| м малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се |
| вијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским стол |
| > <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи |
| S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана би |
| ло, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, с |
| који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим кра |
| га на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и т |
| е знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну си |
| овини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права |
| "200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио з |
| да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Б |
| ушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лук |
| <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар |
| рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије |
| ти заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине |
| во овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они диг |
| потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је |
| а — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше. |
| ну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало из |
| ао да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> < |
| штаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> |
| нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, |
| ровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај ли |
| вски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрст |
| дје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисл |
| брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држ |
| } Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према ови |
| м модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом св |
| могао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други |
| не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се |
| 0"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толи |
| , мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао нас |
| се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пу |
| него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турск |
| ије знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Ср |
| ај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да |
| слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на |
| о, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је мор |
| амо дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и |
| зговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, |
| е провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених |
| ан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари бол |
| укова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могућ |
| ође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски наро |
| о човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш |
| l:lang="DE">Orient-Rundschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског пр |
| , проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјера |
| колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ ја |
| а се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у |
| Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућ |
| ини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао једа |
| ке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у срп |
| својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и ст |
| ну црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наре |
| е ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљ |
| савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одр |
| мну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још п |
| господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> |
| ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва прогов |
| ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи |
| потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта с |
| шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ри |
| один.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, не |
| авјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино |
| говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је так |
| а ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше |
| е:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе н |
| јој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII |
| и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне |
| мо једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка |
| ње га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; |
| питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством |
| Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица |
| аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у |
| огао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обо |
| ну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију т |
| твар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Е |
| зданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је |
| ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образ |
| ругом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и н |
| мија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у гов |
| ва станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, п |
| жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући глас, д |
| и, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с |
| аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опози |
| ени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуш |
| ражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му |
| се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему пре |
| истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонит |
| /p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије |
| е сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име |
| а за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја се |
| и:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном з |
| ијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело |
| трија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа |
| м, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владин |
| с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone unit= |
| ндила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} |
| ому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два |
| p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло ван |
| ашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели ј |
| , од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји |
| даба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их каков |
| иказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао |
| ш једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Ал |
| воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне ме |
| коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро |
| пац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог |
| о.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> < |
| дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> |
| S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лаган |
| ше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, ку |
| шта вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посл |
| рати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добр |
| .{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед позна |
| ада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним к |
| олазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени ро |
| гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га д |
| рифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, |
| ја и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред с |
| амргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} |
| на прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима зв |
| есто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко |
| се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанс |
| е стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да |
| ијечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги п |
| ијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у ко |
| ке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прсти |
| стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потре |
| икне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се би |
| даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било |
| аља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаш |
| Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И з |
| о и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испо |
| че скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се ба |
| ати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику |
| ама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Са |
| Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијет |
| осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли |
| ијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој |
| исто Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, к |
| .{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, са |
| итаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њих |
| јим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p> |
| ата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се |
| ржање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" |
| /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу ко |
| ти у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смис |
| жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у о |
| пођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — дол |
| ице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачко |
| у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је |
| орист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и с |
| а само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, |
| то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевнос |
| се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза |
| Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се бу |
| ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслужен |
| јек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може |
| а.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато ј |
| потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљ |
| а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угле |
| и насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, |
| чујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка регим |
| идите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима |
| његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомаз |
| му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз г |
| промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини св |
| ечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цв |
| } Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог чов |
| у, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна |
| мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам |
| ло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих дож |
| зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му |
| јет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања кр |
| још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и |
| углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по д |
| ца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За ов |
| </p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу заф |
| ом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских тр |
| ријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио. |
| јева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином б |
| а умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу осваја |
| ар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учин |
| ј земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавн |
| м ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у ду |
| и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник жели |
| омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари изд |
| своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе |
| у је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омла |
| </p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била |
| име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјета |
| b n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала. |
| српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које ј |
| лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито с |
| ворити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и ти |
| против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустриј |
| е сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у н |
| ине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину |
| није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спаз |
| и и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поч |
| присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далек |
| не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије |
| с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му биј |
| едаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се ок |
| лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб |
| ати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљск |
| ош бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држ |
| спаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас м |
| е зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог |
| бенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема |
| о други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне с |
| ј некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ т |
| од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се пр |
| једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим зе |
| ине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао ду |
| ?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом |
| је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о вели |
| <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говори |
| ки народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар |
| шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао |
| школске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> |
| ици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, |
| ио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска |
| _C30"> <head>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када |
| ну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићеви |
| ши овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику з |
| ану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну сла |
| ма Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријеш |
| ро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге |
| повјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сад |
| о мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да |
| с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запе |
| м.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих о |
| ски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте срп |
| е о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да ов |
| и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без рије |
| и, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро |
| учају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од мног |
| бину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога ж |
| ицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а он |
| ауке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај |
| батовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су мемор |
| старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне |
| ост и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све |
| аред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— |
| а на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета |
| ну говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година |
| вора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да с |
| или с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више |
| раже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када н |
| ли Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тије |
| .</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сараје |
| увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјере |
| у и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n=" |
| ицима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кме |
| ad> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босан |
| ње увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах |
| ања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведо |
| разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народно |
| љени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се |
| н савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад ни |
| н због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић |
| рило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумач |
| >То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У јед |
| препастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се м |
| ло Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати |
| p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не |
| ну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана |
| ред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n=" |
| S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| спознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим |
| г дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана |
| као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао |
| аред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{ |
| х је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о буд |
| највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из |
| његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко |
| оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S |
| нијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обаси |
| понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, н |
| златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико но |
| н Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, пог |
| олико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске ва |
| ђа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препир |
| оју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда |
| шљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарал |
| муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са |
| братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p |
| и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно н |
| је у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се |
| преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а |
| ди, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао ве |
| и вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли н |
| молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове риј |
| сти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки пок |
| одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао исп |
| их дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Х |
| еговим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </di |
| и.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове ев |
| онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника страна |
| градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умиро |
| ростио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...< |
| м Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда |
| е бијаше описана најновија дефраудација котарског предстојника <pb n="206" /> истог уреда, инач |
| ом мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Д |
| је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по |
| напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиц |
| не по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> |
| еник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјев |
| алеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и ова |
| тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно би |
| воваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дј |
| ог дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гро |
| .{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без |
| мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као д |
| свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај мла |
| браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави изра |
| дањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих |
| а и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l |
| утака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво р |
| с и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није у |
| ловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, кој |
| су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуш |
| питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сва |
| ди су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогн |
| а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Ти |
| .{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од дру |
| ца бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује му |
| дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а за |
| саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њ |
| земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој с |
| лице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одма |
| а памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S |
| ри.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмј |
| ије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља |
| ода као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани |
| , озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостиониц |
| је у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Бориво |
| х двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред |
| нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде |
| d> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске вла |
| здрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у ов |
| ед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржњ |
| нђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удвар |
| ање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа об |
| јетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми баб |
| регледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа т |
| нјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под |
| p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у ови |
| ти за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор јед |
| е права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на |
| у јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када |
| <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише. |
| ву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву |
| м!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе |
| а богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност до |
| во, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавај |
| ци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Ф |
| са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само не |
| лрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чис |
| квих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упоз |
| рестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p |
| аздине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: т |
| је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што доб |
| у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху |
| p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео |
| одио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који с |
| још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљуб |
| поче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом доди |
| дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, мор |
| дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, д |
| показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и тур |
| е улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, д |
| очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек |
| ио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све б |
| <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> < |
| p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала ста |
| ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостион |
| а рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не |
| без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз гл |
| рговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица о |
| нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — |
| д сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на у |
| свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с поч |
| рајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали с |
| <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се |
| </p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за љу |
| даше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, прод |
| <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за у |
| јући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са |
| ва афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и д |
| и, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</ |
| ош скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у |
| о се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је плат |
| ти, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљив |
| шати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право |
| најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад проф |
| е најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену уну |
| а се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан |
| платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље располож |
| муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким н |
| нове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омла |
| еш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> |
| ује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан д |
| ку од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом |
| будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете коле |
| ушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два |
| ри све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Госпо |
| им је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с о |
| а и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се |
| ргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који |
| а лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се ни |
| ама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук |
| ишу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p |
| у и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и за |
| Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извиниће |
| поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, |
| Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај пре |
| ушан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно с |
| то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка |
| , док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај |
| овала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног а |
| ми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору ј |
| вом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викн |
| е осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не |
| ило могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на о |
| о мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију с |
| м вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох |
| ин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здрав |
| е диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ |
| а и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и |
| то робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; |
| чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако |
| о то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питал |
| желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли с |
| утник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег |
| оћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били |
| владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љуб |
| у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо |
| аступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, нас |
| и на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк |
| ски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа |
| ао и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврат |
| се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израи |
| ио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио упра |
| се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју до |
| е највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и н |
| ом вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари по |
| с пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину |
| одоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом ка |
| т кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S |
| љих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј |
| д по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе |
| се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и оп |
| ска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све |
| но дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запо |
| да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му |
| езнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица ј |
| умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе п |
| госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак и |
| ити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки по |
| — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба |
| ко ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости. |
| мија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико |
| да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, је |
| ци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијел |
| сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му не |
| ао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријем |
| зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у ов |
| дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали д |
| окрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n= |
| рили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас |
| уче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби гово |
| Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да |
| етао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, тава |
| брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари |
| ета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} |
| ек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div |
| дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари зн |
| .{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће о |
| , али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243 |
| ост и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена |
| Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну заба |
| о.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што н |
| и и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и н |
| корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не |
| за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадн |
| нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега из |
| је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да |
| исоким планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{ |
| .</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбиј |
| з Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Срб |
| јава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захт |
| ндана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисањ |
| вему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарај |
| да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, п |
| ну, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шаре |
| <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у к |
| аничника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Бор |
| нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Бор |
| с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Бори |
| ашљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Ма |
| су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљу |
| тив угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада треб |
| ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а он |
| јесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Ст |
| вору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа св |
| сији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима |
| леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на врат |
| е, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба уду |
| вог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега |
| гнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерај |
| а је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у |
| понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му жив |
| е.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p |
| а рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} |
| е то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој |
| сманлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим |
| траначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих чо |
| крила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, д |
| гаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше виш |
| пака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре м |
| ст, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледат |
| да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милен |
| " /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и н |
| гна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним ок |
| аред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да |
| ецом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За св |
| ародних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски н |
| већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове с |
| збуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан |
| , већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствар |
| ђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то ј |
| о доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом су |
| а, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања. |
| у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које |
| е од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двори |
| г начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је |
| ред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на |
| азанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и |
| веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и |
| е доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне м |
| ви.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој. |
| } Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турс |
| на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно т |
| а борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства с |
| аста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се сп |
| ве се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони |
| ласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изгов |
| сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело |
| поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако д |
| нуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим цркве |
| нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} |
| чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католи |
| видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколи |
| раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је |
| јица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико мла |
| све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогл |
| о на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и |
| Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, |
| ожење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, кад |
| ћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дје |
| сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Х |
| је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странци |
| дје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до |
| дник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} |
| ницу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њим |
| ијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући |
| ушан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, п |
| уо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виш |
| зора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах ст |
| еде.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирни |
| то се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету |
| , камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати. |
| дномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, прогово |
| знина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се з |
| о дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамно |
| :{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би з |
| а власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ ос |
| ! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је с |
| њише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и н |
| родаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза св |
| рила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештен |
| ога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистал |
| ог стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо за |
| Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хрид |
| n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костиће |
| га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут бо |
| мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на об |
| ај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу п |
| ободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође |
| сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском бр |
| ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима |
| н момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетник |
| вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват |
| не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигос |
| ио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са |
| ћ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјеш |
| ас тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска |
| Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <p |
| и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, п |
| врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи |
| мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим |
| вота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> < |
| вати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас о |
| колико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљк |
| претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се м |
| ва сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долаж |
| жваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна |
| све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и бе |
| вало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне т |
| огаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па |
| је неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици о |
| .</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баб |
| је долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у гла |
| 19080_C13"> <head>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет н |
| маћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разгов |
| рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лиј |
| тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, је |
| е пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, к |
| о на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здра |
| ним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, |
| се са господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже го |
| била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, |
| p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помол |
| да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је |
| је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за |
| домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митров |
| ма и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очек |
| гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Ра |
| се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску ку |
| и опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео |
| са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко |
| је да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Жел |
| , честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме чести |
| еко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости |
| е домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опр |
| поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука |
| а људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустит |
| кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Се |
| /p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе заб |
| том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена г |
| ше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао |
| лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој ј |
| ? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве |
| ашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="17 |
| по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један погл |
| Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} |
| ја, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је с |
| нут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и |
| сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине |
| наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} |
| јепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити |
| , који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају извр |
| ти стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са |
| ивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да с |
| само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дуж |
| о, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Ј |
| д, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајев |
| рши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div ty |
| уће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, к |
| це окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покоље |
| да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ов |
| у зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхт |
| ед њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био ј |
| и у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледа |
| га пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и м |
| аџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орас |
| ви Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под |
| :{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p |
| сељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало |
| , и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, |
| моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била ст |
| ветину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слатк |
| е са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео д |
| сан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је |
| чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима |
| .</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођиц |
| ине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила |
| >Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће |
| </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо |
| сподине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин |
| вијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Ње |
| манства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерн |
| даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средо |
| ом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — н |
| волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона цере |
| приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше |
| сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када |
| и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа |
| е судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — |
| ије био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећу |
| аџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо н |
| , види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрен |
| .{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p |
| се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече |
| ов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао по |
| задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних трен |
| у овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога |
| и камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и пре |
| о, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског |
| <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустр |
| се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше в |
| ана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа |
| постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p |
| објећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи ут |
| варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и беза |
| е изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и стар |
| само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи н |
| Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквено |
| хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху н |
| " /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села |
| а се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске |
| о море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово род |
| толичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далек |
| ати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S |
| стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара ку |
| за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а |
| стрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> |
| шен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се мора |
| ости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка |
| подине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="1 |
| све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се |
| е тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, п |
| Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да |
| ућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заје |
| мо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза |
| Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин |
| аче потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарск |
| зива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образо |
| ме, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије окупациј |
| {S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} |
| могло остварити југословенство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Фр |
| , која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који |
| ватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} |
| адити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк ош |
| иком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде зај |
| рећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама |
| н свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш д |
| > се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за |
| p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред |
| све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p |
| ме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, |
| су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срд |
| а врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учес |
| али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о |
| је двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност |
| ам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом о |
| Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упи |
| сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи |
| м разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах |
| <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је се |
| читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што |
| .</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а не |
| У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сје |
| е на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, |
| еде поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Се |
| /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га дру |
| историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи ме |
| наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи др |
| ковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео маз |
| а црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена |
| а ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштин |
| енашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> |
| их његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, |
| ти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} Н |
| стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово су |
| ову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, |
| ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника твр |
| /p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше. |
| платио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му ку |
| ој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороз |
| де у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом |
| је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богм |
| еветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шам |
| ног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин |
| ада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице о |
| јеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да |
| р обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије све |
| у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лу |
| аћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се гово |
| и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати н |
| тима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кро |
| оћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији бра |
| која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне ст |
| једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, |
| се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и |
| повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити |
| т се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а |
| вратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна |
| опуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну нак |
| ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Д |
| Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— |
| дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, |
| пушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је |
| , чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто |
| о да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући |
| ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи бољ |
| ође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и |
| одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су н |
| но; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то |
| {S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко ли |
| уљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло |
| као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза пр |
| таринских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са м |
| у славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није б |
| Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане |
| ве види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинско |
| винске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на с |
| као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред |
| ml:id="SRP19080_C5"> <head>5.</head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници с |
| :id="SRP19080_C17"> <head>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом. |
| е средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Пород |
| ужника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесно |
| 18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, кој |
| нице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао |
| су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи с |
| и и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модер |
| ше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху |
| ровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и |
| едног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дот |
| ију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окруже |
| уди и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука јед |
| S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега жив |
| ајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</ |
| оји се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, |
| а је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста |
| јке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или с |
| Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно сми |
| овори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривој |
| то дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с |
| егово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да |
| и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се |
| најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој |
| н званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, ј |
| сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах зати |
| човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се по |
| ши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника странаца и католичка црква |
| аршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угу |
| а је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Наш |
| ена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених вр |
| олазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао |
| од ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије |
| српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима с |
| Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — пр |
| Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један |
| вих поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ |
| доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човј |
| трти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, |
| европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бија |
| , и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Д |
| залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом |
| ог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" |
| смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа оп |
| Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе м |
| овукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни |
| е од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаокол |
| им.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше |
| је ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село ле |
| а својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у |
| емена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српс |
| о.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступ |
| рофесором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Триф |
| иротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неко |
| једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало го |
| камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n=" |
| још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетст |
| , да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио дом |
| нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехо |
| бин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају |
| веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку |
| ај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно жи |
| свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и д |
| двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахо |
| њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо располож |
| едно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих с |
| никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, с |
| о.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на |
| ио увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнији |
| Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још ве |
| лно униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S |
| ања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са с |
| шљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то д |
| е Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више |
| да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</ |
| лурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, |
| к већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и про |
| газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда |
| pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Бра |
| ш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило |
| обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји ст |
| пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За |
| је љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне |
| нас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођ |
| име приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпат |
| х се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни к |
| а на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се |
| ашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао |
| Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за ча |
| } Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, м |
| него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљ |
| ут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачи |
| ђоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и гор |
| ро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба зау |
| сао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз как |
| била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто гово |
| срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји |
| бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се мо |
| Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чи |
| </p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, |
| ead>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову с |
| , ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали ко |
| чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији д |
| ица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а по |
| >У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, |
| > <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само |
| на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим ј |
| Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари р |
| земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му п |
| ар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једв |
| ародних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овако |
| ио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У |
| т удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, ос |
| атоличке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне |
| животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрав |
| састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљав |
| , ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — |
| ки поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских |
| о се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих |
| брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" |
| } У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али |
| Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје оби |
| која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погл |
| авом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав д |
| ђоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гум |
| није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увид |
| у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен |
| Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на |
| ћно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио |
| јех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и |
| оривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту |
| нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т |
| се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на |
| јчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му. |
| му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са |
| ина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тиш |
| к.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мј |
| ва до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} |
| епеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда |
| што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали в |
| е.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у поро |
| {S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слиј |
| <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенил |
| <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину н |
| S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио |
| а пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршас |
| брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела |
| братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио с |
| ијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи г |
| во цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 |
| и.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод дру |
| а, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — ско |
| обудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Б |
| ову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада |
| нуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душанов |
| влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно п |
| <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече |
| амо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све м |
| опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападн |
| ђер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду дост |
| оље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, |
| ли му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је |
| овораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала с |
| ријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са |
| не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљ |
| .{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон |
| ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, |
| у се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није н |
| о идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући за |
| дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избац |
| ога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> |
| летку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста ти |
| Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у гор |
| аци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано с |
| ање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ри |
| о га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави |
| упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим ста |
| до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице |
| једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром распол |
| ла једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>В |
| ла снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано г |
| је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Вла |
| а, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође о |
| дан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша бе |
| ика.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху |
| </p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио |
| b n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово ј |
| о да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити сн |
| ем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са п |
| им мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод полов |
| ера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових |
| али Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће |
| о он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да за |
| било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Т |
| у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} |
| ћа. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву |
| а и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра |
| д на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве |
| ста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се сл |
| пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват зва |
| сли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће н |
| отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опе |
| p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владин |
| мо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја с |
| } Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде ј |
| умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао |
| n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присут |
| колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати |
| пском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака |
| лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијеш |
| то ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче у |
| а те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Бо |
| гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове зе |
| ту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну л |
| лавом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни до |
| да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да од |
| е штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као ста |
| Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, д |
| рите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бран |
| ли у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу |
| а.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати нар |
| ављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду раз |
| о невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог приј |
| жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим моли |
| лаг, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се про |
| сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. |
| вјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица |
| зашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова прот |
| </p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још |
| то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на |
| а му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ов |
| као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала |
| држљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних |
| езгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово из |
| едно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и |
| положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну |
| ећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе |
| е и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са |
| Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре |
| у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образо |
| , да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до из |
| м и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи |
| бочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дан |
| ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, |
| мо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говори |
| } Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој пон |
| пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је ле |
| Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, |
| етета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну |
| и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није |
| да не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, |
| т остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а н |
| ог Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне |
| одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљ |
| ше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па |
| ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и |
| а, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, же |
| ице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, с |
| дић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је посли |
| — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душа |
| је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p |
| арајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb |
| аше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управн |
| шан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху |
| едног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до дана |
| разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улри |
| Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, ал |
| дине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне полити |
| рајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још то |
| тство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} |
| е могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство |
| — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек са |
| ица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} |
| лада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије зас |
| бу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, |
| више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шт |
| ло; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њем |
| нас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше |
| не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег |
| о је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд |
| нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се |
| љу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздр |
| абијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издале |
| у тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво пром |
| лед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је |
| са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} |
| "251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто |
| а се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост |
| у се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају по |
| е до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испо |
| ead>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће ј |
| ше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планин |
| водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје ст |
| асвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевск |
| ховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као |
| и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>От |
| ожда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој уш |
| , но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана ли |
| ајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбија |
| ad>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху |
| ати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се |
| мом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле уда |
| >Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена |
| дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb |
| а без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, г |
| идошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили плано |
| е већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан није |
| оји се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошло |
| чајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од на |
| ри сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гу |
| јерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега стран |
| поте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, ве |
| тидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, |
| научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се м |
| рв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, |
| з ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и т |
| ција, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угло |
| има.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајл |
| егови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и б |
| ред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за је |
| тријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно пор |
| истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови мин |
| господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот |
| се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдј |
| то, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах посл |
| се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умо |
| и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шак |
| с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ бац |
| ени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди ред |
| рбин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто сличн |
| еља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Да |
| ада смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу сна |
| би у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде |
| ама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опе |
| их кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле |
| </p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи сп |
| тање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли с |
| ју.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толик |
| се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити |
| сти од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд б |
| идио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој. |
| е може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Бори |
| прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, |
| едмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров |
| анка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклониш |
| ређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовин |
| поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са пон |
| е мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, |
| елије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, |
| од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови |
| у један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумња |
| ти љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одгов |
| о.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне по |
| е треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио |
| о би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није |
| могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли |
| авом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ са |
| ктер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми |
| може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су б |
| лбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога са |
| су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно |
| сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаш |
| а до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен |
| окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упит |
| имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не |
| скреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће ме |
| Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег |
| ма Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесв |
| поразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазо |
| за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац. |
| запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</ |
| у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај звани |
| он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S |
| стријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсми |
| логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када |
| >— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балкан |
| пита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p> |
| дје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумје |
| падника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — |
| ве љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на изв |
| не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него чит |
| едала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пру |
| ис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— |
| вара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује |
| о је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије чет |
| е све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њом |
| а молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи? |
| ини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, |
| да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора би |
| тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се о |
| баци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Бла |
| и и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста |
| >Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десе |
| , но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава |
| че?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене гл |
| , доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један |
| Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зе |
| ја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; |
| овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер с |
| по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске |
| стигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетнико |
| живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести |
| смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе |
| не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мис |
| бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће |
| кав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, |
| му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учиним |
| акије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћ |
| мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Ср |
| аца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, он |
| а омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, |
| ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам |
| рити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S |
| за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах |
| море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, до |
| раха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и |
| ам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А |
| јепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком |
| је од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и ва |
| дски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићуш |
| са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљ |
| јесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, |
| а лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чла |
| и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку јед |
| рачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами |
| ивој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сук |
| ноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би з |
| ли.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које с |
| е капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља сво |
| чин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав |
| ј говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене н |
| је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да |
| лободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада |
| ијег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и с |
| и треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован наро |
| тинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори дома |
| и, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb |
| те се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким |
| а Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени |
| укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, |
| отарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини м |
| его игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, |
| аву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство |
| ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том |
| дубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није мога |
| -Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, во |
| ултуру.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо п |
| ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске |
| егом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, |
| ладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је |
| оје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> |
| ујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Б |
| ну.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} |
| ите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше св |
| је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави |
| ропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта |
| ати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у ф |
| — Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, |
| још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српск |
| овостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а на |
| здерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — |
| емље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} |
| да тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Бо |
| ли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада |
| аше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли |
| <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, за |
| квенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново мини |
| повјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{ |
| маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним ру |
| у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског се |
| и листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} |
| јева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau</title>, у к |
| оје госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, мо |
| столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче чит |
| да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њ |
| и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога до |
| но дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет |
| а обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најим |
| мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изнена |
| двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Мар |
| и преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане |
| пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из влад |
| крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном м |
| сматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S |
| исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је ка |
| ше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са ц |
| енска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен за |
| није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једа |
| оди, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо |
| етар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се |
| Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и с |
| S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан и |
| разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у С |
| ђа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову |
| јех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} |
| а матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије |
| збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без и |
| ах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћ |
| а али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго ова |
| омјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.< |
| к.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изглед |
| суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презира |
| теља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате д |
| вима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом д |
| тено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чек |
| еба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се сав |
| Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог |
| ћ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, а |
| е босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одиј |
| је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћ |
| у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душ |
| а је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузим |
| ада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски к |
| паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да |
| глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји |
| и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозва |
| {S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као д |
| тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарње |
| рагица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаш |
| ћута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Ф |
| вједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и |
| а са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да б |
| ње Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив из |
| а га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у ви |
| тима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу из |
| >— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле. |
| .</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каж |
| дом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје |
| рват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних суди |
| дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p> |
| им погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан бац |
| S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај |
| ш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракиј |
| {S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у |
| вај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погл |
| е — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напр |
| а неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но ка |
| ширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, х |
| куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак |
| нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих љу |
| ј почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нуд |
| .{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} С |
| једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — ре |
| ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало |
| и ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових рије |
| од нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чи |
| ина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копр |
| и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десета |
| овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба |
| скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорит |
| лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим го |
| тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде |
| црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S |
| ворио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку |
| ред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као д |
| му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од |
| сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — |
| ић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да р |
| /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је |
| зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- |
| ије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека з |
| нак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку д |
| ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој |
| о не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагир |
| . — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све |
| ј земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни о |
| одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино |
| ање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када |
| шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које сво |
| дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа т |
| их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, позд |
| сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин |
| ривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, |
| ази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним мал |
| } Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Ср |
| бије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} К |
| у му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дуго |
| вједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам прав |
| новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кри |
| окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку |
| поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни зах |
| едио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађен |
| вим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад о |
| /p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети |
| к рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно |
| ари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, д |
| спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођен |
| ема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором |
| ин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово и |
| 8" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом |
| ма сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с који |
| одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак |
| де?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети |
| има, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док |
| Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, |
| погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педе |
| и израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и чи |
| им се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње ј |
| > <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, |
| му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлос |
| Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног |
| ати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стра |
| .{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се поглед |
| гдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но з |
| ија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на срп |
| м савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није м |
| и у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво п |
| одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе |
| е кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који |
| ед Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први ј |
| и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба |
| крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза |
| дник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви изра |
| ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја |
| аце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим посла |
| еда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb |
| души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као д |
| се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у млади |
| е очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабиј |
| : и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <p |
| сто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице б |
| <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа |
| жање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли |
| а, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек |
| де Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмиј |
| му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премј |
| оривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. |
| аганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разуми |
| уме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изг |
| онизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и |
| мишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стер |
| г чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирн |
| пала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне пре |
| погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухв |
| разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док |
| ако се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим р |
| едаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим б |
| на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом по |
| увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или с |
| зивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свије |
| вој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и ла |
| очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако |
| ех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове си |
| зивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифкови |
| свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према бр |
| ицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на |
| у стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага |
| е набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Ка |
| о.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви |
| чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађа |
| и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом пог |
| ашна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то ник |
| гих разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема л |
| срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> зван |
| није с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесн |
| а земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S |
| не ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код зе |
| е или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строг |
| вјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивос |
| ије њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису распра |
| Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше пр |
| нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и њего |
| ико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавно |
| а савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} |
| фковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу |
| а савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ст |
| вно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у |
| а се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао |
| .{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак |
| м саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p> |
| ин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он |
| костријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије |
| p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, |
| де вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још б |
| им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срам |
| приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној с |
| ако опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњенос |
| ам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препор |
| во је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Ва |
| бично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезн |
| јући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, д |
| раво одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том |
| уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сараје |
| поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га |
| нутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, н |
| <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је |
| мо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га мећ |
| аза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто |
| упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би |
| нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} |
| тари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код |
| опраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу |
| тјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом те |
| тељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани |
| S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоће |
| Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није вид |
| азала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито |
| .{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу прем |
| p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пау |
| прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, |
| понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се |
| положени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположењ |
| То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p |
| м новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је |
| х ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби да |
| аћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме |
| те.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— |
| ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог |
| дови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне |
| лачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p |
| з болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лу |
| . — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како с |
| авом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђ |
| њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуг |
| куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} З |
| а твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо к |
| , само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чист |
| , али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја |
| у пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе |
| е и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају |
| у, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз су |
| ве прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> |
| <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} |
| .</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руков |
| та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити |
| не за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је мора |
| ча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} |
| зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се сп |
| ту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" / |
| то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га |
| ма, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p> |
| S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Бориво |
| ећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште |
| аљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима о |
| да лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашт |
| бом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То б |
| — Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онд |
| ор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жи |
| забирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овд |
| и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борил |
| видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газ |
| ке мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костић |
| S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери п |
| баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> |
| дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце |
| <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се прибли |
| ко ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука ј |
| ! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посј |
| и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, изва |
| /p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да |
| ку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код п |
| о хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади на |
| вади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој |
| етар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није |
| је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политиз |
| еким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао го |
| кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, д |
| доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, |
| <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даљ |
| часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједи |
| алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објасн |
| {S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" / |
| укавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се |
| елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних |
| литичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих |
| агу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда |
| свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је до |
| а је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбр |
| ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет |
| сор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је сп |
| уде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купце |
| ћ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> |
| оче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, н |
| је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба |
| SRP19080_C17"> <head>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} С |
| до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања став |
| анц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па д |
| едали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварен |
| е? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — |
| </p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} К |
| мијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— |
| то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни жив |
| одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покр |
| о момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се |
| у Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> |
| плент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади п |
| окица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом госпо |
| "172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у р |
| што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати не |
| свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин у |
| због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сар |
| Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што |
| к замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим проз |
| вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, |
| > <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, чл |
| ити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком дог |
| пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме кол |
| ијечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави |
| шао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио ка |
| , а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: да |
| ите што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ дви |
| е твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако им |
| n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то ј |
| лико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, |
| ти васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој |
| ћ читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска упра |
| у права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини |
| удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и о |
| нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргн |
| отекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у |
| це се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино ли |
| орила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте риј |
| з пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број |
| кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ сто |
| те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјев |
| И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи |
| {S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад |
| кав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма с |
| страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију свој |
| се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се д |
| пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била и |
| влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не в |
| е све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја |
| фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, тра |
| аши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Б |
| е указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као |
| .{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерно |
| з млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није и |
| та да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може |
| ијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и |
| и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њи |
| ерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне |
| е:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене |
| дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот |
| а на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала срод |
| до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, |
| године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се |
| ј разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазр |
| е, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задово |
| зненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи |
| , стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине |
| пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим ниј |
| одину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се по |
| његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створ |
| жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова ко |
| ватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све |
| p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он из |
| рватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према |
| ко љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску |
| Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, к |
| иком из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од сра |
| нији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељак |
| живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичник |
| војим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза |
| р оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.< |
| ену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} |
| " /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући |
| стати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је |
| > узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У м |
| почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао ма |
| а с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у с |
| урадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био ум |
| са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо с |
| ом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак |
| моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} |
| е увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је |
| зност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћ |
| могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се п |
| рајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, има |
| љао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и |
| {S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом наст |
| Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упозн |
| јаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед гово |
| још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих бр |
| то сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора |
| а му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са с |
| ше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала н |
| се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душ |
| љубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му кој |
| довно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, д |
| азници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у против |
| чима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „ |
| и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су гл |
| авјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се посли |
| ски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви и |
| његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај т |
| >— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ |
| лу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбе |
| па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, |
| професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође |
| шан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{ |
| ћ свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Ис |
| ни или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило н |
| аоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да |
| слузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу |
| Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} О |
| {S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак |
| напријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у |
| евојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са с |
| Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сјед |
| њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискренос |
| p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај ч |
| ника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра |
| p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нар |
| ју.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да |
| лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и ч |
| е чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове |
| p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива |
| и велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак |
| се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварач |
| и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и тер |
| есело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, |
| д сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати |
| уни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број |
| ин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накри |
| етао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p |
| ше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са |
| ео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе с |
| и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је |
| и пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то ј |
| аљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су |
| мо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има |
| ни нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напр |
| ницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефт |
| и оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешен |
| ного мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним пору |
| е ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду у |
| е заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да |
| Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, |
| {S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијућ |
| бијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула с |
| соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фр |
| злегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали |
| е није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p |
| јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате најве |
| некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управ |
| их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старо |
| м суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газд |
| овјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео гов |
| поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опр |
| >Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, |
| атмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала |
| шан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега |
| вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица пон |
| управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје |
| справљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пи |
| авој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањо |
| ећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га |
| вропској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомје |
| длога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло бр |
| д могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно |
| ="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо |
| ки статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једа |
| схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако стра |
| винама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Сте |
| олико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјаш |
| ва; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, пос |
| у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигл |
| S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се ва |
| борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поч |
| змамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} |
| и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара |
| есне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која |
| но крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљин |
| е, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S |
| оје их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу зем |
| ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија |
| ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти |
| о.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Ф |
| све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних би |
| морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем в |
| ије било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да |
| <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од |
| ворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души |
| {S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три рије |
| S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} |
| рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију |
| вица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати то |
| брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора |
| вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и |
| ридружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што |
| а животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газ |
| ом углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фиг |
| а прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењен |
| све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapter" x |
| евицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове |
| уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од |
| морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки |
| да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас није |
| као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само шт |
| то мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако сл |
| је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет ви |
| оре, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кре |
| ог.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, ве |
| ем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у |
| > <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница |
| Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово |
| ене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је т |
| избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p> |
| своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи- |
| орио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање ци |
| мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када |
| , које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Л |
| званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> < |
| народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S |
| p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се доб |
| од њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела |
| Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, |
| шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљ |
| велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па ви |
| зиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, |
| ошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> < |
| тић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — р |
| лимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се |
| .{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, |
| те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдј |
| нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами |
| ам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволит |
| аше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душ |
| у нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну |
| ога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види |
| ђе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и |
| ти те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичнико |
| пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских зема |
| ав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим |
| ају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити п |
| коро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху п |
| непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n |
| ица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! |
| ко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, ш |
| сиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— |
| } Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љуба |
| То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговор |
| на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти г |
| страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, ко |
| ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радос |
| ица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, |
| се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао |
| механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у живот |
| {S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Са |
| енске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нов |
| дидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенс |
| омјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад ка |
| Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу |
| њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао |
| p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и |
| а на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки |
| била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињ |
| ица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже |
| ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз. |
| и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и |
| ро мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са ста |
| син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то |
| такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио ј |
| и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава ва |
| це.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеш |
| ћа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде |
| мљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на |
| сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних згр |
| ада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео вр |
| ти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Бориво |
| и су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живи |
| ој гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајц |
| који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне п |
| "133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сј |
| есрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у |
| S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба |
| ће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пр |
| —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друш |
| .</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- |
| себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала |
| ори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се о |
| овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, |
| а чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни њ |
| } Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ |
| и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Д |
| вој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га дав |
| ици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш |
| ј ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с |
| ите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, |
| <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори |
| нају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мисл |
| у.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматр |
| омјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га |
| љевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га |
| ону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи |
| је него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њ |
| рне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радим |
| оји је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђ |
| а и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нар |
| поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста |
| /p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпље |
| оже наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наст |
| n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавал |
| Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац |
| војим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељ |
| ог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти |
| а ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да ст |
| ада је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукњ |
| е амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око дом |
| и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када |
| јничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није |
| Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје |
| званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снаг |
| а руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи з |
| нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> < |
| питаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с |
| бо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн обл |
| још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{ |
| } Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говори |
| чепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — мол |
| ти мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја и |
| оље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута |
| би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка |
| о пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умиј |
| е при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} В |
| отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Бориво |
| окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p |
| олазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на с |
| вом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени |
| <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбиј |
| тура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан прем |
| а на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дије |
| ј Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код |
| , већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ниш |
| ене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, |
| а, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах ше |
| халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана |
| и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сара |
| S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога љ |
| а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака |
| а су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је б |
| господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно |
| /p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами с |
| Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у по |
| врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на |
| н брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих |
| ни.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати ил |
| камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху |
| миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје с |
| ти.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из н |
| џи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и |
| бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући |
| аред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женс |
| н први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали наро |
| } Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— О |
| или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете год |
| похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојак |
| аоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српско |
| <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозв |
| тавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, |
| есрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Д |
| едогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лаган |
| употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио с |
| приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслим |
| веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо по |
| е Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигн |
| допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душа |
| , да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно |
| траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се го |
| мао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет с |
| сцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је н |
| олико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје и |
| о да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај |
| удућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широко |
| оје нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па |
| едати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>К |
| љу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам и |
| е кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима |
| уно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у |
| дљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се по |
| рати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овл |
| ом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" |
| који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, ви |
| се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај госп |
| остионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су л |
| х.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не по |
| /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове з |
| животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за |
| пи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па |
| бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> |
| ци, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један госп |
| едило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смија |
| аби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотет |
| ив њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за срп |
| њи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху о |
| ш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — |
| ене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска упр |
| вога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио прија |
| анас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпу |
| овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбија |
| да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам |
| , да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједњ |
| ="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, н |
| за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји не |
| осна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви |
| се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мис |
| кројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној в |
| ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке св |
| преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља |
| е свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што н |
| ацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због |
| , озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ови |
| да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није х |
| што смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом |
| пашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбри |
| дино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше |
| српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с |
| игенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству мн |
| своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — |
| pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву |
| ану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И |
| , јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као з |
| Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ће |
| , тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одно |
| и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Бож |
| поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и |
| и.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих пок |
| ца би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирн |
| /p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — |
| о слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су |
| е и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је |
| зговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потр |
| <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— |
| ивном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но |
| е наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада дожи |
| p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага. |
| — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, |
| сне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чин |
| ожним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце к |
| сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасн |
| и сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, |
| да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, |
| ивојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако гово |
| љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао д |
| ковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавиј |
| ма том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> |
| е напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као |
| било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свит |
| е питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је г |
| еће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је так |
| у мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед |
| на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане |
| су у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се |
| жаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака |
| S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да |
| летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} |
| S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп |
| бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић |
| киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црв |
| држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хти |
| ених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе |
| оји се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, б |
| признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Сву |
| тва, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, |
| магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="2 |
| криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; к |
| воздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње д |
| д као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — З |
| иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из |
| унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојач |
| Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се |
| прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше |
| м и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо прије |
| новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да |
| очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, ка |
| ици, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спо |
| Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више |
| ри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио |
| ажно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и че |
| едан купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена ж |
| купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи |
| ругог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових |
| та, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долази |
| Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па п |
| ив овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, |
| ина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију раст |
| стић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и мл |
| ије превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када ј |
| буђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе |
| више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не по |
| е песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћ |
| чито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када д |
| лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на |
| ође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот м |
| ата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити. |
| би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило што |
| во се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељ |
| Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} |
| риле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних |
| раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то ни |
| а.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и |
| у се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је н |
| убазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели н |
| а чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продава |
| још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита н |
| Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим си |
| ио у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада ве |
| туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигура |
| То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према пр |
| Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза з |
| киде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и з |
| омаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души |
| ри о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{ |
| што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са з |
| ена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сук |
| а, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дођ |
| бом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, |
| — Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оста |
| надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притис |
| .{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву |
| себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у јед |
| но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбу |
| новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ |
| ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам п |
| пом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек |
| ти према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју |
| <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, а |
| ечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно |
| о необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и о |
| опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратн |
| о у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказива |
| нутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из С |
| оривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га вид |
| ена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а тр |
| неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто егип |
| м тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трп |
| ги и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премаза |
| р.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима |
| ас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против а |
| касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско с |
| дног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када ви |
| орио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господ |
| зумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да |
| љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас н |
| {S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морам |
| у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову прије |
| те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да с |
| ред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјел |
| n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги госп |
| а је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав по |
| меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, |
| учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се сл |
| ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјера |
| оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га по |
| , маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за ч |
| губи у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настав |
| ше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и т |
| {S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза |
| о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наоча |
| није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћ |
| ародни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку п |
| роз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, |
| {S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, |
| Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и бац |
| а чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно |
| ешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} |
| је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, шт |
| ник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај ча |
| зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када с |
| сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу к |
| оше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застр |
| бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> |
| сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица |
| е су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њем |
| налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у |
| ване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором н |
| исану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитав |
| је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјесне |
| огаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима |
| кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах |
| у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч |
| му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</ |
| ула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб по |
| е баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, д |
| по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и он |
| ички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје н |
| ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би |
| вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападач |
| </p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени к |
| </p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забе |
| су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сас |
| сне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало |
| p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, |
| мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичн |
| укокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да т |
| као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb |
| још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада бил |
| , ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте |
| p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сје |
| утину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, св |
| еодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам каж |
| ише нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек и |
| тив тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће у |
| ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на хо |
| лог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом |
| брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, през |
| ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је |
| S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују |
| раже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да м |
| сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, |
| Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст |
| када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло |
| н, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p> |
| је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, |
| ло се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпођ |
| ла у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају |
| ом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од |
| прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драг |
| S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја на |
| али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, |
| товаше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> |
| ки фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк |
| бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покре |
| алост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим ма |
| ке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифков |
| овели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> |
| ер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да д |
| челник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неко |
| е слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који с |
| ропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобн |
| би и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p |
| ма тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и теж |
| ко ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећни |
| отпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то зн |
| идио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} |
| /p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{ |
| другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у |
| другљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго |
| зда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да |
| упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p |
| н сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— |
| одуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог сви |
| p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су |
| миле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици. |
| духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима ск |
| којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатељ |
| анцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је |
| <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с |
| ропејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црк |
| е могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду п |
| јску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госп |
| Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи |
| један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића |
| же сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вр |
| је знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот проп |
| ити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ћ |
| S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ б |
| карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним |
| интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа зас |
| Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, |
| поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи ст |
| ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онд |
| оље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. |
| </p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један |
| ње. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда |
| аље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било |
| ми нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство, од |
| прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к |
| не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладин |
| лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикриј |
| анемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље ст |
| оживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе ве |
| мјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{ |
| но и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То с |
| лу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је |
| ју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га ж |
| } Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен ц |
| лед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не |
| више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њ |
| већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и |
| се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој н |
| шан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— |
| је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.< |
| е, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без вел |
| ост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотво |
| свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, |
| ривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на |
| два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село |
| ина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно изли |
| н за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, д |
| да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој пол |
| p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплак |
| сту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих |
| апријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Кој |
| естирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Кост |
| ви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, |
| ту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту |
| против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створил |
| S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити о |
| учете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете н |
| да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Бор |
| излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно она |
| ранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим зе |
| редстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме |
| својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здр |
| овода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али гос |
| е нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „ |
| — То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов |
| а њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега |
| од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгиц |
| овори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>С |
| /p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестиднос |
| руке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је |
| дговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од п |
| >— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окр |
| д вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код кат |
| било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n |
| творено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то |
| о чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада бога |
| p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S |
| .</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја |
| Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа н |
| А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за |
| а омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса |
| ан млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генер |
| се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> |
| аге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говор |
| удити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб це |
| да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш во |
| куд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам |
| ушан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субје |
| та један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је |
| а разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срб |
| А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе |
| аш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем |
| мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван с |
| о је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш прот |
| провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким ствар |
| стаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаш |
| а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; чи |
| д њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо ј |
| Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> д |
| уњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га како |
| нуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини гла |
| те саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној до |
| морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Т |
| ени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, с |
| ивном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у |
| једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево |
| че:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} |
| о живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад |
| неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројач |
| </head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказа |
| овори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су поче |
| ијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне |
| орак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свиј |
| у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи |
| ени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво |
| ј и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гво |
| ратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех п |
| не говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— |
| Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровос |
| јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а н |
| сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у |
| а, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлаза |
| и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако ту |
| так мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се |
| овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат |
| стом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај н |
| шану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником с |
| ио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нек |
| ојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врат |
| а нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски |
| ких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> |
| им званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе |
| ри.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше |
| е да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа |
| ању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душ |
| једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда |
| рден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и |
| но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} |
| не на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише н |
| рним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Шт |
| јесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="2 |
| {S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Бо |
| мат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, |
| ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје нек |
| шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>О |
| </p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу. |
| бом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, |
| дих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну срп |
| заћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благ |
| е будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети на |
| мо се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, к |
| ке се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истин |
| ита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине ј |
| јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то |
| жили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо |
| или, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, |
| ора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те |
| а се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладино |
| љеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних |
| ева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори са |
| будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се н |
| , драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нап |
| о говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити |
| оворила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док на |
| а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и по |
| своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чин |
| ну, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} |
| а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж ш |
| глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у кас |
| S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо |
| а даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан |
| оворим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно |
| међу нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо |
| када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободи |
| ти, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане л |
| сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада ти |
| давно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ва |
| се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево неда |
| владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни |
| {S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте |
| и Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај н |
| > <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, а |
| сјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава т |
| ајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност |
| е мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изгово |
| тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, гл |
| х — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="25 |
| оном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите |
| ом земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим с |
| оритета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим у |
| м гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у |
| становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском упра |
| /p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад |
| ште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар |
| ре, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих в |
| тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо једа |
| сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је |
| јећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одвр |
| што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>С |
| да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Кос |
| /p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</ |
| n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Е |
| мо ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p |
| пријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то н |
| Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјешт |
| шљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, кад |
| ој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жал |
| уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од |
| једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам |
| задовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш с |
| стави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе н |
| научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich ha |
| ишта па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све |
| ати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Непр |
| могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! бр |
| ој политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и в |
| и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити пос |
| и се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме |
| доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјер |
| авља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, |
| а лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући |
| овали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званич |
| /p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје стан |
| да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и муш |
| мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све ли |
| се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S |
| твар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак |
| само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Ду |
| ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао |
| о <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно госп |
| пре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које п |
| те поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пуш |
| нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријате |
| м шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нис |
| слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједн |
| - Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је |
| че Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко л |
| е господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекн |
| ав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми поку |
| ном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војв |
| слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу прот |
| данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево рас |
| то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем |
| зите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извоје |
| се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало. |
| школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је |
| — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питањ |
| а, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, п |
| ичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но в |
| ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пр |
| оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било к |
| је постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједнич |
| тити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа о |
| о а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта ви |
| би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ра |
| њења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх пре |
| такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле |
| ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислит |
| народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми |
| се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо д |
| еста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби |
| младина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, по |
| се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — ш |
| му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и дома |
| Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето за |
| м што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, по |
| е почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мрж |
| хта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, |
| S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца |
| два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стража |
| о — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мис |
| ам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задов |
| изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повј |
| е била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, |
| p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душ |
| нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљ |
| о нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="chapter" |
| мрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то |
| , ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завид |
| ора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по јед |
| ошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — с |
| треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху н |
| !{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Ду |
| би у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладин |
| те радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад |
| ладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омл |
| омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и с |
| овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени |
| но мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртво |
| нички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо? |
| емјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.< |
| > <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{ |
| иједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, о |
| застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами |
| окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара |
| ижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим т |
| у, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине |
| </p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети об |
| ље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разгов |
| му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други |
| и, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} И |
| и сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а те |
| онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мо |
| моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао |
| атском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као сво |
| ри него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб |
| кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нес |
| још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да |
| ству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.< |
| бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Ме |
| пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом л |
| мњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није |
| ељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шт |
| ца са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра |
| м је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјет |
| анску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и свој |
| ег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и |
| је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S |
| за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жен |
| тјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка |
| У</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" /> </front> |
| } Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту |
| ја (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти н |
| одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и пре |
| ј једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{ |
| има говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго |
| као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један г |
| ршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као |
| се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено |
| евојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p> |
| много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што |
| ргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратим |
| Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијет |
| е стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али с |
| ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину |
| ат.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госп |
| Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељн |
| пођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман |
| лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је компли |
| кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустриј |
| владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустри |
| зиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста |
| онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што т |
| од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здр |
| аљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унаприј |
| ладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? пит |
| о то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једн |
| виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан уч |
| огледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладн |
| ај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</ |
| ине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху с |
| рито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбија |
| ица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево с |
| ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још ви |
| уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и |
| .{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са ф |
| модернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз |
| дноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се |
| овјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто |
| ту види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије д |
| нске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсје |
| Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом с |
| бе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба |
| је се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај уж |
| д то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против |
| >— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами зап |
| ост у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против |
| р ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за |
| видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу |
| је могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали н |
| чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, јер заслуга је |
| на Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима та |
| едно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, |
| ао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, |
| вини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све |
| ишта.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо пр |
| и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Срби |
| _C26"> <head>26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутр |
| али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност ом |
| виједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи |
| ути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не за |
| лије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, |
| ељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка |
| тола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом |
| ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n |
| све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога |
| pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло |
| но нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртв |
| .</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашт |
| а не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није мо |
| би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају глав |
| ану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишл |
| но расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе ув |
| а когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан |
| вољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе |
| p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „а |
| ста да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— |
| лиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да р |
| рих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерал |
| туре, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја |
| /p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен |
| Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђе |
| пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му |
| ветих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што ми |
| овине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ћ |
| "314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро |
| , узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већ |
| ла нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово би |
| S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља |
| оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну |
| са и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</ |
| обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, |
| озвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државн |
| приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> < |
| м очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непросп |
| гичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао уми |
| оглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако |
| је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи |
| а и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ |
| о је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на св |
| ођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, |
| протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Б |
| ="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим |
| . ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Борив |
| и одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјер |
| ости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је |
| тише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано п |
| рочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њи |
| ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> |
| онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S |
| молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјава |
| е борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утј |
| ог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју |
| ш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда мор |
| ићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове рије |
| е са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му |
| р у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, |
| ијске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца |
| ђе и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак м |
| {S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стал |
| а још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је |
| то и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен ј |
| набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ј |
| наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се |
| х преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику |
| ривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да с |
| о хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде |
| кне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби |
| ловима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовн |
| чињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од уври |
| и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли |
| див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требев |
| о је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала рад |
| тупи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није |
| ивој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div typ |
| служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на |
| у и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог |
| о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их |
| ву средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају |
| о и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има |
| ла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} |
| лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, с |
| гледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само |
| p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па |
| — Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Бор |
| о и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних стано |
| >Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друшт |
| ило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе |
| стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му |
| о узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} |
| но, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, д |
| ада је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да саз |
| на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од |
| и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадо |
| а.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све уском |
| оје су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упуш |
| ! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шум |
| српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један |
| нај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка |
| ку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико боз |
| ла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако л |
| су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из ц |
| џи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове те |
| и.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одб |
| S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и брег |
| осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не мож |
| ри издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би |
| У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" |
| о схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а |
| бијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се |
| е нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{ |
| {S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чек |
| ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац |
| док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи |
| бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n=" |
| у не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаш |
| заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да |
| а, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да ј |
| а ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења з |
| инска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисл |
| утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропа |
| домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и |
| {S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође |
| дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> |
| биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији. |
| ован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?< |
| а ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сре |
| астанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу |
| мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута |
| на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора |
| ца се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Ос |
| бринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> |
| сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узавре |
| ко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани |
| им, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се |
| тражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мај |
| ао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаш |
| ала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено- |
| Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладал |
| и такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога |
| Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p |
| ао да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити |
| смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није д |
| </p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли |
| ди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од |
| ише мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједар |
| а је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мис |
| говори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И та |
| реба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може е |
| лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, т |
| ред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у |
| у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и |
| оја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један |
| > <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мал |
| сне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој п |
| алеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час |
| што не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је докт |
| је, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред |
| х мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> |
| нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским |
| знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе д |
| руго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злоног |
| руге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним за |
| ијед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи гов |
| се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки |
| вој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно ниј |
| Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротвор |
| огонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но и |
| одним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињ |
| читати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} |
| пор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити |
| сли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још |
| } Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бри |
| је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раз |
| другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни |
| је, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он ж |
| зати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наш |
| ривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањ |
| еко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — |
| амо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Ср |
| неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наила |
| <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једн |
| ом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје |
| модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи бе |
| а од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли н |
| изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову |
| себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да |
| зразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} |
| иновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову гла |
| свијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, |
| p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој зе |
| да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер |
| еса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим ид |
| међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="2 |
| она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако о |
| да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени на |
| окрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ |
| души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу |
| ао да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у |
| Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у |
| е што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански |
| ало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Мно |
| о мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђив |
| ћа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у ов |
| , само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — |
| аџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске |
| .</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и нед |
| ловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања ба |
| овести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би т |
| уштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с вел |
| из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> |
| оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји стари |
| била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавичк |
| у говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде |
| је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знат |
| н поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанств |
| жљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру |
| ала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га |
| с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако с |
| </p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S |
| у — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгл |
| Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се сарани |
| е, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио |
| аса драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће ј |
| чно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам се |
| гледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове ш |
| дједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је |
| г оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S |
| точића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај п |
| > <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одл |
| ке ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређењ |
| кон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, |
| и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше |
| ношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, н |
| е осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека |
| и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Борив |
| стрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} З |
| но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сут |
| ста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</ |
| дне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она |
| је могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је осв |
| ворила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насм |
| шко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај |
| к је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до пр |
| и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зи |
| рећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађењ |
| су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и |
| ло баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, н |
| џи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Б |
| жало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба ос |
| Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гле |
| , нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако |
| нити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p |
| опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше |
| зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзи |
| сподине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> г |
| во, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или |
| чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душ |
| обар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изг |
| ређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</ |
| још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па б |
| ри поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер |
| {S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимс |
| и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обож |
| ! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је |
| тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зим |
| >Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у њег |
| ити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мисл |
| Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити. |
| за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасв |
| ј љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та неср |
| а но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа м |
| о се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да |
| је га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влад |
| слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих |
| аде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа |
| о то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да |
| ивој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе о |
| а Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио |
| ји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празник |
| дину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се |
| слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми с |
| ако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбонос |
| е да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, н |
| ма ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— |
| S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слич |
| аву.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај ми |
| н, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад |
| народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим о |
| анце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам |
| але Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанск |
| вите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендан |
| ч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био |
| на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одиј |
| ђај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским ш |
| лиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није |
| Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам при |
| .</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу о |
| и, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као |
| а ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са дос |
| — Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га јед |
| ко мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе |
| и, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а |
| ему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове м |
| ла зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> < |
| љан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе с |
| ађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га ј |
| јерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div typ |
| да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у соб |
| уд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јав |
| ичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p |
| пуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим кул |
| pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — од |
| бетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу |
| или, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је |
| стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магаз |
| земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим об |
| нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња прем |
| но што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и бо |
| ву и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у |
| својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, к |
| 19080_C5"> <head>5.</head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског кра |
| сне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарај |
| <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима |
| је крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S |
| домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У велик |
| јем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је с |
| /p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. |
| један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћ |
| ић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно. |
| аже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо оп |
| крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и до |
| ао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњ |
| дном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у сво |
| ин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онд |
| у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; бр |
| на хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдј |
| нутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе др |
| и само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није им |
| са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} |
| ји му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрват |
| м ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> < |
| мо једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам |
| питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово |
| пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Д |
| говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост |
| он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље екс |
| <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, |
| У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите с |
| завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S |
| ако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Бориво |
| стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непр |
| стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетников |
| х земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста |
| {S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се |
| еђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на к |
| и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче к |
| ом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима |
| а онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При |
| елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да |
| руштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђе |
| оста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћ |
| ским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуостр |
| ли гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најл |
| о и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити |
| за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се н |
| зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изг |
| што је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> < |
| вку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати св |
| по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на неш |
| наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одв |
| ан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстој |
| . — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче про |
| му код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје по |
| ник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су м |
| .{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омлад |
| једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово зн |
| бично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треб |
| асмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <d |
| : друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега |
| ин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се паз |
| једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позив |
| ачалник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> |
| ј једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су |
| — Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapter |
| конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салон |
| ај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само |
| м вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p> |
| , да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> |
| себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према дру |
| било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и |
| купи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрв |
| ифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није м |
| м детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу ва |
| еко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као |
| >Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одби |
| омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне |
| p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао. |
| да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рође |
| њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о |
| ривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан п |
| трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарај |
| овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варај |
| ити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то |
| с и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак п |
| р хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати |
| рати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемире |
| ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета |
| истра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Кости |
| и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи |
| риступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и остави |
| мо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјет |
| вала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме с |
| азујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци |
| и за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу |
| p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, |
| љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати ра |
| Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатељ |
| ште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, кој |
| , то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, |
| по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, |
| оривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинств |
| ашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непри |
| нас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца |
| вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом бр |
| Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, |
| ваничнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говор |
| гитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошље |
| адин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади |
| вој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од |
| му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p |
| ље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом |
| ршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb |
| важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у го |
| никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, к |
| и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, |
| Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Бо |
| сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао |
| мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је пот |
| а увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу мол |
| и на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</ |
| еме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онд |
| није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у |
| да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост њего |
| рели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Борив |
| часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се |
| о тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин |
| дварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа |
| ца могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гла |
| епомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гу |
| д мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о то |
| отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде |
| че и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад |
| даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отр |
| са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца по |
| требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, дра |
| одјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки да |
| новањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља м |
| ебају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Срби |
| ремазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотин |
| м, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на |
| када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила |
| и дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Он |
| екоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни л |
| лиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сма |
| аљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично по |
| елио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста. |
| гица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је п |
| н мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут |
| у Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p> |
| могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, кл |
| пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ћ |
| ар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</ |
| владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностим |
| грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио |
| гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу |
| Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо ство |
| а.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована |
| ксперименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и |
| е политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаган |
| кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, |
| и пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све |
| еровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад ниј |
| својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| еће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред ко |
| едовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омлад |
| риш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног там |
| Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од о |
| с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором. |
| адинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког нас |
| ахвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим при |
| реда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к ус |
| ан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{ |
| вој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некој |
| иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум п |
| када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијен |
| ти се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица |
| е сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстој |
| е некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве сти |
| и део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај |
| празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S |
| нутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Ми |
| тима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно |
| селенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш пр |
| етниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга мл |
| једњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећ |
| оравља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише |
| рчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, |
| а дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и |
| комјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједа |
| је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени |
| овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано |
| јмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имај |
| р су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећа |
| ивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се б |
| га нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није |
| судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске поро |
| омовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зл |
| — Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза ле |
| звесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Л |
| ове златних оковратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су о |
| она и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на ч |
| ратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну |
| нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали п |
| жан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, < |
| жио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек |
| маљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали |
| ила додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатни |
| и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но |
| ке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на вис |
| родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори |
| показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним уда |
| била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе м |
| обе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{ |
| сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауто |
| е скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до ра |
| а распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде са |
| ч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељиц |
| друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Фран |
| ери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у |
| има звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим м |
| и члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, |
| јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Ха |
| ; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву рије |
| <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се ко |
| 65" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људ |
| ва упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада |
| јаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер с |
| ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одгово |
| тај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхал |
| {S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n=" |
| ваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силно |
| мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране |
| спомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназ |
| помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— По |
| дице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, ма |
| ђа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <title xml:la |
| ваничном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том у |
| могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисл |
| некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај д |
| биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" / |
| ошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и кл |
| и људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини |
| а говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која ј |
| је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја |
| Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не |
| кно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички тр |
| умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико тргова |
| ла у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се њ |
| слило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је |
| авом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само з |
| ло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, чита |
| бацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклон |
| рајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да |
| ђа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загр |
| ио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом н |
| говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, |
| га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио |
| и савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Госп |
| е нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву рад |
| а се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је |
| аде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, |
| врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз |
| лимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, |
| у но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек |
| у тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели |
| пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играл |
| ада понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди д |
| о увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мр |
| уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти |
| ислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преу |
| т хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> < |
| е рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове жен |
| <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S |
| смија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овог |
| То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госп |
| сутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим о |
| бу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба |
| наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када ж |
| лад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших |
| међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова аф |
| дје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завил |
| о личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у лич |
| лите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у сво |
| нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо |
| дао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гр |
| ају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, |
| мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама |
| маљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи и |
| ладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ћ |
| га презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За |
| у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успоме |
| ти то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> |
| бе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба |
| х завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла |
| маћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само |
| мо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да |
| о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Влади |
| завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је о |
| дао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и са |
| } То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао д |
| зговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљ |
| званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се да |
| омисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за |
| , али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине п |
| о касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се срет |
| мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога чо |
| цаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и т |
| дине све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здр |
| који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p> |
| кој, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можд |
| аше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свак |
| азговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Пр |
| рна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху |
| ог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шарени |
| дријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић |
| мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифк |
| оро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живје |
| г По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац |
| ћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способност |
| /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је пашт |
| ије ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово |
| и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче |
| S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" |
| треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује |
| p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимп |
| , нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p> |
| се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други раз |
| дном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми |
| p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да |
| мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању ти |
| и гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Го |
| иманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван |
| , али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када |
| у честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица в |
| шан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер с |
| вог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} |
| зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одј |
| са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је поч |
| тив оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.< |
| х продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њ |
| ше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањ |
| во многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није доз |
| овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, |
| е и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице |
| сила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању |
| нашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган јез |
| ећ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио |
| људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p |
| знао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S |
| /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте |
| ан подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коре |
| к, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријат |
| ко српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарај |
| риватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је мо |
| ала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако нез |
| не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поу |
| поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па |
| аљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих |
| г да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке ј |
| , а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аус |
| ишта нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједност |
| таде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он с |
| {S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| јко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу |
| и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са |
| тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао |
| ј велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био |
| а; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, |
| коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.< |
| исто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто |
| ого, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застад |
| 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли н |
| ања и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби |
| прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, кад |
| би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домов |
| примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева м |
| ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа реч |
| ије било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнае |
| судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио |
| разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава |
| е из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити |
| .</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било неш |
| ке владе нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје н |
| мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним |
| ечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{ |
| мао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових |
| могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, збо |
| и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге |
| офесор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а |
| </p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић сврши |
| скрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и |
| кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је |
| рифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је миса |
| то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ |
| вим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апел |
| у! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омл |
| обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио |
| е; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није |
| ом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојач |
| нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Бо |
| асе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није м |
| илно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу |
| один, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио |
| јетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S |
| строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда |
| ај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу |
| своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да ос |
| јан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сар |
| о одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда |
| зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му оста |
| Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Мож |
| ашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све у |
| о то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p |
| огао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <p |
| и, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га по |
| о савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад |
| вала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати т |
| тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме с |
| вености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јас |
| , и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је б |
| р он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све |
| знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очим |
| ровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђу |
| шлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је |
| з своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не |
| и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити с |
| ору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на сл |
| и му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку |
| м дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш |
| и, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав у |
| аше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај |
| </p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о |
| ајлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетник |
| купом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се |
| иво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно че |
| угледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година у |
| .{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје |
| н Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога наше |
| — Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> < |
| ом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме сл |
| </p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, |
| сец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но из |
| чима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвал |
| трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="31 |
| } Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар |
| јаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас |
| >Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђ |
| ука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се |
| оворити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књ |
| и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најп |
| одбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>До |
| ло зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о је |
| ца се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од о |
| а дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице |
| .</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и |
| .{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} |
| p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави Фра |
| са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао |
| би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега |
| гицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро |
| државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{ |
| дјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, |
| арије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш мод |
| <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне |
| напређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан |
| ни отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично |
| утем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог б |
| чју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, је |
| } Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Дра |
| уло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} С |
| одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Д |
| е Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишит |
| тивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омла |
| м мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сва |
| ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да |
| исли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над чит |
| о у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и |
| умње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S |
| сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу |
| ио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту |
| нутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно д |
| е су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао |
| ргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића |
| о могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није |
| отворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја |
| дим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни мемора |
| стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на п |
| осао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војв |
| а.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио. |
| је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног |
| говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин |
| жда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{ |
| , да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо |
| стало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, |
| оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кри |
| што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријате |
| Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се |
| зазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што |
| вог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} |
| омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да прог |
| Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство, односно културно уједин |
| ијатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврст |
| ма купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Т |
| посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој м |
| већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске полит |
| па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у р |
| иљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, |
| били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинско |
| з разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редов |
| раже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет |
| ушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и |
| ику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак с |
| p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Ова |
| : аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све оста |
| <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелников |
| а немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и |
| ије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да |
| о свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желит |
| рала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више нек |
| вај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па |
| ост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као п |
| и, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења |
| против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се |
| мија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте |
| ам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то |
| ваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То |
| друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то св |
| ијечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу |
| а ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поште |
| м и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нам |
| у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зелено |
| болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, |
| нао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест |
| мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба дај |
| модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских ку |
| дићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло |
| лванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевин |
| ца откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све кућ |
| бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на једа |
| главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш |
| лу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пу |
| а у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, к |
| ље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали |
| ако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доно |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ С |
| жња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако ј |
| била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога гра |
| бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осв |
| даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила к |
| ућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провид |
| >— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетн |
| оло и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим |
| Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо ка |
| плакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се сва |
| још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и |
| ни доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код на |
| ости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, |
| неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се |
| сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта т |
| начно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драги |
| ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас |
| г искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одб |
| е свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да |
| тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је на |
| доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} За |
| едан далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први да |
| режуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео м |
| јку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред |
| ,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Ше |
| о одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> |
| ватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прили |
| „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званични |
| о, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни јед |
| у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучн |
| и, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина д |
| а је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисл |
| а буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислим |
| странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје |
| ољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а |
| уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{ |
| орили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на осно |
| есе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како |
| скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак ч |
| ="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и |
| знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не |
| и.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црк |
| је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико |
| малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних |
| издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и как |
| да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице |
| , ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак раста |
| ска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да постављ |
| е не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у |
| то онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душа |
| својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се ев |
| пски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир |
| а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какв |
| огу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; |
| ла откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је ба |
| инила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума |
| и један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру ка |
| ом раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама |
| ени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и |
| гу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољав |
| се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Бор |
| о сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} |
| нут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто у |
| странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам у |
| јеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем |
| , да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу |
| писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских об |
| Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афе |
| може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године |
| S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа з |
| — Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз |
| ма њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="12 |
| кње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог |
| митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица |
| д говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да б |
| о лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево |
| ако она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, |
| јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим за |
| емаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривоје |
| рбима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вј |
| исао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи од |
| </p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша |
| против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је са |
| рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у о |
| својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав |
| , само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне пок |
| > његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упра |
| сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је с |
| ове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеб |
| ралом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер |
| оа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет р |
| р не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје данг |
| читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како |
| тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и |
| а не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмен |
| а нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај |
| а.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="1 |
| је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под |
| Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је гос |
| о, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да |
| офесор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У |
| То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> упр |
| за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба |
| и су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предад |
| у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари |
| аспитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, кој |
| мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, д |
| мамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте |
| . — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душан |
| онстантин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако |
| рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби дом |
| а, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу. |
| оро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогут |
| <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Дома |
| их пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као |
| Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српст |
| емица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када ј |
| не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе сл |
| — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изгов |
| ш непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S |
| ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштв |
| наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.< |
| пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Барив |
| Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијућ |
| ли ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, б |
| аробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрос |
| </p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као пр |
| ијатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне |
| протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи- |
| исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} М |
| оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну |
| је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p> |
| испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаш |
| и лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваш |
| <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати |
| је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи |
| збуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га п |
| — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговор |
| и.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, нег |
| ј.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме го |
| pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — изб |
| што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрост |
| ти, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђе |
| ана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>М |
| их земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји ка |
| у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко к |
| </p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци ј |
| о у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Ма |
| > <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обича |
| > <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причек |
| бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала |
| о!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема про |
| анову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, би |
| ати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да |
| ке владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S |
| мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије годи |
| нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да ми |
| е од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, |
| а, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када пог |
| ржању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица |
| кт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Срб |
| се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је |
| из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дј |
| пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин са |
| ји су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској |
| на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати |
| ојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| јечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта |
| овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуб |
| } Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешан |
| за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао |
| у им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица |
| х на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се д |
| честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово |
| ској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ |
| прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не врат |
| ио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> |
| лбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију |
| о.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју |
| од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — |
| а и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb |
| жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово изла |
| ема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понаша |
| ада је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није |
| а у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама. |
| њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић |
| м планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љут |
| она, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окуп |
| .</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Б |
| ац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, |
| анин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притва |
| због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улр |
| х.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, |
| зда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан |
| премаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо сврши |
| las Bier</foreign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер |
| ан од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбив |
| евица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S |
| е разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господи |
| лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="210" /> отресао с |
| нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат |
| лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но |
| нем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа |
| т о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Триф |
| ао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте |
| не Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, |
| ellner, ein Glas Bier</foreign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одј |
| елију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Та |
| к да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће с |
| ву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјети |
| се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од о |
| черњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја до |
| и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом |
| које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров |
| /p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискре |
| ка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако н |
| јку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душ |
| о лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званич |
| пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесел |
| ије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пе |
| удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојк |
| ује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета |
| ки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда |
| рофесор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и |
| фковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га |
| се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себ |
| да ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све п |
| се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сјед |
| рих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабљ |
| друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> < |
| ите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дош |
| ово унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохо |
| не домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буд |
| је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његов |
| ј гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену? |
| љда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p |
| омак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје н |
| оби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту с |
| ки поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше |
| свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; |
| јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пр |
| е собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбу |
| згодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тет |
| еле су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет |
| гледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, ка |
| а кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>К |
| чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Приј |
| за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостион |
| екар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Ко |
| ника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано ом |
| и почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши |
| ана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се пр |
| народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић |
| народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно |
| ковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га ј |
| пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављањ |
| ла судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјеш |
| и прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне буд |
| кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и д |
| овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од т |
| ље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све пр |
| то је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши |
| Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико н |
| смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са |
| "306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стеви |
| /p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босан |
| међу нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло ба |
| ања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, по |
| ећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, |
| гу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на |
| дни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно |
| ладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао ј |
| нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом посл |
| народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као ј |
| е; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од г |
| оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно про |
| јске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се пок |
| о бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра ни |
| ничном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате |
| мијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да |
| удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} |
| а оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учи |
| те ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар ис |
| њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Ф |
| сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} |
| од града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ некол |
| к откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ по |
| ада га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је |
| ти се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га |
| своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из |
| одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај јо |
| овачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а пр |
| , даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола. |
| ева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некак |
| ор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једн |
| у.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она к |
| ијатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичн |
| ало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} |
| се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је |
| преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је јо |
| о као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстој |
| ај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— |
| он, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <p |
| имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици пом |
| ироде, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преиму |
| дставник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> < |
| их земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубез |
| ро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједнич |
| сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су м |
| подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb |
| тски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кр |
| м питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљ |
| етолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, |
| — Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим |
| парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет о |
| у се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На |
| вања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те |
| и као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије |
| зи и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево |
| но остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ст |
| b n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га |
| ор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блијед |
| нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све п |
| им овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није н |
| ио започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захт |
| ја треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, је |
| раги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p |
| > <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари |
| ни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак мо |
| о могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он |
| .</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена ваше |
| м до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чел |
| каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се |
| оју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје |
| авимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л |
| и се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — наста |
| — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са к |
| хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и |
| морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ос |
| <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Наше |
| , да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не до |
| ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је п |
| , да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Ср |
| сом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио |
| итику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То |
| мо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и |
| ваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњ |
| д и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: о |
| а све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ п |
| били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних страна |
| р ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и је |
| ји се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа на |
| S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати с |
| удуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ |
| оворио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити поп |
| сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Дру |
| служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду |
| ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић |
| е казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривој |
| а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска |
| дућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш |
| завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршива |
| ажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са |
| телигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога |
| <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не д |
| одној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за ко |
| мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не |
| адаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овд |
| се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да с |
| сура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до |
| г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако |
| вјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава |
| е надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што м |
| да су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз |
| ишта да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је |
| тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} |
| у и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њим |
| шом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при пр |
| еђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најпов |
| а је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћ |
| ке, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћ |
| Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, |
| и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мње |
| чин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада |
| о с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор н |
| ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство баца |
| чајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>— |
| ра могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште |
| .{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више |
| р посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац д |
| а од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p |
| шу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би |
| Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културн |
| није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као т |
| оје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифкови |
| а и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе ау |
| у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и к |
| ти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најз |
| официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође |
| ди власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се |
| мана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласк |
| дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чек |
| S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донес |
| .</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучи |
| p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда |
| знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не зн |
| /p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћи |
| војој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напри |
| ирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> с |
| ано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запоста |
| расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га пог |
| ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, |
| ве слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Шв |
| нички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш пошт |
| д куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десил |
| 5" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, и |
| о ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају |
| ам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стеви |
| насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p |
| у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се пр |
| о стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна |
| <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Го |
| едва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чист |
| омплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што г |
| о, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин м |
| мени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опаз |
| сили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се |
| ријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним сад |
| о. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми дан |
| не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Ј |
| ели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Б |
| успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провест |
| вијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. |
| му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско ср |
| зјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} |
| ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владин |
| њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и |
| и, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извје |
| дуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осор |
| горе што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио |
| у, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне прегов |
| ве силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме п |
| егових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће п |
| ије могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њи |
| својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, |
| ењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни г |
| га сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви с |
| и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјет |
| риватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} За |
| ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље зве |
| ала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је го |
| гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лиц |
| а.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стар |
| пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово |
| у вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} А |
| х све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске |
| чеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз стр |
| еђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робљ |
| ичног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — |
| гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је |
| ш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <p |
| дје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча |
| <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго н |
| домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n=" |
| ара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јов |
| ти о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно ут |
| естан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према |
| воју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада |
| адини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипје |
| ски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао |
| у не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли |
| и.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији |
| о, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S |
| з.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придо |
| ву.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чиње |
| кој управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи С |
| м шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и ор |
| бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинил |
| власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> |
| т званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам р |
| порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним |
| још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, кад |
| златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело с |
| сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамо |
| је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Дома |
| зику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе |
| о не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при пра |
| илазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да |
| но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је |
| ше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први ко |
| шија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у с |
| n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, |
| у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је х |
| је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога зак |
| напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се |
| тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштал |
| ељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Бо |
| Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биј |
| љеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима вис |
| о у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му ни |
| чито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, по |
| О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од ва |
| ријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и |
| купом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих |
| гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залог |
| зно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — од |
| оривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада |
| аћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове црк |
| чним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очим |
| мо Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одгово |
| једо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му ј |
| ање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на |
| S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је |
| ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, |
| ушан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашање |
| обије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у та |
| /p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није |
| г с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед |
| је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и |
| ј онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора |
| ао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике |
| р је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред |
| скомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати ко |
| је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињст |
| а угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато |
| е и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, |
| {S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да |
| застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је о |
| е нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S |
| е ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Бос |
| лугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам дру |
| т се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народ |
| и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги |
| мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било на |
| ву вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најра |
| нику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— |
| его увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала |
| а звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану ра |
| , мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој жи |
| зађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> |
| сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старо |
| домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послиј |
| гну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и ник |
| примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није |
| p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жера |
| шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава |
| а, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да м |
| ини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити бо |
| вог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је з |
| уди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опаснос |
| Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мје |
| Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим |
| арији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевиц |
| лаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S |
| ше некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — |
| ћево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради |
| и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва |
| очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p> |
| е ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Ов |
| ри.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити ка |
| се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претури |
| који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин. |
| Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу во |
| /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени |
| > <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој |
| "308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босан |
| е њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен. |
| јена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру при |
| дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи |
| {S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или п |
| n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједи |
| неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега |
| ане једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и |
| и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опш |
| да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, |
| н и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад |
| име већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти |
| ер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи де |
| а, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вр |
| чтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа |
| га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омл |
| 5" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар |
| је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p> |
| — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграб |
| Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада |
| собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке б |
| варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} |
| о примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли јези |
| што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се |
| д овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непри |
| ена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски |
| једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је ос |
| има, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни н |
| едино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, свак |
| са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина |
| ху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском |
| и дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} З |
| у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете |
| о свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у тем |
| јетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљ |
| ћи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека |
| ако га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, с |
| губи ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; |
| о да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на |
| још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити |
| авао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, ј |
| асмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омал |
| је га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као по |
| јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањ |
| ича, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.< |
| уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; |
| изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сара |
| „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али ко |
| офесор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим ва |
| е добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаш |
| ву, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурка |
| ао да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се нала |
| Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет |
| поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p |
| једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, |
| утито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље |
| ко времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту |
| да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих |
| и.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S |
| његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже |
| оја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен зб |
| није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћ |
| ј овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје с |
| ћа потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања мо |
| гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са |
| а забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} |
| .</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, м |
| урном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, т |
| им, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, |
| ијеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, |
| при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <p |
| одни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро |
| ако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у |
| ти?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби б |
| љу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало п |
| епрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био |
| сли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} Н |
| Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио |
| није опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо ко |
| да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед пад |
| Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се ск |
| <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским сви |
| ругог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у по |
| ај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком |
| ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да с |
| ро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио трећину и десети |
| ош и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас |
| свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изго |
| уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно оба |
| је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и |
| хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели |
| ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет с |
| бе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, к |
| n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао не |
| е ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лук |
| још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од г |
| сма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у |
| Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева го |
| олују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на о |
| новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, |
| глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борб |
| у од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човје |
| посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што ј |
| ријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="3 |
| У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побрин |
| чко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љуба |
| својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше |
| шана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз с |
| без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледа |
| ала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> |
| <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, ал |
| професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са |
| гледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још |
| лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! ви |
| о новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде пока |
| ном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Ста |
| аде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је |
| ка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће |
| оји је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Д |
| о — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест |
| о и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и |
| е главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истин |
| жен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет о |
| не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу |
| и.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; т |
| бра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене п |
| госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мор |
| ч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђин |
| едаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију |
| и.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не |
| во — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и |
| у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све |
| е напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, |
| подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, |
| у.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, к |
| знаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин |
| дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давни |
| и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једно |
| овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и |
| и између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви заш |
| д оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком з |
| ти на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а |
| једном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дат |
| против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душе |
| , да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек поквар |
| емило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се |
| још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се |
| било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, н |
| сор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним о |
| ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а мла |
| "182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше р |
| апита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је дол |
| обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у рас |
| евао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву |
| S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву |
| ство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у х |
| често сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, |
| <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђ |
| шљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше |
| о му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко дел |
| ње морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицо |
| јеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог им |
| стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намиги |
| се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.< |
| ивој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратиће |
| опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај д |
| и?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мог |
| <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се та |
| ући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику не |
| то скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у |
| је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми см |
| рошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, ко |
| оже повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио |
| г ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благослов |
| случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од |
| га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај |
| нком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се |
| Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет ма |
| вини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, |
| неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као |
| што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ н |
| стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало |
| оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенц |
| ја би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судби |
| , покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу јед |
| ну Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Сп |
| > <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да ни |
| Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, |
| >— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјево |
| авно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпо |
| антин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шт |
| о.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове риј |
| “ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењ |
| , жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оц |
| се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјет |
| насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздр |
| но, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Д |
| Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према |
| јелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му |
| неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту |
| топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Г |
| зби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је |
| еђење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapte |
| та више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђе |
| т пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти ни |
| говорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није м |
| хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је |
| Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p |
| да читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него ш |
| није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица |
| оји се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде |
| дари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— |
| рије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске: |
| га имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина |
| Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрач |
| Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то н |
| Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да |
| а и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код ку |
| на и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у |
| је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене гла |
| ати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из дале |
| наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пр |
| само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу |
| ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам |
| спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>По |
| p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је б |
| састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколи |
| ражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни ј |
| слије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више |
| народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, к |
| нтално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овд |
| осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се пр |
| ичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p |
| кав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика двора |
| около, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје д |
| ло све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао |
| ма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да б |
| лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже |
| оја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се пог |
| ом пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин мо |
| S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопан |
| е остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{ |
| хну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да |
| која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лук |
| и, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је т |
| врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуд |
| та с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свог |
| ажити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" / |
| виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замј |
| ил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко |
| !{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} |
| ст свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућно |
| емонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је |
| S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија поли |
| а извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није |
| аштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више не |
| аџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без ње |
| сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када |
| n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна |
| бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као д |
| вој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље |
| у, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио |
| у, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће но |
| у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb |
| ни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових аф |
| > томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио ц |
| би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p> |
| S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим |
| стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер и |
| а груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као див |
| ије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p> |
| оде један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од ост |
| ушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но о |
| Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер д |
| за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада т |
| ице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може |
| све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао |
| дје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој стани |
| знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb |
| цијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се |
| Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему д |
| дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим |
| и се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Д |
| другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и |
| раним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“ |
| -Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно в |
| себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{ |
| приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлил |
| ала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Борив |
| е упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се саст |
| , тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она |
| офесора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле |
| S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом ва |
| биљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му |
| овић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје ко |
| тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан |
| жу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да |
| га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа |
| ерених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица |
| омаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вј |
| , лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауто |
| нарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели стр |
| ио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на осно |
| познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико им |
| му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Кос |
| Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио кра |
| и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, к |
| мо Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке |
| е из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души |
| {S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но ниј |
| оју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и |
| сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види |
| о још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке |
| ли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упозн |
| сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко ор |
| Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље. |
| кида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још са |
| штао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог |
| м проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до с |
| .{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} |
| чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снаг |
| ени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n=" |
| ељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље |
| професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да ј |
| евицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S |
| нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко ма |
| дао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у |
| посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и |
| и имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема |
| т Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовал |
| оче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све |
| овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забе |
| влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи |
| јима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршет |
| свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видје |
| н је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
| м ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а по |
| /p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци |
| le> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском л |
| пође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто уч |
| ору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је до |
| устила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и про |
| ти за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаш |
| абављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душа |
| па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сј |
| ило другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило ут |
| дух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријс |
| <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе |
| аслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он |
| ан другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кр |
| расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном каса |
| енерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </di |
| </p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ чет |
| и?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио с |
| м држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је |
| а сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, |
| показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исј |
| већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тон |
| човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младост |
| ене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има др |
| ској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да |
| амљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, |
| славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова п |
| /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских ку |
| е више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене у |
| стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, |
| миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у |
| офесор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — о |
| ста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџ |
| оји је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми с |
| аш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и |
| енералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво |
| крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко |
| нај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</ |
| ма без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и |
| најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску п |
| новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и |
| е сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидје |
| n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> |
| иксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати пре |
| ог бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновник |
| вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и |
| Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, |
| је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима. |
| представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — прик |
| ра напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове |
| је на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала пра |
| тавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не вид |
| ј будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група М |
| јерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће |
| <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске |
| ји га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се |
| орио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без на |
| да могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сло |
| е треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо к |
| ебацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> |
| ог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босн |
| м, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривен |
| чише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и порук |
| ички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p |
| јеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питањ |
| рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много компл |
| и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже гла |
| } То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски |
| иже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог ст |
| и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању |
| Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и б |
| овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху |
| ог чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђе |
| ника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циган |
| католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду о |
| ман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, |
| ијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета укр |
| им дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних ру |
| очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, пре |
| господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тав |
| вих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам то |
| а је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном ха |
| ећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га ко |
| ство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар |
| 02" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвј |
| > <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог т |
| је већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и др |
| тав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле ни |
| о, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се |
| а се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влад |
| ост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у на |
| д велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџи |
| све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре разве |
| <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора с |
| гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разгов |
| љењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву уч |
| наче никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— |
| а слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гости |
| поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и нак |
| , и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио |
| увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним у |
| ивце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То |
| {S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано |
| ар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће |
| ин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сара |
| <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S |
| pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> |
| о, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Д |
| p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушт |
| се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање пр |
| неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у бо |
| азда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој. |
| е се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале |
| Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му |
| ко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна прав |
| ако само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита и |
| као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са |
| у.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осу |
| овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ с |
| е зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, |
| ио занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова |
| а.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већи |
| рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањ |
| долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош |
| n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муште |
| ници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била |
| је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће п |
| јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај |
| не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне с |
| пно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="1 |
| и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху. |
| лахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна м |
| а сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је сук |
| обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које г |
| и од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна махов |
| ке омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, |
| сним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још |
| ево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој р |
| а најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на г |
| збуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да |
| коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић ј |
| љ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, |
| се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајат |
| уд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе |
| јете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се пр |
| под хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета |
| ко је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, је |
| нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, |
| путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог бр |
| и се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрт |
| да се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџби |
| њем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, м |
| у данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од |
| ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за |
| газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Н |
| > <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} |
| мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није об |
| је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомиц |
| на ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска п |
| S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званични |
| добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим по |
| уд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само |
| данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не мож |
| мерици, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ то |
| г ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, ал |
| S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мен |
| пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни |
| нас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са св |
| ало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И |
| а и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да |
| мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан |
| се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјерова |
| е још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да с |
| .</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељим |
| /p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачи |
| ли по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас ст |
| да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифк |
| а је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} |
| .{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први |
| а, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјеш |
| гостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдн |
| душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту с |
| > опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, ал |
| ље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полет |
| е. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна ж |
| ком честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нар |
| слио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се треб |
| d>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о од |
| , дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трг |
| а сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на о |
| мјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно вик |
| а Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним к |
| лама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-К |
| или врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљив |
| младином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протес |
| , која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским п |
| е, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је |
| азу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан т |
| Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је п |
| Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што |
| ијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подруг |
| е неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађе |
| онашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно пра |
| и се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно |
| а ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узне |
| ало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки |
| о одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу о |
| тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањ |
| n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p |
| и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој |
| и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу |
| , то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, п |
| човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи |
| , да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало |
| се на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српск |
| ан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поре |
| н се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издај |
| и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „ |
| ки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p> |
| p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дј |
| Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од с |
| <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишин |
| дочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није з |
| о нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски н |
| мић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је |
| најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво боса |
| шћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетн |
| ених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се нај |
| х улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје |
| пи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, |
| да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства и |
| разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љуб |
| каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младоту |
| ој руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за л |
| у.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се пока |
| има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, доб |
| гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем с |
| вади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове |
| е — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чис |
| акше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способности |
| на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам мо |
| вој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко |
| рве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озб |
| е побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гд |
| ију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не |
| "27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеб |
| да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад п |
| трашно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска распра |
| чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише |
| апици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче |
| питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скр |
| питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се |
| преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> < |
| вој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Ка |
| и спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој. |
| од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p |
| укотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, |
| га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и |
| је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгле |
| пао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадис |
| мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм |
| е.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи |
| срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све го |
| ем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није мо |
| </p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостион |
| им. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и го |
| ти, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, |
| влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p |
| јетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих |
| ебе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на дв |
| иле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} Н |
| е личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан |
| а и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у ј |
| агица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, |
| дила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне сл |
| p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је б |
| ијечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би |
| >— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још бл |
| савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — пл |
| е свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјец |
| агледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао л |
| } Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови дан |
| од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Бориво |
| средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог |
| а се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много неср |
| </p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— |
| е баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не |
| г родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као д |
| која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, |
| културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд бу |
| ер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као до |
| а живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграб |
| шалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом ли |
| ећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> ње |
| кастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но |
| } Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже |
| своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај |
| златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни ш |
| елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p> |
| офозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га сми |
| ог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог н |
| се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић |
| послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одј |
| ње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан |
| ленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напа |
| ојника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијес |
| стријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им тргови |
| рећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се с |
| ца овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало. |
| <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истра |
| очне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пр |
| г мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент тр |
| данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју буд |
| S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, о |
| не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада ј |
| ицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полуко |
| и одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> |
| пут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застраш |
| мрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце п |
| т, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="1 |
| и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједар |
| у ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо пам |
| оривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га |
| кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче |
| на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебел |
| неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} М |
| ен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерује |
| а.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, |
| еља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли |
| осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, |
| ебевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се т |
| ара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш |
| е свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но с |
| пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми. |
| му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, |
| лише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — |
| што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити т |
| иће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви гово |
| Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа од |
| и.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкаракт |
| сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздух |
| еће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни |
| да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат кућ |
| роз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих |
| ских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерн |
| н, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ |
| е ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.< |
| афу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Она |
| милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у то |
| и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви п |
| >Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с по |
| неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— |
| p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, а |
| ом црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса |
| шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види. |
| начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам са |
| сјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевин |
| имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просв |
| ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Бос |
| мњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бија |
| ви јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило у |
| Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу |
| смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме |
| ци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе |
| хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријате |
| Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није |
| а цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи |
| вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, јед |
| го, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети |
| бину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Бос |
| на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног о |
| да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанств |
| сор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} |
| } Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми |
| ина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је |
| аменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, |
| авима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило п |
| ј другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије |
| ичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи гов |
| авља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео |
| код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кућ |
| , и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— З |
| ад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са |
| тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим |
| p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговара |
| {S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље |
| аторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два д |
| је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим |
| је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање ј |
| еко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније |
| фанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одб |
| еру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као |
| аше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно |
| иста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следи |
| тали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у |
| и по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онд |
| у, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро |
| {S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се о |
| ј гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши |
| То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - пона |
| махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се кат |
| милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто |
| и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година |
| ак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бриј |
| гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се |
| ције бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> м |
| ао мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убав |
| овне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, |
| ме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем ка |
| 190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете |
| прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="3 |
| почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Раз |
| нке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <p |
| уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло |
| Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када |
| та, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гоми |
| а поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио са |
| о хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите |
| ште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{ |
| окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, |
| увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити |
| не се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у мл |
| и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило. |
| воје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену |
| </p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, ш |
| аво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек |
| е Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српс |
| о удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> < |
| ју.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља св |
| атељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин приб |
| да се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једн |
| спођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прв |
| о, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Са |
| рта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљц |
| али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће |
| ваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још сла |
| о кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну |
| а је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима |
| м очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чу |
| но писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Rundsc |
| што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисл |
| и је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попус |
| е нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у |
| пску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до с |
| јима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душ |
| ер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и |
| она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одрж |
| ори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> |
| 2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле |
| име и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска |
| ље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхт |
| старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне па |
| а, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с н |
| ећ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заје |
| не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало парови |
| се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, |
| свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које |
| ла тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гв |
| орао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; вас |
| светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Д |
| е механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листо |
| та нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, |
| су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба |
| а смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем так |
| многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чек |
| Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним рума |
| о и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p |
| нкт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господи |
| едног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на |
| славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало не |
| земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по |
| сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том |
| ја и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских |
| путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би |
| све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кући |
| собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед ба |
| гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушн |
| а наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима |
| име страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} |
| их на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта |
| е <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посу |
| ену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба |
| Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вр |
| S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на вл |
| је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање |
| ишта не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! в |
| ђе баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу ч |
| час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публик |
| шај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати |
| нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично |
| ?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да |
| и писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјец |
| снео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком |
| у.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјет |
| маљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за |
| </p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу с |
| рајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на к |
| , и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарај |
| Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом с |
| у! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну ма |
| атворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте гос |
| на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римока |
| је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље распо |
| Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{ |
| шло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га |
| е онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, |
| н Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак |
| ста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно пром |
| будио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се |
| амија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним |
| вори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјет |
| међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенс |
| на српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омлади |
| отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, |
| з разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим п |
| ринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио |
| ницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвје |
| питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то |
| ј је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћи |
| лонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и да |
| ећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још ск |
| и протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, к |
| га наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљорадничких п |
| лушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према на |
| рила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово сп |
| јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исц |
| ије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно дру |
| и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба г |
| је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Бос |
| .</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слог |
| господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет |
| <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се |
| ица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретањ |
| тво муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таки |
| на, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се зва |
| у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће |
| а имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свије |
| се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{ |
| а.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки пош |
| ека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биље |
| о љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када ви |
| ложењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако с |
| уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распро |
| ознанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на |
| нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домор |
| као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у |
| ожемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, |
| /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да |
| чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лиц |
| ијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријего |
| узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови |
| дрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер |
| госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боц |
| поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И дана |
| се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је |
| .</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве |
| ајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није и |
| музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позори |
| е било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{ |
| n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати |
| </p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало |
| на у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанск |
| заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, |
| утњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу ва |
| ала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином |
| ик двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин |
| ге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је |
| није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златн |
| ијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ |
| ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше пре |
| е дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у св |
| емљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадош |
| >Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, ко |
| и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је |
| е се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном |
| ом.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb |
| би потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена |
| прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне |
| ер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелил |
| ских и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне к |
| ој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу |
| његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк ј |
| /p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ни |
| држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који ми |
| е:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ |
| је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништв |
| ењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим |
| им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа гово |
| више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу |
| ао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том л |
| дне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио |
| ишта, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је чов |
| ада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочит |
| аца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како |
| ушанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена о |
| рпском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и |
| орамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-шк |
| сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим го |
| а ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" |
| хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истин |
| у балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлос |
| виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући ос |
| љати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов р |
| вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре |
| стом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске |
| тидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе пл |
| утација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих |
| дбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе |
| имназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ст |
| укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — |
| и је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пож |
| Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и |
| але, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице м |
| > <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше |
| старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови |
| и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига п |
| то му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је пр |
| ам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мат |
| јењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душа |
| је говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила проз |
| но, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер |
| ами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину |
| је видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} |
| <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну полити |
| </p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад о |
| илним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимај |
| ате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и |
| ш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га е |
| рна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту заб |
| данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда л |
| а био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважн |
| ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господ |
| Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност |
| ан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опаз |
| еприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуш |
| јели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је дов |
| а, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижу |
| љетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када |
| више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда |
| се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Ауст |
| је и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо |
| </p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, |
| и читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да |
| е, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> неш |
| елити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} С |
| ом, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ |
| м држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драг |
| грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било к |
| повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинет |
| Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевици |
| д куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да |
| ико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се мога |
| би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно др |
| гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S |
| тевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и |
| њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо |
| породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, ка |
| ли са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћи |
| слио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би |
| и.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погл |
| ску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садрж |
| , па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то с |
| се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била |
| рима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити |
| сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали |
| } То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} |
| м проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље н |
| ао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, |
| бало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на свето |
| још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико сн |
| затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло де |
| и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштв |
| одина како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на |
| ник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је зн |
| оруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, уми |
| ио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, |
| т приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> < |
| ба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Са |
| жила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати |
| о паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада |
| ародна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје н |
| А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нап |
| е српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси |
| ими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у |
| нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Ал |
| зда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волов |
| осподо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{ |
| и, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих њег |
| /p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и од |
| } Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презира |
| то мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на ста |
| омисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да |
| њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са |
| владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко ј |
| ушан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево |
| оручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка ре |
| воју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјес |
| водимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема |
| а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би н |
| ерета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за на |
| так на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно и |
| , ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} |
| ућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-ордено |
| ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапа |
| и с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава |
| омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жеље |
| ажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио |
| о доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p> |
| ароду, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у |
| гу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд. |
| ио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинче |
| е препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска упра |
| ите, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} |
| ве удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да ми |
| ој гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у кр |
| родним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешт |
| тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма ку |
| аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљ |
| S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак |
| ко достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да |
| } Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Б |
| езног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на |
| вљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси пи |
| дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у оста |
| ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухват |
| шан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му |
| , мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског |
| д стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силн |
| ега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражил |
| смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није ми |
| да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба |
| моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле н |
| , већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише обр |
| ти у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гл |
| натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта |
| баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мисли |
| к лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало раз |
| јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетил |
| о изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова п |
| казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Н |
| е они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор и |
| ругу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош |
| прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је поб |
| е.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, |
| итање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љ |
| арајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте |
| руги, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— |
| једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бур |
| срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је гово |
| твари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насми |
| вратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда |
| да Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје |
| их политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно св |
| их, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — |
| већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, не |
| , ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да ј |
| јетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сараје |
| итику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутиц |
| , извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте ду |
| Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на па |
| побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објеш |
| рети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућнос |
| столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне рије |
| де на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси. |
| b n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> |
| је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} |
| глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа на |
| имац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, |
| шли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалит |
| е моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћем |
| авуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан |
| лично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако |
| јелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи |
| ада је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Це |
| , куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и |
| т упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље |
| уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отв |
| тића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетл |
| , а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху |
| малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type= |
| једило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генера |
| , и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је уза |
| ки дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хоте |
| овину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ебно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику |
| о је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је |
| сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту |
| ног господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио |
| их крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, |
| ежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на ина |
| и.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb |
| сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бр |
| азумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у о |
| b n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за |
| једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти реш |
| и понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуб |
| замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „с |
| да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, д |
| S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је г |
| еза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштуј |
| о је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак ниј |
| један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се |
| ручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те |
| ца.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло з |
| ођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо |
| у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете к |
| за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не м |
| атио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| рњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се м |
| уштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да с |
| но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једн |
| јек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да |
| њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку |
| ке војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не |
| ирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— |
| и, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно раз |
| ребевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио |
| ину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица |
| вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> |
| Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се |
| рахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара доб |
| оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе крш |
| када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако |
| о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавн |
| их тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, |
| ема Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p |
| до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но ка |
| ће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и б |
| ких кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући с |
| _C10"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате т |
| гледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоћ |
| могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Фр |
| > <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближи |
| склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} |
| <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S |
| ати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може слож |
| ржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово |
| о је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главно |
| но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Поста |
| стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забрин |
| озиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на бо |
| Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне |
| док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје |
| и са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу г |
| ст у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да |
| мишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшн |
| има средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са н |
| селили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вј |
| м родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је |
| спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне |
| пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеј |
| о има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуд |
| едаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога цар |
| ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с ово |
| аше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из |
| ози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Р |
| што је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети веч |
| уштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крш |
| вдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеј |
| >Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да м |
| ка немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор |
| приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут тр |
| м улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника |
| оличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необич |
| а такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, |
| врати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немам |
| ије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би |
| овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе су |
| бље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, д |
| јела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да уч |
| м перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, вла |
| ени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од кућ |
| мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, с |
| рошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све с |
| фесор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочно |
| а и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост |
| м...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић |
| ији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још н |
| ном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у |
| дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био |
| и крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге |
| стао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође |
| је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Р |
| Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у д |
| гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај |
| учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад ч |
| један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је |
| тник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћин |
| тање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва |
| ђе у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећа |
| да се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> мог |
| дуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слого |
| љена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да |
| говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десета |
| тпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Ср |
| ној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена |
| и радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк |
| јељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херм |
| им очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се |
| а Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној |
| .{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и |
| нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми ви |
| ле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, он |
| не немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника п |
| ошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу |
| о.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују |
| .</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита |
| ше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица ко |
| а свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на в |
| .{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још е |
| није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги прија |
| сти, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито |
| најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек |
| смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена ус |
| </p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Бор |
| ај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек |
| покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са д |
| морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна |
| о и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} |
| овори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Го |
| н, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док |
| авде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту |
| удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или |
| дима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Бо |
| е њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>О |
| Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми не |
| ом, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убј |
| ти, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака аф |
| ела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Никол |
| . — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора с |
| ив српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових |
| ку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под ути |
| Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским поли |
| орадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пу |
| оглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копр |
| цама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас с |
| и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, ко |
| обода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами св |
| вљаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се |
| дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> |
| ави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто пр |
| еље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ства |
| о си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како |
| и пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде |
| овала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људ |
| стане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — до |
| залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</ |
| и неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље |
| не старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним укр |
| не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, д |
| бом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекин |
| асвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пје |
| чно стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице ј |
| о год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама |
| о упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за ост |
| на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи в |
| > <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но б |
| позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијеша |
| ушану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи пр |
| ково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто |
| то пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на |
| а, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбе |
| ао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привреме |
| ликој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није мога |
| аћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости |
| ино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова |
| и и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се ве |
| е на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из о |
| више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} |
| има.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но |
| , гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијеље |
| d>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се пом |
| ајтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одгов |
| излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с п |
| Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио св |
| ли, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Д |
| У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, |
| у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну о |
| путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} |
| ште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ к |
| ни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домород |
| но неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страш |
| p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љуб |
| домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Б |
| у <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, |
| погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало |
| .{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помј |
| апућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, см |
| су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна |
| родају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских |
| позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, |
| ва Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њо |
| кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се ди |
| еткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим урес |
| ва, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и ле |
| мовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијет |
| ичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли |
| д казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се шири |
| евну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштал |
| <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав |
| , док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегну |
| ебна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари с |
| је ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и |
| некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу |
| Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би при |
| ом на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар ј |
| {S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом |
| аз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу кр |
| управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног |
| ено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу |
| њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио |
| ући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већ |
| ка управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> < |
| јевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са не |
| јаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска б |
| није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не сам |
| ћи упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у зв |
| ета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, су |
| рдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило |
| чић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — |
| син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту од |
| ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим п |
| родних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и он |
| та <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се н |
| он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјес |
| е даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као |
| ела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? |
| баша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све и |
| села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војник |
| шан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} |
| олашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад м |
| ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки б |
| има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда прона |
| бијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде гов |
| исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма из |
| окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} |
| ако ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на зема |
| љских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти |
| спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет |
| руштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, понос |
| египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског |
| о није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митров |
| неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетк |
| зумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије |
| ли службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни ме |
| :id="SRP19080_C16"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за прод |
| :id="SRP19080_C18"> <head>18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често срета |
| ада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа |
| ирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под |
| пријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је |
| ут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, |
| једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу сам |
| ину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше по |
| и је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познани |
| та га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зл |
| а страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), |
| на домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је |
| отетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је |
| о би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Б |
| се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краље |
| влађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га |
| </p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса С |
| ас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном др |
| себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, |
| ом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријеч |
| то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак п |
| утку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, |
| а лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— |
| жати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>П |
| е потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки пр |
| , господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но |
| /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да |
| а једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајало |
| ло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска истор |
| еде, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желим |
| ст за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим миши |
| шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О г |
| те.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под усл |
| оне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и о |
| а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на ње |
| зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да забора |
| зми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>С |
| > <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто глед |
| >— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише суз |
| нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Кост |
| а дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ |
| и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену |
| ар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Фра |
| > <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p |
| кавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разго |
| ме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и |
| у, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је |
| јесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од с |
| на вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" |
| ци његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се |
| грли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом |
| но ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер |
| капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, кад |
| ао послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савл |
| век — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спу |
| је вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцај |
| p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садр |
| ом од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао пре |
| <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач. |
| е ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега и |
| оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, |
| а је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је |
| то — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога |
| ом ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави |
| м, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ |
| е да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно вла |
| ор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај у |
| е та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није с |
| рећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искренос |
| г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то |
| Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђен |
| арајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му п |
| о становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у з |
| м погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Ујед |
| или, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту |
| грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само |
| што један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опе |
| љица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукош |
| јеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> ли |
| ижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког му |
| признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у ч |
| ише с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је |
| оћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бр |
| своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенс |
| ам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Бор |
| њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове с |
| саба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали с |
| ао да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи |
| ...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, |
| а, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и з |
| даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешк |
| куд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа |
| није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан п |
| цом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирањ |
| ј Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па |
| дости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има с |
| рпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да с |
| еби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч каза |
| некле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} |
| сли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> |
| воту, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да ма |
| сли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћ |
| ели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то д |
| а.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па д |
| овима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узн |
| колико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут саст |
| љ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној ради |
| заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда |
| доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим живо |
| отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли о |
| онестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у п |
| /p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које |
| е срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се бр |
| ом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп |
| ар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може |
| ука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, тр |
| .</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</ |
| спуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад |
| /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Ов |
| 4 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{ |
| ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре |
| аше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјеча |
| ијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грче |
| Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, ча |
| рвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} |
| е свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да з |
| велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе |
| и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер |
| е га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вје |
| је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесит |
| у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон и |
| ицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из теме |
| ни предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају о |
| и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, |
| о сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спрем |
| преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима |
| м је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па |
| о послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак са |
| у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како |
| је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком |
| а никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нага |
| ући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мен |
| чке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силн |
| о се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на |
| и повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф |
| о своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена |
| мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји |
| остионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га јед |
| су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и у |
| ти.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак сам |
| не Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повј |
| <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и |
| домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар |
| искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, д |
| пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом |
| куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући |
| управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која |
| судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго за |
| 107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, |
| служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не поч |
| на сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува ст |
| ворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, |
| Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујт |
| к на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог |
| е разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p> |
| тић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе |
| оме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га за |
| нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело |
| те нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо |
| ем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, дв |
| бини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневн |
| аименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбени |
| тпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника |
| , за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање прив |
| судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињат |
| гло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако мога |
| влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су |
| напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{ |
| е мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око два |
| о свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато |
| {S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Д |
| ико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави |
| е умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбин |
| друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гост |
| вића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслима |
| рагицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкиц |
| ма.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми на |
| и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, |
| ити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мост |
| е Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре |
| <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} |
| .{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отр |
| њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која |
| која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не д |
| знемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, си |
| ве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и т |
| ле онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лиј |
| посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и |
| </p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцег |
| ар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у ст |
| није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> |
| воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу |
| оже, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје |
| зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мр |
| м мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — ре |
| } Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало ш |
| исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је д |
| и, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно |
| нички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупаци |
| хвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од с |
| } Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама |
| пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>У |
| и се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Т |
| наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк уда |
| и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} |
| се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, ни |
| како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме с |
| етак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Ста |
| ми разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, |
| ше говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе |
| ијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме до |
| Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише па |
| агор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед |
| .{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама ко |
| волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да |
| не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну |
| , јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подноси |
| збуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} |
| вао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану |
| отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историј |
| аш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човје |
| > <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Дан |
| , када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овак |
| први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов ут |
| се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније |
| , какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим |
| дару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијан |
| људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ |
| с замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор |
| Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и |
| , дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смија |
| о мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему мора |
| и је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n=" |
| и доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали |
| “ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим уплив |
| и.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-С |
| /p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Осм |
| ок она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част у |
| одробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од |
| ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к сто |
| није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповједао, |
| ead>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимна |
| а.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, го |
| друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од в |
| противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, |
| а, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да |
| имско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb |
| S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко |
| ојединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека |
| n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликов |
| ојој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електрич |
| рајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској |
| т четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних риј |
| удити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро г |
| ем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сат |
| чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку |
| ле бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се |
| е увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштова |
| ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено т |
| у у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен п |
| вић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда |
| ла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта ј |
| ски народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и |
| мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме и |
| украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусре |
| и електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, ово |
| е још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје |
| undschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предстојника <pb n="20 |
| лије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново |
| се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно м |
| абаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у кој |
| евини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дан |
| , колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да нау |
| да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чарши |
| д им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} |
| ма од читаве омладине хрватске створила најокорелије противнике Српства, - створила је од хрват |
| ите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите и |
| не.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи |
| {S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, |
| јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели приј |
| ати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не |
| {S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог |
| већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се и |
| најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити |
| двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају |
| ослужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи с |
| опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да |
| бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а најве |
| раги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам прич |
| ем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном рад |
| ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — в |
| карци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади |
| чезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21 |
| томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит |
| еми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима ид |
| поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно до |
| ко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} |
| и је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсје |
| се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у з |
| и господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говор |
| могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано зак |
| та није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер |
| отежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху св |
| помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео |
| отов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у |
| преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјест |
| аће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> |
| дин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викну |
| ођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Ад |
| све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које ј |
| ичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Вел |
| земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кр |
| су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, при |
| и, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује н |
| а и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати. |
| ам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он назд |
| оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу |
| е ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни |
| да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, д |
| вић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да о |
| снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p |
| мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар иза |
| ом одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријеч |
| тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и оста |
| n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је и |
| у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај |
| уте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n |
| .{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протег |
| јерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све |
| када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме |
| ише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови ствара |
| свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових приј |
| и борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, |
| на страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а |
| понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са |
| нај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имај |
| ер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада |
| ке именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са |
| се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од јед |
| тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен пи |
| .</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према |
| азда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче. |
| био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о необич |
| у зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто |
| је ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом ду |
| "91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту т |
| пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади. |
| и, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, г |
| рајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са сит |
| том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и с |
| , па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" |
| не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада |
| , као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — |
| зидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника |
| . —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав н |
| г дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више |
| ној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијеп |
| диш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окр |
| Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд пони |
| својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> м |
| евојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљива |
| исаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги |
| здахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик |
| о је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно |
| владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име |
| слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српств |
| љацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком за |
| ст, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа е |
| остића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић |
| је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није мо |
| егледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n |
| се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да |
| ст одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, ли |
| ући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Ник |
| Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико |
| едовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуж |
| е у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали чита |
| јешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p |
| ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је т |
| управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се по |
| ободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да с |
| ио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцира |
| професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај м |
| — Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на с |
| емљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш |
| владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе н |
| сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узне |
| {S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он |
| потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрва |
| Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску о |
| десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та п |
| .{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се |
| нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочи |
| у на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и |
| у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} |
| није.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо о |
| и данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као |
| концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграр |
| ошем материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се зб |
| и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашо |
| када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} |
| управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{ |
| ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само |
| јесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има по |
| а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити п |
| плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаре |
| ку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје о |
| уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју |
| во тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, |
| мо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њ |
| е бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми |
| оривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит |
| ериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривоје |
| ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му |
| добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог |
| културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом |
| је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у кул |
| штва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им |
| ше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне |
| дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се |
| .</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен |
| стави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> < |
| и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем до |
| ахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и |
| ости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе |
| згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.< |
| >Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</ |
| l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l |
| нађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљив |
| ни Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам м |
| у се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} |
| м још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром |
| } Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску |
| рерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окр |
| Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији |
| и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље у |
| ивој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамот |
| ј и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сар |
| д њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Д |
| амо <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још гор |
| опустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина |
| стом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега |
| хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита суди |
| све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га |
| да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно |
| и заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и мус |
| p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гл |
| онављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окрије |
| во мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку. |
| е, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сараје |
| тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо д |
| ју Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и п |
| о је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељск |
| то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас ну |
| а с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и н |
| почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, |
| чкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу бор |
| ата рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што п |
| о није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова пос |
| ности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, ко |
| задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација |
| лтуру дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентн |
| ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли |
| н јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустр |
| брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уз |
| ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе ж |
| а не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да р |
| без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили про |
| не. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довик |
| р на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари. |
| р!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти минист |
| ско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас |
| чког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег |
| Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не и |
| нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског |
| ако се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се науч |
| Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако п |
| бима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити |
| ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина |
| прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо |
| ују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један о |
| дамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ст |
| p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом |
| д би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност |
| о.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја з |
| ирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном по |
| опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p> |
| и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи д |
| pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - |
| аће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p> |
| н према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није |
| један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас |
| итали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један друго |
| а ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, |
| ј човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> |
| учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жал |
| ао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би г |
| на.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су |
| тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> |
| рати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потр |
| а друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, |
| — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је |
| ан господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостио |
| х се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га ј |
| илоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачун |
| — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онд |
| бин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта с |
| екције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мал |
| низно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна н |
| ије Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} |
| шта како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума јед |
| ог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам ч |
| к стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но ни |
| е стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> |
| ма овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити |
| утим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} |
| лија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало |
| оби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S |
| ена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше б |
| пријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} |
| је ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просип |
| /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само м |
| о како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па к |
| поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам |
| ијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сј |
| /p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако |
| ог Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао |
| ушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} |
| рам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван о |
| пски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогоди |
| оту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, влада |
| исали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљ |
| и мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо ви |
| па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам о |
| дило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрек |
| стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ да |
| а рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника |
| Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој бор |
| аба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље ви |
| акуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л т |
| Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала |
| међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгиц |
| е унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше г |
| о да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно |
| за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубаз |
| ужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, д |
| ост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што |
| право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стај |
| читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички за |
| .</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу пот |
| едно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакр |
| о се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никад |
| се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу |
| , побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљив |
| једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није |
| једини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он |
| ад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живј |
| названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословља |
| /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разгов |
| љне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у сво |
| имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам |
| опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ло |
| абринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Ка |
| не и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — реч |
| Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у р |
| ло даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сј |
| у — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гон |
| је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану зв |
| , страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мир |
| /p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> |
| Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљет |
| арка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до |
| ху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата |
| Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајли |
| ри о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми у |
| .{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривој |
| и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вр |
| ред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећ |
| о се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневј |
| во се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног |
| се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа зе |
| се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих |
| Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, кој |
| житељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста д |
| се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p |
| у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.< |
| о свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зн |
| у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на кој |
| у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би |
| ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, ти |
| еисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово ва |
| Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше до |
| врђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ј |
| замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, б |
| ху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје |
| аменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, |
| ло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То с |
| и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао |
| ље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем |
| :id="SRP19080_C31"> <head>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дје |
| е по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу н |
| те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то |
| ју воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S |
| риређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице. |
| ?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једин |
| ет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог п |
| е не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све н |
| формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то срп |
| ети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен |
| у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу за |
| битим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предст |
| нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове мла |
| вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу пр |
| тић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај |
| олиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали н |
| се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Дра |
| чника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана дос |
| епријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себ |
| — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са ов |
| Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као о |
| иција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> |
| ојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кр |
| прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја с |
| охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охо |
| вјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и |
| јмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређу |
| Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у д |
| дношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и завар |
| остаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, к |
| овори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај |
| а на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетникови |
| владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна |
| ктере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато с |
| иди ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалм |
| атише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли много |
| који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, |
| зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу срето |
| оченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође |
| управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успј |
| индерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту |
| .{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није ра |
| е не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p |
| ји су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="2 |
| ити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Тр |
| о на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетоле |
| -Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} |
| уту — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајен |
| а говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсн |
| убио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стак |
| ичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећ |
| у и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p |
| предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се н |
| наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним ж |
| } Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, зами |
| је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — к |
| арочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, |
| и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа |
| авно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се |
| отестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босан |
| дило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино |
| о као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језик |
| цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у ц |
| Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нам |
| еч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за |
| нда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о |
| емљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити. |
| совима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крс |
| тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ |
| права, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаљ |
| дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили |
| даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> < |
| женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а проти |
| оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједин |
| тане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав ж |
| ине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој |
| од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужнос |
| а личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и ш |
| тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа |
| ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по уд |
| вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњ |
| е удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећ |
| есовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође |
| о нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хо |
| народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част рукова |
| ић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не |
| против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</ |
| доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и оп |
| ог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> < |
| је наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не б |
| n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На ус |
| учују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздрави |
| } На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који |
| ни.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у |
| ње, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да |
| име сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасн |
| нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас ј |
| — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, го |
| /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Св |
| сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш т |
| </p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, |
| а према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} На |
| народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствар |
| добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово |
| вати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу |
| нтелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апе |
| а.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не |
| акупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у |
| " /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о то |
| ио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као |
| до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више уда |
| ћу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И |
| је.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда б |
| апошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтј |
| м гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој но |
| читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духов |
| азовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати |
| ао стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо |
| мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговар |
| свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав на |
| упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — |
| ни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се нас |
| Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у с |
| и њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздр |
| српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" |
| вица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас |
| {S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуд |
| Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с |
| сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта |
| ака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми |
| гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио |
| у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели с |
| а законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да |
| има, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте о |
| и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у |
| кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај |
| тко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посј |
| исли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне |
| колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који |
| та забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, ка |
| о ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Б |
| > <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро |
| нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У бу |
| ли.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омл |
| жности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а |
| ретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} |
| свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље |
| е покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било с |
| у.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиљ |
| ло домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси |
| прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао |
| х, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му ј |
| о, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава по |
| чете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпоч |
| ако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је |
| када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих љу |
| на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље пош |
| жеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од |
| чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док |
| а ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем |
| ошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта |
| ами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише |
| S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим |
| натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| едова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет сто |
| други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </div> </body> </text> </TEI |
| ојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од ње |
| овори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога |
| и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њ |
| ко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div t |
| земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција |
| Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов п |
| аца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо уп |
| све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, |
| о друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље во |
| ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдј |
| ма пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питање |
| по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар |
| у су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста с |
| њих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се м |
| еба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривоје |
| а српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја |
| лази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{ |
| и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српс |
| ове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и |
| и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом срп |
| ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу |
| е све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом |
| ј борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у |
| род стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> |
| смијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душ |
| уховно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој с |
| српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак |
| ко?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стај |
| ј <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се |
| јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па |
| нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме |
| а?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, |
| вари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, ова |
| о су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица |
| te> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише |
| је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да и |
| говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове |
| одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} |
| нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n= |
| ст и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну |
| амо крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његов |
| ло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као |
| а да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — пр |
| ући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.< |
| н упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска поли |
| ка народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на с |
| стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној сла |
| већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за < |
| бама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних ал |
| скрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али |
| како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да |
| вила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколик |
| о министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва |
| расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Кост |
| до, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да наши |
| повати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> в |
| о је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, д |
| ло завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану |
| Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцег |
| рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђи |
| данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде |
| слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај р |
| ишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школ |
| нској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту |
| а паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и млад |
| а на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи да |
| напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> |
| влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци ко |
| када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно м |
| која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све г |
| .{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенци |
| оразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће |
| ивој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим род |
| рави, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда |
| понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у ту |
| ијатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међ |
| } И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас од |
| ишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне |
| уку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p |
| вој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним |
| арод га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу д |
| одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговин |
| њем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем |
| ости, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висин |
| ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породи |
| екса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем |
| ање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих ш |
| родне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни |
| руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа кој |
| а окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са |
| кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српск |
| дне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћа |
| ривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе |
| е да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свем |
| т и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике о |
| старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан ча |
| дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени коме |
| код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за свој |
| су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али |
| гне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми см |
| жност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси |
| о црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање |
| осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему |
| ихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одј |
| ли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, посл |
| народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини |
| ти ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опо |
| за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољ |
| им причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му |
| рана управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је |
| 3" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је |
| издаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кр |
| и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде |
| весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезо |
| p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили |
| новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разниј |
| >Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови |
| Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим |
| убав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да |
| овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званич |
| рипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</ |
| сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, |
| ше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а |
| ио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су |
| их и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Кол |
| о друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друш |
| ноге званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена р |
| е увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са |
| ед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини |
| авно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хт |
| г човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао пр |
| светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Ду |
| и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно |
| , који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске влад |
| и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} З |
| нтересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне прет |
| <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашање |
| раћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осу |
| и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народни |
| , да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, д |
| трајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да т |
| џетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице |
| госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо г |
| инути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се го |
| ину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо |
| вањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, с |
| ре у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S |
| савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, |
| } Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n= |
| наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње |
| еобичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене оч |
| арајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египа |
| вјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријате |
| ер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифко |
| уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на др |
| не.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело |
| ану културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не |
| ду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S |
| с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, к |
| вду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, за |
| има у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили |
| те, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ на |
| олитизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S |
| много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Му |
| мо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав н |
| ни недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омлад |
| али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност |
| упком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово мо |
| е прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљ |
| нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прош |
| ко успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљ |
| све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп. |
| пије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да |
| Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Б |
| о се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих заста |
| тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ н |
| ње моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслим |
| е за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине ви |
| мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} |
| пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду уједини |
| не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прош |
| имо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег И |
| је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опе |
| питао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих |
| видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад |
| S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они |
| ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње |
| мо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школс |
| пућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала |
| аји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји |
| /p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано |
| итаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како |
| 95" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви |
| отив наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза. |
| пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се дес |
| ва служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; он |
| а. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло |
| ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине х |
| ко се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и к |
| ља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече |
| вреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с |
| емо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјел |
| други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Б |
| о бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За т |
| ко је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што |
| али на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Ср |
| говарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда |
| ви други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове послед |
| симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити |
| се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље |
| саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш з |
| ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за |
| >— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће так |
| и му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и раз |
| приједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас ј |
| из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне во |
| стајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, д |
| не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече |
| има.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике |
| есмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S |
| .</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна уп |
| јеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p> |
| Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте |
| придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гај |
| орио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србим |
| е нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико |
| гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину |
| ако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој |
| и ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да ство |
| када нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с |
| ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> |
| ге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почев |
| и.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско досто |
| Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја |
| ве народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо м |
| дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривој |
| вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када |
| а наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; прв |
| нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Б |
| ећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко |
| урамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи бу |
| p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се на |
| ки, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — |
| ки политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада |
| ад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину |
| чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да г |
| ину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у буд |
| м природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне |
| се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор |
| рила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у |
| асти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то |
| с чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, |
| и је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам дик |
| понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је |
| >— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас |
| не!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас |
| се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје. |
| е ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљив |
| ала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.< |
| шу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо н |
| Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим |
| тријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прор |
| на народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изне |
| их заједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не |
| горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај изме |
| а.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликов |
| ="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у |
| чно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у |
| <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, |
| авља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овог |
| давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бун |
| са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту |
| Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли |
| ба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак н |
| ени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија ст |
| ину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих |
| бодите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њ |
| јело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу |
| ете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије д |
| рвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити |
| породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгл |
| а мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи с |
| дгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престај |
| отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице |
| ада је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дош |
| је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од |
| другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјет |
| тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако |
| бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај го |
| ио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије те |
| лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са б |
| се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно у |
| са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог госпо |
| ре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијен |
| тина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд может |
| ком царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем |
| е, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као д |
| оји то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, |
| а на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте м |
| а је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како |
| колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> |
| да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајал |
| окварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне |
| покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посј |
| е са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало ка |
| и прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар |
| овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официр |
| ју — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешк |
| ши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му чест |
| желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Ду |
| е владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало иро |
| како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, а |
| осни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискрен |
| </p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер |
| част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави |
| ши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне |
| асом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијес |
| е.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала ло |
| по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и зами |
| ш неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском |
| ало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p |
| и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све м |
| званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник зем |
| окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за |
| Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже |
| огледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зау |
| едаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог |
| дје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купуј |
| — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколик |
| е — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стеви |
| е даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онд |
| да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као кад |
| исто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма |
| пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, госпо |
| да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад |
| е најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он |
| ог тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи |
| Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и |
| шао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је н |
| ине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује пр |
| посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим п |
| вори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и там |
| и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетк |
| зо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а |
| ацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише |
| и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са с |
| тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а |
| сно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тиш |
| га климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, |
| оља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S |
| </p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села |
| ти и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина к |
| аше, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави |
| српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; |
| ињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и |
| вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекн |
| је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, н |
| сор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао сво |
| н и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n |
| амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих по |
| јешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} К |
| полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно стар |
| Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић |
| и годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то |
| ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и н |
| се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и м |
| а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав уском |
| ј има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке ст |
| културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички |
| теријал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадал |
| иљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{ |
| сом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео сре |
| е синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама |
| а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лиц |
| не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служи |
| Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Био |
| год на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјер |
| p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чу |
| ћ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унап |
| ка.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику С |
| а свака европска литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити |
| Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ов |
| м ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећ |
| и Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак |
| м, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, |
| арно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању |
| бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задоби |
| Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином скл |
| /p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо |
| >— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није |
| е.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено |
| pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што |
| од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Срб |
| е, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p |
| огледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном. |
| о да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад |
| љска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада пока |
| би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је с |
| када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се |
| чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учин |
| осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом |
| а застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином |
| показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Ауст |
| о касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметањ |
| ије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се ра |
| ио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана |
| /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненади |
| привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону |
| одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема |
| вај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број |
| и?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — М |
| т, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху |
| аврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина |
| </p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање |
| удућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми з |
| отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно |
| атка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручу |
| ини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако из |
| ицу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са ова |
| повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против с |
| е знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек |
| дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен о |
| много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја |
| пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није расп |
| у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобр |
| S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Ду |
| арати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чем |
| од ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, д |
| а је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима |
| а ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто |
| вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да з |
| дине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом н |
| ек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дат |
| , али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под удари |
| орити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о |
| 9080_C1"> <head>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила бр |
| једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио н |
| ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народ |
| ковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посм |
| а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ от |
| м травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњ |
| јом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — |
| е је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Д |
| и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше |
| њичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско |
| е метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао |
| Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао |
| а изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш так |
| ити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млел |
| Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази |
| Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико п |
| </p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на |
| земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и |
| ано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Дра |
| ешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да г |
| чекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — С |
| да, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </di |
| Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица |
| <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично |
| доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <q |
| ску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </di |
| ије говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Б |
| дан сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог |
| ади се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо |
| се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књ |
| одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут с |
| то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне з |
| је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> |
| љи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити п |
| авати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> |
| се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном фо |
| Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Дан |
| и се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан |
| сторијску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и |
| опства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, ко |
| /p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо пр |
| оће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у друг |
| о године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче |
| вих земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњи |
| падали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати |
| учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да н |
| ијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег пле |
| ла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново изми |
| издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима так |
| 270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био у |
| параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.< |
| га да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када са |
| погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрах |
| не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S |
| p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у |
| Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами |
| ило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у вел |
| осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо |
| > <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се |
| , дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим |
| </p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик теж |
| анима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте мно |
| од, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце |
| пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочита |
| изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, |
| добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, к |
| луге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, с |
| ута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, |
| , но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије нег |
| ано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи |
| е дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоск |
| ду, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у ком |
| ма од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици |
| један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељске пол |
| престано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Мо |
| ио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премје |
| За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од |
| приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама |
| па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То |
| <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго |
| /p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који |
| насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних з |
| у.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, |
| у наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да он |
| походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ пад |
| с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелни |
| се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама ув |
| ромишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички |
| о изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништи |
| ет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франк |
| није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се |
| католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој каракт |
| рекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свјед |
| спала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне аф |
| уо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захвати |
| .</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то |
| х гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с |
| d>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у мал |
| а га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите луд |
| стаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви |
| а са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против С |
| да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и |
| колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати |
| дног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, за |
| приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То на |
| ери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке једино |
| или поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и |
| ђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шум |
| ко кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Ко |
| онашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом |
| сао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста не |
| огама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада неч |
| — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> < |
| не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— М |
| ави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати |
| није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и сва |
| ого давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пр |
| } По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од не |
| а интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како |
| S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше не |
| p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. |
| овица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмано |
| е, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, |
| и до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног |
| али наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами |
| гичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам д |
| ничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аус |
| помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше сино |
| да бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — |
| у донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога |
| > учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа |
| увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би да |
| шта нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе |
| отребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при |
| и и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грд |
| грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како |
| и била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали в |
| олитичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја н |
| начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се |
| једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздра |
| Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалил |
| </p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сул |
| и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су оте |
| браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на чита |
| отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који |
| процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише н |
| било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немај |
| тевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против н |
| нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим |
| си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> |
| жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова |
| Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, преки |
| ешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мал |
| дство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског наро |
| ња ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради |
| довољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој раз |
| ропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред то |
| му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душ |
| ута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{ |
| очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше оборен |
| у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националн |
| за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од |
| е поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише. |
| <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једно |
| ије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горње |
| лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је стано |
| је, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловр |
| е згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије |
| — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тај |
| отна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, |
| ста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлос |
| и нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У р |
| ичине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тек |
| нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи |
| ас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски наро |
| мо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и |
| овало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у |
| г свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би о |
| руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је сла |
| >— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја м |
| прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када |
| и не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњ |
| ијатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на |
| ћности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег прав |
| упимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручуј |
| е понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, |
| ао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузи |
| S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке култу |
| препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодн |
| они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обој |
| иком у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, |
| остајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећ |
| славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У сре |
| <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, |
| пријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не бу |
| нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{ |
| а у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће |
| жимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још |
| дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се б |
| ранца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао п |
| и ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна ми |
| раха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизиц |
| ати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће б |
| рађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви ско |
| рити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ |
| бина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређе |
| анију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народ |
| а, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — |
| у омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи. |
| ивој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак |
| одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој про |
| будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српс |
| ешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је п |
| тљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то м |
| ти светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изј |
| сто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па |
| {S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест |
| какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по |
| ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред оч |
| рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до са |
| на је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чут |
| љу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снаг |
| че зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, ви |
| вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати н |
| руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио |
| увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних |
| ивој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих |
| ајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> |
| ни народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним из |
| човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па |
| од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио ј |
| људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{ |
| д кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што б |
| ша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи ази |
| Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србин |
| оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у |
| вао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао |
| ељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјеруј |
| а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрв |
| дње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било |
| а на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвј |
| емаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече |
| рес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на |
| у му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима |
| аше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му |
| ри једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једн |
| о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће |
| по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој зва |
| и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, госп |
| ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али |
| доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и |
| е.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дво |
| ика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промј |
| ство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетн |
| старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезо |
| емо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говори |
| што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове о |
| х непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противни |
| е, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колони |
| вјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско |
| пске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд |
| зи из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и |
| дузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се пита |
| есеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође |
| иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.< |
| вину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И |
| нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће зако |
| ас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ов |
| ин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих љу |
| и земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело |
| ицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и ома |
| народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа ун |
| шег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисм |
| са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан |
| када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аус |
| Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали с |
| ословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Ев |
| и уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летје |
| у...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, п |
| аћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу |
| к цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је с |
| још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, еконо |
| шана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А |
| човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, о |
| приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни: |
| — Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} К |
| се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица |
| ија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Вла |
| х синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се |
| хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био прот |
| о; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, тре |
| ија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „ |
| вријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, |
| рави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него т |
| ише на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.< |
| м ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ћ |
| шана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разгов |
| траховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округ |
| е са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чем |
| цо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>С |
| о што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Д |
| кој болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ к |
| чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје полит |
| ај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — |
| ким осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак |
| линдром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; з |
| ваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига |
| дговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> < |
| улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе |
| опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, ч |
| зујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица |
| никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.< |
| ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну |
| е слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час |
| а не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!< |
| а сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било |
| обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" |
| ница у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло |
| у са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле |
| вљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је т |
| отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све с |
| уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чв |
| то трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n= |
| види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој н |
| вљам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше ота |
| ебе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што н |
| ше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то оби |
| шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађив |
| и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ |
| ећ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE"> |
| ође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече профе |
| важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима |
| уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако |
| да ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати |
| упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин р |
| ијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој |
| врду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влад |
| — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако |
| ај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до |
| н.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се гово |
| ку владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој |
| оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— П |
| ише шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на |
| си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извор |
| } Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се |
| у — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> |
| полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— О |
| ви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде |
| насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет |
| сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, ком |
| <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље и |
| 89" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростит |
| захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p> |
| што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p |
| > странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, д |
| о поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, су |
| слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} По |
| мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, од |
| разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој |
| ав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, |
| ећ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица с |
| нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који |
| му увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али д |
| тарог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> |
| сма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане ков |
| рују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам |
| као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади |
| држа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једн |
| тог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе м |
| во већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуд |
| лих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић |
| дљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи |
| начи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у |
| — Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства а |
| Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> |
| .</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за ч |
| почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се |
| да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, ј |
| ње позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било зак |
| ом главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> |
| ао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ |
| о да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гво |
| и мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође. |
| само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта |
| њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у по |
| оличког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматра |
| , а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се |
| ите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p |
| ена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газд |
| српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та че |
| дговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеш |
| н се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали |
| грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништи |
| .{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде |
| неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине |
| могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он |
| мо што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и с |
| да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично |
| пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифко |
| опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопас |
| етир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву св |
| е он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У м |
| турујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сје |
| јући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад |
| умњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро |
| н и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— |
| емамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан |
| противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се сти |
| жу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по св |
| е прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа |
| месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но |
| три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеизда |
| јте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојев |
| у се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осј |
| ни, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од посл |
| а траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савј |
| нио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом |
| у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени |
| а е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па к |
| пропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије год |
| авља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој |
| а доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић оч |
| сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски |
| Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да |
| >— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен пред |
| , у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша н |
| ог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово с |
| адати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добр |
| уним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића |
| тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу |
| итања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између ње |
| емаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз влад |
| јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је на |
| рску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобра |
| која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, нада |
| не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би та |
| а се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад в |
| лиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучн |
| мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао |
| шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а с |
| д ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собо |
| удио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну ра |
| хане где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{ |
| ити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се |
| , јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S |
| лашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље |
| свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинско |
| аш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За ту |
| скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином жи |
| S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Ч |
| , јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би мог |
| у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{ |
| они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини пре |
| о и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније изла |
| ећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је |
| је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни |
| ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би св |
| обро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p> |
| азуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би т |
| е може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат |
| од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што ов |
| ф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до до |
| Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из н |
| ући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима до |
| једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срц |
| а, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је нај |
| се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на |
| коро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S |
| имо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрва |
| Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта с |
| ме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пуст |
| рифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} |
| терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имал |
| {S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже |
| ише допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјес |
| те тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, д |
| нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах |
| старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио |
| чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| ј више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајућ |
| је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете пр |
| ак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га |
| ош стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином н |
| вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане зван |
| а, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о неч |
| , и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ств |
| опан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи |
| правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са |
| учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по груд |
| таје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за |
| стић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину |
| вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба |
| } Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру |
| учци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола пол |
| ка, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови |
| ичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљ |
| овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе |
| а, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— |
| ђу хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну |
| е нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути |
| ичком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотин |
| кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се с |
| себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наш |
| пикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родб |
| као, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот |
| биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у |
| си — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти мо |
| е и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једн |
| е брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа |
| јао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се јо |
| у ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево |
| актор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог |
| аљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме |
| дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — пре |
| ељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, |
| ога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајн |
| итавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поноси |
| S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, |
| не.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас |
| ој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погл |
| ложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања |
| јатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате |
| ђе другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријем |
| слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозво |
| атру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако |
| тије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српс |
| пут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао |
| се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Профе |
| То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право |
| разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, ч |
| ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако с |
| дао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу |
| ећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња |
| сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све |
| друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми |
| и одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије дв |
| е неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> |
| анце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању |
| а и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљи |
| граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па р |
| ишта; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни наш |
| То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, н |
| ни, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни |
| вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на |
| управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не зб |
| т, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се |
| вјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот с |
| ржао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак |
| но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. < |
| д владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не прест |
| моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости |
| о, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо |
| и и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам нај |
| вако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето с |
| ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово |
| огањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је д |
| ких снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко понос |
| ељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Борив |
| вих колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај |
| градио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако пониж |
| Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се |
| жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Боса |
| е крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми с |
| траг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није ов |
| у бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се |
| } У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао |
| име у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљ |
| ротив њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао |
| Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога про |
| виш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песн |
| слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојиц |
| аше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар |
| о над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити. |
| раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом бо |
| лу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не |
| сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један с |
| спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и б |
| Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> |
| вом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што |
| ено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску ку |
| и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p> |
| дјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жељ |
| ом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније з |
| све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој ст |
| аџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак ж |
| стити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба влад |
| зда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} У |
| земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа |
| да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправ |
| овори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насм |
| ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Бор |
| аше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, ка |
| у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb |
| неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Бори |
| нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мис |
| екси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p> |
| м тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и ст |
| овједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник би |
| у и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Б |
| земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок |
| питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита |
| био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је |
| положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, |
| га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутом |
| е знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо го |
| тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није |
| тевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишава |
| одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p |
| онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml |
| им другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак |
| ој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима пр |
| погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одк |
| ше траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је наро |
| — Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он |
| унуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас |
| дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, ка |
| апама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах |
| {S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као |
| у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа |
| ијечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Х |
| , да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледа |
| јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које |
| стано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се б |
| док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се |
| е коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким |
| као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи. |
| мо се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник |
| поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља п |
| с.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Не |
| а.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће раз |
| рбина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они з |
| ајзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче |
| да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— |
| атра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукав |
| и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути. |
| човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Борив |
| ова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На оброн |
| ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S |
| } Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу п |
| стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грози |
| >— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто упра |
| е васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, |
| рила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам ј |
| атрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је сав |
| м је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљади |
| ам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml |
| ки изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p |
| ажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> |
| да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом к |
| обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не б |
| фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.< |
| за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у с |
| држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву сил |
| званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима |
| а.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљи |
| а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача |
| би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер с |
| , што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуч |
| паднут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешт |
| енском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме сл |
| е своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мис |
| се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p> |
| ам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све са |
| и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевље |
| поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и |
| дари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка |
| пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <p |
| ада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак |
| р се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести мож |
| на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} |
| ође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана на |
| не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад |
| е се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен д |
| .{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би |
| права прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог слу |
| савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да |
| ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језик |
| а сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, к |
| пи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских |
| >— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној |
| утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није у |
| ке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, |
| је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и оби |
| краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу |
| ешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше нека |
| ага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, ко |
| <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви ви |
| а два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно ј |
| ржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Т |
| рви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслиман |
| неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — |
| да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте р |
| јеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже ос |
| х унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да на |
| е и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро рас |
| еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{ |
| и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} |
| ијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, |
| чак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домо |
| одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле. |
| ле, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег о |
| То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном |
| уром, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој |
| ника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још |
| У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељ |
| о наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не |
| ебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овак |
| да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу |
| м кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га |
| .{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомо |
| ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одго |
| нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када |
| Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S |
| ме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање |
| о од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Де |
| ој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по год |
| отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и ст |
| , ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>О |
| /p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> < |
| и ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни ј |
| рености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, |
| можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били ги |
| толом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина рад |
| ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Шв |
| и смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то |
| адинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути |
| и нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Борив |
| чари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак |
| у се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана |
| ет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пож |
| човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и с |
| чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} О |
| уши Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван |
| нија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и |
| е?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народ |
| ој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говори |
| <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч |
| е поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, к |
| {S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p> |
| ичега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог коле |
| де свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> < |
| еш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, |
| сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће мор |
| и.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Жи |
| но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> глад |
| <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влад |
| ела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и |
| до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: ч |
| } Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са |
| апућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — уп |
| бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме ов |
| у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је глав |
| за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад |
| се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно г |
| и сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање профес |
| S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пу |
| <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само |
| <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан из |
| кријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p |
| е једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да в |
| " /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што |
| теже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи |
| до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини |
| ченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слу |
| ер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, са |
| инга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне рије |
| м у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није и |
| о ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</ |
| погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивн |
| Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећат |
| авајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то по |
| омаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши у |
| према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n= |
| лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га |
| сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од св |
| и нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо |
| же митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драги |
| ести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак мор |
| овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговара |
| аред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста д |
| >— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због |
| > на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Т |
| у напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те н |
| е дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — |
| ране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници |
| љно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје |
| ја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта |
| менима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га н |
| акво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила е |
| е видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Дра |
| оја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изра |
| аци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се п |
| атељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од |
| <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица ду |
| реман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је като |
| од те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, |
| ка нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима |
| ако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначн |
| огуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дије |
| примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> < |
| } Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили з |
| м небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин би |
| ке, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— |
| ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје он |
| соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се |
| во да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Н |
| олите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>К |
| .{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српств |
| /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одго |
| вим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p> |
| би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених ка |
| га могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— |
| у све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављен |
| и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се ути |
| постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изглед |
| јку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним |
| од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се |
| могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допал |
| је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више |
| } Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа |
| и кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут споми |
| вност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора |
| управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човј |
| и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, на |
| је мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав |
| ји и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{ |
| Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или приј |
| значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше |
| а.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања |
| то на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Ср |
| .{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да |
| па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов п |
| вала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она |
| ер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер доне |
| , како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може би |
| екао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</ |
| де јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим |
| а земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Борив |
| уго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сн |
| јаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плат |
| - Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драг |
| се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p |
| лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не |
| ана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Има |
| и да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изре |
| и даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, |
| ој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како |
| љетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе |
| унивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је пр |
| ољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успј |
| вним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође |
| смо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у |
| е. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сад |
| ног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу у |
| хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да |
| <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјеше |
| га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душа |
| јета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у раз |
| ти, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је пораж |
| лази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драги |
| ек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
| а је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарал |
| прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио |
| погода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у |
| иву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај проз |
| а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар не |
| ајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сам |
| дњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као д |
| зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="1 |
| а су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа |
| евше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм ср |
| е!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас с |
| осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије уста |
| аки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам |
| — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини стра |
| подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао |
| осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душ |
| ородице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба |
| а је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио вла |
| обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да |
| и забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је |
| и јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног су |
| т онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угле |
| {S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа? |
| мљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и н |
| ду и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у |
| ички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога |
| се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све т |
| ељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можд |
| н потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говор |
| икакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дире |
| јегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију |
| судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа |
| четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам |
| бима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, |
| убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим |
| нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам |
| ење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ п |
| упац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо |
| ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај |
| нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пош |
| ођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама п |
| љама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас |
| — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то д |
| !{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу |
| ени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим с |
| но, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи |
| и о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас г |
| ?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдали |
| дјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјет |
| <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито л |
| јевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлук |
| н и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско до |
| онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: осл |
| и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p |
| рограм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без дого |
| средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб сво |
| ска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="27 |
| е могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је нај |
| озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде |
| рет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пре |
| је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да |
| гов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукин |
| т ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи |
| тара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступ |
| то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости с |
| се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај |
| и, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапре |
| није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав |
| или рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је т |
| чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљед |
| знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати м |
| финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раде |
| ога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јевр |
| а.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учин |
| .{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати госпо |
| га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло ј |
| дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Бориво |
| чкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају |
| 41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних оса |
| ко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирн |
| На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмиј |
| </p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пре |
| асом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми |
| ушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и |
| ново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупос |
| ен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још |
| p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је |
| легантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и |
| исли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно з |
| смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењ |
| чинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић |
| ате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гон |
| ш.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра |
| непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа |
| чињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устру |
| плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по нек |
| ине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се тал |
| е, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан |
| ер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да |
| било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на |
| до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између |
| зао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за с |
| аничника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао ве |
| овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизи |
| тити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство |
| и читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике е |
| пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или оп |
| у су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <p |
| ицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели |
| молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорит |
| аху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова |
| домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — |
| ли.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевиц |
| професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душан |
| — Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Ч |
| ву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу |
| е — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се |
| Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао о |
| Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је ов |
| а више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор б |
| али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не да |
| бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавност |
| имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа |
| сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> < |
| -Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање |
| згубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб |
| и сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено |
| егову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и протест против |
| ош био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си пошт |
| иљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је |
| стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз |
| вог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и |
| шану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Д |
| ти донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, |
| нцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјет |
| р се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављ |
| х у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало испл |
| љним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осј |
| вај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најп |
| а.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја |
| морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и са |
| е ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита |
| судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није са |
| p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће |
| у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то |
| ити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и кад |
| , а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција |
| и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све |
| н савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме м |
| не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је траја |
| ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да |
| остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у к |
| ст са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхат |
| Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк |
| ске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и м |
| S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити |
| ну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваз |
| изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета |
| ровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове наро |
| екну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p |
| ност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да зав |
| родним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лаж |
| био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! за |
| је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поч |
| ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без раз |
| ала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} |
| тевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је доша |
| и, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јас |
| есора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, |
| Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души |
| м земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
| воју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} |
| са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, |
| азна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и |
| трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпр |
| > <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлу |
| м народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> буд |
| га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно |
| пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса суд |
| да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи |
| љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пруж |
| /p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућн |
| ладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами |
| трашљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, |
| даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Ду |
| ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме |
| имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће |
| о.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некак |
| лижи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекин |
| ва љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да мо |
| к схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти з |
| да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу |
| о?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговар |
| Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Бог |
| вац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љу |
| служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која |
| е у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива живот |
| у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му |
| ње и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо |
| о пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи |
| ако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и от |
| бећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кућ |
| југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— |
| S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно отк |
| о да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо ве |
| тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан |
| ј ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај З |
| а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{ |
| ?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас једа |
| толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буд |
| редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене дом |
| т се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично д |
| в, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо |
| у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — |
| ело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а |
| нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш |
| ествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, ве |
| ња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за циј |
| ародне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — |
| аћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли |
| {S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисл |
| е овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој н |
| асијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опа |
| о и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до са |
| ао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се ве |
| рпског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио пов |
| ијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је |
| никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропал |
| едини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} С |
| женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се за |
| јету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајун |
| туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бија |
| , сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма шт |
| донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на |
| се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то река |
| а посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева ли |
| ећ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са |
| не одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околише |
| о, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много д |
| пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом г |
| коро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је |
| куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никог |
| ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ст |
| боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша ди |
| ти од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> < |
| да нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као |
| рисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни ј |
| змеђу Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто |
| ремена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује ве |
| на, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изг |
| врнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају |
| аки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше уду |
| а га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца |
| како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејас |
| рекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође |
| рбин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или |
| то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјел |
| ило закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлад |
| на женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет п |
| њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и |
| ушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, је |
| ави; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није гово |
| гма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. |
| а је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> < |
| но говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно п |
| оноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што с |
| ао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, |
| доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше |
| вама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народо |
| окоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живе |
| ко ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа н |
| е, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када |
| о, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ |
| се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладн |
| гредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отп |
| ти патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, |
| собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Бориво |
| лаве бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314 |
| ријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и |
| до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијех |
| ој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те |
| није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p> |
| — Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије н |
| /p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за к |
| ела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их ск |
| .{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{ |
| писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.< |
| бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, |
| таде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем по |
| а, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили |
| ћ.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о цр |
| зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да |
| олазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам |
| него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспрема |
| ао неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> < |
| се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} |
| тво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, |
| да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне с |
| , да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац |
| у позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближ |
| д се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он |
| споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се |
| пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантер |
| .{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој |
| аком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако |
| руго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, |
| фковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{ |
| уће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урл |
| е и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати паж |
| д би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешт |
| средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неко |
| ме воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како |
| стог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S |
| а до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гле |
| ићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупит |
| нке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио |
| “ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније гово |
| свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику |
| домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте |
| {S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан зап |
| зговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио |
| ијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p |
| га сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешт |
| баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли |
| еда, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одг |
| је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Бори |
| <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљуби |
| p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, велик |
| знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да т |
| је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен |
| м.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се уду |
| ему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари д |
| као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Ст |
| и.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорн |
| ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио |
| вјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Ј |
| е да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тиј |
| тано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати ов |
| вуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мал |
| ли своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале |
| љно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Н |
| е у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин д |
| Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздр |
| ти ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао |
| упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали р |
| један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због |
| > <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата з |
| ом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S |
| код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Борив |
| {S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друшт |
| ли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Ал |
| д почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о д |
| укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још |
| пређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чино |
| кицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим |
| е се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о |
| баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко |
| одржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметач |
| мљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грањ |
| </p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био |
| и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им |
| младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако до |
| ћи се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао |
| вој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду до |
| ; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очит |
| есом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <p |
| ори у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и вра |
| ују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино сл |
| онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научи |
| p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај |
| не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Фр |
| говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног |
| он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у с |
| одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пу |
| уће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остал |
| ахом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустриј |
| и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вири |
| ну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме |
| ло код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Чес |
| з горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих мех |
| г.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српск |
| ијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли и |
| 5" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, с |
| говарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ћ |
| умно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно |
| Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зи |
| ићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа |
| као се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне но |
| и том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела |
| ту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атре |
| омињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ј |
| розвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за |
| са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало |
| асправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све г |
| цала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао н |
| кочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и |
| Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде п |
| аљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да с |
| зната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере |
| им програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против Срба који |
| е трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сај |
| ећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на је |
| рофесор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао |
| е иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за |
| Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Споме |
| не стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптуж |
| борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу пр |
| ти.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p |
| ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра |
| е ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар н |
| жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омл |
| {S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и |
| е из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пеји |
| ма завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још |
| олико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића с |
| ј нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, |
| ред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска |
| ткине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће мор |
| иво гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци |
| жише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, |
| а му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са |
| је.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је т |
| м у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S |
| не школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају |
| енији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове на |
| ља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Т |
| а једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него |
| лиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијск |
| а господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се кре |
| етке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевој |
| качету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесови |
| сти на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} |
| прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо ча |
| х афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, |
| ић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало п |
| и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто |
| х отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S |
| ушану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни ов |
| разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S |
| о да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, су |
| мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је зе |
| До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног стр |
| уљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — гороста |
| оривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.< |
| погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче. |
| вијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинил |
| значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душ |
| , тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили |
| То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тад |
| ње газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би |
| и вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стад |
| чима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има |
| арајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје с |
| а још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би |
| чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето б |
| Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осми |
| да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће |
| е, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Бо |
| поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непреста |
| договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— |
| зумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни зајед |
| а је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешт |
| а и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјет |
| о.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа |
| и стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у |
| творен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја |
| тиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица диг |
| опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом |
| нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног |
| огама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S |
| имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутањ |
| е продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао мол |
| те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјере |
| је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било |
| Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђ |
| са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камила |
| начно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевит |
| пску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар пр |
| ли брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу |
| мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето |
| ада му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор |
| љан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујућ |
| рајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личн |
| руги разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње р |
| патије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — |
| То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> |
| народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> прв |
| нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p |
| а из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, на |
| авна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетк |
| све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, |
| сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разоч |
| аним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, |
| је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Д |
| у, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Срб |
| вјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ годи |
| дан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет она |
| оље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекин |
| савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</ |
| ао пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званични |
| вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих рије |
| опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо |
| би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> |
| ласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себ |
| <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> |
| та нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим пр |
| нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар |
| као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бес |
| <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа св |
| едње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврш |
| га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло д |
| да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекн |
| 0" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— |
| ашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши с |
| S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први |
| е тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је |
| одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, к |
| сподин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам дос |
| у страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба |
| Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине |
| шњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртв |
| обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} |
| 71" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада п |
| Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p |
| крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му |
| знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно. |
| овника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у |
| тављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно |
| у, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сад |
| е ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у се |
| е, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> |
| четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на |
| сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type="chap |
| њу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствим |
| д тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прст |
| се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да |
| предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда |
| говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и |
| : дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и до |
| дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чек |
| фковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара |
| ј.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако |
| ваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но п |
| ца сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се бра |
| Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога |
| обаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој о |
| рофесор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати |
| му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињ |
| S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господ |
| оштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — |
| у да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа при |
| све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бр |
| челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{ |
| новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба нова |
| b n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет |
| дали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; |
| иму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да го |
| пски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изго |
| држати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко д |
| м овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчев |
| ости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном распо |
| га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> |
| јункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, гово |
| владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{ |
| 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај з |
| ковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, с |
| ој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то н |
| ли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче |
| агица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у |
| у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тма |
| <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахо |
| а у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Фра |
| ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, |
| колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се са |
| их волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељст |
| ешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потвр |
| погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао |
| јеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угле |
| мородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59 |
| у, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> < |
| а њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, на |
| ло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који ј |
| ање.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао к |
| нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, |
| ршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта ов |
| ости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивост |
| изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p |
| вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој |
| оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чарши |
| ама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајал |
| своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, |
| еља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им |
| — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што |
| прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћ |
| тао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себ |
| на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне |
| <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, к |
| њи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор |
| авно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијет |
| се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег |
| о пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадањ |
| отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћн |
| е но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у т |
| а то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Кости |
| } Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Кој |
| чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна |
| свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече |
| сти и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором |
| агица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу. |
| .{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је |
| о и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! са |
| руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лије |
| S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, |
| 14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народ |
| дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мен |
| љења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали |
| , да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин ч |
| овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћ |
| вао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше |
| обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати упра |
| ни онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице |
| и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјет |
| протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку |
| Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога |
| је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> |
| о вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се |
| м земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ћ |
| о право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате |
| } Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио по |
| овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини |
| овори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјер |
| н је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа. |
| тимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дош |
| мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb |
| довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико н |
| а пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не |
| јнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Гос |
| слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло пла |
| ладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезни |
| потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, |
| позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Л |
| бране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франк |
| ицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S |
| вор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} До |
| мао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S |
| му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицо |
| ћа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни ј |
| а изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује з |
| ши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми |
| S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги |
| или да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја |
| ђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господи |
| и ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге |
| јеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час дру |
| ло: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођ |
| те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке ра |
| из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души |
| — Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме |
| о су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао |
| Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени о |
| рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да |
| еста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље |
| то тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувств |
| од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, |
| чко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету |
| о и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се по |
| поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се раз |
| ошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о ме |
| едоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, |
| грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњ |
| , свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава. |
| едан другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог |
| т те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји от |
| ран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и |
| јеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш |
| да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били с |
| ара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетник |
| ар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше неприј |
| ћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове с |
| жале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, |
| и данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложи |
| ог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној бо |
| а влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с ов |
| е ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати |
| самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с |
| донуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријат |
| љ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на така |
| све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се без ст |
| а кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строг |
| <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан. |
| Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба |
| равославни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фан |
| и нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити проти |
| тивника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај |
| ј националној мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према доле штитећи се својом вл |
| ијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо б |
| ашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи г |
| ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</ |
| } Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешат |
| S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био ис |
| p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p |
| фесор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се ш |
| p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, н |
| авјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој пот |
| е у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћ |
| га.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све ра |
| доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко |
| и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не п |
| осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјен |
| рала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој буду |
| ека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ак |
| управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме |
| p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово |
| и блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се |
| због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трок |
| о шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точк |
| тарог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша |
| надила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ |
| ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетн |
| ? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говори |
| цајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не зауст |
| једе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху мла |
| еже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у |
| аме, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише |
| о да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој |
| тног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев |
| шати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и |
| плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразит |
| ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то б |
| хом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу |
| ну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је ла |
| едног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзер |
| ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан ш |
| лурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргуме |
| хваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хл |
| о дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори гла |
| још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много |
| ри Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуг |
| оривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| дражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани |
| стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје |
| 69" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније с |
| иту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда и |
| ровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још |
| е увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда г |
| је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљс |
| ање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако |
| а, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са |
| а.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка |
| потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин ниј |
| могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни |
| и меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним |
| глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као |
| о ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и |
| , сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно г |
| /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био |
| /p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа |
| аху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати < |
| ца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху ли |
| мрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину. |
| евском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, д |
| Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија оп |
| ци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком |
| нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и |
| ва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрес |
| ло Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте т |
| лети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошље |
| та јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћет |
| .{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све |
| > <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, км |
| а повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви |
| Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати |
| р Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити |
| е пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних |
| ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били |
| и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народ |
| мо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом |
| /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до |
| ћања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето |
| аше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би |
| се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </di |
| нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким |
| одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> < |
| увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смј |
| десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару |
| ника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Уну |
| лоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмје |
| p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан |
| } Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покри |
| за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода |
| се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци |
| на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет. |
| па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђењ |
| ором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни јед |
| ција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш прилико |
| > старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је |
| ехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону |
| у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас |
| вост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од ве |
| /p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан |
| а, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p |
| де.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такођ |
| гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том биј |
| неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посј |
| е знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по ср |
| естује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе н |
| застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p> |
| ло у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предо |
| и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети |
| астадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше |
| извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у с |
| го овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто пр |
| Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени |
| та да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} |
| и у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама ниј |
| је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изр |
| пет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у б |
| што велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже звани |
| тног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. |
| а, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамот |
| ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се са |
| цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили |
| а моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гво |
| он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{ |
| ада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када |
| призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјети |
| о на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница |
| Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник б |
| И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда в |
| е, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је си |
| в дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о |
| да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамо |
| поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, |
| нања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо н |
| враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се |
| о као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> |
| није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић б |
| тати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о че |
| <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p |
| вити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... |
| е ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде |
| а не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ћ |
| лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вођ |
| о више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало |
| p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; |
| а пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог |
| нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунава |
| тиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје |
| гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помис |
| су ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно |
| поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размак |
| ијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Посл |
| вициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај |
| зора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозор |
| ори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једн |
| м.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и свети |
| јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити |
| Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, |
| ља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави |
| лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући |
| о удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то ни |
| ти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одгово |
| о не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему |
| бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука м |
| едва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буд |
| Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на п |
| који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика двора |
| је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепр |
| мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} |
| е из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десит |
| лави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже |
| м, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто мо |
| огао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не |
| о увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се п |
| Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек |
| главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му |
| знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брз |
| шени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели |
| и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само |
| очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} |
| то га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не ун |
| истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић |
| је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала |
| ? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чу |
| екати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с |
| ог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као |
| о.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> |
| шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на |
| је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да с |
| према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби ун |
| ном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} |
| дњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозн |
| лник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Мож |
| е управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ |
| промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом |
| науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако |
| у мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и о |
| савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, |
| е противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собо |
| га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заист |
| к чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као |
| ије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке вр |
| 310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је. |
| е преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска |
| ој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и |
| ва посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, |
| рилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би своји |
| за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина н |
| ва официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања да |
| н овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сад |
| задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости |
| а је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му |
| трану и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S |
| пођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред |
| , лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S |
| Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и приј |
| S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу |
| пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојал |
| укино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, |
| римамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турба |
| права у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p |
| ђе нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребн |
| ца, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новин |
| не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог |
| славних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, |
| су помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на зак |
| сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалм |
| но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су |
| е гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p |
| . </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, јо |
| пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> |
| ли никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да м |
| ни овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У че |
| о новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима |
| ра, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког м |
| оривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тог |
| S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средств |
| када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ств |
| књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p |
| ла, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, није |
| вај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разу |
| S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је она |
| он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло |
| лно и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми дру |
| и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, |
| знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, са |
| еву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвал |
| </p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака |
| могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душ |
| као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују |
| } Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у мо |
| ло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> |
| ват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да |
| да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то |
| години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти. |
| легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је засп |
| м, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p> |
| пао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они |
| едао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Л |
| аквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити за |
| ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању д |
| о у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто |
| стима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипат |
| злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин з |
| које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи |
| на је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S |
| народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и зад |
| о година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо |
| г.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно |
| е овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p |
| и са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне сим |
| вате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетова |
| у земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може |
| {S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — |
| а не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто сп |
| S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта |
| оразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами |
| дан син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан у |
| ушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Х |
| } И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа к |
| апријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури понос |
| аше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред |
| ор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код на |
| ам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поз |
| а њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је о |
| е Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте |
| сиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава н |
| отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиј |
| утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стар |
| а се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у о |
| ку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су |
| могла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога гост |
| а овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пр |
| ду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута |
| таше.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештава |
| је кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће |
| ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од нар |
| немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душано |
| озденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га |
| /p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се |
| жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{ |
| лаву као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а |
| сли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n=" |
| </foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Т |
| насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви |
| Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипа |
| едино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као |
| служен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сад |
| а досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико |
| агица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви |
| {S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће ис |
| е данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића по |
| а о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одб |
| ико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на о |
| само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем исп |
| " /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> |
| је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и стро |
| водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у ли |
| де на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један прем |
| да дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драги |
| ње наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзис |
| ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало |
| ом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> < |
| е и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, |
| као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао |
| да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још н |
| је умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на к |
| о ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови |
| ема управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се |
| аправе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизир |
| се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, д |
| и његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ћ |
| лерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајни |
| ничник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је |
| ве као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгиц |
| а истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живе |
| а се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаћ |
| е вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, ш |
| , узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, |
| детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је пре |
| есова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у ф |
| гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим ју |
| се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херц |
| ивала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 |
| а је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако |
| а најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад |
| еш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, |
| у и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ства |
| ехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не с |
| то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође не |
| ија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиј |
| а поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, |
| ву завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док |
| b n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату |
| ка тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписив |
| и ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, а |
| није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили. |
| оме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповјед |
| избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том |
| ле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да г |
| дио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине гово |
| <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, т |
| ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правда |
| стан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, |
| те ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — пра |
| <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати св |
| мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда б |
| дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудил |
| <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, к |
| он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико ни |
| угој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци |
| а ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким час |
| мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако |
| нком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, ко |
| ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по два |
| онио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако д |
| чуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p |
| рви одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.< |
| ешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се р |
| скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године |
| > <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштв |
| о обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући с |
| од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више не |
| ро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Н |
| ислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног време |
| ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је би |
| от је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, к |
| м нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијел |
| могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Та |
| а под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само |
| ивот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p |
| вога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, н |
| му је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapte |
| Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам |
| ћа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријате |
| еновања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста б |
| ело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесец |
| гађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарај |
| овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су |
| адине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога прогр |
| они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена |
| ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и поче |
| задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму |
| ошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни св |
| олитике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него |
| 158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила. |
| а! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, |
| имјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, гос |
| аху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Кости |
| ма мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S |
| ко доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Бор |
| љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била ве |
| ни овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве к |
| ли не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако |
| мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази к |
| први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар |
| ише издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="3 |
| дговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције |
| би за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он |
| и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни по |
| трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у |
| ено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за н |
| ано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и у |
| јетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигам |
| сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљн |
| е пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво |
| } Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац в |
| е је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, |
| раше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{ |
| е да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замрше |
| едови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, |
| > <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, ујед |
| у једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје |
| омовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Са |
| слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно о |
| ту Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његов |
| ликим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за су |
| лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је бил |
| улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа |
| том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који |
| ње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му т |
| не омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Ос |
| казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омалов |
| емаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао ниг |
| још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није в |
| које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелиген |
| и ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, |
| ио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са ш |
| ионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет про |
| ости не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубљ |
| с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да |
| транка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за |
| реко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љуб |
| ајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је н |
| у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умје |
| је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно |
| их мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује. |
| у блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије |
| сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци зв |
| вања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а |
| 7" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас до |
| су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне гово |
| <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табел |
| ли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је |
| да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао |
| <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и |
| ма и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао шт |
| Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се мор |
| /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није |
| ка — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у |
| } Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако запл |
| се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити |
| дје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу ј |
| ој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја |
| ого прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо |
| ворио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и т |
| <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру к |
| господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душ |
| роз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито |
| еди сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, |
| сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се |
| радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народн |
| Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрје |
| кон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаш |
| {S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, |
| сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наши |
| ати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо а |
| ошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан трен |
| ефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје |
| се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти каз |
| S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но з |
| јегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb |
| гледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ств |
| даше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је да |
| пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде. |
| леге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешт |
| едало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те |
| а се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но н |
| ају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да |
| ти у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко ост |
| <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њен |
| у.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам зна |
| ући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да |
| {S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте |
| а земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, |
| што имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем |
| намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така о |
| гледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То |
| ика, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један прот |
| оштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опе |
| ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницим |
| љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче |
| исао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео |
| исли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је уза |
| сретао са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њ |
| да сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изра |
| било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по запо |
| у се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања |
| подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао |
| чије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак |
| ив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посје |
| ала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> |
| ечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> д |
| ри даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе ни |
| е касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао та |
| Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега |
| да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти |
| рифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, ја |
| ла разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, кој |
| е очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне р |
| вици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чу |
| а народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвр |
| нтересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше С |
| тар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па проп |
| ајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетн |
| у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато из |
| стом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као |
| вљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служим |
| аменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфин |
| ривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајм |
| придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 320 |
| а, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупил |
| кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија н |
| це Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да |
| завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.< |
| ушану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе чет |
| рне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је на |
| "232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био туроба |
| ши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растана |
| /p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није п |
| Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све |
| придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њихо |
| аљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило ње |
| у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} |
| едно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се |
| младину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи |
| о је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни проти |
| о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавн |
| чано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред о |
| и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када м |
| да.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> |
| аста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је ика |
| о га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није |
| ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари об |
| ао оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућ |
| еба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало |
| одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S |
| ком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ |
| ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић |
| о неискрености и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварни |
| и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци |
| народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а |
| Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе поче |
| је мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <p |
| ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио. |
| говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај |
| луге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се да |
| ник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— |
| јечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да |
| је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у б |
| ао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева пи |
| је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако о |
| ави није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чин |
| ако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Ко |
| та и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горје |
| {S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је |
| ила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се вр |
| нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је |
| о и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љу |
| /p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше |
| могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски |
| етио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за с |
| њу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи ча |
| м бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па |
| з мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво |
| гуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да г |
| /p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и та |
| истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био п |
| оју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластиц |
| амо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето и |
| и мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темам |
| исли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би |
| Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник з |
| хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку |
| овића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих |
| {S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, |
| са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно |
| ова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се крен |
| бан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касниј |
| вим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се из |
| е бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њи |
| фковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n |
| и страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер ј |
| као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ |
| оманду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Св |
| због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није |
| е куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се |
| а ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која |
| би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испрепле |
| је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> < |
| жет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му погле |
| S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> < |
| году.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, |
| оју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, заш |
| > <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти |
| и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да дру |
| </p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српски |
| ен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим |
| бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док ни |
| Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала |
| се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер н |
| од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре |
| био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на |
| рди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштен |
| ако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном |
| морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, |
| р је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима дво |
| >Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта ми |
| ародну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, жив |
| и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да вид |
| </p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за о |
| господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ про |
| и лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— |
| рагица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето |
| ио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је |
| већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољс |
| ештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> |
| rache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу. |
| твом насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи |
| ложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и пре |
| а женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ |
| S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, ве |
| изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек |
| који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана |
| говори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирни |
| Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме р |
| а рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послиј |
| и савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјера |
| љина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер н |
| шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} |
| и?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Н |
| мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова непр |
| даред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се о |
| авио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње |
| удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и |
| отле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног пр |
| ше да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва |
| ече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један т |
| дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омлад |
| <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запање |
| казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да по |
| а?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност |
| о: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, |
| да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га |
| ити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но измеђ |
| који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му |
| , кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони до |
| атељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама |
| кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се дес |
| е увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нело |
| ћи Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег бр |
| е нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој |
| еље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоно |
| и куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво |
| и у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни |
| о, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милос |
| му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. |
| њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које ова |
| уштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратк |
| Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, је |
| ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније м |
| ашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо доч |
| младину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се уду |
| ио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед |
| по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у |
| дио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду |
| јене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправљ |
| ш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваш |
| незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он д |
| не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но |
| влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и стран |
| који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смј |
| Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борб |
| , да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</ |
| це бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој б |
| уђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео |
| р ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјер |
| над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ве |
| упио у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћ |
| а цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичн |
| јеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред про |
| тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га |
| поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и кој |
| ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> < |
| онио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, |
| и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране п |
| ка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! |
| дима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа око |
| зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вра |
| узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бр |
| .{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако |
| да један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви |
| едио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред с |
| .{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треб |
| а, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска |
| народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презирах |
| лазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свак |
| , у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под кириј |
| ворио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију |
| обијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из |
| } На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S |
| {S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и а |
| глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Т |
| све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продај |
| и са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му |
| ко познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестан |
| S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. |
| за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у |
| ицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на ов |
| оја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто |
| љ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново мини |
| вори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S |
| проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и с |
| у га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер њего |
| мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано ни |
| посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неко |
| ашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас г |
| .</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше |
| писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе з |
| се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о за |
| пуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле |
| оличанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу с |
| рсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне слав |
| ше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С т |
| ајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове наро |
| струји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро |
| о поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да |
| нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пр |
| ави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Н |
| ло Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада |
| зда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омл |
| бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени о |
| ник, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ро |
| имо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова |
| же сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам ка |
| обре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увј |
| пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хо |
| од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин жи |
| н погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене |
| души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се с |
| ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове |
| узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи |
| баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена в |
| а није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се |
| ај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је |
| Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, |
| ема дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} |
| радају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању |
| вари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p |
| а како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговор |
| рао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је с |
| ије могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} |
| ровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би |
| о пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосјед |
| ти повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За теков |
| чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте ов |
| амо се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Кости |
| и и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић |
| но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрд |
| упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није прости |
| изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митр |
| свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили |
| адим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити с |
| <head>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да |
| вратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјек |
| и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да ов |
| ва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјет |
| а се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама |
| неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији. |
| најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; мно |
| о и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је ј |
| кавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</ |
| нстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: д |
| Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</ |
| гледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмија |
| није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} |
| смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у |
| о.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када |
| во и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле у |
| уга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни јед |
| старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву |
| че десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њ |
| а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="4 |
| тар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балк |
| оје долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија сво |
| одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер и |
| {S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то н |
| ћа, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је |
| аким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјет |
| у. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима оча |
| љства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи |
| неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које д |
| крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> |
| ој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски |
| S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут при |
| аде за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То с |
| ему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такође |
| {S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао |
| знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се једа |
| њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге стр |
| мијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наимен |
| његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> |
| } На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Јед |
| сушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједнич |
| о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав ов |
| четка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу наро |
| захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду ј |
| а да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз свет |
| ар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила |
| нити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се у |
| есму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред |
| ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражит |
| српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{ |
| ибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, |
| јно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још |
| с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говор |
| слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пре |
| његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако н |
| каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет |
| ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и |
| правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са при |
| ти о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја зна |
| свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити н |
| га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами |
| ту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и |
| не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне су |
| ата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у в |
| — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад ту |
| ешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга |
| мо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да м |
| у радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину |
| служује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно |
| овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</ |
| лиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим гово |
| у снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом св |
| ло око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да |
| Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав побли |
| умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се |
| Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — нека |
| ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа |
| једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој от |
| евић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и |
| е посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли запов |
| амо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет крун |
| жем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. |
| раги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападн |
| бна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостај |
| ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо о |
| ше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо |
| ије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, и |
| имо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово |
| атута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан |
| нарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, |
| ло.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех зе |
| двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лу |
| с у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вам |
| ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — ви |
| ни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у о |
| : одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни нај |
| школци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице |
| ј први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био са |
| но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p |
| <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када |
| , окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџ |
| а одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарај |
| рваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркв |
| о о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизи |
| ама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, св |
| ом ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликов |
| вор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држи |
| еде да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> |
| м га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни |
| не синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надај |
| љних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која |
| , и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај кр |
| тиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} |
| од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мје |
| вјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо ж |
| и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, |
| ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Мусл |
| и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуг |
| а знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, |
| аким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме до |
| ивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели т |
| ше крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице |
| е пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабе |
| једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, |
| окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост мор |
| маћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на на |
| ћ, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на да |
| пску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривоје |
| и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни |
| од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из |
| Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он с |
| више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује |
| , да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај нас |
| али нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се |
| и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у јед |
| пустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, |
| и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових г |
| г народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n=" |
| > <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће |
| н народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ре |
| у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што сило |
| колски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и поз |
| о створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Т |
| да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се |
| ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ће |
| пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Констан |
| ганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да г |
| S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим |
| право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјех |
| и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза |
| <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Бо |
| шала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да |
| једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њ |
| >То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало |
| омишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучава |
| често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао |
| пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће |
| ини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим |
| рили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће |
| анку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} З |
| лонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у ва |
| презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њим |
| а, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, с |
| зним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче посло |
| мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјест |
| и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па о |
| а човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и п |
| шило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријев |
| Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то д |
| } Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице об |
| опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно так |
| једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада |
| о са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме п |
| жном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове у |
| акво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једв |
| га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на |
| клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све с |
| ори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се |
| еновање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би ода |
| а кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише |
| своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, |
| но влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта |
| аким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најбл |
| јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" |
| > <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк |
| .{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У не |
| тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — о |
| б младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једно |
| — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо |
| разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи |
| бину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину пре |
| олеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављуј |
| е очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне н |
| не угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" |
| Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама |
| вдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Срп |
| } Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше пораж |
| ин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и у |
| и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> |
| огао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, |
| га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и |
| днако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви диш |
| ложење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким |
| је дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико |
| нас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у поко |
| њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем обли |
| себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник та |
| а влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су |
| ис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама |
| ажи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, ни |
| гађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина зван |
| че.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради влас |
| је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједа |
| омаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је ч |
| једна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби |
| Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина |
| ега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у пос |
| <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у ка |
| дина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању. |
| кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у с |
| сти шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? |
| ст и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично пре |
| орам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је |
| га долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак |
| кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под |
| врића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове гов |
| е задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опе |
| ј рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, |
| нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њи |
| заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово |
| су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене рук |
| одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је |
| твори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако |
| и, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му |
| ам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У зва |
| је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршиј |
| јеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми |
| цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, о |
| ти.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји чита |
| гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова |
| д важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало |
| о пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке |
| ј влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори |
| и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нам |
| други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање п |
| х је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapte |
| иљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да |
| вао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић пр |
| </p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми |
| жила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало ме |
| едан.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши |
| још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато н |
| струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска ст |
| </p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби бриж |
| чи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прат |
| одрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Ду |
| l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угаси |
| /l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасим |
| а на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, |
| , он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их п |
| брани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су з |
| дубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдј |
| и на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престр |
| иму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и |
| ратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више ци |
| окаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сро |
| но смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и |
| ан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом |
| ик Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани |
| .{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| андила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при о |
| славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог ч |
| ва војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тад |
| а је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој екск |
| су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту в |
| } Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Б |
| неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о |
| <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор |
| аклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је |
| ајтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискрен |
| у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије |
| .</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао. |
| јети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на |
| p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику с |
| ављао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на |
| е Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати |
| сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јав |
| а потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилничк |
| т видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> < |
| ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман оноли |
| .</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрв |
| их шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не с |
| а — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој п |
| </p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше |
| ену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> |
| сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја кој |
| у....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један дру |
| о у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савј |
| рам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и |
| док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору |
| еша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на насло |
| ући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Срб |
| ста, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с |
| главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накри |
| но.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим кол |
| данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} |
| Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стој |
| малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром |
| ати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је пот |
| нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства кој |
| пита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учи |
| ћи, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S |
| ражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да |
| грати?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмах |
| ћи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школа |
| — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало |
| великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје |
| м, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређ |
| ави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде |
| се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи |
| дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да |
| /p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим |
| омало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријат |
| ли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрп |
| изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке |
| о, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дак |
| је стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бог |
| синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219 |
| пског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно ш |
| ра, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни ак |
| ојима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То |
| на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватил |
| ти старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи ба |
| тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не зане |
| авјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, |
| ривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га |
| ти, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, |
| изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго |
| о презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече |
| омажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске |
| га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, стр |
| ом су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро |
| шећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне п |
| ма брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање |
| } Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам км |
| није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— |
| да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Зна |
| ? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничк |
| ка без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко в |
| сла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикант |
| или планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш |
| питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Је |
| еде собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се |
| ијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед |
| што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што |
| ше гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> н |
| о, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе |
| ву је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду |
| е би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви |
| е тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је дола |
| ; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог |
| бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљ |
| на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви ниј |
| српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није |
| у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само ј |
| више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Т |
| у нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} |
| уху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу |
| > <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерује |
| у мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама с |
| о да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки о |
| Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Кост |
| на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођено |
| и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врл |
| пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње м |
| емљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по |
| ојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, |
| шта друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред |
| {S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе |
| астави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почел |
| {S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На же |
| око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста |
| Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душе |
| е условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима |
| спитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корац |
| нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило по |
| војом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом |
| итивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то |
| а мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха т |
| једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткива |
| или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатск |
| често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаре |
| блише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро врати |
| еста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" |
| S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући дру |
| господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар н |
| овори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је ст |
| говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље |
| , гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ни |
| и, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмеј |
| познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одл |
| ишта на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се |
| нај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви |
| тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер ниј |
| рављао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колег |
| о чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, на |
| прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а |
| е гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећ |
| оја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први о |
| чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</ |
| ити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица з |
| се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлиц |
| такнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Борив |
| ма и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је |
| жаве дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Борив |
| касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да ос |
| > <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво |
| > <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни |
| њења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је |
| ар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сас |
| ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Срби |
| ног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — биј |
| а дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџ |
| се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S |
| <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, |
| ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе |
| ас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчиње |
| тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао |
| ушан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то знач |
| тоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређењ |
| </p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобрава |
| мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше р |
| ништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је |
| земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Св |
| ћа, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје нас |
| е у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још ма |
| ресовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго н |
| Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор |
| ребао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом н |
| јуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ни |
| p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Борив |
| </p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и |
| нике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} |
| бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, ни |
| а њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила н |
| на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао иск |
| најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и |
| и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјет |
| p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ни |
| коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељ |
| а задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потп |
| у радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у о |
| имавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" / |
| а мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да |
| е.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповије |
| бави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса |
| наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се понос |
| данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није н |
| рајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српск |
| донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> |
| оворио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорит |
| мили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашт |
| рашнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење без |
| вољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му |
| за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушка |
| јаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Каса |
| е модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео |
| обио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник |
| изирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} По |
| тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичн |
| нак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У та |
| онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говор |
| <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био |
| ом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођиц |
| је одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, ск |
| жању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лиј |
| је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагн |
| мо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стра |
| мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро распо |
| да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није |
| је.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за |
| љетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгиц |
| диног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узб |
| Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, |
| донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је би |
| леди са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер |
| њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и |
| ће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада глед |
| ичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говор |
| е.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, |
| лен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, ко |
| је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се и |
| олико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрес |
| му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало зав |
| гу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па |
| анк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио з |
| еше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држањ |
| ечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="cha |
| не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи ле |
| већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не |
| к.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагал |
| риво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се |
| сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне р |
| а управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутр |
| ди Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не з |
| ба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер |
| ана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила св |
| p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто др |
| тимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу. |
| је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n=" |
| тник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас |
| таве године резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који с |
| на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p |
| срећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p |
| ан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спрем |
| овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човј |
| а чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када ј |
| и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо |
| Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слаг |
| м лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на |
| мен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Оч |
| } Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребаци |
| S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Ду |
| ијеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову сво |
| човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брз |
| још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дје |
| аба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и ми |
| аном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом ниј |
| ица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да |
| ки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и |
| а се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не из |
| ло доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјево |
| дач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљ |
| адовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да |
| — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој јо |
| а, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба с |
| и.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог на |
| ски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се |
| овић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хр |
| ледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу ист |
| мијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош С |
| ар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервати |
| /p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да |
| на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мисли |
| н зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насми |
| ада дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} |
| два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она |
| земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове |
| ворило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек тр |
| ске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не да |
| о говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окр |
| е се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нов |
| ан себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође н |
| та преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане по |
| p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— П |
| ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола јед |
| је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођ |
| стављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио |
| , помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проуч |
| тним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој зе |
| шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије нег |
| знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио |
| лан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну |
| да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господин |
| ва, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с по |
| тити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је мор |
| во није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је |
| S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала дево |
| тпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава |
| ључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзо |
| окушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упус |
| — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим на |
| шију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом |
| ет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и гово |
| ници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} |
| се често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упоз |
| и, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас |
| од његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са |
| тра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи чов |
| ривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На не |
| {S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сје |
| м, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учини |
| >Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма |
| н их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="cha |
| важавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то |
| ко није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљн |
| ан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтје |
| ебе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје сво |
| ем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево пред сви |
| аног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је |
| екао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{ |
| агивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплименат |
| тупи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у ње |
| кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шт |
| ривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не |
| јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се ук |
| риступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту ниј |
| ар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му |
| ју се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше |
| ше пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, х |
| олећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови неприј |
| љаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.< |
| дин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се |
| n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.< |
| е овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна кол |
| дила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих |
| аше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p> |
| у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо с |
| а горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњ |
| е двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Борив |
| p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепш |
| штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају са |
| дмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једн |
| да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводи |
| трани.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако |
| /p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се при |
| ="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звера |
| ше пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи пи |
| мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје |
| Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде в |
| ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позва |
| мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљ |
| к учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и |
| ет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.< |
| боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га знача |
| ћа, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта |
| да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Н |
| ња, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> |
| а.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић ве |
| рш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите |
| рес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше о |
| и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао виш |
| азати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на та |
| га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокр |
| естио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, ве |
| разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити. |
| але сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чека |
| оја је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају |
| енути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једн |
| гове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјес |
| задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била |
| не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше |
| за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type |
| ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на свет |
| ин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам |
| ни, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му |
| но и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијеп |
| ља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb |
| тању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову |
| на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да |
| ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа сек |
| на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Кост |
| них зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку |
| те нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у |
| неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут с |
| казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни |
| дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко |
| едан другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за св |
| "65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} |
| кали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др |
| ић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се д |
| ама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно |
| атељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново м |
| очетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји па |
| је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не |
| , из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из по |
| чили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина |
| пливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страни |
| је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила |
| сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да |
| више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није м |
| евнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблије |
| ривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинил |
| очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да |
| не му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази |
| а говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— |
| сјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, |
| ао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> |
| да се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво |
| е, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослобод |
| ије хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша рије |
| езно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога |
| аки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће на |
| војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпа |
| ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам пред |
| Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" |
| 3" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} |
| а сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Ср |
| р удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је н |
| мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше |
| које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњ |
| је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши |
| т ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо |
| едра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је |
| љство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, |
| рујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почета |
| ећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} О |
| а, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, |
| о Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и |
| то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Б |
| и и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила он |
| вога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у ово |
| прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml: |
| и добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У остало |
| e für diese Sprache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезни |
| ајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо |
| је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p |
| е више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа |
| есам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф сек |
| ој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетни |
| ла ни на једној јавној забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — реч |
| ојим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb |
| моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — |
| и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други св |
| чана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n= |
| , у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на једа |
| лије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењ |
| коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на св |
| усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима |
| говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови |
| асти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи св |
| је би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смол |
| јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од |
| На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb |
| е.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" / |
| умије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехо |
| египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се н |
| очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустр |
| таје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се |
| у против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразил |
| одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у |
| њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> проти |
| се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отвор |
| — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос |
| у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој |
| ао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дођ |
| ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор |
| управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је влади |
| ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајал |
| онизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се су |
| о натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
| међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што б |
| иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најл |
| жбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p> |
| све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође ве |
| тање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Вас |
| аслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ћ |
| одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозо |
| измјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор с |
| > <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами |
| сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер н |
| земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb |
| Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху станови |
| ог од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави п |
| поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душ |
| ле на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљ |
| и ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао |
| послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу |
| а га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на деле |
| им гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читав |
| и међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висј |
| такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с весе |
| лост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стра |
| утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мо |
| већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када |
| " /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу ци |
| ничних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не |
| тељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су |
| рију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Бор |
| говину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског им |
| ере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових дом |
| Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману |
| зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш го |
| е на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим |
| амо свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца |
| } Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кра |
| околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао |
| дније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшени |
| рати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зелен |
| амо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на |
| аједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</ |
| ла.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, н |
| >Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продук |
| и младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није м |
| област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим |
| доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник |
| унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио |
| а помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у свом |
| дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, |
| оници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се св |
| ent-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само ч |
| џбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Бо |
| то добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S |
| ице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, |
| очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се |
| , који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, посли |
| трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава к |
| и опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови тво |
| а увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину |
| n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање |
| је ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> |
| , код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој к |
| удућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони п |
| е ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душано |
| <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да |
| у рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности |
| отрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима |
| гурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поч |
| ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо |
| е у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није из |
| званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} |
| е мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махо |
| <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p> |
| натим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора ко |
| ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја брин |
| м и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати н |
| ошћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> < |
| тактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у като |
| велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, |
| стима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице П |
| есу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити |
| ки сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имал |
| вине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим |
| био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не |
| хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрва |
| подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на углед |
| си је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.< |
| и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер с |
| ки праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Хер |
| ухови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напр |
| едаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако сви |
| дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису |
| о заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тр |
| ошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радоз |
| јеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођ |
| пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и |
| ни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници. |
| и онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Бо |
| а с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је |
| ити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован н |
| и Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окре |
| исли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> |
| Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погл |
| доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако |
| јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је су |
| зе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме |
| ерцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати |
| и, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Ова |
| моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но б |
| орити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учи |
| учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угну |
| вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омл |
| ише није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обе |
| ободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерит |
| су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријеч |
| комјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе |
| а се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића с |
| ајмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но |
| ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно |
| дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић ј |
| а га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајин |
| ош већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покр |
| владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фрат |
| чима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи раз |
| стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћи |
| ако се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраш |
| рас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, |
| едати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци погле |
| жи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи с |
| осну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="chapter" |
| ог стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ва |
| ао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треб |
| , била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све |
| Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТ |
| е састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са за |
| </p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпут |
| руштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог |
| и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао |
| /p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у к |
| ачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, |
| озаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријеч |
| /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва п |
| ама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо |
| а нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у п |
| е мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то |
| и, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи |
| срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети |
| аје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против на |
| лрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из |
| у у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама. |
| зде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ст |
| руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра. |
| што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и ст |
| ава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</p> <p>— |
| овољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутак |
| се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарај |
| ничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетн |
| 62" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче јед |
| ко протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи |
| Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа н |
| које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима |
| других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније мо |
| услимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево |
| тник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, |
| Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господи |
| S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, |
| мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више |
| крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први п |
| едаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у з |
| приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаг |
| очетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило. |
| три! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља. |
| рно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути д |
| нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може |
| о Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „ |
| е ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња н |
| тић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те |
| е је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то |
| — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званични |
| понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргође |
| Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фла |
| то Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, < |
| посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и прода |
| е љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога д |
| најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су |
| ада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану сми |
| је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријеч |
| /p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стаја |
| вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да ч |
| но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</ |
| а људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као с |
| ом пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољаш |
| p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна |
| S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље о |
| елика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, |
| овјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо |
| ивој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог к |
| им, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веј |
| о ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само оп |
| ави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно |
| } Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; |
| лизу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој с |
| у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчи |
| а каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да б |
| есник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под |
| овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се |
| е путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала |
| поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, д |
| ећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} |
| , што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је ма |
| а сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се |
| ао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од |
| Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још је |
| а, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх с |
| н сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођ |
| а себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, д |
| Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор |
| асно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угле |
| <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и |
| сен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање |
| енуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и в |
| lestone unit="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цв |
| побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечу |
| још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то дос |
| м ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на |
| м пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу |
| ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза |
| је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у |
| блиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишава |
| ичности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Са |
| белу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалиф |
| јед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на |
| какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је |
| се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> |
| се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табел |
| не везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страша |
| у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Др |
| лугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе! |
| ан онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај |
| ју и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са |
| драва су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и |
| овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми |
| ута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико |
| у Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече су |
| </p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и |
| ску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она по |
| ђе тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и |
| ору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново за |
| вај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема |
| ија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</ |
| под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и |
| oreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо |
| ете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{ |
| рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и н |
| неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" |
| ипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и |
| стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам |
| ликим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци |
| српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> |
| девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет |
| ј је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођ |
| коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњев |
| м увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у рас |
| тић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска уп |
| в је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом |
| ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, |
| су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> < |
| уће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је б |
| <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку |
| У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протури |
| али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ни |
| ди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по д |
| збуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> < |
| аге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и |
| зилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазн |
| и сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове пој |
| у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај и |
| нило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта |
| дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег |
| грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; т |
| ука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се |
| и — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови биј |
| ика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште |
| док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до |
| итава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да под |
| н опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S |
| о се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам |
| пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на га |
| ојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са некол |
| тво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио |
| олико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки ј |
| умио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је ис |
| види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од |
| је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским пато |
| ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> |
| ла: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком х |
| је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p |
| препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна са |
| лије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојз |
| бе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; |
| у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на је |
| лика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повје |
| едну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим |
| Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски т |
| ди слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог |
| , <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пр |
| орили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек укло |
| </p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо |
| српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу |
| > <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српс |
| кад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и |
| од је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но |
| <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте в |
| к коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у мо |
| о имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући н |
| су Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недос |
| живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај |
| и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је |
| професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтив |
| анас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од бу |
| јао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе око |
| никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној |
| трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да с |
| чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из с |
| није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вр |
| досјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више брани |
| фковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, |
| га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је с |
| је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде |
| а.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и проте |
| ађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили |
| од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види |
| се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, |
| е њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај г |
| учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику |
| земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то |
| се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точк |
| е једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа н |
| ни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до |
| удућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропас |
| а Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је ј |
| не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао с |
| акије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жанд |
| сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворен |
| рајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости с |
| о на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — |
| ед прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и |
| > само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по друг |
| у погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ћ |
| него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене |
| сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} |
| о је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам |
| pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна све |
| ого тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S |
| , и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} |
| а.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20 |
| >Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног |
| .{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но ка |
| а га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с исто |
| да је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p |
| итати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни |
| довољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он в |
| и сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада |
| е учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Срб |
| <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ |
| ла страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас |
| О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника |
| оја сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским поли |
| сте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпа |
| тања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе |
| ти и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбен |
| од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима та |
| свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече ј |
| тар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Л |
| ад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростир |
| уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој |
| вио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдј |
| Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа |
| уне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.< |
| олиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није о |
| али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и м |
| аку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови го |
| се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Тр |
| ност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалил |
| од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама |
| оју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевн |
| и и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево с |
| е онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о ј |
| . — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n="169" |
| p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице ка |
| ничан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај мл |
| , а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник с |
| ву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, |
| на у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочит |
| бављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим |
| гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и |
| ном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су |
| {S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стије |
| Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами ос |
| н, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити са |
| ако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове |
| проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за мем |
| н и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а |
| е већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић |
| ио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на |
| ајближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу сво |
| ај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у ов |
| не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једноду |
| кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници |
| ејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим неј |
| владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Кости |
| ше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаш |
| и, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећ |
| српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник |
| амишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и п |
| трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то г |
| је дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је |
| прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и |
| а вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пуст |
| инуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као д |
| тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове зем |
| огледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове з |
| но скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изо |
| S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у сл |
| гову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је п |
| вјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које к |
| х, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске пр |
| а, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није |
| о.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њ |
| овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да |
| вљао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво |
| е ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријат |
| о врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде опр |
| огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифкови |
| ом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити друг |
| "213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Д |
| ош, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се |
| а моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврст |
| у даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим н |
| {S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, п |
| а се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу |
| о би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би ника |
| елу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дић |
| теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ро |
| аџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и чи |
| p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов жи |
| чито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тража |
| заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе |
| лурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале прије |
| сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" |
| а, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да м |
| видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и |
| збурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и |
| !{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине |
| , који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна |
| ао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима |
| мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Кости |
| служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, |
| до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није бил |
| акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, |
| асно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао профес |
| Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се |
| тријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, чи |
| к од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом н |
| се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једноли |
| еханички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови. |
| тић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну |
| еша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао дов |
| вај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> < |
| против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S |
| ке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никад |
| олском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам мини |
| акуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај |
| окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, госп |
| ада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај |
| ри — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, |
| јешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом н |
| .{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине о |
| p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша |
| , сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима |
| за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпаш |
| аца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; |
| ав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, |
| рве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном |
| се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство |
| које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са ша |
| чтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Рист |
| т као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себ |
| ва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је |
| и јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах погра |
| ала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин |
| е испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дје |
| е није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ст |
| леда.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим сав |
| новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика |
| е свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика ј |
| та аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва |
| чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турск |
| о, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајућ |
| девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестан |
| н, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да см |
| ој, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне циљеве |
| жимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе |
| ла, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре |
| има и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин |
| мановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виш |
| ђу себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са п |
| о говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да |
| се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у је |
| е.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто с |
| Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па? |
| арајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телегр |
| него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но виш |
| гог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим |
| ло простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у о |
| из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau</tit |
| заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, св |
| од му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама го |
| на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је с |
| } Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био |
| евској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да смат |
| то словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n |
| уту у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо |
| аједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обрат |
| м да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} |
| и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје |
| си свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато |
| јте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужив |
| и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати |
| ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у раз |
| ај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но и |
| ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако |
| нчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, |
| нај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то |
| утост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од |
| ило намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} |
| ијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето |
| као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабр |
| к мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и |
| опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано |
| ћано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је |
| и мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново |
| х увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје |
| хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш |
| унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали. |
| вјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се на |
| читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај к |
| вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> |
| p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагов |
| ошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије |
| другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три гос |
| один доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште је |
| пијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба |
| није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштв |
| ту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и ост |
| ећма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За с |
| хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се |
| } Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, ка |
| едноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица ј |
| а дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже време |
| ана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га поход |
| Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са |
| о управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је |
| кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре |
| ој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима ред |
| у своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи гос |
| ај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се |
| мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би м |
| та, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше |
| узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори св |
| би, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастит |
| ирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптив |
| ак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право |
| да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда |
| а је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је до |
| турио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно прес |
| ногог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже |
| ала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји |
| ена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отво |
| но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења |
| рати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми |
| де за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да |
| у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а д |
| вот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из |
| езекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но гос |
| ње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не ми |
| а је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну |
| н увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колик |
| ца редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазни |
| и љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у п |
| м благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" |
| води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетни |
| да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице. |
| о даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, д |
| ровидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежин |
| ито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још |
| ињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — |
| ноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Ми |
| њице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума п |
| ас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је |
| починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} |
| ше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав д |
| је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неко |
| д оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Са |
| видјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе н |
| јаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринуто |
| њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћ |
| арало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај с |
| ела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се н |
| читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> |
| " /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} |
| Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић |
| и димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, |
| удућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са |
| >— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је |
| уче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p |
| че за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је |
| и се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све т |
| њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непреста |
| могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан поста |
| овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, про |
| тник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.. |
| о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, |
| љу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, ку |
| S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужно |
| е Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не ус |
| њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" |
| на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чин |
| еба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико |
| дима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке ст |
| су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стот |
| овао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као пор |
| одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре |
| што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спа |
| јесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све |
| але наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову |
| ату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има |
| схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — н |
| сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> |
| аг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} |
| ио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност |
| од, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других с |
| расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових |
| пет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} |
| кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем |
| а се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један ду |
| а неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда с |
| е касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По |
| за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вра |
| што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава |
| одног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да м |
| бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, в |
| Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ру |
| у, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је с |
| плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енерги |
| су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здра |
| ди пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, |
| зе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић посл |
| није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појав |
| стано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда |
| но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио |
| на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} |
| умије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стеви |
| ато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не у |
| ао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савј |
| дврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је гово |
| срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкињ |
| та важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, |
| ћана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико |
| } Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и |
| ји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље |
| атар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је в |
| свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} С |
| ао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S |
| ликог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што |
| јаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном т |
| е у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, ос |
| ња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему с |
| у хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, свој |
| ку собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас пр |
| смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и шко |
| лоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разн |
| вици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озб |
| {S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склоп |
| але, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој присту |
| више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то |
| о немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{ |
| аног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо |
| бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од |
| p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше |
| љи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се |
| ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили. |
| висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На |
| у омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му р |
| а је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карају |
| </p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а ко |
| додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким |
| а томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, на |
| је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке дом |
| и.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је |
| ко српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије д |
| Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га |
| ажност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На пр |
| ико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирн |
| пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Гла |
| што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје зв |
| а и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Кости |
| Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</ |
| младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве ли |
| гица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати |
| оји му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добаци |
| ској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се по |
| мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакр |
| е толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и н |
| по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се |
| у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблије |
| х гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати им |
| едстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања но |
| ошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједио |
| одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, он |
| и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на |
| устити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди |
| уга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост |
| шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са |
| и.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеш |
| да стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде брани |
| побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један като |
| ојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је шт |
| младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну |
| а се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве с |
| илити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни сл |
| славни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недј |
| души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као син |
| но месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које за |
| г и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба годин |
| ном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постиз |
| окле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице с |
| увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ мн |
| /p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постиза |
| текла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не |
| говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, кој |
| ко ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевици |
| ли историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је би |
| , да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то |
| Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва |
| у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија |
| стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p> |
| p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, ко |
| е за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апо |
| а себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви тр |
| ј части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отид |
| ровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и |
| сподари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из сво |
| у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се уп |
| .{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех |
| мо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све |
| ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини. |
| ђу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбо |
| ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше |
| или.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштв |
| ала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да |
| ше гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} |
| ва у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— |
| у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није |
| ада.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{ |
| а тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услу |
| та нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали |
| илишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Траж |
| но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазнос |
| заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зат |
| а, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, ле |
| ви, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да и |
| не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једа |
| а бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан |
| авало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" |
| од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кра |
| <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ев |
| вом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевој |
| затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ оба |
| ијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ни |
| јке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао |
| велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S |
| више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но |
| ред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао |
| нити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни ка |
| едао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лије |
| илици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштат |
| и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај |
| чаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су д |
| она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њ |
| Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотвол |
| о правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p |
| а бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје |
| каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, |
| ан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, |
| алне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} |
| дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} |
| } Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које ј |
| цира, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кре |
| пет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани |
| сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој |
| мовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њо |
| воје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше |
| и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси св |
| господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца |
| у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело |
| апређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па ча |
| мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала прем |
| се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадил |
| е, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Н |
| , као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше је |
| пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школ |
| ло, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и |
| к знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; |
| већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује н |
| да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Би |
| а је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</ |
| ио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</ |
| /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко ј |
| јеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теб |
| ом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили |
| тор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само |
| Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разила |
| да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је |
| госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано |
| гру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су |
| ога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између |
| оривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Д |
| ђу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати |
| вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које наро |
| S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу |
| а њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред |
| баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу чита |
| њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том лети |
| ба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окр |
| о на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га |
| јући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједн |
| и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиско |
| погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пре |
| је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, |
| аду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као на |
| ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — у |
| најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по |
| ли будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освој |
| им чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под с |
| не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадам |
| ји долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустриј |
| и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао |
| дамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и |
| олазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу |
| , када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опр |
| није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није |
| веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај |
| мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријем |
| ан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог ч |
| .{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни |
| ај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} |
| о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне м |
| ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересим |
| заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и |
| е потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће |
| 110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Профес |
| есија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> < |
| ао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причал |
| овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се |
| ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још |
| готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о |
| /p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Ср |
| док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану п |
| јевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покр |
| рави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од |
| е.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирок |
| Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао |
| оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> |
| савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се |
| е, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но |
| има, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb |
| више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повје |
| ти и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но |
| , млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— |
| војих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешил |
| па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били |
| је друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> |
| ијатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу |
| мао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор |
| справља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше |
| родном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контрол |
| оше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одош |
| /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европ |
| ин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang |
| дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто |
| ештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презре |
| од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај |
| ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се сл |
| о да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му |
| ећ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.< |
| видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањим |
| махну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о том |
| ељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био за |
| и причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човј |
| неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да нека |
| вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се |
| и је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт изр |
| ијешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито пот |
| а него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, зами |
| ски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се |
| {S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n= |
| оново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш мора |
| својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови п |
| шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шама |
| сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет |
| 6" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот |
| ако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сје |
| /p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само |
| стао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао |
| без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним |
| сор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузапо |
| а вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</ |
| ?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше |
| тевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати |
| њачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</ |
| будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа и |
| цио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију |
| } Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Пре |
| , да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће |
| орио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дош |
| д земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији |
| политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том |
| ршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се |
| ло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стека |
| но брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, д |
| <head>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари м |
| је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разгово |
| </p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија праг |
| да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и в |
| да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазив |
| био писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше |
| да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка |
| Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто он |
| еа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су б |
| ма и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Д |
| дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана при |
| и.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — |
| у, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико |
| S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта с |
| ну, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Кост |
| љиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је ст |
| тио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> |
| убљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано рас |
| е други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није уми |
| тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успј |
| слити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе послиј |
| ије знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу |
| овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек ми |
| орено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Р |
| ве по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, дв |
| ског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и |
| о учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао је |
| нљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимнази |
| у се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{ |
| ада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдј |
| ало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разг |
| ће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Фр |
| толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дал |
| , Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у |
| ступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао ак |
| лади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђ |
| са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} |
| у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> < |
| о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи |
| тионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке но |
| чали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су има |
| че мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Е |
| у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је јо |
| се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно |
| ушан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивал |
| ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индифер |
| га ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} З |
| раво име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— |
| и не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа бо |
| но другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три г |
| биљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— |
| објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али |
| че помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне |
| остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислил |
| сподин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште |
| ене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу |
| етке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали м |
| вота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски |
| /p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, ка |
| „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треб |
| г човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Фр |
| само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, об |
| ну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно |
| сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S |
| газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне |
| штавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски |
| > <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике прем |
| допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинит |
| ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим си |
| љу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да |
| ли застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш приј |
| те ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Бо |
| /p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше буду |
| леда некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде криј |
| ебао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — тр |
| говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p |
| наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистен |
| ак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало см |
| ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше |
| гу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој |
| јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу зв |
| оматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни м |
| савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у прија |
| оље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које |
| е Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у ме |
| е стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је гово |
| о католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дуб |
| /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Д |
| љедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, |
| поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: |
| је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојак |
| /p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div type="chapt |
| ашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је |
| ерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним и |
| члук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста |
| тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном ста |
| имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрвати |
| амо се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак |
| ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} З |
| ада се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласк |
| тевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> < |
| их вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан пре |
| ђоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, ск |
| а, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца |
| а дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{ |
| ало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „м |
| збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га ка |
| еда на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{ |
| тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, о |
| и капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отвара |
| ослије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметн |
| у?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије |
| друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаш |
| везе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић по |
| о симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљо |
| онога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит каракт |
| авати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму |
| S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о |
| > <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p |
| а те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло |
| у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним |
| ијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све сва |
| Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, ни |
| рба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа с |
| лавама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски св |
| .{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протуза |
| су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политички |
| мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се |
| забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у к |
| само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке сил |
| раги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p> |
| ет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смиј |
| ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим приро |
| ика с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило |
| јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гу |
| ак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друш |
| ишта да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S |
| >Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а |
| с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном |
| ам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу з |
| а се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> |
| те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и у |
| моту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и о |
| и су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђење |
| Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гд |
| љака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружј |
| већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За |
| џије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред н |
| ојим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под |
| диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова од |
| а хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему |
| сни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наст |
| далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше |
| ица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше |
| с.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше бил |
| се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с |
| вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдј |
| есетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд |
| и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не |
| етви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше зна |
| ка ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Са |
| да се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који |
| јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило |
| јелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој |
| тилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлиј |
| ину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сараје |
| и чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бр |
| ј пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће чи |
| прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па ш |
| зо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за во |
| падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Ма |
| аве на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, |
| се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, ј |
| а је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписан |
| .{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сад |
| ема <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у |
| сто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити за |
| да врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта |
| n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху п |
| ду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно |
| /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и |
| рвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а |
| испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p> |
| збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој |
| пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи јо |
| ије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље јед |
| с: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклон |
| сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги гос |
| ње свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, д |
| е напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>К |
| ше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се |
| трасти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљ |
| арства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ет |
| , — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити пред |
| ст реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољша |
| г.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше ј |
| мао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати пр |
| ну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче |
| е, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати |
| аве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потр |
| робове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити д |
| е ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душ |
| и се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> |
| ца нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један |
| на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да т |
| чи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки |
| стујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, |
| м земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још |
| потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбе |
| е ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову д |
| чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну |
| о су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања |
| земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више н |
| ерозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога ча |
| ије потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачко |
| се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се |
| у, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војн |
| бије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху |
| саби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрв |
| Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се |
| ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да |
| уштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развес |
| поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине са |
| слио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни јед |
| , вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ват |
| прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у уд |
| радовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а з |
| /p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на |
| лост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које |
| се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости |
| ањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих |
| не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожур |
| у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор к |
| ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у о |
| ва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке афе |
| није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио |
| начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му ј |
| мој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново |
| S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те проч |
| ина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, |
| први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га ни |
| образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха бри |
| а се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца |
| вој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слобод |
| ђеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што м |
| промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да |
| о ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вр |
| амном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, |
| вјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе |
| .{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај нало |
| дна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи |
| бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се |
| ио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаони |
| ковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S |
| новника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако |
| еком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог ко |
| ве већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој б |
| асаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги д |
| траховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе |
| по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</ |
| ња.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надво |
| хвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — |
| она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевој |
| е погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, до |
| ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p |
| лазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, и |
| поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај мира |
| > непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник |
| {S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хр |
| 126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче |
| очекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске |
| и град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи |
| је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске |
| модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника странаца и като |
| се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до вр |
| учени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није у |
| Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се |
| г покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је ова |
| и, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо с |
| је да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми |
| ну и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S |
| д.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривој |
| иближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.< |
| један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје о |
| а ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко пог |
| ини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је с |
| сјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начи |
| м прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још |
| часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго |
| живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</ |
| ладу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости |
| и ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајни |
| на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ гр |
| куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још |
| огод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада |
| е одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приват |
| и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрв |
| ти, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је |
| се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље |
| ли уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи з |
| није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас тиме по |
| пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње о |
| ?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изг |
| и о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p |
| умјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа н |
| као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа јед |
| мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу ника |
| н колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као |
| ске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавш |
| p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему |
| изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одв |
| Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи д |
| се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, |
| — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног |
| ? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</ |
| а је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више п |
| ћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног |
| ве најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставц |
| и крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да |
| оривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која |
| што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече ј |
| 11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи К |
| ављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше ба |
| а вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То |
| ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне |
| српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење |
| ој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао з |
| ио је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђ |
| задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије |
| ен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је вл |
| гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касни |
| ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, е |
| ругом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, стран |
| ла, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе д |
| а мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми |
| е владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — |
| , да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране |
| се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном м |
| к онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех |
| авица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но |
| она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у |
| ах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Б |
| у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину о |
| ијеп народни обичај, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Дома |
| доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и уп |
| о, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да |
| шу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге |
| арода ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} |
| ту, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка д |
| искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они |
| ћи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} |
| ашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина |
| очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрен |
| ом, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Влади |
| неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није |
| тотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из дух |
| земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и наније |
| вуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова прав |
| изало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежа |
| иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху стр |
| вараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше к |
| S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војн |
| ="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — |
| дчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне за |
| о се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким п |
| "109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чуди |
| 82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна д |
| /p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Ч |
| т удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њ |
| гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очиј |
| није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељ |
| њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да неш |
| ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за |
| — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примад |
| етрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> < |
| утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само |
| .</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа же |
| чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио то |
| е бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих т |
| ах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ј |
| еља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву свој |
| уд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да |
| и почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Треб |
| осанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и вр |
| арци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао |
| одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и б |
| ај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, |
| ких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стр |
| јевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајал |
| пке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили њего |
| одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекар |
| има, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим |
| свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, |
| ријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропада |
| не, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о |
| да је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство |
| се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Заг |
| чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере |
| све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одј |
| у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће |
| у одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољ |
| м и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне |
| коро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јач |
| да испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим к |
| м душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша |
| свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала |
| Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве о |
| ах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одг |
| именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и из |
| ом чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна с |
| ог уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала |
| ва постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему |
| скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама |
| учни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је пр |
| та причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни раз |
| тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори |
| ах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Бо |
| ати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читав |
| упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је има |
| м се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске вла |
| азивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске стру |
| ом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Т |
| пски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омлад |
| {S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бо |
| ем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p> |
| жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блис |
| е, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} |
| сак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када |
| дине и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с по |
| ного несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</ |
| наче коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто л |
| није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепн |
| жно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица |
| ла! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди св |
| } Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њ |
| јећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије в |
| гао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к |
| су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или |
| {S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} |
| сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде с |
| не носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред |
| ве присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као |
| така, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјеш |
| ml:id="SRP19080_C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дј |
| јевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали д |
| рио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам гов |
| р поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше с |
| ам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени изр |
| а дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ |
| ена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S |
| ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори |
| {S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију про |
| ла.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је с |
| ли сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су свак |
| .{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, |
| е пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни |
| с, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи |
| нке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио из |
| насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јад |
| у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једн |
| врдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору |
| у је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањ |
| Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости |
| се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина. |
| ва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпри |
| , који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> < |
| одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али |
| адин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изн |
| ога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, |
| вуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански |
| ођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господ |
| аде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетн |
| обити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна гос |
| сам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписат |
| , да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево х |
| гова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут с |
| од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у |
| ије дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико да |
| даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњ |
| е ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? п |
| p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његов |
| , но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисл |
| азно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врл |
| а боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> ј |
| ш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема |
| к бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху пред |
| ше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрен |
| ину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по кој |
| начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p> |
| и.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А и |
| наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и ни |
| ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србиј |
| уно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина |
| итање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког по |
| одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане |
| во иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помо |
| — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног |
| етка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га с |
| пасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али к |
| слије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјеле |
| се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокет |
| јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбу |
| обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освј |
| на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабу |
| <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је |
| ше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ да |
| их овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом |
| ало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског ст |
| и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два |
| ародна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујућ |
| сора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор |
| асмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се |
| ди Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати. |
| 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- |
| а Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га зад |
| д на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну |
| им иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом ко |
| све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаш |
| рху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао |
| оворити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ј |
| морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан |
| друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српс |
| есу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге |
| обичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се |
| а неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновн |
| — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} |
| изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да |
| ве стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђо |
| е га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но ва |
| вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао |
| ви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један д |
| ађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овак |
| Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С поче |
| се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понаш |
| раза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривоје |
| јешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљс |
| "69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упус |
| и.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у |
| ве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао н |
| } Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би |
| ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не |
| у га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су ко |
| за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи |
| ругих родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима го |
| <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даљ |
| фицира са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче |
| професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годи |
| о ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту и |
| ј српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но ка |
| .{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин ч |
| д одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си |
| n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдј |
| моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно п |
| јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним с |
| гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне |
| Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено |
| свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не о |
| је толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у ота |
| будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изго |
| наестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља |
| е у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и |
| воју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога н |
| Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли |
| нопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше |
| <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, |
| ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— |
| амахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурн |
| желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од оно |
| исам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учин |
| у а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику |
| ам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се В |
| <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шап |
| и и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеш |
| ме није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми |
| обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом разм |
| ловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити |
| гло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> < |
| Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпат |
| ини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — |
| ом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину |
| у, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је |
| оја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не од |
| ћао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, да |
| нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина |
| вога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлог |
| ство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у ов |
| у, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће ваш |
| чити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада вр |
| као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше с |
| ло и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато ти |
| рисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву |
| е да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која |
| , но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те у |
| аспитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајућ |
| н није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.< |
| атеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" |
| отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се с |
| му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она |
| одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ст |
| борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Бори |
| шно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа |
| да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад п |
| p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо |
| у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. м |
| ко је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а |
| улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненад |
| воји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— |
| аз земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима ко |
| Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће проб |
| е присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске пр |
| апну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече с |
| тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Че |
| уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а нов |
| дску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, при |
| изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја ув |
| ровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино |
| дног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само д |
| тали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада т |
| имједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал |
| ош мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја тр |
| .{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоб |
| ислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора |
| p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не |
| </p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је не |
| личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> |
| који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — и |
| а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово би |
| ао и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил < |
| мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе зами |
| ва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту тре |
| управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла? |
| до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци |
| агу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана |
| интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присус |
| у и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас с |
| те снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ет |
| ерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинито |
| тали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјав |
| та одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у сво |
| <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једно |
| ај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступ |
| е људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цин |
| гао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, дру |
| р Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице |
| >Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо о |
| тено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржава |
| ас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То на |
| таше три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} |
| зивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Три |
| Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни један образова |
| пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више и |
| остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то мо |
| ор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо збл |
| рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај ниј |
| ли један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити н |
| се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су |
| рвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он |
| ад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише |
| оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и |
| е ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његов |
| е <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се т |
| а сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— У |
| ша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар |
| ађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју б |
| оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један п |
| и.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што |
| женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цв |
| ву несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје |
| и би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} За |
| Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметн |
| о је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока јесен, и |
| сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед пон |
| а и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — в |
| ањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан |
| Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да ј |
| арактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрос |
| тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које б |
| но образовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихо |
| , већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад |
| ногу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука |
| е љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко |
| је руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске м |
| ашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш так |
| ћ се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и |
| дведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и |
| за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омл |
| госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влад |
| рпске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако |
| b n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га |
| домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје с |
| колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се сас |
| израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој |
| младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босана |
| је угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним стар |
| казују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једно |
| е више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) |
| пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> |
| и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину о |
| ак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте м |
| сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед п |
| аша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца |
| драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас упле |
| . — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног у |
| коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на друго |
| туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је |
| е све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми |
| ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или св |
| а један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против |
| та хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> |
| Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљ |
| нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а ш |
| ј између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, с |
| ескиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, по |
| као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ак |
| де шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да и |
| не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали |
| о туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лиц |
| а и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме |
| да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покр |
| /p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интере |
| разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према С |
| асвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој нац |
| морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојнико |
| јности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је го |
| заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ |
| болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је блага |
| ловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје |
| пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који |
| а завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као |
| тар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бен |
| остати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био ј |
| ада је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће |
| уд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине д |
| ати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи с |
| ладиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетник |
| , па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српс |
| чин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућан |
| шено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно н |
| рела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти |
| и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој к |
| одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> |
| ни овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} |
| наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па |
| ју чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје |
| > <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојт |
| ченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придош |
| ти — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби с |
| ко му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод |
| ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{ |
| е може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепот |
| у један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> |
| ушану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро д |
| } И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разоно |
| видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо |
| ј стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о |
| ада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које |
| више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p |
| p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика |
| те, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и С |
| доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изја |
| и у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао |
| >— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, |
| ет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам мора |
| широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавд |
| — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једн |
| је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мал |
| атнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изја |
| ијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, не |
| мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а |
| исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</ |
| жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући г |
| убазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш к |
| шанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да |
| уд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико |
| p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише |
| , јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне о |
| ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и буд |
| јевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко |
| плакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте |
| м је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> |
| главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, р |
| рзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српс |
| ив странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са живот |
| и, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, је |
| д ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет н |
| још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах |
| че све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у |
| тију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих преста |
| у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одг |
| ри исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за о |
| ећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и с |
| Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се |
| очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар |
| на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Ду |
| ње један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љути |
| од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поште |
| ио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— |
| служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца у |
| унцијације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, |
| во још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, т |
| > <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер пр |
| гу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предл |
| по, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гла |
| је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када с |
| вши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ |
| адобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном |
| против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио |
| анас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклон |
| Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шт |
| е тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико |
| .</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се |
| стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би ј |
| крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да н |
| здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} |
| иховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се |
| Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпје |
| полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће |
| , и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га мо |
| му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p> |
| увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мис |
| рији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, ј |
| Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мис |
| о.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко г |
| вић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на зе |
| о бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задово |
| спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане |
| о сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у |
| и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за |
| а прекинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агита |
| и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе п |
| чника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управо |
| једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чвр |
| дина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покор |
| кој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио |
| у, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако |
| се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако с |
| вени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад |
| са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се |
| Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који |
| евљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подви |
| .{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но бр |
| љама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, г |
| јаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Б |
| ничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Ср |
| мназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали |
| Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније |
| м и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан диг |
| нутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против стран |
| но биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да и |
| стрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше с |
| оде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му нек |
| слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа прав |
| > <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из ми |
| з?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и |
| опире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред |
| е одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених |
| престано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, к |
| та патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одри |
| S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чек |
| ког народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} |
| ва, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, прет |
| наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога |
| ема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. |
| <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p> |
| н, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га |
| } Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је |
| они, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве и |
| <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може с |
| оша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да |
| авцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су |
| не и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не мож |
| , чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашу |
| , све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са |
| ису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне |
| узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена п |
| а и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити |
| вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не мога |
| стријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слоб |
| ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој о |
| се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</ |
| мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар сам |
| су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље |
| молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином раз |
| ноги и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о |
| се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозиц |
| и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић |
| Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два нар |
| азговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у |
| ко-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође |
| логом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} |
| оре унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну там |
| ијатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново ун |
| нас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, по |
| Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну по |
| људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи |
| е живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S |
| ражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима |
| д њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре јед |
| иским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала л |
| ога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви ум |
| настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите к |
| елику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или а |
| и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити |
| ву будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су же |
| ких земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут |
| еву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се шир |
| мовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да |
| ео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије |
| је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се |
| вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану |
| ти војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уваже |
| овољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор |
| обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни |
| ве; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихов |
| е и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљењ |
| ла.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању |
| стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говори |
| својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— |
| приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша вла |
| едио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увр |
| ивој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата ниј |
| један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао |
| вој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Б |
| ена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разго |
| у.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</ |
| и, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га с |
| отив неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годил |
| — Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за |
| а навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцегов |
| ом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најок |
| пског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на н |
| гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећа |
| бе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифков |
| јвећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке |
| имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго сва |
| " /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко стран |
| ом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противнос |
| а је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства |
| а гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, |
| млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетни |
| , јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> |
| pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбениц |
| да, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Посл |
| /p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног |
| алазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматр |
| вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Кам |
| Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омладина с |
| се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем |
| маља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи |
| кву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на чел |
| ом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несре |
| ењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајн |
| толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак |
| еног.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.< |
| Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи |
| рви пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пр |
| ћеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико н |
| теченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се |
| нили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на ја |
| аничници <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјесни |
| је закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било |
| о чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дош |
| убав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као |
| кођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца им |
| дочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити в |
| атски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стр |
| с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево |
| ушан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика |
| ојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да |
| ирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгл |
| није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле ни |
| ладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу с |
| о турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод г |
| ио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој буд |
| емо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте |
| отив народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше ср |
| наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на с |
| па у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је |
| о тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових зем |
| мрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестим |
| мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али |
| устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и |
| учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим св |
| тантина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске полици |
| е, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада |
| вине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчар |
| иса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> |
| Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути н |
| оћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру поч |
| Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на пост |
| а су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви поп |
| носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вр |
| му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком |
| .</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чаш |
| оћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не |
| а, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њен |
| ка слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према |
| ела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет је |
| грао у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пре |
| наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и м |
| раз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спреми |
| ас — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као |
| е аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покој |
| глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти |
| се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, о |
| на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се п |
| јетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да уз |
| едоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да зема |
| е нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетет |
| ћу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеро |
| оћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, по |
| осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литер |
| ог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се ни |
| мањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код је |
| ушан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено ка |
| есило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и т |
| у поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је сав |
| им столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина |
| ко чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк |
| <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када |
| ирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јо |
| неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јо |
| сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости са |
| егових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, |
| вара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до |
| даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> |
| е поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли |
| трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, к |
| више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S |
| на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну ду |
| , кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један |
| шану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их ч |
| м се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије не |
| савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, бр |
| Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство |
| решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин |
| Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих |
| поље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! с |
| знавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље. |
| p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјеруј |
| унима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима |
| ском, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пит |
| емена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наим |
| енске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као |
| а им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још |
| , нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући гл |
| ужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за јед |
| се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Фра |
| им столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="1 |
| .{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми |
| жда за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није зап |
| м Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с М |
| вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало |
| оћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо у |
| не.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се |
| ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се |
| ња, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у да |
| се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - |
| аде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста је |
| отивну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако ч |
| к по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међути |
| већи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи |
| ао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{ |
| /p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, |
| дне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} |
| ла.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он о |
| се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио гра |
| пођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало у |
| ао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху је |
| жити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нароч |
| вај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одуш |
| p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињат |
| Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене о |
| ату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и |
| ривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, д |
| Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да |
| а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозор |
| рата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које |
| — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштв |
| ислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p> |
| пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када |
| љиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифков |
| цу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мј |
| ђено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, пов |
| мена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове |
| то позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак нез |
| ли — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не х |
| , јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке у |
| рихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два тутка |
| {S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја |
| рамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Т |
| е лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твој |
| шило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а |
| че: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свје |
| нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас ов |
| је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом |
| леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од |
| а се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег при |
| омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си |
| у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што н |
| ледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Б |
| зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић |
| у? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста зван |
| ер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из |
| српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да је још не |
| агица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> |
| p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем п |
| те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натра |
| вога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није мо |
| прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је б |
| ућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком ча |
| за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај гов |
| исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бит |
| ој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће |
| исања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању |
| људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички нас |
| нога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна |
| го добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслим |
| у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је по |
| рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат |
| елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} |
| сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља сво |
| лио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што пр |
| мо добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на |
| фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са нај |
| SRP19080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са ду |
| ахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — хр |
| , једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јур |
| опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год ј |
| и јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био у |
| име сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Кости |
| иво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом |
| е говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први погле |
| оглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске |
| дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете |
| че ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест |
| дражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог |
| арању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом |
| Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани до |
| утацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових зе |
| а се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у н |
| о — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, о |
| челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{ |
| ата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један вели |
| {S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одм |
| га — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му |
| е разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p> |
| — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика |
| - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, д |
| га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво нас |
| и са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко зад |
| е Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S |
| препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Бо |
| ни и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју |
| га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то |
| одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, ко |
| непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, ка |
| ј Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да |
| страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због п |
| у забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{ |
| ори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз |
| би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађа |
| е.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате |
| оја је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе н |
| га у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије |
| е ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у ја |
| а мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- |
| ио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зат |
| апријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је С |
| чке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до |
| вима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће |
| тић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-К |
| очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Триф |
| и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој крит |
| редстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао |
| н у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен пок |
| Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само |
| ови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрст |
| и.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> < |
| х зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје пл |
| та је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи ниј |
| ијека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, она |
| се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на д |
| ећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног изр |
| е у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатича |
| ог Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле |
| ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изгово |
| емило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, гос |
| ање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И бр |
| ирима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам в |
| Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград |
| и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк |
| да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Дост |
| кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађав |
| шији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и тре |
| ојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутр |
| штво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друш |
| ћа, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је си |
| око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слу |
| премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под који |
| орила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика бри |
| е било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у њег |
| срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале до |
| ш у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се |
| јетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плака |
| д је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му с |
| у.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић |
| > <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, ш |
| но и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и бој |
| хну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе |
| ово овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо |
| Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Прему |
| дица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, на |
| ешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном стано |
| лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Зас |
| е ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узб |
| овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног кат |
| користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више по |
| зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утиша |
| га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од с |
| мота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе |
| са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да пор |
| слима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једар |
| ободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори. |
| а служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души м |
| н икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи |
| лику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n= |
| и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И ка |
| за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово м |
| сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <p |
| само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом ст |
| ример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хр |
| г поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћут |
| оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је |
| којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете с |
| ликих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против |
| е новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој |
| рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у |
| p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић с |
| кује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није ч |
| </p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и бра |
| , јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Кости |
| рпских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде про |
| е може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјел |
| <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квал |
| азума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преи |
| кав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити |
| а будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што уст |
| а се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило |
| но годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српст |
| ете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вук |
| ан, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемир |
| астави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им вра |
| омисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се |
| ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <p |
| је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му са |
| иљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омла |
| но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{ |
| знурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути |
| ну.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин зв |
| светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва про |
| јетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле ј |
| ави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и |
| — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све п |
| каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван |
| азе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове |
| дном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролир |
| че разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: ш |
| ојицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онд |
| су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем |
| алеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше з |
| /p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране је |
| дућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред пре |
| постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ниче |
| ај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, на |
| о више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој |
| ије могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, |
| е <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођ |
| е — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали св |
| <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али ниј |
| шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом |
| да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина |
| новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говор |
| јник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај до |
| о ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <p |
| p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чи |
| <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако |
| таваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрење |
| у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p |
| љена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано распо |
| о.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разгов |
| то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гл |
| варао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће с |
| о.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви |
| знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица |
| те радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сара |
| теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, |
| ши му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује |
| правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb |
| Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са |
| з тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{ |
| итати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неод |
| на радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које |
| ра, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што ви |
| а мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</ |
| за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним зва |
| аби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно р |
| Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Ми |
| е умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа |
| о је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А т |
| а дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника с |
| ичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам |
| ирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему то |
| бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађе |
| {S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче од |
| рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> |
| се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S |
| дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је |
| ку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у |
| вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне л |
| шан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погл |
| рофесор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој |
| ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају |
| са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трп |
| господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> |
| ади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце |
| најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири |
| штеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, |
| морна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, |
| ну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорск |
| падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но |
| ио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој м |
| упацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католик |
| . — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви оста |
| p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ |
| 19" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, |
| ише се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер |
| е корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, сти |
| у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана |
| убавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну заб |
| ило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче |
| сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје |
| ним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није с |
| је могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спр |
| да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} |
| ј домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} |
| ма смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде ј |
| воју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер о |
| мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S |
| — У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао |
| а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је јо |
| ћута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> |
| е могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва с |
| одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јад |
| ен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p> |
| ди.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на в |
| шава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они |
| опасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, |
| х овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до дана |
| је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигну |
| и када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих прави |
| х стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим |
| /p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пођ |
| , нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се |
| а тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако сп |
| није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име |
| p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде |
| мијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке гос |
| еби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој м |
| прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не |
| ници; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, |
| пашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовин |
| цу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оста |
| и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275 |
| е стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга |
| ир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила |
| авцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је г |
| католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те пол |
| ародни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази г |
| јет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и кад |
| ути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најста |
| ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S |
| ше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и |
| тније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекра |
| Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо |
| чан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи та |
| народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у ц |
| еду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки про |
| против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не пре |
| и, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учи |
| нако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.< |
| дврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу |
| с се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјес |
| виле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана |
| ном из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко ч |
| ош ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изг |
| , па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрва |
| што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресит |
| руге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије ли |
| ни ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ен |
| едио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му в |
| ушан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а с |
| из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледа |
| лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја са |
| одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Триф |
| к Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних |
| авјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина |
| сак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила она |
| м знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не |
| а овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за ч |
| во вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као |
| де на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> |
| се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и д |
| ено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да |
| да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и н |
| изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркв |
| е залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршав |
| увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} По |
| стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцан |
| ребевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њем |
| отив нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије проти |
| посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, д |
| Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића |
| тавља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на |
| .{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато б |
| те ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. |
| ико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху је |
| Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух о |
| ћи.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Хер |
| к број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" / |
| боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити |
| домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, са |
| Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окр |
| као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита он |
| врсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић |
| и сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару |
| офесором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако крит |
| зволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади |
| баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због о |
| ђе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену |
| ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица откупили странци и саз |
| овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, |
| , једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није упо |
| да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S |
| и брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: за |
| н је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. |
| својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> |
| римио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са ки |
| , или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име катол |
| ито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све ј |
| судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb |
| ка је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру дана |
| вити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџ |
| ију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим уп |
| е вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њ |
| ло свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покрив |
| ељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетни |
| е, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење |
| вога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа хр |
| Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих |
| ез потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, |
| Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сно |
| оска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља |
| ослови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, ка |
| посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифков |
| елије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на сви |
| јеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митр |
| Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, |
| аџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешк |
| бав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који ј |
| , да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забав |
| изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом провод |
| тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што |
| за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гу |
| јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, с |
| издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, д |
| ругог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, |
| ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада |
| ву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет с |
| своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} |
| ворене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што ј |
| асом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га |
| </p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већи |
| } У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке |
| ћ је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као |
| осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни |
| агнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Ве |
| ет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг |
| ако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је с |
| па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с јед |
| кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; |
| вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Са |
| Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, п |
| И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред |
| и лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер |
| тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} В |
| то је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да б |
| бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> |
| то сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.< |
| ити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље |
| и Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати |
| ан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, |
| послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душано |
| а увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли |
| е послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — |
| е то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог |
| т ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују н |
| е од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код |
| да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сар |
| скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, |
| нера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом на |
| реп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што глед |
| ви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лу |
| био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога |
| лења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и пр |
| легаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака |
| ијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше |
| ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— |
| ивој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} |
| исао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше сил |
| , јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> |
| лно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуг |
| у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је |
| су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb |
| народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати |
| на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, е |
| на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовин |
| а, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Са |
| ом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по год |
| авославни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна н |
| ст отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужа |
| и се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народн |
| закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми |
| но.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта х |
| и одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио пр |
| >— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли |
| је некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Уп |
| ову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> з |
| орамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима |
| p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у ово |
| оби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте |
| једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, |
| Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S |
| ако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потп |
| ог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту |
| будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разум |
| женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пре |
| њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је ова |
| рало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје |
| S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним ств |
| би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <p |
| {S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност. |
| о излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" |
| ијатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше д |
| а људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука |
| оштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превл |
| ги други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврат |
| ог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљив |
| То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нам |
| гла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала |
| је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} П |
| о да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дје |
| ронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у с |
| дину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, који |
| обила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> < |
| е и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} К |
| као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непр |
| {S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељ |
| млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена же |
| оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духо |
| у.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу |
| ривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро јед |
| љив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је ми |
| сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан И |
| ћа, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у |
| ајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, |
| и ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини |
| једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке |
| лио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је |
| рно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да в |
| све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> п |
| омисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни |
| о и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немој |
| у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо |
| Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове |
| , тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дје |
| ан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које |
| јена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему над |
| мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине |
| да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједош |
| вства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрват |
| питаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Д |
| опа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, |
| ог краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана н |
| ице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом |
| десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију |
| м ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свеже |
| Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пу |
| имо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој |
| </p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послиј |
| {S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовим |
| вој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као |
| е.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секци |
| је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице |
| изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, ш |
| азавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас |
| шај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна |
| дбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} |
| олесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима ј |
| када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и м |
| ника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи |
| која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S |
| познаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам но |
| Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена |
| ев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба |
| е, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, |
| пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Кос |
| он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.< |
| овала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме |
| егов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да ј |
| ећ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближи |
| ња у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске в |
| г дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српс |
| и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде |
| вати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове зем |
| >— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући уп |
| а спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Ду |
| олега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан |
| воме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> |
| чи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> |
| о стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво ми |
| свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било |
| ијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женског друштва, и изгледаше много |
| већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријат |
| охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По |
| својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на св |
| д је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао кра |
| у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на ул |
| мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и уста |
| а отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, |
| руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових д |
| у.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавниј |
| не, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће |
| нјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе г |
| мијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао м |
| ик ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Срби |
| во баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, |
| смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} З |
| ва мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошкол |
| из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном в |
| к.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега |
| } Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истич |
| ржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет наш |
| а чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећа |
| заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xm |
| опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то |
| } Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазида |
| нашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт сто |
| вољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљи |
| ње да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито |
| т друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са |
| > <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино л |
| ине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, |
| Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" |
| ен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на н |
| и да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. В |
| во протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово |
| ечено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које |
| ућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог ост |
| .{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земља |
| у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђо |
| страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто о |
| дића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душ |
| х земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, |
| могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га сна |
| и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији |
| дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док и |
| есор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазни |
| аца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине |
| се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће |
| лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као |
| , ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ |
| и, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме |
| S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, из |
| као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече |
| д прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу |
| ити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има срећ |
| ранк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложи |
| исте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски |
| сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао ств |
| ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div typ |
| ак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у |
| и, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тиран |
| рено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас траж |
| е до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога с |
| већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљ |
| и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбени |
| м бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића |
| ода отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, с |
| ак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страда |
| ше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, |
| сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, |
| све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске |
| јек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, ка |
| а колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке |
| товање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ст |
| бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног да |
| дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вј |
| ике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прили |
| али коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је он |
| тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео ј |
| га.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руш |
| <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо ј |
| ни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8— |
| е, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и |
| осједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Же |
| , да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарај |
| данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви п |
| м достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз про |
| тва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, п |
| много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судск |
| p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник нау |
| у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз проз |
| S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше |
| једило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је |
| у у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвен |
| недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи |
| лина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у |
| ковати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу кри |
| прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин ку |
| о рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му |
| би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уни |
| тин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари |
| не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драг |
| док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју |
| к.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи |
| говори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— С |
| догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад |
| чки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим |
| овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разн |
| овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му |
| , јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране |
| во <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше о |
| више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мир |
| оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Бори |
| офесор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше |
| о трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз |
| Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру |
| и се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћ |
| католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је не |
| ио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазил |
| у на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} |
| дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један |
| а Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од от |
| т и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му при |
| аршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостион |
| говор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; б |
| и двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одгово |
| Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли |
| p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију стр |
| ском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати. |
| ну табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у к |
| држи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да |
| Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још |
| рбима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карак |
| је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" |
| кошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на три |
| шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало оним |
| брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко в |
| е имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад |
| ириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с гру |
| ватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је |
| себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини |
| тић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава ек |
| ешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погле |
| ши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га зем |
| хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S |
| и, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Х |
| бећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било у |
| земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Х |
| ја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да зе |
| а, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од гос |
| злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба |
| вама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свиј |
| ога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног сав |
| зан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло |
| не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове р |
| ушана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправ |
| ичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p> |
| алошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дје |
| оску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро |
| ка кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда |
| начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српск |
| .{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се в |
| ивојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, к |
| Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њег |
| о употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој стра |
| Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо уп |
| довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако мож |
| ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесн |
| глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрет |
| S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих н |
| андум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па |
| ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево пр |
| са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побј |
| а из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињени |
| није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је |
| вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> |
| а поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишен |
| д.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано јо |
| ршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви з |
| ина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је |
| а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подв |
| а омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова б |
| ажи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од |
| за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајуне |
| ма да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права |
| удемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, к |
| ни од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер с |
| младину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је б |
| ре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а н |
| ј се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о |
| ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријс |
| } Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с ова |
| Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз |
| Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} |
| олазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаш |
| на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи в |
| ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина. |
| ти у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због веле |
| з савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао |
| варали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све на |
| ој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужите |
| збиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али |
| ња Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— |
| н па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ов |
| и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим |
| пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{ |
| урској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједов |
| ај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три офиц |
| нца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, |
| у бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме прибли |
| осни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас |
| p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше |
| господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљад |
| Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и ч |
| ором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бија |
| есте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: ва |
| иком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја с |
| илостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко |
| ви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од наше |
| говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.< |
| с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти |
| гледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p |
| м, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учест |
| p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам |
| ами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Ст |
| <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</ |
| хиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} |
| о ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола |
| господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихов |
| — А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог пит |
| p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Бори |
| када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије |
| <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа уч |
| двраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> < |
| е за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сл |
| јетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да м |
| .</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш л |
| сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посвед |
| српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако |
| ије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе ка |
| Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе |
| и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите |
| екције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле. |
| омаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p |
| ем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тишта |
| трен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са в |
| p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну глед |
| /p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи свој |
| ајцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више |
| поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје |
| аже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да |
| ити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> |
| мијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао |
| на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истра |
| 14" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истин |
| нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо ј |
| ој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, х |
| а је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати дома |
| ке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели |
| кану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтје |
| едно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити прот |
| ирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, |
| е, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку |
| што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфин |
| свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршт |
| } Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је до |
| , немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Б |
| очијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са риј |
| пита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у ј |
| пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи д |
| против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакл |
| е дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће |
| p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред |
| о, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова |
| шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, нас |
| непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} М |
| иле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ов |
| е ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма |
| Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово |
| не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, д |
| eign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се |
| жио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавш |
| има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге |
| ји су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао |
| јепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак |
| а.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим |
| , да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од |
| нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, |
| е даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило н |
| оја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех ко |
| ви можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мор |
| то ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсн |
| рамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед |
| г статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто |
| лим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господи |
| .</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба |
| , оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протест |
| пита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у |
| т спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у |
| у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је |
| ијечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао |
| дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог бијед |
| ао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он са |
| р. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> < |
| не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсн |
| рене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко н |
| гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, нас |
| е све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набјед |
| врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа ник |
| но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се |
| нство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи |
| .</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је ж |
| е све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако |
| шити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} |
| или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="15 |
| слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи и |
| политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више |
| се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер |
| аспитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш |
| рај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибав |
| јепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића |
| што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> < |
| само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није мог |
| ић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" |
| S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра |
| макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</ |
| брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога |
| прави, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чи |
| ање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде ка |
| те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан у |
| ба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је с |
| времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га |
| ана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје |
| анком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов ви |
| аги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искр |
| слима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пусто |
| дносио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да т |
| ило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, к |
| мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, |
| мјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и п |
| имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им кућ |
| мао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни оп |
| дијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} |
| и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све о |
| и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сеља |
| ца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} |
| х и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Ду |
| јаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нест |
| јава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нут |
| укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус пок |
| одерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душа |
| пи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему |
| а, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд |
| дске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нап |
| ски налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне т |
| инула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некак |
| етаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше |
| итао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако |
| Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и ми |
| /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према |
| Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе |
| ња Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све |
| молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњи |
| ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пор |
| према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шам |
| и сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насми |
| > <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши вре |
| г Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу от |
| и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се др |
| а зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада н |
| ао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен велики |
| ђај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Бориво |
| и нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — |
| питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то бил |
| } Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, |
| .{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија им |
| ијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица др |
| а младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за |
| Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тај |
| о.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p |
| се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свј |
| молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му н |
| памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да |
| шем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у полит |
| није јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S |
| каквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За м |
| ио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али с |
| ом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима |
| зира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијеш |
| путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости |
| био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.< |
| товао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао |
| > <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи |
| странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо д |
| је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и там |
| га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се м |
| ста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хр |
| у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турско |
| единих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су |
| во кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним ли |
| аги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — |
| новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, ј |
| " /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="cha |
| Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаре |
| ало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре |
| м морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p |
| аја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против упра |
| кати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљо |
| увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омлад |
| и разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења. |
| " /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно |
| азно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спре |
| уло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у |
| !“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају |
| вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против наси |
| јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} М |
| и си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак |
| то лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу |
| моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха |
| <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал ниј |
| "283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} О |
| ријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њен |
| то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употреби |
| и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо |
| <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настав |
| још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјет |
| да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој |
| ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из њег |
| избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права |
| а човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифко |
| важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала в |
| народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим на |
| мије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} |
| да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића. |
| јевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сре |
| никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{ |
| а бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се вра |
| — Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем де |
| били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, |
| је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио |
| ко се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају |
| — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зи |
| аво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улр |
| љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима |
| а.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и пи |
| -Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским |
| ери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволит |
| да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала |
| ућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је |
| земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb |
| задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> |
| рије одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига |
| љада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу В |
| у ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској н |
| ривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито пог |
| о не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та |
| јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих |
| ћи ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} |
| ече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био си |
| er</foreign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјл |
| , ein Glas Bier</foreign>!</p> <p>Молим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S |
| Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли |
| чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше |
| ице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} |
| добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похва |
| вом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним з |
| док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи т |
| а, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је ист |
| >Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдј |
| и лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије |
| очеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног о |
| товарена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје ч |
| е.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и т |
| доше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да прич |
| ити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и |
| а и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бија |
| Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустр |
| о научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли |
| ривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи н |
| ћерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивају |
| да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кме |
| p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако ст |
| иле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори |
| Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђ |
| клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када |
| и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо |
| еља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Ка |
| 8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње |
| ни и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— |
| е ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватск |
| м, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајал |
| тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили |
| и му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној |
| вој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ |
| вјерењу могло остварити југословенство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту про |
| Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не |
| не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому иза |
| мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват |
| одица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, |
| надио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада |
| који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ иск |
| ми собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца кова |
| и и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред |
| >Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он ни |
| сом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Срби |
| икаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба |
| епромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама |
| сео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љ |
| едало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| кса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алек |
| и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади |
| гица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Н |
| залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Ср |
| ућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух б |
| даре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати. |
| .</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко ов |
| уштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, к |
| ао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.< |
| ан крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један гов |
| е потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни р |
| ада не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно п |
| ар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас |
| талнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се меха |
| разом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са оста |
| {S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душа |
| остојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, |
| о мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледа |
| ка Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Т |
| а колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са |
| су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако |
| шљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћа |
| у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече једа |
| ве живости, лице му не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног зан |
| тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно ш |
| а Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико год |
| подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} О |
| њао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то об |
| литичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољ |
| аји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани |
| га анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и |
| и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Не |
| .</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су го |
| и да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се вла |
| вији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се мора |
| е са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту св |
| крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре |
| /p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, |
| а наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатова |
| ко више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> < |
| кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и дана |
| опати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Лег |
| Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене |
| жну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе глед |
| ироког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{ |
| е учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање п |
| је најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Хе |
| е умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ва |
| .{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа |
| ић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жељ |
| ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали до |
| .{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће |
| а, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ов |
| наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава |
| воје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговор |
| е ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не |
| то му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па |
| са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на зад |
| каза осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер пом |
| ствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S |
| ћ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе к |
| вјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама |
| ћа се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом л |
| о за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу с |
| ик Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске в |
| зговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред соб |
| о већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда |
| рили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и |
| > <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у |
| епотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код стар |
| стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни |
| , и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и ниј |
| n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи |
| мејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио |
| ина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смр |
| е вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан |
| е ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зн |
| p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске |
| рета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div ty |
| и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да |
| има и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрач |
| жавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, о |
| S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака с |
| аво мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе |
| купно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" |
| анцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и |
| дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу в |
| не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао по |
| асмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лиц |
| .{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не |
| оћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена пр |
| Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није |
| море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или с |
| Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу |
| ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересу |
| а — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољств |
| , молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној с |
| даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог. |
| о да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко см |
| тета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим ок |
| у сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше |
| ила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи |
| и господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душ |
| p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно испр |
| ивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да |
| , ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар |
| абама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Мусли |
| е? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p |
| ати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни |
| Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но |
| припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, бац |
| пре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек дан |
| n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни |
| као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаш |
| збиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Бориво |
| ани, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од с |
| је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједн |
| прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> |
| не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну пр |
| ну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити |
| ије дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није о |
| крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с |
| као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак |
| итаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="ch |
| патска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се нас |
| крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз п |
| об, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше |
| набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино |
| } Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не поста |
| та, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је |
| да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је исплатио т |
| до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идет |
| резно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопасниј |
| , и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једв |
| аше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевоја |
| старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бес |
| рај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде н |
| ом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше |
| баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце оку |
| и велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са п |
| > <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер с |
| се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше о |
| ијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљин |
| српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, |
| вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом |
| је једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљ |
| ку гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, |
| о на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевс |
| војој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљ |
| ти и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школ |
| ручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштр |
| ао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозд |
| змажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није зна |
| чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, к |
| са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су |
| штва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а |
| о у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису каза |
| ему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у |
| х пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и |
| асте <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> |
| сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, звани |
| ло час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи |
| њу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам св |
| ца још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака |
| } За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српск |
| ури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о бу |
| кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљени |
| право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки |
| е заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и о |
| пе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада ла |
| е неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око |
| г стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има некол |
| и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је б |
| су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту н |
| е — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицо |
| сабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и н |
| д?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити проти |
| прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се з |
| о што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аус |
| врић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n= |
| нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом |
| екаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и нај |
| је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је по |
| пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онд |
| потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоску |
| тови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштр |
| о у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се |
| српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начи |
| дносити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам |
| е остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице. |
| е свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</ |
| ан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада ј |
| и са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви |
| ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и на |
| рзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је |
| морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, у |
| — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове рије |
| с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту. |
| е смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах |
| у за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до изло |
| у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља |
| Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице |
| p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини крив |
| е Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} |
| Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну стр |
| S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и |
| орамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који |
| озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што |
| врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене п |
| главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше |
| 5.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну г |
| истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па |
| и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозри |
| ин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> |
| жења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ов |
| на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> |
| p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље |
| о ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније. |
| м госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфи |
| шљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одб |
| да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што м |
| лио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се пос |
| да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви |
| јеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и су |
| но, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле р |
| да — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насми |
| ијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познава |
| познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p |
| и лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је треб |
| спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити |
| а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, ка |
| ке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увиј |
| ручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и н |
| — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Не |
| ућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div |
| за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском упра |
| идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</ |
| ошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још |
| ше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да |
| котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
| а сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракиј |
| равног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него |
| свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Ја |
| на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти |
| једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника |
| сића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно крену |
| p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да ва |
| у напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене |
| дног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Са |
| турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да |
| свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децо |
| и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак ус |
| оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Ха |
| им интересима аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваки |
| одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекал |
| и вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад срп |
| јека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупи |
| мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до |
| урског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чо |
| били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о |
| ког народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је |
| } Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је |
| разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у д |
| гих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали |
| За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, |
| сти на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} У |
| ица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од |
| на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изго |
| гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају |
| у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њи |
| и ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у ср |
| них представника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спо |
| да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душа |
| оје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих |
| објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа |
| е намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има зл |
| и.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да ниј |
| и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтје |
| аксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали |
| званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих прис |
| ријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.< |
| ез нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прега |
| најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринут |
| ће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене г |
| натих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај ј |
| владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тр |
| еко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p |
| /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјеро |
| а, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се |
| Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости |
| ам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ног |
| дина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више н |
| и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се |
| управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједн |
| но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људи |
| сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме |
| /p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се ро |
| ти све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља |
| — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила ш |
| љати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџ |
| инио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељак |
| ост омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p |
| То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, |
| исмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправд |
| челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски об |
| ни хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и |
| ања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе к |
| ела и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, изн |
| слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим в |
| он све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију н |
| земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редов |
| азише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - |
| ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је |
| вориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно |
| к мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Сте |
| ва све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у |
| p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, с |
| ипадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити поз |
| не од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драг |
| а изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина по |
| не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би |
| ог Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више |
| и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, ут |
| а бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити |
| народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас |
| старјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омл |
| се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо то |
| ште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми |
| хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч с |
| е народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење |
| вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски |
| толичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што иде |
| же купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни |
| а.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
| знаника заиска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новин |
| у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске влад |
| а мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејманов |
| главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он ни |
| уо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања |
| S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије противнике Српс |
| !{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој |
| чу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте |
| ички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико |
| стане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан И |
| ада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се |
| ава, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, |
| и одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају. |
| } Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као с |
| деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одв |
| нике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, |
| више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у |
| ликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што мн |
| вио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морат |
| <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског стат |
| Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — до |
| о поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против с |
| авља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом за |
| тен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домов |
| о народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p |
| Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, |
| /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постој |
| ово поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из наро |
| ство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи |
| уторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али д |
| са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} |
| можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у |
| ази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политик |
| азиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке |
| азорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прог |
| бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да |
| — Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на чел |
| а је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила |
| у, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један ш |
| /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и |
| и даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене? |
| ожемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо го |
| ито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији |
| присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша |
| је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аус |
| шљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио ј |
| вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али |
| здрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, |
| докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не |
| ве се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Бо |
| Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, |
| изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране с |
| епши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} О |
| бро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} |
| ован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се бор |
| ког народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када он |
| и незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјеве |
| м само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљ |
| младину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на на |
| p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омл |
| ејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије г |
| нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо |
| струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорас |
| ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народ |
| и дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођ |
| за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Р |
| оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том раз |
| вода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и с |
| емаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народн |
| треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца |
| ра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио |
| ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, |
| свим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и св |
| сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти мор |
| име.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљи |
| падачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, осло |
| а како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш с |
| ећ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси л |
| што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! |
| правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — г |
| уктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе |
| јежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, |
| ено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну в |
| дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета н |
| ечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, |
| ори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраш |
| и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> |
| држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет ск |
| пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете св |
| из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то б |
| ада је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене |
| тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још м |
| е дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из д |
| ди, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати. |
| раховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови вла |
| <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати на |
| рпска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, он |
| одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отиш |
| 2" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио д |
| м браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све |
| љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господ |
| е мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а |
| да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је пр |
| сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне |
| да за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, |
| е породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с не |
| важио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унаприј |
| Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb |
| умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам с |
| ла.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра |
| и...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за |
| уначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима руки |
| не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао ка |
| у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n= |
| је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледа |
| изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве пород |
| га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му |
| је могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у је |
| омислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да пр |
| за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом |
| би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и так |
| љиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само |
| другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему г |
| ="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад зап |
| леко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p |
| овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ |
| војака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. |
| за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о |
| а запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи |
| прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане проб |
| више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Срб |
| <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајун |
| е пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдј |
| ва у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ то |
| е им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала |
| и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: |
| ао није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то ист |
| видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем р |
| Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је чест |
| ник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво |
| <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </di |
| окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је |
| ексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Але |
| гица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задр |
| е му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Сими |
| S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо |
| се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} |
| p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура ов |
| рими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" |
| ријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким пи |
| јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на сво |
| капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарен |
| уо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тач |
| ак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаган |
| p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да |
| вако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} |
| ечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се |
| ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и н |
| обан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га с |
| ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако х |
| цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином распр |
| тво указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном |
| бегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних |
| ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задово |
| руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као некада паша |
| ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници |
| мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око |
| ала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.< |
| тање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> |
| мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час уд |
| забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта С |
| , што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чув |
| зумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он св |
| шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругив |
| во бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан о |
| јем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај госпо |
| о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по |
| ко хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о |
| удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и о |
| читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра |
| овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у |
| му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и та |
| p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворн |
| аде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за т |
| и сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, кој |
| а, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра с |
| ламити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, наро |
| ином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се на |
| престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана |
| шно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са нек |
| идиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакри |
| а у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи |
| почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не |
| и.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој |
| кој расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се пре |
| је видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао |
| , а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху |
| атеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S |
| ју власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се |
| видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силно |
| етну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио |
| ијеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је б |
| првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се |
| обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић |
| /p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а |
| бојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> |
| аше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, ча |
| ше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и њег |
| ајновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према |
| нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година |
| о научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако |
| д, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао ка |
| живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и |
| е први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и т |
| стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско п |
| индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ет |
| ице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почи |
| код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним свети |
| тио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате |
| е знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичн |
| на отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и |
| сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај |
| му уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за жи |
| <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет нас |
| о вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су |
| сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А |
| ј мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се |
| > <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се |
| Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњете |
| брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год м |
| сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и |
| е према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, |
| новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор |
| н Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, |
| лат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је |
| у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} |
| тевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској о |
| то изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три т |
| {S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све |
| е му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада ниј |
| је човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> |
| } Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага |
| име, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да |
| т и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које о |
| олбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} |
| а, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, пог |
| би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употр |
| шати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у |
| <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи биј |
| шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа |
| ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> < |
| па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} |
| раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америц |
| није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је дан |
| није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, |
| зговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} |
| ај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пош |
| ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насми |
| ења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примје |
| о.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p |
| Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, |
| пет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и ст |
| ије могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, |
| и вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — |
| поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама |
| цика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са |
| никовице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви |
| ка гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдје |
| а ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији. |
| ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима |
| пајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у |
| ва никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да в |
| ула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као г |
| свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење |
| > <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше |
| кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је |
| p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, п |
| ала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријеко |
| жњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступ |
| селим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при т |
| це јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих д |
| ња.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ |
| само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, по |
| е обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно к |
| ом овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек |
| м свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње |
| но са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, ј |
| авну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном |
| S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до нек |
| било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у |
| нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво пр |
| ћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша |
| јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</ |
| S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> < |
| би, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зат |
| таву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и са |
| је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада нако |
| и бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p |
| а му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљск |
| , кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледал |
| ој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се н |
| S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p |
| , као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје |
| и опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p> |
| едини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дје |
| ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребрину |
| е Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне |
| одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па н |
| се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати |
| оћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и |
| ше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама од |
| ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће к |
| престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, срп |
| лног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p |
| ава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда |
| ледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера |
| ет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета? |
| /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, мор |
| шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостио |
| Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна |
| љине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајућ |
| ичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — реч |
| а посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, ко |
| {S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако т |
| мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућно |
| бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу |
| ту њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је п |
| идјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгиц |
| влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен |
| да мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна дру |
| политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је |
| и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, кој |
| воме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лиц |
| ијеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} З |
| ј са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стран |
| та ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљн |
| вијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учиње |
| која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине с |
| код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују суд |
| . —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, н |
| Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у о |
| нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније |
| је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши |
| .{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоће |
| ао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит изр |
| ста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив |
| тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе |
| имани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала ау |
| ти.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње |
| досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјеснос |
| квом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косов |
| освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била ј |
| .{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим |
| рнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло н |
| да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> кул |
| он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, |
| имјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и за |
| ки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, ви |
| Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада |
| <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> < |
| судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну гла |
| , но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стид |
| оче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поч |
| уд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, сва |
| није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> |
| ше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше д |
| на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година бер |
| енутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне с |
| стеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед |
| - А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се ни |
| ће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, |
| ш само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се сас |
| ушан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима |
| рио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин П |
| и чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Нар |
| страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе |
| раве <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју |
| , када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорит |
| ор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној с |
| а Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у |
| /p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно |
| адине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема кр |
| цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се н |
| лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само х |
| чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једни |
| господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на бр |
| о мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа |
| тић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади |
| ивјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и |
| и не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и |
| а је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињ |
| ник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Са |
| ш тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута |
| {S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новости |
| ривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори |
| оме?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчез |
| > <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кра |
| Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго ра |
| ацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и шт |
| лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много |
| стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се |
| во расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац с |
| ва кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову с |
| рстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и х |
| их породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област |
| вде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин зан |
| газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који |
| говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босан |
| иједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зид |
| ста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бија |
| тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} |
| ање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће н |
| авдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се изво |
| тишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угост |
| зговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послиј |
| говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте на |
| гов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако |
| цима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ нал |
| о у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је се |
| живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа поруш |
| Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред |
| се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити има |
| државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфин |
| му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе од |
| ели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што |
| мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран. |
| арајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сар |
| им да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} |
| што ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче |
| ао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас |
| о некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је |
| , ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећ |
| ушан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по нека |
| ада се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су |
| Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурн |
| ра, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом |
| ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена л |
| о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како |
| онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лиц |
| о, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор |
| то треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, |
| некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — пра |
| но, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и |
| ого, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овд |
| е ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући у |
| у били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n= |
| службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним н |
| ац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још |
| ривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој |
| набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао |
| славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је п |
| смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стан |
| пску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити |
| убила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свег |
| Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која ј |
| нај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијеп |
| орке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман |
| и развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви по |
| Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турски |
| и, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се се |
| ш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције с |
| рношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што и |
| треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, |
| ако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички неп |
| бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукам |
| , јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осу |
| додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушк |
| /p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е |
| са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бо |
| ок се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио о |
| те да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у на |
| ти у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњет |
| народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша б |
| сне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је јед |
| или нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље |
| дину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразум |
| лици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је |
| ба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо |
| оп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој присту |
| јемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што м |
| ндум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други.. |
| , али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништ |
| о си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је |
| купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости |
| ођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на |
| стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу теш |
| и се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свим |
| омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађај |
| ад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два |
| о и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним т |
| к, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</ |
| сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да п |
| S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада н |
| требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешава |
| тка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На |
| pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су ба |
| е отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесниц |
| српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са еп |
| ју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је |
| м гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси |
| емљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — н |
| и код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука |
| Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Је |
| упа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво пон |
| пи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада м |
| када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо |
| — Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан с |
| тири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али |
| овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настав |
| оје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Срб |
| а, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске |
| ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и |
| челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким наг |
| бију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Д |
| аправе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавн |
| ик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева |
| ости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту с |
| п, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара |
| Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, к |
| дрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред |
| ика, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномиш |
| кус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија ка |
| н Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n= |
| и и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двиј |
| ити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p> |
| ало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— |
| првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског на |
| ред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да |
| ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се |
| р?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да |
| Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумиц |
| ј.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикљ |
| лов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Т |
| руги пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута пр |
| ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренут |
| ша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, |
| огледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S |
| скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</ |
| а говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опа |
| ба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за ј |
| првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пре |
| миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, |
| е тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких ли |
| епомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка кот |
| ласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су |
| све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и |
| жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо обр |
| ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле |
| итао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјел |
| једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шар |
| мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Т |
| је много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним |
| као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у су |
| у, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјев |
| у и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели |
| тним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао |
| рати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племе |
| оложај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до с |
| аста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста |
| м земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево |
| тина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба |
| уме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима |
| оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде |
| илило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поно |
| луге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ |
| аље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјец |
| ве госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово |
| Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S |
| Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађено |
| е упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, б |
| шати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бриг |
| оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао |
| ривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџи |
| у, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућа |
| одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— |
| и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на |
| ском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чуј |
| им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш гос |
| уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада |
| способни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље р |
| људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе |
| бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та |
| ; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање пог |
| мати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, |
| е Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они |
| бијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд о |
| м ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су г |
| заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и |
| га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога зва |
| управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито |
| ио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, |
| ња је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на |
| њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руж |
| и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је |
| — Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
| си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, |
| ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост! |
| лика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било |
| мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер |
| ! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле н |
| тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Зн |
| ју — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народ |
| тимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни истор |
| кретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, д |
| је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, |
| шасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Ду |
| и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, |
| ој европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се уск |
| рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећ |
| сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се н |
| S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очиглед |
| ани ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p |
| ису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак има |
| ин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви с |
| {S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које |
| ши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих о |
| им сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог |
| е и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдј |
| није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учт |
| ако је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове |
| који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} З |
| бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим вис |
| своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором |
| та, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се гово |
| драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим рум |
| чеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила к |
| аха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или с |
| Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство |
| {S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и |
| пет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу докт |
| један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу |
| ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико |
| су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" |
| аш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна |
| захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито д |
| унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио |
| тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, |
| аше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака див |
| мо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хље |
| ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је |
| ни само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог остало |
| има није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p> |
| е хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање |
| то, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| /p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Ка |
| више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади |
| р сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Ка |
| ење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} Н |
| ке владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, ко |
| , које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више |
| о знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово ма |
| о.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Т |
| иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори ср |
| ухови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељн |
| р је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за |
| лостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве |
| ве оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јас |
| е удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која ј |
| } У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, пошт |
| /> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај |
| — Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се пр |
| је ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је |
| е за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>Н |
| говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Неп |
| е само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да |
| ехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес |
| трах прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и ј |
| ир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, |
| ниверзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима |
| {S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, |
| ропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покоље |
| тересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неко |
| S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олт |
| шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа д |
| шан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада на |
| и пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругал |
| тане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга год |
| /p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције |
| дум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму |
| танак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџб |
| м док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вје |
| цеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{ |
| ко желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади |
| е вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што с |
| а другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Бориво |
| којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да приз |
| 22" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво |
| андале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у |
| стријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се мор |
| љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, |
| сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је |
| а времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српст |
| ривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, в |
| два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и |
| љаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да д |
| , чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостал |
| 5" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно |
| ају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљав |
| рела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као |
| чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човј |
| товања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносо |
| а па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за |
| Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сј |
| е смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му |
| је господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S |
| ској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p |
| џи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и ста |
| је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p |
| ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами |
| леку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p |
| а важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас |
| случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне ср |
| ње у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хт |
| рај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа с |
| жар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај кра |
| позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне к |
| до.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачк |
| будити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљак |
| дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је м |
| } За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрес |
| коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдј |
| n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи пр |
| страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме |
| тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други ник |
| је, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, у |
| амих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; |
| 1" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је п |
| Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, |
| ијечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај ма |
| прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује |
| аже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и |
| ј Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Пре |
| р.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, |
| ивица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке |
| бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице |
| је вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га ј |
| ци — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шам |
| е Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као |
| е.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p |
| је дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно |
| ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вриј |
| има заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно п |
| .</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нем |
| касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију |
| очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш ос |
| оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се жу |
| /p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешт |
| а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно т |
| да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна на |
| — Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича |
| ше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто б |
| како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је ц |
| лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф сек |
| пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на је |
| ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада биј |
| н ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је влад |
| е у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и |
| онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде |
| сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега |
| да чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирн |
| патске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског пре |
| ем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се н |
| е породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пеп |
| <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине |
| авлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p |
| >Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до |
| и и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је |
| не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако |
| , домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се |
| е као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића |
| и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледа |
| уго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше |
| <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> |
| обре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црк |
| узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен |
| оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човје |
| апањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p |
| ажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Бориво |
| идљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само о |
| Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обра |
| у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мал |
| ијеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p> |
| очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зау |
| се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваш |
| тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одб |
| опадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о пром |
| разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренул |
| уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, с |
| лави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекор |
| , па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мје |
| p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, в |
| руштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незван |
| ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но как |
| ек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве |
| тић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n= |
| оврића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, |
| >Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадањ |
| ничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каков |
| ривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често б |
| ој сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, |
| годовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— |
| {S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог |
| ри савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око |
| римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто |
| ца није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гле |
| ски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држа |
| чи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у ми |
| напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуч |
| спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрв |
| ма, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а главни борци њ |
| ајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се |
| нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што |
| /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против |
| ко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душ |
| ена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да ни |
| стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему |
| аво.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} |
| блиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, д |
| , зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дођ |
| Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравн |
| етујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ. |
| да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном |
| гао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно |
| се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смије |
| му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено- |
| ом ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — П |
| немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да с |
| и јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна |
| , сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, кад |
| гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао |
| чио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</ |
| цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе пост |
| ће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали т |
| челниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Н |
| , које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у ј |
| им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p |
| /p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, п |
| с, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при |
| јеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски к |
| се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење н |
| ешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у |
| да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу |
| доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако има |
| ђе Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевс |
| шивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио |
| е; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим |
| а у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ |
| учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслима |
| љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође јед |
| им гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их |
| е је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књиг |
| е помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик |
| 25" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напо |
| није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни |
| ужила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p |
| ну вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опш |
| ефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена о |
| ру, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Б |
| оштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало |
| силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га |
| гама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада |
| војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, |
| и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гост |
| подару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свак |
| што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да |
| е сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, |
| ла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескави |
| швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле с |
| едала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо |
| црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој пр |
| гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећ |
| ве о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митр |
| четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из прије |
| едаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби |
| — А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно |
| на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, р |
| lang="DE">Orient-Rundschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се а |
| </p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарал |
| је разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које |
| нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> |
| му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" |
| но промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тиј |
| х чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> < |
| затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по г |
| само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и изра |
| ило удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, к |
| ује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, отку |
| а потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на |
| ет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати б |
| ора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поч |
| здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и |
| лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она с |
| дала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родно |
| својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механич |
| Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p> |
| рпско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за св |
| и и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти гос |
| и баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила |
| ладим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше поднос |
| поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ва |
| <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Во |
| е и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, |
| на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, |
| е му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао с |
| та ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, |
| , да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p |
| пу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Ал |
| ђер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у |
| политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, бе |
| иде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на ј |
| нчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упи |
| Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, |
| ијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да |
| рсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али |
| n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час |
| је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ у |
| га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Л |
| он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пр |
| и.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све н |
| ван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се гл |
| , јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, |
| негодовања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — |
| банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у |
| ника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанск |
| , па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу миса |
| држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и ј |
| је имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је мн |
| повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта |
| се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног |
| Orient-Rundschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предстојника < |
| ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјер |
| о голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су |
| преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодр |
| у и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте с |
| то би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је про |
| едан енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — |
| а странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште |
| ирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програ |
| како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши ми |
| напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме. |
| је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој |
| успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је каза |
| а.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То мог |
| вцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када с |
| спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само |
| мљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево чит |
| њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу ду |
| и савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за |
| сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> |
| а вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико рије |
| >— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замк |
| ли да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би мог |
| ите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви |
| нога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један др |
| н, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато |
| осанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад |
| њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и |
| га изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега |
| {S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</ |
| на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на |
| , ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот об |
| могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и |
| моти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек не |
| њавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигу |
| дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд би |
| и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према |
| {S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапато |
| који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њ |
| сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погле |
| ца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би ком |
| терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} С |
| >Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница |
| дјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Б |
| и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је |
| учка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио о |
| пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, |
| га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домови |
| с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабран |
| шчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?! |
| и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале |
| /p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за нав |
| то је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удуб |
| предује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p> |
| ст би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће |
| ш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и оста |
| уштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифков |
| аша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанст |
| врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрен |
| о ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко |
| спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разг |
| <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одла |
| у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли ср |
| шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, де |
| нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с |
| мијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени см |
| човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Фран |
| - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио наброј |
| мо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испра |
| граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Бу |
| се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и ин |
| револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ак |
| поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихват |
| вјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић с |
| бзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал |
| није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким |
| ођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним љ |
| м, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га она |
| дважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народн |
| х земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла проти |
| очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава о |
| у опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих каракте |
| је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у мемора |
| а смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и |
| га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p |
| ске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће |
| на напао, омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, |
| роцвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска ср |
| осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је с |
| те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаж |
| ушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог наруша |
| ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом |
| е — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред с |
| ше онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљ |
| њих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, н |
| силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p |
| није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом. |
| ка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљиво |
| израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у |
| ањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турит |
| аше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула |
| /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог п |
| јам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине |
| ње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би б |
| p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па |
| 100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им каз |
| јући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију с |
| предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог |
| мачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш ј |
| еврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљу |
| совањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевиц |
| о се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Б |
| рлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, |
| нате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, |
| година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни сво |
| феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше н |
| погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapt |
| ремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзир |
| ле пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нароч |
| <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа дана |
| вама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све |
| ђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно ли |
| Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак дад |
| за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сирот |
| ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљи |
| страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Бо |
| буни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху |
| S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, проти |
| а; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори |
| а ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пуш |
| ане државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ ује |
| l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевц |
| војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће |
| ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса. |
| аг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцегов |
| ошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и с |
| хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу |
| ивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато |
| ого и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповј |
| ом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде б |
| забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се н |
| икључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила св |
| ме свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да |
| b n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.< |
| гицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу дома |
| јех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве. |
| е напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је |
| а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> |
| фтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла |
| у оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура ди |
| е о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до исп |
| не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, ј |
| ајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друг |
| , кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даљ |
| и вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с та |
| који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово биј |
| да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким |
| аним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако мно |
| а употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави |
| иви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако |
| будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити |
| се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесн |
| и или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су |
| ује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када |
| ћ макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак |
| Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно |
| суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога |
| и Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сара |
| астави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи св |
| о на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кућ |
| њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазн |
| стионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Ма |
| ан, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему |
| ђоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује |
| ај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n= |
| некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два |
| ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат. |
| остић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица |
| а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узб |
| а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса С |
| ва дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од |
| етљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Дубље н |
| метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у не |
| ној осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, к |
| ну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потиску |
| пасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри за |
| ту и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против св |
| у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, |
| антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против срп |
| није да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, |
| воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим у |
| љака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у тргов |
| е земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица откупили странци и сазида |
| пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb |
| Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <p |
| статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врс |
| е ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се добро |
| ријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете |
| ата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио уп |
| е сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и ми |
| > <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио |
| ски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријате |
| казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још ни |
| ти, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требев |
| ла о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} |
| тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се с |
| ај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа љу |
| ку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дј |
| ачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како |
| а више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано |
| ају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне. |
| сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јад |
| у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака п |
| м отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, |
| уђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је |
| ама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као |
| дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једно |
| је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два прија |
| орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједа |
| а мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све |
| а у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела С |
| ашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и |
| јетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслима |
| лика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђен |
| Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде |
| да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу |
| Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то пи |
| ладица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило |
| — Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p |
| опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он |
| ељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужин |
| професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Пр |
| јаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — И |
| о пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну |
| устријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бе |
| ити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господин |
| шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим |
| , да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђуј |
| свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце м |
| н Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа с |
| Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је |
| чно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у |
| као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим с |
| туацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се дог |
| ву чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест |
| ислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви |
| има, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана |
| дмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловр |
| сти, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не мо |
| ст, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мисл |
| буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врл |
| м, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград |
| нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> < |
| стић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из |
| бом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држа |
| /p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјеш |
| е читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојак |
| гу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за |
| екакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала отк |
| дио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен. |
| схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се |
| </p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као шт |
| ладин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим |
| рат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жрт |
| и.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и дана |
| ријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним пит |
| о, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и сил |
| без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и кори |
| мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић |
| се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На п |
| , и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим |
| је и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дуж |
| отпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, при |
| ским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак |
| дина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније |
| S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мор |
| ле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто |
| једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се |
| Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га |
| ала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој п |
| ог предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душ |
| це, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ни |
| ушан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с на |
| баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} |
| устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате с |
| мо га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ри |
| га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах |
| д већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један дру |
| гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} |
| исана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у |
| опустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут |
| аш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу |
| унг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало ка |
| , ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући |
| о будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску о |
| јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше п |
| јинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Д |
| и. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђ |
| ашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман |
| тнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто |
| далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гом |
| вно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура |
| бодоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама. |
| аћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> |
| p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да ниј |
| ђу четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг ови |
| <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још виш |
| љачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} |
| убазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде |
| одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на |
| е презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твој |
| .</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио св |
| једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са д |
| ђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјер |
| дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетск |
| сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и |
| а.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар |
| ана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пр |
| о пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати. |
| лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо |
| пи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Ду |
| сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били |
| и ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да |
| озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице би |
| и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало |
| услимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> |
| то много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> |
| Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју пр |
| о да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с в |
| а не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да и |
| газити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увријед |
| ој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег |
| ржава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше п |
| могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више н |
| тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрв |
| летан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или |
| начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Пос |
| е, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурск |
| као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фе |
| казе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изази |
| тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла |
| уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p |
| ине.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ри |
| <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с пре |
| владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Бори |
| а босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не |
| овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> |
| рбина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто ов |
| зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај дес |
| о да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека |
| м облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају пр |
| е тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овам |
| аба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев |
| е до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате л |
| муне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и по |
| бављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника |
| ских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При п |
| а напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним бо |
| дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успом |
| а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике |
| S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, |
| и изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к |
| да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо там |
| ви дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и ж |
| ни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаре |
| ане, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се м |
| р задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово н |
| а из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву з |
| е, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин |
| нопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> |
| јести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују |
| ставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања |
| ј који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за |
| ћ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужн |
| је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и жени |
| чи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би о |
| тјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све |
| Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни |
| у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаш |
| још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, с |
| Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа ч |
| а га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{ |
| .{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи |
| /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог |
| плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S |
| атио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— |
| становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба |
| де.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно. |
| ла, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом д |
| ма њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго |
| ко чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, |
| е у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и о |
| , који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омл |
| муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје др |
| /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо |
| мане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и |
| залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла д |
| Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ |
| ве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим п |
| </p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му |
| а од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час в |
| , а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше гос |
| , и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n |
| дијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих |
| одерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцим |
| } Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кро |
| о <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили к |
| Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаш |
| их Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ов |
| о. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо |
| ело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се сам |
| нско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке рукова |
| био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у исти |
| док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будал |
| говачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједн |
| говори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху глас |
| ли, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још |
| царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и с |
| ђе и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да |
| оности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први м |
| једничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворен |
| Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписа |
| а, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршет |
| е то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу |
| у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лиц |
| ал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамт |
| ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети |
| дио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, |
| ио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајућ |
| ог свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе! |
| а.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који с |
| резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српс |
| а занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да г |
| швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој срп |
| о, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико об |
| терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то |
| хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропс |
| тељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјев |
| е пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим јед |
| оздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познан |
| актер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтј |
| ите управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај мо |
| је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу |
| е могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О |
| увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него |
| Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без |
| а са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова. |
| ећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да |
| којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све гово |
| повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана |
| а савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и |
| ушану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћ |
| орамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће д |
| и, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Г |
| а идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше ма |
| икну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово |
| у.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека |
| ше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, ве |
| <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на |
| } Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и от |
| на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади г |
| истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха |
| не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и |
| е и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим ми |
| ти и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, д |
| е је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од |
| еље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољ |
| чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити |
| сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у |
| а имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сласт |
| е у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће |
| би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство, односно културно ујединење Ср |
| е поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и у |
| вајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао |
| но се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је |
| ћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Ни |
| лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су т |
| ваничници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у |
| ферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби |
| а човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те п |
| о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Т |
| ко и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и |
| група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ |
| оворило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, |
| уди, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ств |
| се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу. |
| ђеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у велико |
| исне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се ско |
| ђицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапн |
| родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом |
| омак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан |
| ило вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} |
| <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p> |
| се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е проп |
| и.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Ког |
| бу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од |
| вање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум |
| околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју миши |
| и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам н |
| једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и |
| старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стар |
| у неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладин |
| ра мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјев |
| ећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, |
| ве јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозо |
| ако ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се |
| едан мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра |
| n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјес |
| аци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, |
| е се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доб |
| p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерењ |
| прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n |
| ћа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаш |
| м <pb n="34" /> приликама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили |
| га мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски с |
| дине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати |
| о толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично |
| ват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и |
| и Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и |
| м се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетуј |
| и љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да |
| Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности |
| е изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да |
| од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће |
| блажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и |
| е одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда |
| > <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће јед |
| ш неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но |
| ош нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена. |
| } И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца. |
| Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи с |
| но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и зва |
| диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ акат |
| ратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</ |
| их учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се пок |
| окон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше |
| итило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да г |
| ени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата |
| кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од друг |
| последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је |
| се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против |
| Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S |
| а <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и |
| рена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овда |
| мно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Бо |
| за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Крев |
| ићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако |
| мо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и по |
| бе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско стано |
| </p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} За |
| врело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb |
| њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну с |
| љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још во |
| ти.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се |
| > <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но о |
| се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, |
| с морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате лично |
| капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и |
| на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто |
| и.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p |
| видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с ве |
| брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска о |
| S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад |
| з зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећ |
| леиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек тр |
| када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="18 |
| су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаре |
| ши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном |
| и опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка |
| ват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет |
| прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удуб |
| уо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било |
| него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се |
| на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог |
| е тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима |
| и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио от |
| писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то |
| S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут |
| и лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу |
| дом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништв |
| до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све оч |
| га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу |
| вјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске. |
| ве жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове зе |
| рцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо ствар |
| исци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује |
| како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му |
| азан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевој |
| му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи на |
| влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, п |
| удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред пром |
| ао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом свој |
| ође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове |
| ког није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је |
| говор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из наро |
| и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба |
| ника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред |
| асну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о |
| их школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучниј |
| осподине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, |
| рошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се пог |
| н дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Ауст |
| е обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>О |
| Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко |
| мљишта од осиромашених српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гд |
| дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у |
| лачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, |
| ане људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом з |
| око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, |
| дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на |
| крије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају |
| вер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану |
| >— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; остав |
| " /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то |
| а сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очеки |
| лога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Х |
| оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја |
| добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, |
| дом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не |
| иштити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску буд |
| а лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био ј |
| опоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјег |
| рватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ниш |
| рани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — |
| еп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погле |
| ма право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством |
| но и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздр |
| ва <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Борив |
| еликим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Бори |
| у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да с |
| тиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављују |
| гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Срби |
| ио силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом преву |
| пас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против нес |
| њао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Боса |
| {S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чи |
| е добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, |
| зора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за рук |
| који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и шк |
| т других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном |
| ик, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и |
| ји ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је на |
| аници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упи |
| јонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледа |
| гу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејма |
| .</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам |
| ла.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Дра |
| е по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је |
| робље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није мног |
| поручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијел |
| ата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче глади |
| немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао |
| ењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту |
| } Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S |
| е управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи ство |
| ко би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — мо |
| молим господин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде д |
| ијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и св |
| да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче |
| Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те |
| када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема |
| ву пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска |
| а не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за |
| <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започ |
| мене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} |
| славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који н |
| да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да |
| .{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма госпо |
| шег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским |
| из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп |
| , са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојен |
| а и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босана |
| ио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбра |
| Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће |
| .{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде |
| јеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем |
| днијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану п |
| као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога к |
| ти испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> |
| ај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када |
| читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавал |
| воме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто |
| а плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p |
| ају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлије |
| } Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ с |
| ли и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја |
| о вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвје |
| ене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградско |
| траним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његов |
| , да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против на |
| VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневн |
| је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми |
| ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи |
| је дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S |
| т, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по двор |
| руштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, св |
| едној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Мус |
| де госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Ср |
| уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о |
| кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обриј |
| њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у |
| поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују |
| овао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна |
| вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти д |
| е дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим пут |
| ако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, |
| личини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили |
| ена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом |
| ију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све ди |
| заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидн |
| к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је |
| Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од см |
| што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар |
| едаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учи |
| с од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-К |
| !{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> < |
| нце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се са |
| странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами |
| оривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{ |
| уд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслима |
| н.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје |
| n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али он |
| "258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе |
| ајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд |
| а час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни по |
| !{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уз |
| гледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Ова |
| обједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје |
| .{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им |
| и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дуги |
| на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго |
| у.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оц |
| нско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи |
| отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да ј |
| и.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу |
| га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце |
| /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом |
| пањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> |
| о насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуња |
| ја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом уп |
| ше сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — |
| свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и кад |
| > <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — она |
| лаву, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као велик |
| г по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми |
| исли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босан |
| ст година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу |
| бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи |
| шало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена |
| вријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да п |
| е Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић |
| <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех. |
| зочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој |
| пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заб |
| ифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно са |
| даром страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, о |
| учена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.< |
| је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мрт |
| а његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом с |
| а подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се |
| n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ства |
| ти.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренут |
| доше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Б |
| ћ пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она ј |
| љку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Евр |
| асти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" |
| равити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо з |
| уј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му приј |
| то је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељ |
| ише ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мал |
| вим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућно |
| се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами |
| Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао |
| у.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са сво |
| лан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} П |
| на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p |
| Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт |
| ој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа |
| му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ри |
| у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нароч |
| p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је п |
| само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позн |
| нијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се на |
| савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића и |
| или на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано |
| е претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217 |
| стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S |
| око депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о |
| некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељач |
| p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но к |
| дућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој зе |
| та мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаш |
| живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни в |
| рили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против |
| лоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, |
| ћ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна г |
| онстантин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле |
| незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је |
| то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете пр |
| дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове |
| вог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одуше |
| срне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази кра |
| епрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано |
| игентнијих омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чи |
| средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душ |
| ну страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, |
| о да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на ц |
| <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој с |
| ни газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женским |
| ц сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са |
| погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" |
| јећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђо |
| а у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз |
| његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, д |
| ше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану ос |
| а погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпиони |
| ада се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57 |
| ице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се п |
| ос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетл |
| собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља и |
| ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но није |
| рђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> |
| лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства пре |
| е необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смиј |
| ="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свјед |
| ао у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наво |
| 7" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом ви |
| , да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипу |
| ш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова испов |
| око чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и кошт |
| огледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмје |
| р му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Т |
| удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун бл |
| и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену |
| газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p |
| на празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјет |
| сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове |
| н увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничк |
| го непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и прек |
| иће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао о |
| орумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди |
| казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, ко |
| је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не |
| је, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више |
| Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непом |
| о ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Пита |
| га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџетнама, свак |
| рљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један друг |
| ораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се |
| су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следи |
| а сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да при |
| а глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова |
| , двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене |
| елети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> |
| , каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше |
| ања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но са |
| застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломаз |
| за овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу |
| тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ |
| тајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Срб |
| у страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овл |
| средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили |
| д радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је |
| ише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плави |
| 317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, кам |
| ву, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орлов |
| види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне |
| српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с ди |
| бично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p |
| љно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао но |
| <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је |
| ти сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, |
| кама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до |
| тних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, н |
| боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна |
| > госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој го |
| лике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стај |
| ешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећ |
| ући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у |
| ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше |
| дје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли |
| лу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: |
| и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладин |
| за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но ова |
| ну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали н |
| е Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јек |
| ито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и |
| м материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који н |
| орао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их |
| душевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар |
| > <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио м |
| аше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Вр |
| име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се са |
| вук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врх |
| аво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се н |
| ну, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече једа |
| , да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би бил |
| <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да м |
| } Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани. |
| ка.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држ |
| је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видје |
| како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које |
| ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше с |
| да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ли |
| хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу |
| торски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне |
| у, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешк |
| уђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан |
| увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика |
| хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ро |
| м, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту |
| а <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су |
| јискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђак |
| p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Н |
| склузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње |
| ожење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Рис |
| вљати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обе |
| оварао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом |
| лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет в |
| и зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} Т |
| та за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражње |
| остре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да |
| дне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у жи |
| ене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <p |
| Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху мах |
| , тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај |
| игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута |
| — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да |
| су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да н |
| сетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</ |
| нами служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижен |
| ику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да с |
| ки, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништ |
| ар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер |
| ликих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлуч |
| а, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи |
| му читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не ра |
| споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је на |
| ко морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом о |
| <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S |
| очне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијес |
| је је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио |
| ској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њем |
| и с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских полит |
| p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана |
| и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би |
| ново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне с |
| свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ |
| јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Бор |
| о он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на |
| ник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу |
| и непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бит |
| носна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не пр |
| у чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е |
| > <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирај |
| онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло |
| сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — |
| Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са |
| , тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и |
| један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужаса |
| вале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређе |
| еди уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји. |
| мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један |
| их обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови |
| и туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити ви |
| Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало н |
| инило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва |
| упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. |
| боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> |
| оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би |
| ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк заст |
| ке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Бог |
| , још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције |
| уташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник ми |
| Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој оч |
| о држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у |
| казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним п |
| ше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да |
| своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, |
| сти у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу |
| траховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не |
| алаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рође |
| његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање |
| напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — нас |
| што би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне в |
| ај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од нек |
| ло бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити бе |
| ва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од |
| нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе |
| сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не би |
| ништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> |
| ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, ује |
| као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту са |
| Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим риј |
| и морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај |
| на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.< |
| који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на |
| ло залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могл |
| оре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на |
| видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и |
| едва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, |
| о свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али бр |
| ја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам |
| еднички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског к |
| м — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његов |
| о обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате |
| све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љев |
| та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому. |
| јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ев |
| кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног |
| су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дош |
| а преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још је |
| ерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио |
| незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерав |
| је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на |
| сјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код н |
| којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом |
| Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој др |
| један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за с |
| Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј |
| м ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти т |
| аше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} |
| се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, |
| есам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у |
| поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви |
| стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узет |
| то — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омл |
| си какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — |
| ило право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крс |
| пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати друг |
| о.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда |
| наш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба н |
| ио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да ј |
| а схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева т |
| ју, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди р |
| ј ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>С |
| — Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи |
| ије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? по |
| што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима. |
| године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> |
| >Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се шт |
| не и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би и |
| сли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- К |
| ица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га |
| ци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде |
| је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на |
| — Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али |
| ор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро |
| већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ет |
| нишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком |
| ице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> < |
| запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из |
| мају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо |
| .{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећ |
| <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним |
| им гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс |
| Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог мало |
| и Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче |
| ијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти није |
| смија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, кој |
| азда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је |
| у Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говор |
| Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика |
| е женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке |
| И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме њего |
| чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све |
| вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упит |
| нга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} |
| 46" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова |
| .{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране |
| аци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад |
| град, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сара |
| обро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом г |
| ür diese Sprache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничко |
| ја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У о |
| а нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и |
| Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је |
| ци — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек |
| познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио бр |
| рана.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, |
| челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ниш |
| гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поста |
| Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у ли |
| , који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који |
| егледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали |
| и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икон |
| благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку за |
| од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти ње |
| ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдат |
| у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} С |
| а и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде |
| жење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парч |
| нском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и п |
| атно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично |
| то на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби |
| е у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када ви |
| о прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од п |
| уташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одј |
| се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам т |
| мо за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак |
| не негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва |
| ању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким кругови |
| зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг |
| а је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p |
| обичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак |
| одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјер |
| њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни неп |
| оврић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душ |
| ишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих мног |
| ити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски г |
| ло се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} |
| ићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши |
| есецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Ха |
| ="SRP19080_C16"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају |
| е посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Об |
| и у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може |
| и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само чо |
| носом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дј |
| се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> |
| дао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} |
| ић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците |
| ијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије |
| и родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — ова |
| p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, д |
| ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали |
| аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са |
| говарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и г |
| а прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га ви |
| ола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p> |
| на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те |
| Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио |
| р пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро |
| али под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечег |
| и налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, д |
| то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће ш |
| во.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти ј |
| ени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове |
| рено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби |
| видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, гос |
| то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико позна |
| Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са з |
| /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разг |
| а политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде по |
| г зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од как |
| евојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изоб |
| е дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно д |
| ово пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и |
| е су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све |
| .</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чи |
| јету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} До |
| оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као једа |
| а.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет н |
| е што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за вел |
| за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укориј |
| свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је |
| обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и |
| нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, н |
| е све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све виде |
| и ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и н |
| Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго иш |
| улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде д |
| г и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори. |
| тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњ |
| ем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — |
| а омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? пит |
| смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено |
| е имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанск |
| рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и пр |
| му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао |
| дач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже. |
| то за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено мо |
| српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме |
| иња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српс |
| се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли |
| n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме |
| тив оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну |
| огледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико |
| е; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морал |
| Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се |
| људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други |
| ијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> |
| Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше |
| одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар с |
| лиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога |
| ше из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети го |
| ра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> |
| срећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође |
| жајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с |
| и се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, |
| то египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једн |
| и поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружав |
| ично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која |
| унце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некак |
| еколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље ниј |
| е доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њем |
| те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске г |
| као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјеш |
| ћи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му |
| говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору |
| Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Ци |
| е силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном у |
| .{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечи |
| Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савј |
| } Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и |
| на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би при |
| препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло |
| ачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Д |
| ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у |
| Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S |
| — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде |
| вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који к |
| воју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер за |
| ивој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу. |
| стављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати о |
| звади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни |
| прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и за |
| кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на до |
| размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за д |
| а је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друш |
| мам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та не |
| био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</ |
| прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним мал |
| колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> < |
| ана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода др |
| себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нис |
| ој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајес |
| ст љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велик |
| а.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једн |
| кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар |
| b n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи |
| чин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима |
| иоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона. |
| гачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак ка |
| аху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздра |
| су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје |
| да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Ка |
| памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се п |
| де право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се де |
| глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне ова |
| атеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, д |
| и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпо |
| о ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто |
| Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када |
| тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено |
| знио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" |
| ак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p> |
| есте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Ту |
| дино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријате |
| ете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ств |
| ретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странак |
| ице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили н |
| ежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овд |
| е одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој зе |
| л — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер |
| се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово |
| иви овдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му с |
| екада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његов |
| маљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту |
| а плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљад |
| аљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником |
| Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Бориво |
| но виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, када је ис |
| њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског с |
| .{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кра |
| маљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када |
| ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити бе |
| аву, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повлас |
| те на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од |
| оџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но за |
| цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним зап |
| зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштв |
| насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, |
| и на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лу |
| итизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику зе |
| доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пе |
| морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући |
| бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу |
| е свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гл |
| к, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Ау |
| и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се |
| ом пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефанов |
| м је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} |
| страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љуба |
| p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи |
| стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S |
| момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о |
| це је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову ра |
| кне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар |
| тријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабљ |
| > <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше |
| надежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} |
| чи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији |
| дати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, |
| ука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S |
| ера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом |
| измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бије |
| си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпо |
| стојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да г |
| ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опе |
| >— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца |
| ена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, |
| <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на т |
| са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаш |
| овао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље раз |
| уне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрч |
| му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту |
| етникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се са |
| атки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је |
| послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тета |
| ојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина |
| "> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сар |
| ало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштер |
| е даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори |
| зазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који |
| на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <p |
| НСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА |
| ела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље с |
| неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и |
| ан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, |
| политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо |
| ладина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш н |
| и, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама |
| ници се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир |
| ш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало |
| Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви г |
| едан другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати |
| учно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само |
| фе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста |
| се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку |
| даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — р |
| о су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добр |
| томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само буд |
| како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, к |
| ј слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, |
| ажну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасн |
| ори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд |
| столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католи |
| ах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изво |
| е кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне |
| к има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себ |
| ци окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите ув |
| ка и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир |
| ла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изго |
| </p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, до |
| е још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде |
| и господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем |
| теља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на др |
| је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је |
| ост, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку в |
| списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опро |
| притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су |
| молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га б |
| о неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијон |
| основани на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> |
| Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} |
| знемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женска га је звал |
| јатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао |
| олико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да |
| Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сараје |
| Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професо |
| S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки ли |
| љевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све на |
| их дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону пове |
| с, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{ |
| о да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И |
| рају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала у |
| дња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и |
| бро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је |
| један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи и |
| те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеу |
| уј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симић |
| јесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који |
| чекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе |
| овор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сад |
| рви пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједе |
| чео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о том |
| ут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали јед |
| и и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се |
| Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осо |
| чела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу по |
| о у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одм |
| побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није |
| извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то там |
| гуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти |
| чио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспосо |
| у питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи |
| итици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у |
| ћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милости |
| н, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попус |
| све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и |
| ли добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић |
| брао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била зад |
| ао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у с |
| p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је |
| де себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> н |
| негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко |
| привредних, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобо |
| ао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књ |
| нтипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго преки |
| о говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} П |
| о дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је оно |
| путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а в |
| добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек им |
| и ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја |
| у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, |
| ити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друш |
| етар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, |
| ру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало опт |
| опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успје |
| те о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Бо |
| , као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно |
| .</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмија |
| оривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у р |
| о још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, с |
| вао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувст |
| ј вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, д |
| учном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дот |
| де ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутањ |
| ало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и д |
| а озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам ув |
| читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књ |
| просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрел |
| квени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народн |
| среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помог |
| о, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда |
| да и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућ |
| вом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све ода |
| да је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је ау |
| у вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећ |
| јечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре так |
| вине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у о |
| о би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјет |
| а су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако у |
| гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско пи |
| ан од главних представника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, угла |
| реји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> < |
| авјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што в |
| а земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са |
| није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њем |
| ност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је о |
| ска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Влади |
| ри у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске |
| ико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједн |
| и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европск |
| вјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није и |
| о, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш |
| им ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили |
| асушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић |
| ="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p> |
| е није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препи |
| ај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да шт |
| p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго пре |
| сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда |
| олу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за дру |
| е, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> < |
| чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да |
| , већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом бла |
| оке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је |
| и познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпу |
| /p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међ |
| ра.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Конст |
| /p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и |
| Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите бли |
| под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам каз |
| рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си с |
| , Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета б |
| ћа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је крат |
| не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш |
| оварати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио |
| , и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Је |
| ења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како |
| ити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и |
| не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговара |
| ђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но паз |
| судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка ни |
| е очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој стран |
| во шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјет |
| рпских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једн |
| .{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозр |
| утру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима го |
| љати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, |
| за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџ |
| <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не |
| 156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и п |
| <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p |
| <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла |
| ја омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p |
| ашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Ми |
| >— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила сво |
| ривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, диг |
| ела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпи |
| д келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским стол |
| о сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} |
| о листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том к |
| да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих ка |
| ијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи |
| ина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не г |
| севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требе |
| , већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и |
| тва разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к |
| какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијеп |
| о натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, |
| и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омла |
| тати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> |
| успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се те |
| тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поч |
| оше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друш |
| тило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два г |
| х механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, |
| м одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очув |
| грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор с |
| знутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула |
| ез тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десет |
| мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, |
| "180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови |
| не Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма |
| ђусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> |
| рмоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно |
| , као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједон |
| етак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте |
| меље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било гос |
| За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, |
| ровидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко |
| ћа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи |
| а су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за |
| има и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше |
| човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав |
| ављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својст |
| ла лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд |
| осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на сво |
| и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљин |
| ет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бе |
| отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменило |
| благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно.. |
| ка лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и ра |
| пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вје |
| ад Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио |
| ној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред н |
| има, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забун |
| је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. |
| подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, вид |
| плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима |
| дрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</l> <l> |
| прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у д |
| на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Бор |
| се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу |
| јерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнут |
| адин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вођ |
| е унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је |
| раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у |
| е, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше |
| им присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да |
| више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у п |
| слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност п |
| ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говори |
| ознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разл |
| ог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошље |
| рвог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљал |
| лину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и |
| да с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко к |
| {S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше с |
| а и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, м |
| е код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је |
| зе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Борив |
| је могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он |
| осити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај |
| сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више ура |
| о се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му |
| човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као ш |
| моклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у |
| pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свог |
| и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одје |
| омињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално уни |
| рио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са |
| упно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао |
| ијеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше |
| е прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме ј |
| а са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отп |
| сти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но с |
| азумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Ш |
| нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ. |
| брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацк |
| ња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама б |
| а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и бијед |
| орила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљам |
| а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до ру |
| p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на |
| оздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Пом |
| Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и ка |
| дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде |
| гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} |
| 2" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руко |
| угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, |
| х званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} |
| за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност пре |
| отрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <p |
| једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим |
| земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с |
| епријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли |
| оне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да ради |
| то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако |
| ли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у м |
| чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питал |
| не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не |
| , једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгиц |
| атолички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори з |
| е вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски н |
| ити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцел |
| дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим преби |
| дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим |
| а за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је мол |
| сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање мл |
| тићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитив |
| прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама |
| уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста зап |
| главице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="7 |
| раво приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске кућ |
| дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, т |
| се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добил |
| х.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци с |
| е, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од г |
| да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више н |
| лед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају С |
| је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тав |
| ве земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нан |
| бама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли п |
| аквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се |
| свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пу |
| ди и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја ми |
| а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су |
| 18"> <head>18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним госп |
| странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира |
| р је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Бориво |
| о расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада |
| је ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха |
| ове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понавља |
| е даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као д |
| рбе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бо |
| први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација |
| реко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити |
| ијешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега н |
| еста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио св |
| а — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста |
| ељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли |
| су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шт |
| мње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на |
| ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњо |
| јеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вријед |
| човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судск |
| дао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се |
| пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Мусли |
| и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима |
| челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном |
| акова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајућ |
| позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има фед |
| а прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би св |
| коро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до |
| у бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу д |
| " /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шт |
| оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> |
| себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву |
| ћа, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се на |
| евица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш е |
| остре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и |
| на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва |
| прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог баб |
| су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио ље |
| маља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католич |
| ско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљ |
| заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Поља |
| и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари б |
| к у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</ |
| са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, |
| бер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и |
| и и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвесл |
| , већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласи |
| у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у |
| инају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи по |
| дстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђа |
| Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни о |
| муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите ов |
| ког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Х |
| сијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орил |
| није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једв |
| радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда ц |
| о на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и |
| му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Бори |
| ћна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим н |
| о баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} В |
| овори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се с |
| ним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} |
| лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде го |
| октор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој |
| ами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фрат |
| мали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих |
| су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе |
| заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори до |
| жда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља |
| љом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, че |
| баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешав |
| ио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све |
| ло је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није |
| ђени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али |
| преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.< |
| жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше н |
| питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се |
| војим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против Срба ко |
| рифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, пос |
| ковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је к |
| јетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао |
| /p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанс |
| агица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим м |
| страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк |
| посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз |
| ри о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани |
| је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број |
| врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикан |
| а српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио |
| обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто је |
| p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а |
| границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аус |
| вода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ |
| у.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима |
| а је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} |
| у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на |
| о, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од н |
| вдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још п |
| ача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодни |
| довима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, м |
| ом, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге г |
| ева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова уку |
| овима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да |
| /p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> |
| угог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица |
| оју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођ |
| м позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем |
| вјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и |
| ио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје |
| е.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве из |
| >- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господ |
| интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Б |
| ку будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си |
| н; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте жив |
| S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са |
| еоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди |
| /p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног |
| ну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када ов |
| непријатељски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сараје |
| И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не рас |
| дише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.< |
| у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном |
| која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n |
| и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Дома |
| ити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа |
| јељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашил |
| отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје |
| шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непо |
| т се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно |
| О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио |
| о да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} |
| говора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је јо |
| , а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околиц |
| стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекив |
| скрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу |
| да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијо |
| вало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да мо |
| </p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно не |
| клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није |
| поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без |
| догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са д |
| 9080_C28"> <head>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, з |
| с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{ |
| такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и |
| ="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је |
| гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђоки |
| ије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бија |
| ве очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад |
| један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Ми |
| естаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас уп |
| јеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господи |
| "252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душано |
| обротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на |
| је великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каж |
| би. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим |
| е дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање |
| ке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаре |
| оже кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат бе |
| крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су а |
| .{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз нес |
| а чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери |
| господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276 |
| ају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишље |
| висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође |
| кривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непре |
| ијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и |
| поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке кап |
| сли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу мо |
| и влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење |
| ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да |
| рвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, |
| апоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.< |
| Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубаз |
| ења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} |
| јерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство, односно култу |
| погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на к |
| ао ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} |
| јерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за |
| ковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу |
| Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дуга |
| n="278" /> настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у |
| м јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања |
| да зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са пор |
| иман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n= |
| а се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив пр |
| љетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам т |
| бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријск |
| једили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Го |
| их питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледниј |
| ве стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Ко |
| — Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се |
| а.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху ка |
| оче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p |
| ни, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куриј |
| да држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а |
| ао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били. |
| вног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, д |
| него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска |
| е, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, срп |
| повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет |
| брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само |
| се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докто |
| и Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин са |
| лога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{ |
| ужена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита п |
| ора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ро |
| твар и омладинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његов |
| се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и з |
| ечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се |
| шењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће с |
| дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише |
| о узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити по |
| одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сј |
| и само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} |
| ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе |
| домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и жив |
| мо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; не |
| дина дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босн |
| свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душа |
| ак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица |
| да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, |
| ке наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права бо |
| с доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по |
| вске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искрен |
| лу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} |
| вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна ве |
| му другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се по |
| без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од по |
| јевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише |
| сти и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душ |
| кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Дра |
| S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друшт |
| ушан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли |
| чи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мат |
| сели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетни |
| бежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати |
| ко — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под мемора |
| /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму. |
| и непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које |
| х и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сум |
| и и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах с |
| Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда |
| воју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам |
| ј домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио |
| гуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог трену |
| ло.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, |
| — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби |
| То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p |
| и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три |
| кој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, к |
| ер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у В |
| опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљ |
| љом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И |
| силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је в |
| а узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раско |
| вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ |
| отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена. |
| нице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, наро |
| у.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једно |
| и показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенциј |
| да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице |
| ка, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да ни |
| у.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко стр |
| а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно |
| публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држа |
| >Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо |
| <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се з |
| "79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем |
| рократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати ств |
| Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у |
| ародни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању |
| е од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом б |
| х савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић |
| зик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да |
| о се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Ок |
| вета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан |
| м тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићев |
| га је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а |
| ; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У гра |
| ахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљи |
| , јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваш |
| >Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му |
| резиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж! |
| Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом поз |
| раје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То п |
| изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је |
| ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бија |
| није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро г |
| на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглав |
| ежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — |
| зним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице ј |
| Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих |
| ије видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном. |
| е следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и |
| а, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се н |
| пустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електр |
| итања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у |
| дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог чов |
| жњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Триф |
| да гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна ц |
| а је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врх |
| ету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне ша |
| оворио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим дост |
| p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну поражен |
| ачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— П |
| усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако |
| ели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p>— Ис |
| ешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ћ |
| оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} |
| а се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душан |
| нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко гов |
| овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјте |
| је замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што |
| Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ру |
| више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто п |
| гове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све биј |
| евој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако рад |
| ло пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но н |
| за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га |
| то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с пре |
| едаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле. |
| ређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи м |
| ени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа |
| Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци |
| старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лиц |
| е ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p |
| p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вје |
| и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори |
| на подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га си |
| S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кро |
| то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштри |
| ривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вриј |
| ј трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешен |
| а мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што |
| ршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у |
| ваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара |
| им корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакри |
| p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су |
| то проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога |
| ак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје |
| , тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајн |
| која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>С |
| о омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше дру |
| >— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када буд |
| Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде |
| , како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb n="107" / |
| ожете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никакв |
| се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лу |
| сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> < |
| н Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијеп |
| ривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n= |
| .</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господи |
| сао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима спо |
| се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ј |
| престано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, |
| три, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напето |
| злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n= |
| овића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинац |
| — А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета |
| у се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. |
| се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p |
| беницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим |
| га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио |
| зраз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у |
| ање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и уби |
| ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мје |
| а десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право! |
| е ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништ |
| заних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети |
| ри, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија |
| >— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите м |
| } Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и о |
| с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, |
| вај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се |
| бљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се уду |
| ећином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послиј |
| " /> приликама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један др |
| чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан са |
| схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари и |
| у напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се пока |
| твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код |
| /p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог |
| оји су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оруж |
| једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им г |
| ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изн |
| ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце |
| о, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p> |
| е освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— |
| тријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га н |
| шо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у |
| аним и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S |
| има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног ра |
| лаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="2 |
| — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.< |
| м пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на те |
| <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио. |
| ло дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се < |
| лико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није мога |
| .{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно м |
| </p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше |
| Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, |
| {S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, с |
| а провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, |
| сто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према |
| чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску сла |
| ти лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро м |
| ачелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у |
| <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте мо |
| .{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица |
| , гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искре |
| плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху |
| ајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било кр |
| окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то н |
| итеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост |
| ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојци |
| е још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држа |
| несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да |
| су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог А |
| , док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — м |
| је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом при |
| ју о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави |
| био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права |
| „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Срби |
| p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, |
| о и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјер |
| је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, |
| ичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге |
| ово министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му |
| арило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, |
| нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост |
| ма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Лу |
| ент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем |
| е.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно в |
| ка дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све ум |
| оло се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према с |
| аса, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи |
| војом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="1 |
| оју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту м |
| к, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они |
| емље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у с |
| ас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са |
| ећ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцегови |
| ити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубо |
| S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p> |
| оначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам |
| мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим |
| <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативц |
| ним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају |
| p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се ч |
| ла! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећ |
| ећ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе |
| дина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао |
| је могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала в |
| оту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Ос |
| данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, д |
| српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се п |
| арајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се |
| метао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно уда |
| арод у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мје |
| вима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то приста |
| } Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — ша |
| окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан |
| овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника |
| Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало к |
| Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљиви |
| мио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи нуждан новац да |
| стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ |
| ој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан кри |
| грт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар |
| p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај вл |
| е домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш |
| ем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој |
| вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободи |
| авицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема |
| а црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је |
| а, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снј |
| >Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички |
| н, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Пр |
| почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Рома |
| , док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, п |
| на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли гл |
| никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући |
| да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну е |
| елики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у при |
| ње начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="21 |
| ати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, |
| у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и |
| показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Са |
| дговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 |
| напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца п |
| у и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у |
| помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, с |
| то се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Ф |
| } Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај к |
| понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Ду |
| оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и |
| читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радим |
| Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— |
| јег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном преб |
| цеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од |
| ама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о |
| и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаш |
| ну, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у |
| ужје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би кра |
| ом случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су |
| ла свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих |
| жним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неи |
| мјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није мог |
| мље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољних домородни |
| се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са |
| ворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотел |
| авиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су |
| _C14"> <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S |
| хтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његов |
| ебевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за ча |
| државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То |
| да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубаз |
| позна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са |
| мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговара |
| де сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко не |
| напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, са |
| што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио ника |
| та овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покуша |
| , одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их |
| еђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола |
| гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</ |
| Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши ова |
| причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом зак |
| им мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до |
| у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута |
| ри још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33" /> <di |
| и читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа |
| ости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантн |
| хну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш |
| о — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим прид |
| .{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са ј |
| се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подруг |
| рзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била |
| тојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када ун |
| ијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, сп |
| е забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом пр |
| са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо |
| кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове с |
| јаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовје |
| иментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, |
| рисутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да н |
| народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође |
| преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</ |
| тавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на л |
| одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ов |
| ако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође |
| му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био |
| а лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји |
| ри гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадеж |
| о.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врат |
| p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло |
| } Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке п |
| ју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јун |
| јетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло в |
| земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта с |
| , као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају мо |
| а а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви с |
| ганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви зван |
| е лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како |
| ични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнит |
| е вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта |
| послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смје |
| тајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је |
| е а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази д |
| башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође |
| нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада |
| уго-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дуж |
| о се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово в |
| .{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник с |
| ћ кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијен |
| ушом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пр |
| амет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски |
| у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далек |
| цу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? ско |
| ијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње раз |
| ече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше |
| ер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло |
| показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да од |
| > скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало п |
| домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} |
| у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ниш |
| ead> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и моли |
| и.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише некол |
| моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само ш |
| бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозор |
| Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га |
| ка га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф пре |
| вори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Б |
| великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки |
| ло.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је |
| тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с |
| 80_C31"> <head>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је зн |
| стано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му |
| ла ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића га |
| ли их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда |
| p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати д |
| арајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане |
| , која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су бил |
| > <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са |
| силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајев |
| х и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла |
| акав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је |
| ско становништво настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на с |
| ње му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно си |
| нствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа прво |
| {S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте св |
| зо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори |
| разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејски |
| за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му д |
| није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, |
| син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <p |
| војке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најп |
| Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље срп |
| ш није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетни |
| ки сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тра |
| свједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увје |
| к Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, ре |
| и и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, |
| гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Ники |
| на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, |
| такао наочари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хо |
| е жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: |
| дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ов |
| римјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву је |
| весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Ов |
| а ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са сл |
| евносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндер |
| еликог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођиц |
| а из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и ру |
| е Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се по |
| ост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одад |
| трне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненад |
| о и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса |
| као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Ш |
| убазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на свак |
| д собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од м |
| е један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско др |
| читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако |
| аџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сус |
| себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.< |
| стионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српско |
| и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, |
| знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и |
| ицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски |
| /p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласов |
| ке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздр |
| стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан |
| евојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за ср |
| ижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, |
| јеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустр |
| даред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају трену |
| провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са |
| а Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како |
| n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? |
| лазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет |
| мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасм |
| уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смј |
| е нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим |
| менила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — ста |
| нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: |
| тину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго зад |
| сор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окру |
| остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, |
| е сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о |
| напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске и |
| и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на мо |
| вег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејас |
| тра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала |
| ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављат |
| } Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, д |
| а однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у св |
| нову заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је уш |
| но подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпи |
| сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је |
| познат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим |
| вој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале т |
| ичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хи |
| према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика |
| цу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице |
| ке хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећ |
| главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић с |
| ог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима |
| испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако ос |
| че проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес |
| забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако см |
| еску тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно. |
| е, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не из |
| негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му с |
| — Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испи |
| вем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у с |
| гдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим |
| ешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче и |
| и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омладинаца би |
| ј баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Ве |
| з силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да |
| пана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојк |
| ничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином |
| д за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у стра |
| рпском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше ра |
| пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једн |
| p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова |
| један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафа |
| с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлењ |
| џи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена |
| } Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пу |
| да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем св |
| о је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко ври |
| асправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, ко |
| нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она н |
| другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко нави |
| ано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да |
| што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Аустриј |
| ижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута |
| н се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно л |
| о, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој |
| Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш н |
| ија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{ |
| аци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под |
| Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се против себи потчињених д |
| уштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Ан |
| а се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестов |
| боравило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење. |
| ? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>О |
| лим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком |
| еморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упу |
| о јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој |
| о чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Ми |
| ело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјел |
| 1"> <head>21.</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Хер |
| раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га др |
| рпством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва с |
| {S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она |
| Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S |
| ило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би |
| оришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поч |
| дмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p |
| вораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како |
| воје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз на |
| први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лиц |
| лаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећ |
| поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју |
| гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са ги |
| за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Су |
| ил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кај |
| о зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— |
| же.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{ |
| <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер заста |
| вјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва |
| едног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га |
| ац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У сво |
| а топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе п |
| оспођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу који |
| на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати о |
| о чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго |
| Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем ово |
| и погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица г |
| доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну С |
| ли“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кик |
| ици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се |
| ати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати |
| а неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омалов |
| таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопа |
| по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двиј |
| знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су искрениј |
| ка а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су леж |
| ришта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одије |
| гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати |
| младина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех |
| у снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагд |
| злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу де |
| мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први |
| д свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских |
| .{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, |
| узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће |
| е! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој поз |
| ато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети |
| устише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће |
| аћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије п |
| а бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> < |
| Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста |
| Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кри |
| е отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицам |
| тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> < |
| атска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно и |
| ађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за с |
| ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разг |
| А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се к |
| — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и о |
| суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намр |
| к орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијах |
| азила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству |
| бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се тре |
| , у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш |
| То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочит |
| а знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — стр |
| оказало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срб |
| ; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на је |
| Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак |
| изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се |
| да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је св |
| 10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити |
| мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то ј |
| з духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће |
| јице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, |
| ибадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — ос |
| /p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> |
| и у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута см |
| а је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и кад |
| атну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни п |
| писта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србим |
| једио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> < |
| > и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се |
| неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу ч |
| едан сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под о |
| осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак зна |
| ајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> |
| у прилог једног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се осни |
| њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумије |
| овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће |
| че савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се та |
| а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га уда |
| е увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све |
| непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на уп |
| бодног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој ж |
| управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала прес |
| ; нека наметљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љуб |
| момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без |
| вољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Б |
| са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n |
| било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је |
| зраз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета |
| ајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља р |
| е, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије п |
| а, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени м |
| е није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S |
| н.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се |
| но хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У |
| аба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не ум |
| је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгој |
| ујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p |
| имају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ства |
| и пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хр |
| ј који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој |
| .</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорн |
| зда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, к |
| оривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</ |
| илно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="2 |
| де, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо |
| поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Х |
| како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругл |
| удућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватс |
| ојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} |
| ху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио |
| итање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде о |
| рамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам |
| така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, |
| жна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијес |
| и.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="2 |
| ковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S |
| е и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га про |
| } Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p |
| косте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је са |
| у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, о |
| а, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан |
| као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву |
| и народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народн |
| и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ |
| 97" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних љ |
| игатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, ко |
| ом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нис |
| ов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један ко |
| .{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеш |
| због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да н |
| прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Б |
| Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на |
| апљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и |
| вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно ра |
| је чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је до |
| з сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор |
| католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног |
| професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељ |
| лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и по |
| рости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на |
| а Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог понос |
| /p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду м |
| ричао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католик |
| ом савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи |
| гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало |
| о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој с |
| прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни |
| у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза |
| јеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— |
| данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div |
| аж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</ |
| те, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у |
| <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чека |
| је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио. |
| етка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се умо |
| на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p |
| брану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част ј |
| аучила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у |
| стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и |
| ијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Ч |
| Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитањ |
| зира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје |
| и Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, |
| е и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајств |
| је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима |
| сти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином |
| е ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још |
| је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — |
| шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни. |
| ојих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број |
| асабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се |
| цу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим ств |
| ичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, кад |
| аз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} |
| времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се |
| истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — вик |
| знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положај |
| зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако п |
| политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У с |
| питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа |
| х према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа није |
| вила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то ј |
| м да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на кори |
| етињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ |
| дина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспиј |
| ође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један |
| д чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим п |
| .{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће ј |
| му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших об |
| ип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз |
| промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је ми |
| а, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати т |
| } Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа |
| с понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас упо |
| мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према г |
| су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдњ |
| очиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{ |
| ма. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије |
| а, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагал |
| ти то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крају уви |
| ћа. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пеји |
| је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и |
| викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослоб |
| ошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде |
| толичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде |
| а је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступ |
| се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало |
| инуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се |
| {S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквени |
| о ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, д |
| рпства као опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски си |
| , зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} |
| ро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — гов |
| ели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.< |
| виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватс |
| о опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и |
| вима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Фра |
| {S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјеца |
| слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама |
| уштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким пи |
| ="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су тако исказали сво |
| срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их по |
| ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је |
| требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се |
| и и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековн |
| руге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје |
| а вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су м |
| ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјес |
| увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се |
| о се у политичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало по |
| м мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, ил |
| ер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докрич |
| т, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чист |
| жба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватит |
| напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјев |
| д вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима |
| литичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено |
| мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето |
| јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, ум |
| швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене вл |
| ј госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чиње |
| , што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Поља |
| p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Ду |
| ла политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сара |
| вјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако |
| тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ства |
| као до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата дови |
| {S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, мног |
| да у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а |
| год у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковић |
| аљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и санд |
| " /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То н |
| .{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе |
| ве више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и |
| предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фел |
| иних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радњ |
| питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако б |
| адски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала ка |
| а врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо |
| сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, |
| спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла сит |
| дар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљ |
| згледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих ж |
| ше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господин |
| оривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слобо |
| протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх |
| је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке к |
| офесор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег ли |
| ног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља. |
| ш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако с |
| и да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из з |
| потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а д |
| се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела м |
| двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба |
| ко.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати за |
| судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p |
| есити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би им |
| чника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вје |
| дје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ћ |
| побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се п |
| ра; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> < |
| а се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка |
| будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари |
| ладић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} П |
| оматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натра |
| > <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стр |
| од њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасн |
| о нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао |
| вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру нало |
| фковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примје |
| ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо доб |
| јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе з |
| с промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{ |
| је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омалова |
| више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести о |
| рић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Ду |
| махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоно |
| огађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — |
| Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је |
| то је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из |
| о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балкан |
| з пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с |
| атима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело |
| о што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском о |
| ође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, г |
| ево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала п |
| и брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, д |
| епрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и б |
| ра, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љеба |
| игне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва ти |
| рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри |
| мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био |
| вјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, к |
| <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстој |
| ао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхо |
| очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд д |
| оглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова |
| а ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са |
| горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија |
| у брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вј |
| о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независн |
| помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важ |
| ца је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, ка |
| а крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе |
| отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне |
| управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Д |
| све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао |
| има брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку да |
| сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође за |
| ћи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у |
| е љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p> |
| све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице у |
| аџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљ |
| између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки тра |
| мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је |
| ма.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухв |
| ху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и |
| иљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага |
| Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле с |
| али народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учи |
| {S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то |
| авоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би на |
| м смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајн |
| у овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево |
| јатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да |
| ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме св |
| ате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемо |
| p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако |
| на омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних во |
| ову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још нави |
| >Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом |
| поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је |
| о мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је о |
| о да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као шт |
| и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му |
| дно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је поб |
| {S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и |
| нутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Бори |
| вај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све з |
| а изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбаци |
| нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен |
| о кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Госп |
| ш долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново пече |
| свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад го |
| онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одгова |
| у за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто вид |
| је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у |
| кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То |
| пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пр |
| очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјер |
| ило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је ам |
| мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је |
| говарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана |
| ате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</ |
| бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапр |
| за навјек казати: збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплака |
| ла прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пас |
| ну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоћ |
| тровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митр |
| судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа |
| но се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до с |
| страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{ |
| ећ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе је |
| нас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио |
| јеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје сто |
| руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени |
| вјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу |
| е та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих р |
| гурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка н |
| ти љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у с |
| ла.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на бр |
| n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарл |
| с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стоп |
| али Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Конст |
| свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>В |
| ку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p |
| дрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у зд |
| у, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и нап |
| љала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак док |
| адин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства |
| истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијеш |
| ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађ |
| то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> |
| по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" |
| ас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ |
| његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, |
| рајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати в |
| мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пр |
| ивјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим |
| но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег |
| <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а |
| ши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџ |
| гица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ов |
| т, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српск |
| е сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злоно |
| ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb |
| оче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје р |
| зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече |
| твари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, |
| г модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, |
| вост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу |
| а <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјав |
| рво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му д |
| да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће |
| шана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за |
| повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и позд |
| меном: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађе |
| о се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње |
| иђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са ваз |
| нако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето ув |
| S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто |
| дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране неп |
| к показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био чов |
| и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у ду |
| жао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друшт |
| презан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ов |
| он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође |
| S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје |
| но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро |
| поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабу |
| чекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније в |
| у и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и вел |
| >Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између ч |
| свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова жи |
| е увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бија |
| рлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одиј |
| } Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни |
| јемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да |
| вима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те |
| а ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S |
| спјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња |
| о, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>П |
| ових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началников |
| аја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би |
| препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је |
| гледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> |
| >— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p |
| рећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако |
| узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не ја |
| <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се н |
| о Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпр |
| очеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n |
| носа и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Г |
| ој влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити |
| о снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи св |
| поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега. |
| том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која ј |
| лим одмах, молим одмах, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} |
| них земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе п |
| пита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан |
| ковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се мо |
| многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још н |
| прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} |
| и и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људ |
| неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих бр |
| аву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше бли |
| јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој |
| /p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла врем |
| ! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућ |
| зији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог м |
| ом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричи |
| продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијес |
| ријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред уп |
| ше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а |
| жари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— |
| ања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднес |
| ма о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодн |
| и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му ј |
| све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и п |
| очитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте виш |
| ена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> |
| све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је поч |
| јаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог |
| ижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да |
| а у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власт |
| ма <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли т |
| своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{ |
| је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас н |
| сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са по |
| чај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде. |
| е?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да |
| , једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовин |
| ајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву |
| ина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> |
| га човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби |
| о.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n= |
| <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који не |
| p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан |
| м би се могла свака европска литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе поч |
| Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је о |
| ј обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у дими |
| охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа нек |
| о, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, |
| према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача |
| , кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо ч |
| је и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти |
| оре са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом |
| никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њим |
| госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је |
| ="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> |
| помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зов |
| и не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро врат |
| ост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, |
| оју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но вр |
| излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџ |
| ти; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све п |
| обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјев |
| тарије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Поглед |
| еној <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Каков |
| врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми |
| <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске |
| тим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој г |
| сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S |
| и професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с ј |
| S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као |
| у и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба |
| ајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано по |
| ло.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево прв |
| /p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И |
| да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти |
| домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бије |
| јетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи н |
| атом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава |
| арајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога |
| јао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепик |
| p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих |
| жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</ |
| овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и |
| .</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао |
| да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се позн |
| је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p |
| од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале с |
| да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> < |
| угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помир |
| <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десета |
| ну за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на |
| родом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом |
| оје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а |
| /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — |
| p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска о |
| >— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} М |
| "304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга висо |
| ме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознам |
| </p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако с |
| нављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упре |
| о газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p |
| Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у |
| ласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је |
| И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан најзад.</p> <p>— Не не |
| рквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвје |
| алек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, кад |
| е нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издрж |
| кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти |
| ути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Е |
| <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете оста |
| и ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег пита |
| нама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} |
| м круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Хер |
| атку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Е |
| тола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова ст |
| краћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти |
| поља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пу |
| грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловаж |
| да.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда тр |
| народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљс |
| кну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њих |
| ада је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништ |
| што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено |
| страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се ни |
| а Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— За |
| ламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не з |
| них земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та вл |
| опут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кр |
| ше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола |
| та далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурам |
| ћ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња з |
| г дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужн |
| у нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређено |
| лађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен |
| </p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овак |
| ве земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од |
| ђице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано глед |
| е цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао |
| додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и У |
| ="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтив |
| p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, |
| до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за |
| ао да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена ста |
| говини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко гра |
| пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив пр |
| а.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних |
| саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српс |
| ај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му |
| та није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај госпо |
| привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други сте |
| а и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком |
| сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женск |
| толећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне |
| аљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као |
| давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и нес |
| несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> < |
| о би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја пре |
| бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове |
| орјела земљишта од осиромашених српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне в |
| дина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовал |
| штао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и |
| ик Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су |
| собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душа |
| младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <p |
| нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном по |
| твар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски ка |
| , теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријс |
| се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, за |
| и преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, |
| ак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће м |
| чи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да |
| путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се диж |
| а изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заишт |
| о носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају |
| еним одијелом, дугим капутима и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, ш |
| је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да |
| <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто |
| љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвр |
| и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Са |
| , који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са |
| чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; т |
| а их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој |
| овине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> < |
| а наш заједнички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи |
| и завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, |
| гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није мог |
| розване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу им |
| ад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опе |
| чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и |
| идјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опа |
| но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова |
| е великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше |
| подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједил |
| е слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ |
| ако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухи |
| и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро |
| Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{ |
| спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говор |
| ње о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на чо |
| евртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говор |
| је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у ка |
| агица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она |
| мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жи |
| > и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан за |
| ричала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разгова |
| и Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Ср |
| вјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" x |
| несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p |
| росједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплат |
| Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и |
| и с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па о |
| се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и нап |
| је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Прест |
| а и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Ка |
| им, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале стра |
| кмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо у |
| чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себ |
| и котарска област, све куће званичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртови |
| Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и ко |
| Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико д |
| да је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска вој |
| иљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови г |
| е мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити |
| домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{ |
| рена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан |
| није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединстве |
| Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо з |
| питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних ре |
| нак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недје |
| ва.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде |
| правду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Борив |
| исто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се проми |
| а.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најб |
| b n="266" /> задрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник |
| Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна |
| могуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци пр |
| једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само проте |
| ла дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> |
| Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дв |
| менуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат |
| ве, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и све |
| хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше |
| } У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичн |
| н корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, ш |
| вљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још |
| е умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и н |
| {S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацив |
| едномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да |
| своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Б |
| једника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији поса |
| е длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива раз |
| ајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући погл |
| е ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој |
| их званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о том |
| ји се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, з |
| ник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе |
| ју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брз |
| м приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме |
| У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{ |
| ђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер |
| млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном |
| уштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном б |
| о саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири год |
| рада Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог |
| књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала |
| бећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{ |
| о први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у а |
| д баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника д |
| може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџ |
| е указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше лет |
| мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије под |
| ародне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} З |
| никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — К |
| .{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће с |
| се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта т |
| спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Са |
| је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="chapter" |
| аше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, |
| се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p |
| е.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија ко |
| да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилаз |
| ут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар |
| или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нуди |
| нција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну погла |
| ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и по |
| ан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста з |
| и кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са ј |
| и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у сво |
| вој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и о |
| лимаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Р |
| странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске упра |
| домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био |
| Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} О |
| арфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају н |
| е васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату. |
| е подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у |
| с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свим |
| ји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видим |
| ује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар |
| е да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан |
| е добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вратима |
| довске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту |
| е: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да и |
| културним интересима аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пр |
| према њима није осјећао никакве обвезе послије оних искустава, које је он о њима до сада имао. |
| допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостио |
| играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљ |
| јеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним в |
| сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Да |
| један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег д |
| рно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изго |
| е, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гд |
| савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, |
| г бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем д |
| , и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у |
| ју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање |
| , као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омла |
| га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто пре |
| ао да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Н |
| , морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута зајед |
| ћ, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима с |
| pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div t |
| >— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заи |
| друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у свој |
| на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозор |
| ној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чеж |
| асвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи |
| зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда |
| воје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој |
| ко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар |
| > за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетк |
| а имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке в |
| мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо |
| p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој са |
| брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њи |
| в судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти сто |
| вој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково раз |
| аде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно ум |
| гледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан |
| > <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док с |
| :id="SRP19080_C13"> <head>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића |
| ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вриј |
| ати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на д |
| на, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> |
| Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душа |
| мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо забо |
| м опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је |
| амо од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај |
| ао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио |
| д сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} |
| ља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на су |
| роније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за ме |
| тињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да ова |
| вати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак |
| ампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших ру |
| ито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се |
| ваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, про |
| једоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног |
| нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола про |
| ићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада приј |
| д важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину |
| немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња |
| ма.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни |
| ажнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пођ |
| много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S |
| рига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој гос |
| бољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> |
| есна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је о |
| ка Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздрави |
| оварати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одг |
| {S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим сино |
| наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, к |
| вог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз св |
| ти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту од |
| ешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополити |
| човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш |
| .</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и с |
| овјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамн |
| увши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе м |
| Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамот |
| о овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа ње |
| лас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате о |
| нијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој с |
| о би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — |
| p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствар |
| оји се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на так |
| није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} |
| Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу пр |
| , озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа |
| а посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито н |
| ека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада он |
| к је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизв |
| ошћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>К |
| чари, ништа не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> |
| као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла ув |
| сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, с |
| лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Душан прис |
| .{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвиј |
| а први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p |
| овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер |
| е било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао как |
| овања, набрзо је нестане и лице му опет поста мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека |
| љена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та |
| питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари |
| управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове |
| еше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми като |
| а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити п |
| оном, који му је ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n |
| управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и |
| и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као ин |
| чи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та пит |
| народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља в |
| и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато није зас |
| рпска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и |
| посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овла |
| а у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може ви |
| о најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када |
| шану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S |
| отину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро ниј |
| оводошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показат |
| и је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном |
| аљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за |
| би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмје |
| Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо иде |
| земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи |
| а, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма |
| Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе с |
| званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме |
| н начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јек |
| ичких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо н |
| свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом гос |
| вој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ћ |
| и, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући |
| ти за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бр |
| би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи прим |
| р зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју |
| на ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, ш |
| , да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако у |
| школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже |
| ирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је |
| један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназиј |
| .</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку |
| ој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кр |
| држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјест |
| г разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> < |
| /p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајли |
| ђу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.< |
| стантина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Ње |
| ић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
| страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иа |
| рло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна н |
| ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! д |
| а Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек |
| мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету не |
| в српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрват |
| птужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све п |
| да је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и |
| проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрв |
| е остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Нас |
| .{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шестори |
| n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички ради |
| на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p> |
| једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сун |
| аједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенит |
| /p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потпис |
| ко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љуб |
| да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо |
| може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање им |
| ви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак |
| по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке |
| на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се на |
| рема горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику ауст |
| у оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од к |
| длучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај с |
| оји се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из ро |
| бу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захват |
| хом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију |
| затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи |
| чећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb |
| о купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захв |
| ари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{ |
| им гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} |
| ишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Срби |
| млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о не |
| и — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихов |
| ји је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пр |
| ду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју |
| мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p> |
| рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог д |
| , опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Р |
| им ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао |
| нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које с |
| разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онд |
| са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифков |
| н је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је доб |
| жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— |
| убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ |
| о домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо |
| у је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба |
| оја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хаса |
| отив, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад с |
| на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим дв |
| 164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке виј |
| уге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљу |
| цима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гл |
| преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пр |
| руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује |
| ражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се |
| увство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами влад |
| захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казал |
| -Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој |
| ти значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљск |
| овање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, д |
| вршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново поша |
| S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни — зашто |
| b n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, з |
| ја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} |
| тјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под л |
| до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа |
| жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружен |
| чио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био по |
| упан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевој |
| свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ов |
| бро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу б |
| нуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" |
| у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фра |
| лушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, |
| ом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако |
| Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав |
| оривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с прав |
| се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, п |
| погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаш |
| остића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о то |
| <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дје |
| н положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у зем |
| сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није би |
| тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетн |
| тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Ра |
| нај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па |
| итање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српс |
| говори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне ре |
| >Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Как |
| с узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да |
| S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила |
| нк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; ч |
| да не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свије |
| ошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и |
| асак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Врше |
| олитиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су је |
| ложај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га |
| по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје |
| овину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од послед |
| стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, |
| ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част |
| ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, |
| а столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} |
| ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомј |
| се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душ |
| шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже задржа поглед на Бо |
| јничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени гр |
| м је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани |
| е, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је |
| убимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није било |
| ного, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само н |
| нда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су п |
| ве о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак |
| смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type="chapte |
| ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак о |
| ски политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори С |
| орбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до |
| ће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и п |
| е снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му п |
| о ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ по |
| Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њеж |
| мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је |
| рзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима наро |
| слимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, лете |
| рао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољ |
| уше увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а |
| о правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не в |
| доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и |
| и професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је д |
| је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, |
| у трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код |
| ксибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота |
| извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше ду |
| натим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони осн |
| ворити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми т |
| аповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понаша |
| средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Је |
| роз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p> |
| так за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и |
| је свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда т |
| и Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно пово |
| а бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и д |
| ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар х |
| лици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој ср |
| о се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте с |
| м тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па к |
| од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин |
| даљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Дана |
| тава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не мно |
| жењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су споче |
| рвака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и |
| <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као пра |
| еша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме |
| де уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздрав |
| вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно ост |
| а њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах |
| Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Х |
| е је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ уна |
| Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се |
| авно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у стра |
| ој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те вели |
| јечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничк |
| када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворе |
| н је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуаци |
| а пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са |
| кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српс |
| ранк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Ду |
| Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, угл |
| и, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врл |
| калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме не |
| а.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати рије |
| сећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Ис |
| ано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже он |
| <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драг |
| кама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други |
| p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате прав |
| } Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећ |
| викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине |
| Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То ј |
| ресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је |
| ли, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показ |
| џи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазил |
| еби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Н |
| себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</ |
| е.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љ |
| е, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у |
| >Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи |
| .{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Њ |
| Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај |
| ас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} Т |
| новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби по |
| /p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на |
| У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем |
| .</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у |
| игу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био са |
| спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном |
| >— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба није |
| .</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету |
| д како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Ј |
| љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади докази |
| се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољ |
| га нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку |
| ћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хват |
| ти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе имено |
| ућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето |
| ста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је |
| е земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у |
| а појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком нов |
| и ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у дос |
| а и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одма |
| стре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједин |
| ћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не |
| зи.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> < |
| Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се |
| вим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају |
| и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјево |
| , као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и от |
| у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема |
| е, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер к |
| епа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет |
| едан <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И |
| здрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна појава из неког |
| /p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава |
| у.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Оп |
| Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> < |
| лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, |
| се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На кр |
| чким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор |
| и сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — |
| ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи |
| е у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола |
| <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски на |
| јевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим |
| лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, |
| адовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>С |
| ост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, те |
| име овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала. |
| <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, в |
| пском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог д |
| е капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео |
| тријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се прот |
| е мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Мор |
| га никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека |
| о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под |
| и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који ум |
| р се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк |
| ћ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака. |
| ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи |
| муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслим |
| амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живје |
| <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктор |
| тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој |
| p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни |
| старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор нап |
| Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а |
| доше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Др |
| ед собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је |
| им мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне с |
| не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа |
| измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбољ |
| наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест сил |
| ат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте |
| има и златним порубом на капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одиј |
| прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био |
| тава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске |
| убећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, дана |
| ла том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакл |
| авала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђа |
| е сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Ниј |
| и у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, ал |
| ладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слуш |
| } Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, |
| штрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер б |
| јаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су С |
| нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих |
| вно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок ов |
| се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све |
| љиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле |
| <p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, ча |
| је је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{ |
| шани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав наро |
| добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцегов |
| и се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у |
| х бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантур |
| ће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње насту |
| н Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је |
| ао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живо |
| о вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом н |
| није и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положа |
| чи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — |
| во омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће с |
| кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу г |
| сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и цр |
| и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у к |
| сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им пр |
| гања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјет |
| ије, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада |
| аван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишал |
| И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне |
| дговарати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против |
| главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелити издајице, који |
| и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вр |
| кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он |
| све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није мог |
| настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дије |
| гово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега. |
| Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то |
| род српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим кра |
| сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мисл |
| рави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке дони |
| — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде р |
| у сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко |
| у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо по |
| стима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио |
| лавно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је д |
| дјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта м |
| крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није |
| аше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S |
| свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин |
| на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више |
| понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљно |
| столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се стр |
| ош већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе |
| заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Нас |
| вати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово јо |
| права.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том |
| на врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а |
| <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху пре |
| а кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, |
| здрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, |
| ним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу ба |
| је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну ч |
| обе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали јед |
| Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S |
| домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— |
| аловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им пр |
| раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само |
| питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај госпо |
| се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнут |
| илом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> < |
| и — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још |
| ше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један прија |
| Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферац |
| премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђај |
| е ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом |
| овела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе |
| пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпи |
| <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му при |
| она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> |
| да свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не с |
| <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има |
| већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, к |
| ну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажа |
| са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га од |
| и Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и |
| <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и с |
| ровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним о |
| , је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} |
| шан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег су |
| фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ев |
| а <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморанду |
| говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не |
| у бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига. |
| {S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномиш |
| ор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све стра |
| дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душан |
| вао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, |
| Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не мож |
| она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше д |
| ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер |
| пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица његове отаџбине, па онда да се |
| буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста |
| асабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пр |
| морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање |
| јој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Бори |
| и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се с |
| Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— П |
| скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на св |
| одишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то јед |
| шаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу с |
| лећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Бо |
| насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбен |
| а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска пог |
| а за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети ш |
| и.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је не |
| у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Та |
| <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и дост |
| одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу моли |
| о главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва |
| тотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством |
| емо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, |
| дно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добр |
| оложају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судби |
| <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека |
| што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако по |
| атеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душ |
| {S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва |
| им званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну. |
| да да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој ро |
| — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава! |
| ма и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> |
| слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаш |
| бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништ |
| е.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове |
| не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону |
| : швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропал |
| ваничника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики зв |
| гог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, |
| е тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадово |
| је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} |
| S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда |
| му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за |
| узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу |
| ет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је |
| е могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта з |
| шевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада |
| врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво р |
| о ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и |
| оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред |
| и своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметн |
| да, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима |
| о брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и пос |
| овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Д |
| во је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? уп |
| е се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не см |
| з стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Срби |
| једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко |
| Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S |
| ен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под |
| раведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Д |
| во и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чу |
| по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из |
| <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијес |
| мо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и |
| е, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако бил |
| међу Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских п |
| Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p |
| мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас |
| деју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју |
| — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чу |
| ато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се |
| сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину |
| ог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и пов |
| ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног |
| дину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> < |
| } Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зара |
| овјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико |
| ?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Гос |
| ед свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом |
| блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена |
| силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифк |
| доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све |
| {S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима |
| Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Борив |
| де прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси |
| стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погле |
| , како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека бриг |
| је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за с |
| оре према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишт |
| емачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачко |
| фковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта с |
| искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све |
| уки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за у |
| Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша гос |
| ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Д |
| ки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је с |
| ила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног да |
| тевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> < |
| стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се про |
| а данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га |
| подине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље п |
| рно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари |
| е написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима сп |
| кама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу вес |
| , јер је још и онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли |
| ом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо гово |
| ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме зва |
| да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те |
| тујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви на |
| шта чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговор |
| нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изго |
| веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учи |
| а, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од да |
| данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ по |
| ио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ет |
| и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја |
| ровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједи |
| ајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} |
| добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље |
| ас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас |
| , да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели право |
| слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову |
| а заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отворе |
| ски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} |
| , што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="cha |
| следњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој |
| нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, |
| ости, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског на |
| ку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Борив |
| у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, по |
| о у званију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до |
| за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло |
| ин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе |
| а погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не |
| и ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, ре |
| једничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслима |
| х чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показ |
| /p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбиј |
| аде, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа з |
| ишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но кол |
| јека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето бил |
| у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два |
| неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође весели |
| о га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан |
| гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вр |
| као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сад |
| </p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омл |
| руги нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много |
| евин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Бориво |
| послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док с |
| тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино ли |
| е је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање ср |
| је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним љ |
| ије могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју са |
| омовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни |
| аш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влад |
| да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим т |
| /p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размиш |
| и изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјету |
| ставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од ов |
| Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага |
| ати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћ |
| и генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорнич |
| њавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше |
| слимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, к |
| дина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком положају, о догађајима у |
| морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољн |
| , прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштв |
| н Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити |
| ју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник сла |
| сећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механ |
| , тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куца |
| аво шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа н |
| авној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичн |
| јпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управо |
| равим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас |
| опства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити |
| тају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када дола |
| уше, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> |
| оји се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно |
| д оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да зг |
| жи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслуш |
| оји су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, |
| тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност п |
| м државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да т |
| госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано |
| ишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> |
| и, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек |
| Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је на |
| } Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро сврш |
| ерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није ор |
| милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, к |
| јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука пром |
| — Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакоста |
| раљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним |
| Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Профе |
| {S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде |
| S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у |
| вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, |
| ебно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увије |
| а бранити, када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити нег |
| гао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са виси |
| непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, д |
| ешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за |
| на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан |
| оријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} |
| то, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи |
| ом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта |
| — Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се м |
| мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно |
| огледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у |
| реко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу |
| <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука |
| обити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — пр |
| оправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци |
| х директно затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он |
| едаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гне |
| шите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Конс |
| авјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, в |
| ј сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових з |
| а ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ови |
| нтин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и ист |
| а је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају |
| > <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стол |
| цеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су с |
| ам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, т |
| n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој ж |
| е.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који |
| p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас правос |
| грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да |
| дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља |
| p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом |
| с, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљиво |
| је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових с |
| па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам |
| е до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучил |
| оразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чинит |
| искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице |
| а.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ни |
| н суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писар |
| ије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио |
| буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српс |
| сетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна со |
| р шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија |
| број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удв |
| аше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и |
| о је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориш |
| данице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе |
| и фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас п |
| католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок |
| јеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — го |
| кама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{ |
| оворио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католич |
| толерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије |
| се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пре |
| се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је |
| грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</ |
| те оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју |
| како друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значил |
| ан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у |
| на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем ј |
| во, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} |
| културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније пост |
| а и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — |
| џи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у буду |
| пском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима |
| ош ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се |
| тање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала |
| га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и ци |
| лушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичн |
| Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када с |
| да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ус |
| фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступ |
| српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије т |
| /p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово |
| ратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не |
| нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сл |
| м сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на чел |
| рачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је |
| а ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послије |
| и у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, к |
| војака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, пра |
| лом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="chapter" |
| одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да |
| бог незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажња |
| p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски зван |
| ав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чел |
| и.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању би |
| равом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк преста |
| овала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских врем |
| лица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбен |
| очео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијеват |
| кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаш |
| се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрес |
| кетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то ј |
| а је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између |
| робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а дес |
| здизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај |
| вци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало |
| ао да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, |
| } Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, |
| ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили |
| е.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи |
| ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све на |
| оју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите |
| у све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока д |
| ти корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> |
| мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвоват |
| гао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичн |
| Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савј |
| ана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски |
| домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се п |
| род поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у нар |
| и, и Јови Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ов |
| чин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике про |
| од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођ |
| окрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили |
| ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, ј |
| ова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — |
| љачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварн |
| крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду п |
| .{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за |
| равише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе |
| већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојова |
| стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језу |
| кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Распис |
| ег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, т |
| је му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сје |
| .{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</ |
| ер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> |
| а страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова |
| } У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми др |
| док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек |
| у били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Фр |
| .</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми конач |
| упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, п |
| енише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на у |
| прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што |
| је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} |
| све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— На |
| честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочи |
| новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог ново |
| фковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам ви |
| као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> |
| дио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мис |
| Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио про |
| авог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба |
| бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствар |
| и, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије прв |
| су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и к |
| јим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак. |
| и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје |
| баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <p |
| зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце |
| те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би нез |
| р, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело |
| уго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ниш |
| касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и ст |
| pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одгов |
| рви весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — |
| м изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и |
| пустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молб |
| насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уст |
| дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово с |
| } Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места |
| и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли вид |
| </p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела |
| да разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење |
| оказа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до да |
| цаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све |
| себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову |
| вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, |
| читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих стран |
| прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Сам |
| Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S |
| .{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се ту |
| нанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечет |
| не тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаб |
| хваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, |
| крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије ка |
| о Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, он |
| д три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи гост |
| да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром |
| гоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек обј |
| д дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинс |
| 216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних |
| е и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде |
| ник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несре |
| н.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, |
| сто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десил |
| а госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душан |
| један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико |
| два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су до |
| милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n= |
| тао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски |
| им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин. |
| га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође т |
| их, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој пред |
| ћа бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташ |
| аше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила све |
| у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке |
| тим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прел |
| чки радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражава |
| } Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? |
| >Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и не |
| учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако |
| се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Он |
| тању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304 |
| ише решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — |
| иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> кр |
| под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав |
| по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успј |
| а му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћи.{S} Нав |
| осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једв |
| хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мрж |
| — Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То |
| амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотеж |
| аџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ак |
| ење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке ч |
| сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.< |
| ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела |
| их политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политич |
| улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до дан |
| о га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци |
| дног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни ље |
| унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на нем |
| ај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасви |
| ушан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| редствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говор |
| ага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово |
| Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бија |
| на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на |
| ати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба ви |
| </p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; ка |
| ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо |
| елим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душ |
| јале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, |
| у побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заи |
| е некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је |
| кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се |
| јети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гла |
| ономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за |
| анас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију |
| Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Миц |
| а се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцего |
| јело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој |
| орио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душа |
| , дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна |
| ом пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палач |
| и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из к |
| та?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на |
| их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут сти |
| да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако |
| му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - В |
| м тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин са |
| мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се ово |
| домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} До |
| м љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су но |
| ршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је о |
| да и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама бе |
| упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знањ |
| натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> |
| се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још ч |
| не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његов |
| ције амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна |
| и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало |
| миру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту л |
| ="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствар |
| извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Бор |
| изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љуба |
| тво нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, д |
| пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n= |
| савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ри |
| глед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју с |
| лазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кр |
| говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати с |
| ана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе |
| не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо |
| — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи ка |
| , оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати |
| одузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> |
| према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим |
| ш...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p> |
| офесора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину |
| едесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим с |
| p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>Н |
| у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрв |
| а и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S |
| не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се с |
| погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне тан |
| опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И о |
| они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по |
| ио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врх |
| ајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прег |
| дје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од кућ |
| скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не р |
| ог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила ми |
| шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао ј |
| цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова бо |
| е руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни ка |
| на да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу на |
| ори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљив |
| армоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица ниј |
| гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео сво |
| исам имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам зав |
| ши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, |
| ђе тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он г |
| њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мицик |
| не — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило |
| тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима |
| међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко хе |
| рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, су |
| се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да сх |
| јке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне пох |
| ти се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мис |
| вој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— М |
| ји нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> < |
| сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може крен |
| — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан |
| ења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју |
| } Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати м |
| овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n |
| ас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с |
| уд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили |
| и, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се |
| рати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: нау |
| и лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она |
| му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги н |
| су имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао |
| од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још је |
| о је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Пр |
| другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци |
| рију. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа |
| стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она ид |
| е пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="1 |
| мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око п |
| а отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове |
| је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица |
| — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иро |
| слим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{ |
| } Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљи |
| p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са н |
| приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном |
| олови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог и |
| у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> < |
| н, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушев |
| ље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима пр |
| и да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу |
| то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске побед |
| га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, та |
| роз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а |
| /p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору |
| сецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она управљала према св |
| е капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна |
| мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри |
| пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — заврша |
| тида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да и |
| ћи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> да |
| , као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му н |
| не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је т |
| тано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и |
| ком брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривен |
| а кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало дв |
| знијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема |
| више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој |
| одо, ово је невјероватно; овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говор |
| <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се |
| новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду |
| ослати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — ре |
| тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, д |
| сталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у Сар |
| ина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у бор |
| а званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за |
| од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек |
| цеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена сила, власт |
| ења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахим |
| ељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, |
| ико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво |
| биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен вете |
| д је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>На |
| {S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18 |
| да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два пол |
| писана најновија дефраудација котарског предстојника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом По |
| куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али |
| у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, |
| ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Ко |
| јеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој ст |
| да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест |
| је све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.< |
| ноги имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања н |
| ени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској |
| се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели |
| д промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао ј |
| ријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи кр |
| рих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско распо |
| мно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, ј |
| вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што |
| поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n= |
| је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене |
| ће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например |
| са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опро |
| е увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље до |
| као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано з |
| Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је к |
| вом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да |
| е!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> |
| унета, којима заповједа мржња, пакост и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све |
| ите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</ |
| есно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помр |
| а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Ма |
| овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до са |
| оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— |
| га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе |
| свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се п |
| га с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали |
| како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није и |
| чињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неп |
| ш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра |
| ан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се пон |
| ева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најбл |
| говори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Су |
| причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу |
| овори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић |
| вица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном |
| то, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пр |
| ве непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће |
| ве ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом си |
| , силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства |
| да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој п |
| љен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио пи |
| ут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слуш |
| ино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим |
| а госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да з |
| мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S |
| <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али кој |
| ју.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и по |
| че! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему |
| се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, с |
| ве је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} |
| оворити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене |
| те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут поглед |
| ј, који нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио |
| м питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам к |
| остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према |
| говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да |
| <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} |
| е узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисл |
| молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на д |
| ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо |
| у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Борив |
| астер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Кад |
| томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш погла |
| рандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да се |
| е неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n |
| нверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам |
| е Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно |
| <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгиц |
| се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од |
| /p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још м |
| кнуо, пао јој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи св |
| е! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивш |
| вљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство |
| зда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо |
| Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће с |
| она табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи |
| спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вр |
| свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а |
| >Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; за |
| ке куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријече |
| брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавн |
| а.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија ч |
| земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хр |
| р осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p> |
| вој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, |
| ама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражес |
| , који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа |
| данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичк |
| тједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло? |
| римјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не оп |
| огод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну. |
| ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао ост |
| Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазд |
| о поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоко |
| и ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је |
| вјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјест |
| у да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувст |
| интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и като |
| о намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} З |
| бро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге влади |
| им разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} |
| вротворну забаву — једва некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамн |
| немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска влас |
| и, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при то |
| : шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Не |
| о с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљу |
| осанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче оту |
| </p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно с |
| је у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, в |
| чима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Је |
| авио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица |
| у да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита |
| кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Х |
| је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алек |
| .{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и |
| капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали по |
| га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Пр |
| тних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, к |
| ава преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао |
| абу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га п |
| , као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста кра |
| српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај |
| но, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гне |
| два некако пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, |
| ћи је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, ка |
| улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао |
| до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница до двор |
| анас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на један празник.{S |
| аш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знањ |
| човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према доле |
| роз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p |
| , све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је |
| ознатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врли |
| ма и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље од |
| е у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом |
| и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ух |
| а се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} О |
| љак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како с |
| сношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, х |
| сио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као |
| протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране катол |
| учавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње |
| вориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћут |
| ј поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други |
| вјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се б |
| зно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један го |
| вамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но |
| ко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и ли |
| све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које на |
| наја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} |
| аштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Б |
| ледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајев |
| сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који |
| аводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.< |
| се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p |
| зе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да на |
| орачује границе непријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју. |
| м сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искр |
| е, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето |
| смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за |
| ревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер |
| , према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схват |
| стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд |
| бу и протест против запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пла |
| аху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде |
| у отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та |
| дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би |
| То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти. |
| , којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корача |
| е неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да раза |
| са и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјеша |
| сетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе |
| казала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш са |
| стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао ка |
| рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служи |
| } Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине н |
| ојничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих |
| Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у ј |
| непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и с |
| му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије |
| анк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљив |
| азала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих |
| ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{ |
| у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див |
| е износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му та |
| никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име |
| министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на к |
| с ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, би |
| д њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му |
| ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдј |
| се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније |
| Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио |
| S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често |
| .{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао са |
| <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима с |
| авица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану |
| есора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, |
| ње у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се в |
| друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени ово |
| ве застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улаз |
| е са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков ка |
| признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човје |
| унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу |
| е коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности |
| јеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што |
| ривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај |
| еговој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати |
| о се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, |
| вно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјере |
| p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, |
| убоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пр |
| е и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка |
| е владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друг |
| /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и |
| из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у |
| фесор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са |
| > <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши проф |
| у ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше |
| к у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног |
| авао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве обвезе послије оних иск |
| тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, занос |
| сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову с |
| да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако н |
| е показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је |
| је прилика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве по |
| јеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и |
| се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност |
| се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нест |
| сподар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала |
| ма му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} |
| ијатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се пр |
| бором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица п |
| е доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли к |
| двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мј |
| покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо о |
| када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p> |
| треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да |
| ал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: |
| ели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не |
| је.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може |
| ито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикну |
| род, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да п |
| цати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мје |
| одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о на |
| назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поо |
| мужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208 |
| чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату П |
| х је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Бор |
| почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, де |
| {S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца |
| о пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{ |
| ндаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, |
| немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p |
| дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>На |
| Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његових афера, у који |
| ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола ју |
| ве ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из слу |
| .</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетн |
| авда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} |
| дној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, кад |
| ајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је с |
| те код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи п |
| фковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити |
| тина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није позна |
| смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер |
| би званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазив |
| шћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо с |
| емачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни ов |
| а омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је с |
| код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} |
| едочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја с |
| странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам н |
| а народне политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увријед |
| увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога |
| ма до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експеримент |
| 186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се с |
| о је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а |
| а мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој у |
| својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро |
| вих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када |
| ема Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку |
| ен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту т |
| м чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска |
| за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана па |
| себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да |
| .{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све гра |
| д узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи |
| то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p |
| ли.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да |
| су ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на |
| и да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; |
| кушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати |
| покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој аф |
| Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумач |
| ве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекањ |
| х никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија стран |
| у.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизити и излож |
| > <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стај |
| ет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како ј |
| p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> |
| што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће пол |
| тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на н |
| ло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске по |
| велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпском |
| м, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао |
| је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и |
| гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек заманда |
| оју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! м |
| премна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио с |
| Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима и |
| тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту |
| о довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне |
| /p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро р |
| ко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима |
| а Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="27 |
| т удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да ва |
| се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици |
| удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк |
| овођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно пошт |
| д ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозо |
| Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава |
| ад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче см |
| ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добр |
| нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> < |
| тересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S |
| Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, кој |
| и, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се ути |
| и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знако |
| ошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И к |
| безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад |
| е заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државн |
| ло чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћ |
| лим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало |
| то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у н |
| траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ с |
| му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма |
| , па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у |
| рет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је о |
| да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар |
| - Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедн |
| е било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био. |
| да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ с |
| утри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци |
| ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски |
| чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{ |
| рно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Б |
| , сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучт |
| вори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} |
| е куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, |
| } Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уро |
| узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега |
| особности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се |
| ару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су |
| стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће |
| ="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују |
| а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Ч |
| в савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p> |
| двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен |
| историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уз |
| се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици с |
| >Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци |
| траг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији с |
| м питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана. |
| и, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p |
| ху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин дост |
| ошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: ко је обо |
| лико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га |
| <p>— Десетар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе св |
| чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, |
| них безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не з |
| која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби |
| ашне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме ово |
| учно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за |
| мље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вр |
| оста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мир |
| та, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истин |
| Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у |
| ад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да |
| ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа о |
| ачаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но |
| тава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попу |
| а Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав ос |
| Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико ни |
| куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе с |
| <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио |
| , поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савје |
| пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рука |
| чио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лу |
| пу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави ср |
| ука, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женс |
| {S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано |
| воје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала |
| атски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према |
| чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци |
| Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влад |
| ћњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва |
| нула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта |
| је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Б |
| ције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, ш |
| S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час зб |
| м се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у ам |
| шом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене ка |
| нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно |
| лаве славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских |
| прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Д |
| ика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босан |
| а својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио б |
| грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати е |
| ке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Доба |
| евом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије |
| тице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена |
| ећ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим |
| не коверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писм |
| се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за |
| ом касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врат |
| Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто |
| мућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у |
| е био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први |
| станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збо |
| лимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Бориво |
| разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи. |
| есницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим |
| у тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну |
| ћ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело |
| ин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{ |
| све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао виш |
| су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање |
| /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова муд |
| 59" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је |
| ле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног |
| ћању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="c |
| вест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и у |
| > <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Конста |
| увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још |
| м ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „ги |
| повједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан? |
| хвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га |
| упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Бориво |
| .</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово ос |
| ати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар |
| оја је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела |
| се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, |
| авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог н |
| ице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p |
| ушан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао с |
| на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и у |
| мо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} |
| размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Не |
| Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако |
| 207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак |
| рне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монар |
| из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико |
| ногим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима |
| ери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а |
| b n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана |
| је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем |
| Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На |
| Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не |
| дин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се |
| вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу ус |
| млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! клик |
| } Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ |
| ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p |
| у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ |
| лејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарај |
| .{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су наро |
| и освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разг |
| , не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљорадничких питања своје зе |
| ћ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће |
| азији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда |
| јискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Ф |
| а.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада о |
| и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је с |
| ту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека |
| , метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бит |
| бавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} |
| ком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дра |
| м стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, |
| не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенско |
| је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ј |
| осни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Ср |
| } Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и |
| рци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе |
| ог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавал |
| ад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дат |
| је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, в |
| а Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек |
| мијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, к |
| рађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно |
| пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће. |
| ким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић ни |
| имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди чов |
| док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би |
| то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична |
| ахтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја ни |
| а у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужн |
| своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти члано |
| {S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно |
| милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног стран |
| твар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим сино |
| из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Срби |
| т пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у |
| о не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са |
| змишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их пос |
| тичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима |
| е, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво дра |
| е.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове зе |
| љедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.< |
| јети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабук |
| о у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати |
| нк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да огр |
| <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вје |
| рити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам до |
| ам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да ка |
| S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме з |
| мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијах |
| догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све |
| ему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ п |
| Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја с |
| ти погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сли |
| ој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.< |
| већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешав |
| начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" |
| о и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога |
| <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто из |
| адовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Ко |
| ио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјет |
| , помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно |
| се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гд |
| у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије. |
| тељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, |
| {S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставит |
| ку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказа |
| и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и вр |
| е Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све т |
| и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјест |
| Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово |
| крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, к |
| их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се на |
| . „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то нај |
| аби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трош |
| упирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само ком |
| <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се п |
| <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изг |
| оривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још |
| гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Зами |
| има ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења |
| им погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђ |
| дмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху |
| н прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није н |
| , никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је чести |
| О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, |
| су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} При |
| међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањиц |
| али дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, на |
| pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли |
| Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики |
| адинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Јо |
| а, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити |
| говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљи |
| му слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у |
| р од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправ |
| ријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Борив |
| <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват |
| к Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас че |
| у одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим |
| да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> <p>— Здраво Душане |
| лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p |
| може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још в |
| ј предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, |
| </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професо |
| насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био |
| им усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чек |
| из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од ка |
| који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслуж |
| {S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладин |
| е није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љ |
| Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као пр |
| говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— |
| аљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Триф |
| н Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља |
| чно виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и н |
| те увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих д |
| ље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем на |
| се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској у |
| омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним С |
| ожи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — |
| /p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљс |
| а Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране |
| м то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но |
| , та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије |
| копима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у с |
| а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев н |
| санске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој |
| ра бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад. |
| често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Ова |
| е ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на |
| а једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ва |
| ава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово |
| ју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан |
| чију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| у јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гоми |
| у да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брз |
| с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону |
| сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га |
| и како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?< |
| ада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да мла |
| тевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога п |
| нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, бе |
| вршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гр |
| земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb |
| у биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком. |
| не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се о |
| твар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар |
| а наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије под |
| браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Сто |
| и још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</ |
| је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе |
| ио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале |
| једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостри |
| ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад. |
| к и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили |
| га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништа |
| Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари зат |
| n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је т |
| уке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина |
| и говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте би |
| то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, е |
| оје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли |
| ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ов |
| p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и поз |
| ебевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка др |
| није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још д |
| p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању п |
| ачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} |
| е допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све б |
| <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту прола |
| у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле сво |
| учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио |
| На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчи |
| ем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак н |
| на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати |
| } Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно |
| наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно |
| прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав |
| о доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n= |
| х раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</ |
| , који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно к |
| о за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању при |
| брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костић |
| , док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па к |
| еста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто |
| послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — |
| , и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио |
| што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један стран |
| пасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, при |
| два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, п |
| а њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опр |
| ведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један |
| га, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана |
| човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на у |
| ласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд |
| :{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану |
| у платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се |
| а агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се ти |
| политичким и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих ј |
| Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, ко |
| и насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босн |
| њих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у о |
| и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када |
| к.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног ч |
| вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} |
| Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му |
| ње, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештава |
| сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p |
| не — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> |
| такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било зал |
| де отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, |
| , нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је зе |
| а, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да |
| Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58 |
| је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, |
| огло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријем |
| нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женс |
| е би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да |
| но.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освај |
| крећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она б |
| ична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао п |
| .{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења ра |
| јех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифко |
| нас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се |
| ацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза |
| се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то см |
| у, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!< |
| јаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе з |
| ј слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићеви |
| је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је |
| } Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> |
| позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове госп |
| а родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни пре |
| осподином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, р |
| > <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Јед |
| едио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Чит |
| орио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша ди |
| оврић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио |
| Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог |
| } Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио бир |
| и, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: |
| ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе |
| арача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала |
| у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручи |
| м понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора |
| говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да пову |
| и; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцоб |
| да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ уме |
| на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао |
| се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је |
| е по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Ег |
| олим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, |
| дравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари |
| сали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи ове з |
| авог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје |
| тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су искреније, отвореније погледали један друг |
| од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} |
| застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бир |
| {S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да уче |
| ворило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да |
| Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђа |
| офесор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га |
| сабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увј |
| то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су гов |
| очито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се |
| називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако ј |
| т полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први по |
| ме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине мус |
| поручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим |
| гица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно. |
| , ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један |
| је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је т |
| знио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи дов |
| једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао н |
| <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, |
| да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла у |
| краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као из |
| оће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви пре |
| лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје с |
| овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади под |
| угла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га |
| што свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога. |
| мрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим к |
| разни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни |
| тјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу и |
| тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S |
| странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете прими |
| цири остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевој |
| ного сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, им |
| би најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политич |
| {S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, |
| детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све тере |
| је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној ш |
| су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> < |
| 84" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у се |
| ко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе зема |
| се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од ње |
| а дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S |
| /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети н |
| о професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улрих |
| шта.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и |
| — Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи друг |
| де на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракиј |
| > <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се |
| ијеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часови |
| ава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господи |
| , када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви |
| ајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар с |
| евљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико е |
| мрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слиј |
| проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, |
| н не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> |
| воју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? |
| } Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теб |
| у, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до проз |
| спође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, з |
| штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, |
| ба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи |
| ко искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању |
| на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на ко |
| оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето б |
| итику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би ув |
| гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, |
| ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, |
| адина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко |
| брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су велико |
| ма сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно |
| них очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S |
| врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћут |
| — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као |
| ио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се |
| Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и ј |
| одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих |
| е врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљет |
| сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" / |
| а, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир |
| итала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас к |
| ако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађ |
| му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</ |
| и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе о |
| Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, |
| >Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све виш |
| и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, |
| ише намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затрес |
| има, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један |
| заједничким нам језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо зај |
| т, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је неб |
| се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смисл |
| ед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме с |
| е свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му |
| настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, |
| ћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први |
| ва пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно једа |
| стао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим |
| оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњел |
| рупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брз |
| но, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје кр |
| </p> <p>На наваљивање начелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све п |
| /p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на |
| ем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам ни |
| имају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, т |
| осједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велик |
| заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче |
| ти његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И |
| творну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво |
| то ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије |
| Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћо |
| када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса |
| се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио |
| е ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је |
| ла на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда неср |
| њу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако п |
| но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— О |
| у још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом |
| pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, |
| јека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, |
| зно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} |
| таше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На дома |
| аш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјеш |
| лије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај м |
| нас Муслимана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је уд |
| ад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби и |
| ијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омалова |
| га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као посли |
| ата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди м |
| овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени го |
| није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи- |
| </p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље |
| можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све сп |
| о такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор |
| вом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан |
| и професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор |
| ава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, |
| авнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог к |
| обар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због |
| то, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, |
| вица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стра |
| ци, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као к |
| из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чарш |
| сног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је н |
| ње, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, д |
| рби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и |
| у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као |
| а је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене манда |
| ина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежни |
| ти грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше |
| сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мат |
| мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ов |
| ћна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од ст |
| але колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У т |
| ђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много |
| о се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то из |
| је говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме в |
| на, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана ј |
| вију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај гл |
| — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило што |
| та“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај |
| оје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p> |
| а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се дво |
| ривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна |
| бећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S |
| тле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до са |
| уди, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући |
| ј влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одл |
| потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, |
| е бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли пр |
| мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када са |
| За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих В |
| еленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вј |
| угачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> |
| Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас |
| ишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит |
| ад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал то |
| је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душан |
| <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{ |
| и за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почел |
| већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, |
| ишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да |
| љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста по |
| ог дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих |
| о, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p |
| ши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да |
| да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и до |
| естано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је иза |
| де употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође пр |
| о како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, м |
| сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетн |
| авославној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напо |
| арио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада |
| ке градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о |
| танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се |
| и начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских зв |
| ом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесови |
| ских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју р |
| а накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућа |
| ичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој |
| ишта с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по |
| бјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том слу |
| ве.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страхов |
| ка да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улр |
| мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу ни |
| се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на о |
| не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом т |
| оновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко |
| наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита |
| ослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом |
| а овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу стр |
| ? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баб |
| запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Ка |
| </p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овом |
| чекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S |
| скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се з |
| же, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд |
| у госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| ести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци |
| едну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се |
| , џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних капл |
| та, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело драж |
| ва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, |
| еног дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао |
| ланине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно |
| ојој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> |
| су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се |
| ог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде |
| о га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| а и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српс |
| ки вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све удар |
| јетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут п |
| заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су |
| ика, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио к |
| пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад |
| који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана |
| ифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протес |
| Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранит |
| било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Поша |
| ивидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао |
| мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним |
| забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S |
| га што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> |
| </p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влаш |
| на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу м |
| ајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, в |
| а злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читав |
| а у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа |
| рет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде |
| прави нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у |
| и се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као ти |
| адински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ п |
| о права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свим |
| оја је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Бор |
| Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, првак |
| говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладин |
| о више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао ј |
| ог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су |
| инистар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио |
| ињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена писма с |
| ог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мрж |
| пустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на неср |
| у ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се |
| на Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште |
| има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав |
| егов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало к |
| није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку |
| } Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико задовољни |
| {S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, |
| орити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по |
| е ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га |
| а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неко |
| ма и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и |
| кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говорил |
| зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у п |
| себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из |
| оје је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала пр |
| захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен. |
| еслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он |
| камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина доз |
| гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} |
| дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало ус |
| лица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје тр |
| пази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p |
| S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фу |
| </p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Кон |
| p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и а |
| суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле |
| држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громови |
| дара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мич |
| чао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био |
| јешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у |
| динске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.< |
| p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> |
| арајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лук |
| себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_ |
| а песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, |
| љама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да |
| ихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтј |
| добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да и |
| грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као |
| је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његов |
| да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што |
| самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, |
| ном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што |
| свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном |
| У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се п |
| -Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, г |
| у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, |
| сподине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посм |
| снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој ч |
| ћ у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било |
| ла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чек |
| ама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из г |
| Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у вели |
| ође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у с |
| едне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај |
| најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна |
| ли: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој |
| прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледн |
| уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјево |
| , нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица |
| арочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} |
| друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, кад |
| да ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак |
| се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде |
| у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једа |
| у се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и |
| рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро нем |
| све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>О |
| сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјен |
| му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живо |
| непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а |
| S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дуб |
| /p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозор |
| Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек |
| ама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају |
| .{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неко |
| чи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор |
| и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој |
| </p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах нек |
| ет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Кад |
| рсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са ул |
| иљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а |
| атим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија |
| се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару су |
| брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи. |
| тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвозд |
| лог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по у |
| етар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се з |
| } На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца поч |
| ве бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуру |
| хом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће |
| дала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм от |
| рај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се |
| о нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрс |
| м на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Г |
| ачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гв |
| са старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик т |
| ашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак |
| И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми |
| угу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на |
| ла свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред о |
| граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио ј |
| и.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n="287" /> зва |
| се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ће |
| е у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је |
| рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Бос |
| е отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наш |
| ао што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз н |
| ва нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне заб |
| адне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он ни |
| иљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камен |
| ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и |
| и смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - од |
| . — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разгова |
| тепенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Бориво |
| викнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — р |
| ић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Са |
| ло.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом о |
| одине говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је |
| еци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дје |
| осовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све у |
| ш се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, мож |
| је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И в |
| им би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смје |
| уре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало пот |
| вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим бр |
| е сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Три |
| ја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Он |
| ед управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, |
| ораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале |
| опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, оковратник, дугмета на манџ |
| наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књи |
| еко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лу |
| замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености |
| ола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p |
| ор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице |
| рекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусје |
| да опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножа |
| дима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под имен |
| де с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се |
| дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао д |
| Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не примјети никако |
| литичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто |
| оговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање |
| е или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још |
| из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је св |
| променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омла |
| кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ћ |
| ви, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назори |
| <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут. |
| -Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} |
| к одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му |
| черас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам |
| таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неко |
| одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често с |
| ?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено |
| Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што н |
| ву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стај |
| ласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И |
| и, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени ј |
| дјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа ис |
| чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но |
| фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну он |
| <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према |
| {S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани у |
| ј задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљ |
| а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовањ |
| /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- г |
| гица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је |
| ају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према |
| а се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјет |
| ао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и |
| /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и з |
| {S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова би |
| ="SRP19080_C26"> <head>26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа с |
| окварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с |
| и.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их |
| рве и израз и опет не примјети никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју с |
| д ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем |
| А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања |
| е Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му ч |
| о бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре |
| се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацај |
| ним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} |
| /p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима с |
| опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од вели |
| — Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гд |
| а...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћ |
| ијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак нов |
| кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећа |
| спитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} За |
| сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да л |
| о га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне от |
| к, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на |
| ријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и |
| азим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјер |
| звор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до |
| види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n=" |
| из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријек |
| ака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше госп |
| могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних |
| ени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници п |
| тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена |
| као у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостио |
| итавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Ду |
| оју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали в |
| Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш б |
| ти наше непријатеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и ва |
| то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у |
| у <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери |
| аповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени |
| тику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке |
| званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он п |
| Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске мон |
| тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема |
| родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцим |
| ине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа? |
| ауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n |
| се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину ц |
| оштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n=" |
| а с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало с |
| овништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима |
| то немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Н |
| морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економск |
| огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало |
| е за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опе |
| , умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове т |
| ваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Три |
| гате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, к |
| се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Срб |
| дао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставил |
| ли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је зат |
| ј лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узори |
| војима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред |
| во моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој прист |
| радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажн |
| руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, как |
| правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и из |
| о лице обичног занатлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој пат |
| 161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све д |
| ум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом обра |
| м да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми про |
| асиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду |
| не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или |
| и могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</ |
| а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не |
| <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за њего |
| на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и |
| та би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осме |
| отив нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправда |
| ријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш |
| веном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} |
| пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отим |
| пација, просвјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се |
| еда, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а |
| ан од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други који га је |
| а, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се |
| али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овла |
| мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сара |
| динама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности |
| кву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, ка |
| о више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предс |
| јеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; |
| е врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Гл |
| пства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватни |
| у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весељ |
| уде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само |
| ним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, |
| етујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја св |
| убав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом |
| два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: та |
| оја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упит |
| , па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Т |
| г енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пунач |
| и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чис |
| унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то б |
| незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом |
| а, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељи |
| утра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Душ |
| н напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што с |
| е се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских прав |
| Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{ |
| ји ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омлади |
| ијечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омлад |
| би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били |
| неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече |
| да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти |
| ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни |
| над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда |
| S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум. |
| авом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и |
| има, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S |
| ођа и омладине и муслимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је довел |
| е право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не пит |
| ам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим |
| разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, |
| домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у ов |
| већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закон |
| има: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да |
| то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} |
| ријска против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када |
| нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отворе |
| земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{ |
| с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа по |
| орио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповј |
| о неколико задовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпо |
| истражује одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршиј |
| ме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба |
| ога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, |
| ан очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против |
| чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је |
| толичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слободе читавог |
| чила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је ј |
| } Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и |
| права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редов |
| , што је учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао |
| ла.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и |
| воре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у |
| ранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Бо |
| ца</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застан |
| се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој про |
| ри своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго |
| повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако н |
| ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је |
| и у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина |
| ничник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца |
| орби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Ов |
| оде.</p> <p>Послије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да зајед |
| оштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, почеше их на основу ових „кримина |
| тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и з |
| руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове земље, које су вјекови |
| пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима |
| ало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског |
| да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло уг |
| олитике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево |
| љи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је доша |
| /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи виш |
| и својим познатим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред |
| српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић |
| и српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој |
| услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господ |
| ја су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> |
| средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њ |
| самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружит |
| му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је п |
| оји су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуц |
| из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све ок |
| и почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} |
| у а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и вик |
| обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. |
| лила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да изб |
| е и муслимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска уп |
| си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те |
| жњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омл |
| и и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Је |
| настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чек |
| ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сло |
| осподине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p |
| а учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак с |
| ом почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима ч |
| руптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силни |
| во још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз између нас |
| чао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топов |
| тину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и ж |
| но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се |
| љство против стања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовин |
| влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странцима, Душанове пл |
| чних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се |
| во као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да б |
| да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не пост |
| тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину в |
| е не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему у |
| дна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управ |
| а, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један |
| ораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но у |
| , а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао н |
| ?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахн |
| Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али |
| Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица. |
| амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо про |
| ародној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи |
| омладине хрватске створила најокорелије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине |
| мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под |
| ојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да |
| не поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дво |
| , да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога |
| овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња ј |
| емљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народнос |
| ене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, ра |
| н од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту опт |
| и пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне м |
| новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејманови |
| аки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се во |
| нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Бор |
| тајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви га |
| а и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се |
| гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг |
| вамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим о |
| а ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је |
| ругог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док |
| треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до да |
| ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио гла |
| се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина |
| наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљорадничких пита |
| дничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута |
| он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за С |
| е било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се о |
| призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему |
| ј себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јевреј |
| о говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору дад |
| сор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрај |
| тву многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чу |
| еђу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но п |
| ху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним на |
| овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили ј |
| с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће |
| још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостиониц |
| — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говоре |
| ио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам |
| као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостион |
| ов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијел |
| те ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми |
| да мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, |
| икава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако не |
| преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу |
| бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из свој |
| сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједн |
| поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог |
| жавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г |
| у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике |
| кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе виш |
| ме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичн |
| смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен при |
| ам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још |
| слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра |
| ства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми виш |
| аво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што |
| другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од пр |
| аш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, |
| узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана го |
| > <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаш |
| вну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су |
| сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хиче |
| рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолера |
| икако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сас |
| >Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану |
| се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве. |
| у сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута |
| аиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом |
| <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почас |
| е.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женид |
| и се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брз |
| ладало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већ |
| о, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послуж |
| собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто |
| истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, ко |
| м.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више за |
| е онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спрема |
| јевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пје |
| је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, вл |
| да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Ф |
| Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан |
| е Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> истин |
| другљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набуб |
| ростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај дога |
| урно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да г |
| анио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо |
| о није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапиранос |
| инити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке |
| итичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, |
| вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} У |
| {S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, с |
| ривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n |
| обили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли |
| ме не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном |
| га увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у о |
| ан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није |
| о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је и |
| шан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада |
| Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} |
| обично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешил |
| уши.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придруж |
| публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и |
| е нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једв |
| Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво с |
| говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у |
| оспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главног свог сав |
| </p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијес |
| а је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог |
| ствар прије постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему |
| /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави |
| гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, |
| растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Ду |
| начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност пола |
| свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, |
| младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Д |
| непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати м |
| воришта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да |
| ородицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа |
| ника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде |
| <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто |
| госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху св |
| > <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само р |
| се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чека |
| ове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући стр |
| нције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне |
| ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина. |
| час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> |
| .{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако гово |
| у сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак мо |
| Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, в |
| их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко |
| који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у |
| Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом пов |
| воју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?< |
| као, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је у |
| је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице |
| чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и пот |
| — Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се з |
| ања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Борив |
| се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створ |
| трести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто пи |
| лахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну зв |
| и <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно |
| презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на |
| {S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? |
| у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропа |
| чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S} Коли |
| ања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, |
| израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и гу |
| .{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под |
| дје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје поли |
| шлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њеж |
| се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одс |
| град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви о |
| присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела. |
| дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Б |
| друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да |
| шке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпаши |
| ђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем |
| ој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак |
| маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>К |
| емена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кр |
| ице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се |
| јима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост мор |
| од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, п |
| и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно с |
| прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треб |
| е, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То |
| рења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступа |
| , захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора јед |
| ет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу |
| р брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли |
| Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, |
| в гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и |
| пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи |
| може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дим |
| и су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их |
| опела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" / |
| се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрв |
| рбин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин нач |
| измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим |
| ива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељ |
| и, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једн |
| бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</ |
| овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је |
| <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одби |
| је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра |
| јдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од |
| о Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријат |
| чке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, |
| е слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној |
| вим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа пр |
| ругом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи |
| јепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у |
| и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој св |
| колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојми |
| тињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у стра |
| други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да на |
| придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер |
| урао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није |
| греб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне |
| рак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>С |
| у и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне |
| њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка |
| лаву пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир < |
| запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога |
| ушан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, већ |
| це поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој |
| што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој д |
| мо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче |
| израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије |
| а лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом |
| ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље зал |
| ше живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава |
| у загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се |
| ичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- |
| ића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску ул |
| прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене ст |
| швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скром |
| стимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} |
| коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био |
| мијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шешир |
| и стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје |
| ла сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала |
| тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повија |
| змјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба су |
| роз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна г |
| е вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари |
| , здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе |
| е вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве |
| говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чи |
| у овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се |
| сположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сараје |
| лоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гу |
| а неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau< |
| Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети |
| ову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесо |
| ла Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оц |
| а се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} |
| вљаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваш |
| амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити |
| иступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— |
| и обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке непр |
| т товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука |
| рњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров је |
| да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" |
| питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у |
| школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се |
| огледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије |
| г шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустриј |
| гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће чо |
| ријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} И |
| Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљ |
| а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне шко |
| ник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хи |
| вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се |
| јесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то и |
| авши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање |
| ју, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један |
| могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна |
| аваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, |
| е за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој го |
| овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањим |
| његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом |
| е затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на див |
| и ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је |
| стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молбеницу и предао |
| у гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и з |
| {S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је п |
| се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог |
| а пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она го |
| .{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И оп |
| ту, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се |
| , који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промије |
| када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападн |
| ма рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са зво |
| о бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и |
| се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао |
| „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили |
| мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати и |
| ња.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хт |
| химпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за пр |
| а се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове му |
| орале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове |
| начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босана |
| странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело |
| Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p |
| асно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, |
| а професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показу |
| .</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, |
| не га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је пр |
| о сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да с |
| во било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше во |
| ћа.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела |
| сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли ка |
| ше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} |
| ог тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам |
| му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n=" |
| да, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босн |
| сли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадово |
| ијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста јед |
| <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе |
| ед се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју ле |
| е да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим |
| говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаш |
| јати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећ |
| и? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом г |
| је је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и ки |
| олазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати зашто је у |
| а о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекуж |
| ртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с |
| у мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> |
| из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} |
| Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала д |
| само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао |
| а час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и |
| и и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Д |
| ити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> < |
| о на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју |
| устријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман раста |
| Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчи |
| оворити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Б |
| се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више б |
| пава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан |
| м лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било дос |
| још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио се |
| и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разгово |
| атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељ |
| е могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску |
| или се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању би |
| вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевој |
| нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако те |
| и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нароч |
| ј близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржа |
| е куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба же |
| иву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свиј |
| Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне бр |
| утић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјев |
| говарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгиц |
| викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијат |
| е навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отид |
| еволуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и уни |
| чио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједа |
| корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножица |
| ранк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштв |
| и.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски ст |
| чи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица сту |
| раза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, |
| ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим |
| ру да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране |
| као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} |
| је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S |
| није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, |
| ко нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и |
| измјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се п |
| угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођиц |
| се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке, |
| ање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту циј |
| а.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка ни |
| вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да |
| и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви |
| ча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета до |
| хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{ |
| живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјел |
| рквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} |
| службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети |
| о озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у уп |
| еда у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>На |
| и још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор |
| ортири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их ј |
| е, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и |
| је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну |
| е бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бад |
| Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако |
| из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш од |
| аче кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља |
| они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто |
| ти издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Свак |
| но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или |
| вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста |
| 3.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрач |
| јед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сје |
| гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на до |
| S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а |
| мо је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту ј |
| мијехну.{S} Пред његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свје |
| о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде |
| вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај ч |
| аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија. |
| ика са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу н |
| е златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зач |
| <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.< |
| бра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само |
| тили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Нас |
| љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им |
| /p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и по |
| нжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта н |
| удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли |
| о све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу диг |
| мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p |
| укњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А ш |
| дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине |
| да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с так |
| ле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје оч |
| не у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од |
| рагица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но |
| метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили н |
| траг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C1 |
| о чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу с |
| правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустри |
| онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошл |
| још није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине |
| понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда |
| ајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо спораз |
| таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам |
| мо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то д |
| и.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у један |
| живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље |
| ијатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк |
| ико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, |
| од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у |
| и. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а на |
| нички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења |
| ема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби би |
| стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси р |
| ашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми |
| предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не |
| Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог |
| м, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Ш |
| е ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од моји |
| озе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати н |
| ј турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповје |
| рени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много |
| <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - |
| ође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшн |
| Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, у |
| Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарај |
| да много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста |
| ума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда |
| се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и ст |
| е и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} |
| господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, а |
| ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци |
| е мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n= |
| онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до |
| ћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи |
| има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у о |
| није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш у |
| није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћ |
| ијатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих |
| —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека |
| се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у ј |
| мања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи тере |
| /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком раду С |
| долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се |
| pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господи |
| .{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносил |
| диле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо |
| ј стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сјед |
| жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најб |
| едела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показу |
| падне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна |
| а агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једв |
| .</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко |
| S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне те |
| а је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n=" |
| им, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а ко |
| /p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку |
| ад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју чов |
| људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Как |
| } Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето |
| заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, |
| е и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледа |
| о да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајин |
| ативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, п |
| ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, |
| {S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у ко |
| ложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славон |
| се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор наставља |
| је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу |
| ватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S |
| } У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето доби |
| .</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{ |
| за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврн |
| ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" |
| ебе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Про |
| авље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам пос |
| ве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмија |
| џи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S |
| рпске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се мог |
| улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српск |
| ију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у к |
| жавних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на |
| е и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под в |
| арији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да упра |
| Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић |
| риге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терет |
| ће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену у |
| е више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала |
| уђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А нај |
| а, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове к |
| у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Д |
| виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванр |
| ко туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас м |
| ="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видј |
| адо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се |
| свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} О |
| саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце ок |
| добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ зем |
| ријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана виш |
| лужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио |
| аховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије |
| својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Влад |
| аће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Дола |
| а чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи баб |
| Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је |
| статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав |
| -школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да неш |
| ојим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће |
| наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито у |
| то друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за је |
| ближењу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети гов |
| дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло |
| нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ст |
| лан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успј |
| ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће она |
| /p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p |
| све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Бо |
| и врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај |
| ли енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да прот |
| {S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља |
| S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> он |
| јаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако с |
| ским нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пра |
| и, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} П |
| јета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је |
| азда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и |
| све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у ј |
| е као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор |
| дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше |
| уштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско |
| ма Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши |
| шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни |
| још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед |
| то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе ни |
| ом мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он |
| с! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — |
| биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и в |
| е састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје |
| и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за |
| S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се |
| треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличн |
| <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Д |
| ледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пр |
| Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он |
| > <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо д |
| е о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.< |
| у момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушка |
| <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</ |
| смјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто |
| кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов |
| осадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико оби |
| } Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Бо |
| ебе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, оп |
| ру, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушал |
| умијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи с |
| дине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој уври |
| авио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи м |
| разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Чит |
| ку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} |
| се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама |
| ача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, |
| но утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он |
| господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је |
| нике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам |
| добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозво |
| То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и у |
| једе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n |
| ладица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегн |
| и који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан |
| ком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омл |
| ве за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано |
| p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, |
| сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, г |
| и радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао |
| вој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Б |
| ађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— |
| S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповјед |
| овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одгово |
| же.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти мож |
| овољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами ј |
| говарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу |
| професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао те |
| ави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у с |
| очајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви |
| и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављ |
| апиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан н |
| ини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више он |
| исао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о |
| вдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="1 |
| ојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судч |
| нији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} |
| ицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме п |
| се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево |
| отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} |
| .{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, к |
| ио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред све |
| људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском |
| у и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друш |
| овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{ |
| <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се кли |
| их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за о |
| ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу з |
| до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У кру |
| ефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала о |
| су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао. |
| е утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} |
| што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде к |
| ина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Бориво |
| 42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је ч |
| још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да г |
| >— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонират |
| и су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то |
| вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам и |
| народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа пос |
| ао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у |
| маљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумр |
| ој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да призн |
| {S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стиј |
| не га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је на |
| Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Б |
| јечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} |
| лико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> |
| ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле ов |
| е и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, кој |
| > <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата |
| се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу ов |
| око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S |
| евица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много |
| то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају |
| у само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш |
| е окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и |
| ошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друг |
| то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прави ми |
| баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије |
| без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за су |
| те Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} |
| само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, |
| е, да србијански политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори |
| нешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас оп |
| њу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</ |
| покојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни |
| , још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није |
| оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може |
| очекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довел |
| овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ про |
| х земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих |
| форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју и |
| {S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у |
| и му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро на |
| е на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и |
| ози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све |
| ачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или |
| адаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа |
| /p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са р |
| е из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле ов |
| и у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и |
| ишта нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Чи |
| тивно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „друг |
| тним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога виш |
| много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске |
| у лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе једа |
| пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и |
| ужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо з |
| ј, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближ |
| да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. |
| израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери |
| свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву |
| ече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви мо |
| ћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба |
| шло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви |
| ичим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује |
| брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да нек |
| томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у д |
| оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајн |
| опут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше |
| три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем в |
| оници.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке нови |
| из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећа |
| ма.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена |
| олега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сав |
| има лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту прист |
| ве се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана |
| .{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спр |
| ајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се служ |
| дока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p> |
| који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљениц |
| а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из |
| има народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је |
| са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на |
| е, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону |
| чни њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство ц |
| и онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у |
| очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за |
| ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} |
| овати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чем |
| и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у п |
| } Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох |
| осјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему. |
| бина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим не |
| ећ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — На |
| вном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владино |
| ушан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к |
| ито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина |
| фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, |
| етника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разред |
| S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Превр |
| ује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник |
| {S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S |
| е и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забра |
| еце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, с |
| коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, |
| е страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мис |
| р би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се с |
| миљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим г |
| шану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p |
| роније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та п |
| p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правд |
| е жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — преки |
| ући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица пог |
| ај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати |
| ло разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намрг |
| ну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као |
| уо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета. |
| рзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју |
| итала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само |
| е и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ниш |
| <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, н |
| оји од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица |
| остића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска вл |
| али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов суд |
| ткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те љу |
| да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потп |
| питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и |
| ј Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина и |
| ки овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.< |
| ране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада уз |
| у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се оп |
| каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} |
| зволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак вид |
| и Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Ј |
| одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви на |
| Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменим |
| е овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владал |
| са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>П |
| против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим |
| неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин са |
| је погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> |
| ори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној ст |
| курјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може |
| Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права |
| ато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} |
| данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када |
| увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и |
| промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне. |
| е приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у |
| о вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби прот |
| ше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даљ |
| ре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељ |
| кале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љу |
| p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем д |
| ћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте |
| оличице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и п |
| ијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од |
| ао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сјед |
| м нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ства |
| жаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино |
| рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако |
| но и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти с |
| ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема бра |
| ме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, а |
| ести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Н |
| је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се |
| е ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве |
| за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је |
| , то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер |
| ху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати |
| ена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао л |
| е нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба с |
| } Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се |
| ло, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне |
| ућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку < |
| е јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p |
| го, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљско |
| нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{ |
| гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба С |
| му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и |
| пски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не при |
| хи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не |
| ровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као шт |
| Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: |
| у је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану б |
| ијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан |
| ј будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, |
| год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећал |
| .{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог |
| имо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одво |
| ично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Лов |
| југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој |
| м кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="3 |
| иси су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и г |
| елика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјел |
| погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час |
| ишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске влад |
| имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Пр |
| углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега |
| у зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гл |
| ри госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном |
| ашан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је нас |
| кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и |
| т веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец |
| {S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који |
| простио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да с |
| ије разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савје |
| ива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим |
| едино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, |
| старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у ра |
| иковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, |
| азак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</ |
| удио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богат |
| хер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш |
| ивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах |
| у мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и |
| јетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љуб |
| постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој |
| > Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потре |
| , дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p |
| аве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусо |
| здовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека о |
| и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb |
| нда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека наново пошаљу молбенице на земаљск |
| т.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, |
| есор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није о |
| е у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; присту |
| гријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташ |
| свајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му пону |
| лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{ |
| ном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била при |
| пазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Ма |
| ас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p> |
| <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говоро |
| > <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви |
| је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о том |
| лио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> |
| антној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетн |
| ађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са сра |
| но за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погреј |
| ски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како см |
| зираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Бори |
| Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко кој |
| смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху ј |
| ио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматра |
| ароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није |
| та жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p |
| но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад |
| ше пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријеч |
| спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавк |
| биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак поче проматрати тог господина, |
| и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом |
| <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим п |
| ам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним |
| љу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, п |
| " /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић |
| ње на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, чети |
| ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, |
| то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каж |
| ао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франк |
| о тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је б |
| де.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер |
| а; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су |
| ао да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; у |
| ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет |
| ници.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом |
| доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако |
| мо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пр |
| у.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног ч |
| уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред биску |
| поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели |
| уд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Фр |
| а поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабр |
| уо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га. |
| за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Бож |
| и је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} |
| госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, с |
| м устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту с |
| рђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> |
| наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маће |
| кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо |
| не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за с |
| е.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Борив |
| ке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколик |
| и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се |
| о више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић |
| рата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају |
| ле, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сад |
| Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене је |
| исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећа |
| ху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен |
| ански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко је |
| ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са не |
| че Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак с |
| едан из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Го |
| о забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше |
| ге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је з |
| су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милки |
| оривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших риј |
| а, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> < |
| дама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне вл |
| друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободни |
| иле, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи |
| вај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n=" |
| стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— К |
| , живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа ни |
| мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијест |
| са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћ |
| ду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n=" |
| а наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би |
| потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и отворена пис |
| оздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупи |
| ом, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио |
| ских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за |
| и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутр |
| нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог |
| крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и посл |
| олитичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи |
| аборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме по |
| пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку |
| ећ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду |
| звољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тон |
| и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито |
| ког вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да |
| ашна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И ди |
| > рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек |
| а устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корача |
| а дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједн |
| добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— |
| еџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека уг |
| најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху дуг низ најмодерни |
| великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листов |
| тупа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу |
| ост, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратар |
| ви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да |
| уно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разла |
| је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; |
| зе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, |
| сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, |
| ажавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће поз |
| ђанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енгле |
| >Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријек |
| ци су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих столова |
| дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно пит |
| срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни инте |
| једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас |
| pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и су |
| сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он |
| што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко |
| били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом |
| четка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљива |
| ве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим у |
| ам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних |
| и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опе |
| има дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> гл |
| ријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником |
| и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да ун |
| се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни |
| обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Бори |
| д самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ |
| а, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење С |
| ј Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столиц |
| у аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим |
| еларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одуш |
| ри?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Ва |
| већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба |
| амо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав |
| руштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душан |
| но-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам н |
| <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка |
| е рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{ |
| ијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када |
| да ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремн |
| ал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио |
| тије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — саз |
| С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у је |
| то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао гов |
| <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин |
| а сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами би |
| агицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо сво |
| не да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народ |
| и у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфин |
| вор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из г |
| ротив управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав о |
| црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено |
| во се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега |
| без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали |
| уће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шт |
| мом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем |
| е зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропу |
| та, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! доб |
| ас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, |
| ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што зн |
| Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због |
| ука гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> |
| се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} |
| о, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом гово |
| удала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њ |
| с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи |
| и.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Бо |
| ире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица |
| се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћ |
| м и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Бор |
| кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби |
| за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде.</p> <p>Послије ов |
| оворила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе б |
| Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, |
| збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког друго |
| и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> |
| Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ај |
| ођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати |
| учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше д |
| ивој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај |
| </p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера |
| дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разу |
| тихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном о |
| ечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити сам |
| друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> < |
| </p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опе |
| е сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити |
| право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, д |
| Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — С |
| /p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — од |
| емојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривој |
| > <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.< |
| аш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и ж |
| много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком дру |
| </p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и че |
| н правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено |
| оје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио с |
| — Против ових из пријека нема одбране — рече, и показа полуочајно лице, непрестано још под утис |
| гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи с |
| ном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетн |
| вљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S |
| Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — гово |
| га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушк |
| вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Р |
| овор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове р |
| амо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао |
| оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — н |
| емирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га бран |
| морају моји непрестано на ово мислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p |
| ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p |
| же бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако |
| <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској к |
| тежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто |
| играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сус |
| им говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га |
| аби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице |
| p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{ |
| тати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано диза |
| искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— |
| о другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина од |
| зекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— |
| ем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијел |
| а ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— |
| Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада |
| Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари |
| <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Те |
| а, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се пр |
| прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен |
| Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачеви |
| челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са в |
| намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој оста |
| се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад |
| ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај |
| био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нет |
| ликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} |
| главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p> |
| ковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет |
| S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? у |
| љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, |
| још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са |
| и сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само |
| а ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије |
| што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због при |
| ејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о |
| шки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је шт |
| ше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте |
| најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а ч |
| лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето де |
| таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о |
| па, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газд |
| е га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} |
| ају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјери |
| Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вр |
| о Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи- |
| и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи |
| гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире дру |
| мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећало поштеном р |
| есу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о |
| ћ више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни |
| чи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је |
| у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело са |
| јештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи ви |
| , а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају ули |
| Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња. |
| ог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већес |
| а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да |
| ир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за |
| дмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао |
| некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то |
| едила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ус |
| , где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморе |
| лите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у |
| змеђу њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на кој |
| као је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласо |
| ним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да мно |
| у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа не |
| је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни |
| ром на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови покушај да се |
| p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикрива |
| р ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, |
| погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој. |
| захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви |
| а — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, кад |
| а, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Са |
| еднички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S |
| ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то ниј |
| <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милост |
| иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет |
| рукчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило исти |
| руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га |
| ђење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што |
| е од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређ |
| али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој каракте |
| ља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, |
| бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код ж |
| Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виш |
| м тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано го |
| рили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта |
| вај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас раз |
| ивоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> |
| и, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је сла |
| лавама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о |
| олио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а |
| хтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз п |
| људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најм |
| ић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бего |
| жасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут |
| тен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај мило |
| репатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа |
| ти савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.< |
| и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли |
| у, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече |
| г је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста |
| киваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, |
| о пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго ј |
| едан други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, |
| данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном |
| рљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и |
| ан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{ |
| ма — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љ |
| љаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Бори |
| земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио зам |
| орђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забе |
| вију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спас |
| ивој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учи |
| њем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, |
| иће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пр |
| домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако |
| >Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног |
| дњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непр |
| а сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гле |
| је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком |
| Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да |
| а, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише зна |
| постизава - понављаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — ре |
| ропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш |
| авјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву пл |
| е ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије |
| таво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он |
| амазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту |
| шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари А |
| > зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} |
| рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљс |
| и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила свак |
| пођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарај |
| ивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин |
| ијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, |
| јећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође |
| на његову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-К |
| Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава пре |
| ади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће |
| ако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби |
| , питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он |
| ју да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} |
| , дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p |
| S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Ха |
| дарима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако |
| ају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хи |
| „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас не |
| но им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван св |
| вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је |
| } Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједок |
| ио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а свој |
| ини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио са |
| и су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле |
| ак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка |
| полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег ср |
| тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом |
| шан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи- |
| тресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у |
| а без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала б |
| о с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре |
| многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117 |
| ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги |
| е рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће г |
| мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Ф |
| Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је п |
| ричати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктор |
| , још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не п |
| акаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од страна |
| били шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифк |
| избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са з |
| Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро про |
| је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не |
| онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: |
| домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мо |
| екоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају гл |
| а у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страхо |
| ије свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у ови |
| </p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> < |
| ам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не вид |
| Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова д |
| , али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не |
| о одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{ |
| ори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не |
| пирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифк |
| ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско |
| еде упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ко |
| <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да |
| одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањ |
| претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Борив |
| <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пу |
| камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одј |
| е очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је из |
| шан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и д |
| и-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестује |
| вај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Ду |
| е честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да в |
| промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, |
| неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p |
| "83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су |
| врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао о |
| </p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сар |
| тволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времен |
| ска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, |
| о.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било ти |
| се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо п |
| коро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек |
| наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту |
| и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост с |
| шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, н |
| чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој |
| ла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испет |
| руштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса С |
| р је ново министарство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно рије |
| је неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p |
| кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни |
| бина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини |
| ер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Н |
| } Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, |
| дера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбениц |
| ва, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало |
| ку Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен ч |
| озив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас д |
| с звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p |
| ћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, д |
| у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико |
| мда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препати |
| -Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова упр |
| претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и н |
| аки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђ |
| не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се ва |
| ајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казал |
| p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му гов |
| ручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона |
| чавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству ст |
| едништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да |
| њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{ |
| е удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана |
| поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени |
| у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што ј |
| аки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало |
| све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у сво |
| азрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролази |
| и овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијењ |
| младинско питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућн |
| о уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску |
| одним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако |
| о и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да |
| дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу спораз |
| но и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције |
| ија, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није о |
| чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и ка |
| ешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на истом |
| ропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за |
| оност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешт |
| срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарај |
| малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чист |
| лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се |
| се главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручи |
| и са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско распол |
| n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једн |
| адједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} |
| била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Г |
| ст и презирање оног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души |
| нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има д |
| 1" /> <div type="titlepage"> <p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> |
| рпски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо. |
| веним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на |
| дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} |
| и морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вр |
| му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичк |
| ани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од б |
| рговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене |
| та?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађ |
| ечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје |
| ест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!< |
| која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није поз |
| дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га но |
| од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се мног |
| S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да прона |
| сједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, с |
| стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривој |
| {S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улри |
| едну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Сими |
| р је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наименован з |
| ну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и |
| .{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран. |
| Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало |
| тита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном од народних п |
| смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице |
| кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје |
| у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова с |
| дна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, |
| положења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјес |
| <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом |
| се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити в |
| ова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе |
| зни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијеп |
| другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друш |
| штву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је |
| /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била |
| и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху |
| ише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије |
| енила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p> |
| и ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се |
| нтар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пр |
| нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стр |
| се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст гра |
| да напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— |
| а је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе о |
| иховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав |
| јника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски пр |
| >Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолета |
| оше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе против народних људи, п |
| абе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају |
| а друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало |
| а друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихо |
| <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била до |
| напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" / |
| ...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, |
| епашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, |
| тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба з |
| ине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја |
| и и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="1 |
| адине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално |
| росте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајев |
| се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, |
| ћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево |
| у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова |
| као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици п |
| а ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање |
| 41" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више поврати |
| бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњет |
| поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му |
| као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да |
| ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим с |
| " /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да н |
| љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на ду |
| ше разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Кон |
| свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати |
| ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Ду |
| читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и т |
| о поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће о |
| pe="titlepage"> <p>МОДЕРНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</ |
| бом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само |
| с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућнос |
| ресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вече |
| ст електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдск |
| у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинит |
| лим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац |
| турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сеља |
| ства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се у |
| у омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а к |
| и за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да так |
| г по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, ле |
| еји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са |
| на у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају |
| сле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? |
| пита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија |
| свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јун |
| разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило |
| оби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама |
| у ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уход |
| их интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb |
| е! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом о |
| главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} |
| е увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања |
| пуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје |
| црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је |
| оро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> |
| еше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и |
| Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су |
| ш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хт |
| дрхтала на овој ненадној посјети и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикн |
| бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се б |
| вим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начин |
| м прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у к |
| а, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би |
| } Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, зати |
| ца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто п |
| вач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зар |
| едним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штамп |
| а, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свет |
| ођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчин |
| утку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била уд |
| а.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, |
| овим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих наф |
| а не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља ост |
| .{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек |
| > <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној с |
| ада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих |
| је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њег |
| хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на |
| адних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородни |
| пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n=" |
| пит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Моско |
| } Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.< |
| ио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га |
| ле код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то |
| ји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> |
| у у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мр |
| чнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овак |
| вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на руча |
| к се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — |
| аваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком |
| даше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су |
| оје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуш |
| "170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— |
| тара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Бори |
| у златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост |
| ивој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заис |
| ародне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, доктор |
| д куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то прома |
| шљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разло |
| пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.< |
| ски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју |
| ли шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Ш |
| да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — |
| и брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету от |
| ђе до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у |
| вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска уп |
| лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Са |
| <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћ |
| га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред |
| <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле |
| Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчисти |
| едним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div |
| еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, т |
| се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна рије |
| ј мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати |
| рофесор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и д |
| к — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, д |
| е једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и оп |
| } Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За на |
| у ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, к |
| ајљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Гос |
| е ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо р |
| у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и д |
| ио заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне |
| по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи |
| ружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку |
| н се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на гл |
| ан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Доју |
| ао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби |
| мјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва осл |
| руге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је по |
| поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! |
| потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политич |
| че јој ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, ду |
| у у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>По |
| и љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човј |
| ајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Чит |
| пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p> |
| ање — рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стечено |
| а њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би |
| вано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва у |
| ао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској |
| ијеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а он |
| .{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а |
| вског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегов |
| унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавил |
| ију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве |
| ед синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, |
| висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима ј |
| и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} |
| Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке м |
| трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српс |
| официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаре |
| зненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражар |
| зе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан нем |
| за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјел |
| ворио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетнико |
| ну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућ |
| дан другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин |
| држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздрав |
| јетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но н |
| рава српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у гос |
| на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} |
| о хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам |
| радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне |
| е у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; |
| вим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политиц |
| и, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта |
| ошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S |
| маћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све гос |
| у. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде |
| ове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} |
| Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја |
| <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођо |
| си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p |
| је се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је с |
| и, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је |
| ковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме дел |
| тељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да с |
| е једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сло |
| {S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при град |
| и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p |
| мородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омл |
| рестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и он |
| Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и |
| остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифко |
| рајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и пит |
| љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интер |
| лавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народно |
| а сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p |
| се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало |
| траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{ |
| стина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на с |
| зора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је ље |
| иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <title xml:lang="DE">Orient-Rundscha |
| велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром |
| и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— |
| аху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њему ништа рећи.</p> <p>— К |
| дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва |
| а у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо |
| </p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Б |
| овјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ не |
| гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрст |
| а бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај |
| рави, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назо |
| угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, |
| у ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирил |
| /p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митрови |
| ећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p |
| , но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражи |
| > одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л |
| ед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бра |
| е приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша в |
| о говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су б |
| раз?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота |
| будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред п |
| мо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми да |
| лега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према т |
| светљаваху дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског пот |
| вјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи- |
| јући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја |
| ла једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала |
| е српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити но |
| о.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} |
| <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавн |
| ке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} |
| ску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му |
| ила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро кара |
| ти одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вј |
| нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о т |
| очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита |
| и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незна |
| оља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десет |
| да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговар |
| је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али |
| а.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а |
| и Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче рази |
| што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа |
| з Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује |
| ења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, |
| е, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати |
| е додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничк |
| ема томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, |
| столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и |
| p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, ал |
| ио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но |
| ши, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао |
| о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну сла |
| ивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="11 |
| чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један |
| ада га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с ис |
| сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој б |
| p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapt |
| ки дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{ |
| ронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупа |
| од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што |
| главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је |
| но ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао |
| — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће доније |
| о, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који |
| ерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојално |
| им је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке д |
| јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кром |
| Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Уј |
| Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.< |
| слу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школск |
| Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Во |
| {S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову поли |
| удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Да |
| ледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички |
| ини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк ј |
| око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије |
| арод, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других |
| иједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан у |
| оривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата н |
| ог расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ови |
| и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме ро |
| та рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удр |
| S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају |
| ницу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад |
| е на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S |
| , настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те м |
| вати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и траж |
| опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{ |
| тичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све д |
| недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта |
| д госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непреста |
| важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На |
| Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлиј |
| ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омл |
| олико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се ми |
| На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да ниј |
| све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој |
| ео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страхов |
| одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван г |
| мо што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за |
| касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги |
| к, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин |
| , која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} |
| <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођ |
| ли пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Г |
| есту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан |
| своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и слободно, но |
| о је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам сао |
| бљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио. |
| непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано |
| ваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав |
| сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из |
| ре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао о |
| ка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хр |
| поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари позн |
| м, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министра, који ће |
| теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурми |
| игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то с |
| јево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео |
| ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, |
| и сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и |
| ост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и п |
| о што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје |
| ота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Кос |
| с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима |
| живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живић |
| азумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Сте |
| ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Так |
| а ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвал |
| есто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су |
| од аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опо |
| а.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати јед |
| и старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан |
| и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, |
| уке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са он |
| p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала. |
| зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не |
| ривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— |
| у и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И |
| остић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи |
| <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, |
| тво.{S} Када послије неке непријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до вр |
| и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве |
| рагица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек каза |
| бљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и раз |
| ој соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер |
| днога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили изме |
| <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли н |
| неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се |
| шаново очајање, изговарајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глуп |
| кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> |
| вјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није |
| арајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће б |
| шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ов |
| а.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Д |
| , кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ с |
| морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у |
| ом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мал |
| е кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти каж |
| забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Ду |
| пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" |
| са.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на св |
| н и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку ј |
| есту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, че |
| а свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Срб |
| о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост |
| иштили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Н |
| се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог раста |
| Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан |
| оше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није |
| е грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани |
| А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак б |
| е вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја |
| српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретања прика |
| авао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи са |
| ка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше мира |
| т угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођ |
| славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као вел |
| тлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио |
| pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но |
| ада се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један |
| , а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију на |
| е трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сар |
| би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div |
| одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је го |
| /p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмје |
| који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена доба |
| нику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зове |
| задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p |
| Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на |
| ше раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и |
| аљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се |
| д, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и са |
| > лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Ка |
| је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и |
| па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица |
| р се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се о |
| а на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све виш |
| же срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српк |
| p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суров |
| уђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам јо |
| управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском |
| све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Ко |
| </p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло в |
| није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемач |
| брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сам |
| дњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен. |
| ола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза |
| ржањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душ |
| е се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит мук |
| баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољ |
| ти! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је |
| смијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке о |
| браз, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему к |
| шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не ст |
| и у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан побли |
| више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповје |
| ишта важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас је |
| еба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Г |
| ко нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се |
| а понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљ |
| ша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч |
| изала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да |
| овић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин суди |
| кле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али |
| им фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, г |
| опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са |
| јеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује |
| ним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапа |
| ине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбе |
| ине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на ми |
| кости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашико |
| ћи се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и |
| у начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује |
| S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му |
| и долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да в |
| ад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недоглед |
| S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима |
| ајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом иск |
| одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требев |
| пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполаш |
| стављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно |
| ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдј |
| често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погле |
| дно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и но |
| упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом б |
| ици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-С |
| Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је |
| о, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник У |
| маћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, |
| ски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извирив |
| се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас сас |
| ио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспр |
| Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се |
| аза се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише јо |
| склици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} |
| вирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стај |
| се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је з |
| упцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када с |
| о као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" / |
| м, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери |
| .</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи |
| кажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и |
| , још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у |
| уге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</ |
| ци ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми про |
| {S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног ч |
| уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човје |
| јетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Ци |
| дира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n=" |
| ву земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стран |
| .</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давањ |
| , посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође |
| у свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавск |
| Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! |
| Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређе |
| чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше кр |
| ију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судск |
| нио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће прими |
| ом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најст |
| д није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га |
| асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на г |
| .{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу ту |
| {S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у ост |
| и дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати једа |
| могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у про |
| е ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} |
| ра, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ |
| ку кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху г |
| на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши |
| анке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до |
| ке гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривој |
| Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно |
| ествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и |
| <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касниј |
| , колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдј |
| почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазил |
| о га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p |
| Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоруч |
| Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одгово |
| /p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој |
| </p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навј |
| а.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, с |
| у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед бац |
| осни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сун |
| дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свије |
| је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови и |
| г имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико |
| коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је би |
| баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски |
| азухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану арт |
| пода са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити |
| вица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет остаде |
| есо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова са |
| улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шип |
| а Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених |
| е поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас престав |
| а.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природа |
| даред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше св |
| терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је |
| ривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у |
| а.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд ног |
| о:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бит |
| ан бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на ј |
| узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама |
| мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман по |
| ева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од |
| и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она по |
| госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — |
| Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протест |
| о, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио |
| /p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, |
| пљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље ј |
| убрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без изр |
| е вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи |
| лећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије |
| орећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је |
| к, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућера |
| дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедиц |
| вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, |
| и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и |
| ифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државно |
| S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот в |
| 6" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођ |
| ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем најви |
| е нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше |
| јеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин П |
| ијечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској кап |
| ах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је |
| средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештин |
| то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим |
| S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајућ |
| арале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која |
| мана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог прис |
| би.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говор |
| 2" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег звани |
| мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом н |
| ародне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвр |
| бину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим |
| душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погл |
| p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, |
| а све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p |
| жавом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чин |
| егама завлада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе ј |
| ародним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену б |
| е пјевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом мела |
| b n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.< |
| ир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{ |
| </p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку ку |
| уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави |
| нашањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро нам |
| више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који |
| рије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздравља |
| да се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Б |
| у их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са циг |
| е горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са зеле |
| нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — р |
| сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко дава |
| <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за к |
| аје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздр |
| винама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шет |
| један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпаш |
| о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше р |
| ику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p |
| ском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама |
| ијеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учите |
| вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за |
| 02" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јес |
| ији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> |
| ead>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Бори |
| <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсн |
| оривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду |
| чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} |
| але; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше о |
| .</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — поку |
| дним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам дост |
| у, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, сам |
| с о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и њ |
| , да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже св |
| ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се доб |
| Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати н |
| његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне |
| на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и |
| Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у |
| езван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узне |
| рата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата ј |
| ности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа м |
| <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те |
| смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умак |
| ви!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша |
| смијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{ |
| > <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— |
| је јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, |
| скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и по |
| њен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> је |
| душевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколик |
| та починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{ |
| и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакр |
| >Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђ |
| млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да |
| и се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да |
| Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи ст |
| ција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морал |
| м, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и сти |
| женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојк |
| јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти он |
| имјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово |
| а згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више о |
| .{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је ст |
| до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша ша |
| и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом го |
| — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p |
| није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић |
| овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се дес |
| сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозор |
| сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здр |
| ју о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску |
| се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло ход |
| о и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефанов |
| оздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сара |
| могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зације |
| ило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, |
| јећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој |
| Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама |
| је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, ко |
| бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар м |
| ви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умиј |
| старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на |
| ца су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но посли |
| чања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољ |
| х синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренес |
| .{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична с |
| један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није к |
| е много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви с |
| и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Пос |
| требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради |
| остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сад |
| госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се |
| , да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника |
| ви шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, бил |
| ћ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им |
| у.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни |
| ло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препр |
| ака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле |
| тавио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у с |
| — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што |
| поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је |
| на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се |
| ратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано |
| прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улиц |
| че шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога |
| свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да |
| бавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне саст |
| створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и |
| лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сара |
| за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се з |
| граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима ил |
| ао магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући |
| исто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећа |
| ана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отво |
| лнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлиј |
| послетку на један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста |
| је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са зл |
| и посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и |
| лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непр |
| сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом |
| а је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпат |
| приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> < |
| о и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у че |
| “, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. |
| говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без |
| на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио |
| пом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сара |
| > <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до |
| на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу вид |
| ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читав |
| {S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељст |
| ског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, |
| пило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у |
| ми путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремат |
| је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби сво |
| напријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југои |
| а му прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— |
| у и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уред |
| есићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни |
| етништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао |
| вети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке н |
| првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Х |
| и?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас |
| лонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а ка |
| ор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио сра |
| шина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпа |
| као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре |
| ав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позо |
| љив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност п |
| погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, чак та |
| ако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда бе |
| есило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{ |
| Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи проб |
| <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао пог |
| е војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може пон |
| ка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново биј |
| ере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио с |
| {S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек |
| доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он са |
| p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и раза |
| ио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом |
| це, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избац |
| аш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и |
| рвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекн |
| на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} До |
| /p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновник |
| је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што |
| о се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и |
| буђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино |
| а наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - |
| ција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати |
| <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када |
| е домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у ду |
| ити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свира |
| и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнич |
| ш један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевој |
| е нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесниј |
| е опет постајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу д |
| а Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и |
| ијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држа |
| агано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао кад |
| ођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је |
| земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, |
| питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно д |
| е их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне р |
| овника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с који |
| планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчез |
| ранк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искр |
| , да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољ |
| ушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа м |
| есет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лу |
| дан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита |
| ина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чув |
| расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није р |
| српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу б |
| ти на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком |
| понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, деб |
| е домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађ |
| > <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само дру |
| ко држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда |
| пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није |
| ље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, бе |
| ас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> уз |
| итаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у |
| чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код |
| ндје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, к |
| странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да |
| они.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велик |
| је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кро |
| нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава б |
| сни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По |
| p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној а |
| доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div |
| Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада |
| ла у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато |
| ерза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора к |
| ини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, к |
| и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединс |
| омену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухват |
| г нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом |
| а званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем |
| у били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, |
| дбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност с |
| ј.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ |
| од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и |
| влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо б |
| имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини из |
| редимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући |
| нула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему |
| говине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на бал |
| ежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји п |
| а су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне |
| а нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељ |
| ву, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су |
| м господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још т |
| во причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шканд |
| цу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} |
| у.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху |
| елеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а |
| учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, |
| ћа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити |
| и, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђа |
| ичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се |
| :id="SRP19080_C26"> <head>26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјеж |
| ожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад |
| рави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско рас |
| ђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и |
| оришту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи |
| кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда |
| а тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања о |
| она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости о |
| сној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију по |
| ност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенч |
| а је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу у |
| рити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младиће |
| за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} П |
| најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у |
| два мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшениц |
| иједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да |
| рквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} |
| коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} А |
| о проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан р |
| сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права св |
| ва и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</ |
| се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се |
| ушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривој |
| паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону |
| ло, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас |
| у кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и |
| > <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опон |
| народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида |
| о ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту в |
| н Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и ни |
| страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуње |
| м ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну ок |
| од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан |
| етаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све н |
| тинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" / |
| је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89 |
| Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, ш |
| гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему кр |
| а није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указива |
| ања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповед |
| а ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се сав |
| е трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је у |
| крености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима преда |
| ој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине т |
| , и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су се |
| .{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о о |
| /p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, |
| у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од н |
| Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натра |
| м димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри |
| фалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток |
| дати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на |
| лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, |
| ом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој ро |
| е Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још м |
| лски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за к |
| ног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, н |
| чер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговорени |
| и овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштито |
| канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без |
| ј афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ |
| томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава ка |
| к некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, |
| ово друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са |
| арактер пријеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и њего |
| орили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама имала крај себе, њени |
| .</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежни |
| уда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У сало |
| ише пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жељ |
| уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два к |
| над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећ |
| обједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар зна |
| или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није |
| савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева сво |
| вјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херме |
| ов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева |
| да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрин |
| — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан од |
| м деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Бо |
| заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћ |
| се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба с |
| бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје |
| епрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љу |
| а поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} |
| ашна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисл |
| ио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће |
| ти и лице рукама прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и мол |
| они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и б |
| је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новц |
| акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријате |
| смијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n= |
| задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и дру |
| то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као д |
| Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци је |
| мах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој пре |
| ајбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p |
| нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— |
| о од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чув |
| иштите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помис |
| нема ни један образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог |
| охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао о |
| господин револуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n="287" /> званичницима свом строг |
| м.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит са |
| > <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој |
| и бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два ор |
| p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу |
| о Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Борив |
| дите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман |
| ва заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душев |
| ана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на мом |
| <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, ј |
| изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да г |
| љи бечког министарства, као министарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети |
| it="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај |
| обише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све м |
| ша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</ |
| ак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више р |
| о лојалне и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пр |
| сте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дичн |
| у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли пр |
| ривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај |
| ирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да |
| > <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га по |
| овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио з |
| надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационо |
| е приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се најви |
| чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог д |
| к морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> |
| >— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му |
| ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо ф |
| остић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— |
| — А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се п |
| ави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у см |
| мљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да |
| Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало ч |
| тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевље |
| без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста ода |
| не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, |
| и и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увј |
| не високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме |
| незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Н |
| те, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одгов |
| кти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ бр |
| } Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је м |
| главицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више против |
| вања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{ |
| .</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гл |
| ају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га п |
| Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма |
| вај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је ста |
| — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— |
| апатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској к |
| S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувств |
| у чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и |
| дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакос |
| разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући |
| ш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење. |
| атељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народн |
| новања:{S} Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} |
| у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Приј |
| професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманс |
| разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званич |
| ена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи |
| , саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записн |
| и дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S |
| оривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! |
| е Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <p |
| потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак |
| еленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом |
| воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све |
| обиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногл |
| <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве з |
| Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родите |
| е савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— |
| ифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба би |
| не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, з |
| владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="2 |
| > да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мис |
| ка.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој ненадно |
| шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са мл |
| ији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву сви |
| када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дра |
| љским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш је |
| о потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све в |
| је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право располож |
| ло и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима |
| ин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала |
| оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила |
| е чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се на |
| ило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат |
| ријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{ |
| ле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њ |
| рсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </div> <div |
| тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није |
| такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде м |
| а, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за т |
| брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истраж |
| ри Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гд |
| сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан |
| олим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, |
| ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бе |
| н да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајо |
| {S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, |
| примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешењ |
| ник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужб |
| Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <p |
| и је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми кр |
| p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде |
| босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуг |
| е бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног уч |
| акав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове љ |
| шио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође |
| најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском |
| , јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> пр |
| г.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, д |
| амоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њег |
| рамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји л |
| лникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је |
| о рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те |
| гража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбр |
| удућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се |
| а није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поч |
| буни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуца.< |
| лети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а |
| <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту |
| љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му |
| лно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку. |
| би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато |
| ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радит |
| л изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше не |
| ој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег у |
| о зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш з |
| гу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што с |
| да покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше у |
| вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе |
| ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Д |
| пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад правосла |
| е удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица |
| е, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљ |
| рагица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Дра |
| о, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви |
| ојури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближи |
| си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зелен |
| ењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити |
| то се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, |
| а, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се |
| ко ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у сит |
| Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаш |
| огађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> < |
| човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина |
| ба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси |
| о се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дје |
| мотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — |
| ревучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено |
| му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Ду |
| о су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дје |
| ћи главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, |
| Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у |
| итав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у екс |
| себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, |
| на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење уврије |
| позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као ма |
| а дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завј |
| или су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме |
| ијеко, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за |
| оштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос |
| и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сад |
| а не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли |
| м језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, к |
| е, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је |
| ирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас су |
| ајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот ј |
| је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S |
| здржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и |
| у далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као ве |
| роводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада |
| једи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо |
| p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене гла |
| вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се |
| > <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам п |
| >Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више тр |
| > <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не |
| је тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, |
| ће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије с |
| е примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том |
| шу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам |
| , па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њем |
| ње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и |
| није дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки ц |
| кривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно |
| к одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, |
| и, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти |
| <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, д |
| 148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет жив |
| р да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и |
| тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се ви |
| да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет С |
| о ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља про |
| се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непр |
| ијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека |
| које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на дру |
| од мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и д |
| се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и до |
| аху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио |
| е са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Кости |
| , па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али |
| мет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред п |
| мо ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје прав |
| Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћи |
| нчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је остави |
| ећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вр |
| ишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S |
| Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино ли |
| ечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате |
| и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то стар |
| но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запост |
| огу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страш |
| омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обр |
| д стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учи |
| зда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га |
| тати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може неш |
| Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, |
| и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста раз |
| <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му прелети ироничан |
| странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћ |
| о је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с |
| у и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! |
| свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се |
| о читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ |
| у, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових дога |
| сили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а |
| ра прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Т |
| а и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово пр |
| е Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рође |
| овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшн |
| е је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p |
| као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше |
| е напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се |
| едан шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу |
| т слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и |
| погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица |
| ије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно кл |
| ачај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава му живо |
| а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним |
| војим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и у |
| је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек п |
| му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед. |
| ах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нароч |
| а се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо м |
| оји су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, шт |
| ио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је |
| .{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљају |
| је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје |
| ко исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда |
| у играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и |
| литику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињење |
| ат и код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подса |
| S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спада |
| од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овла |
| јелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} |
| спођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом рас |
| Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Фран |
| асти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и |
| хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то ре |
| у, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, кој |
| </p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијоно |
| ица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођи |
| авање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} К |
| е сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улиц |
| а?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај м |
| то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Т |
| о спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало д |
| зе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино |
| ладе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на срп |
| отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше |
| а, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} |
| који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више не |
| вај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у |
| то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по |
| је оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих |
| р Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учини |
| слобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, по |
| љака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење пре |
| арочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спре |
| за се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно уз |
| ешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо др |
| дични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, наш |
| ршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме по |
| иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако с |
| маћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— |
| су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се освр |
| азонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Ду |
| д и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, |
| би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих п |
| ећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако ово |
| моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је с |
| в програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво |
| ове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај |
| алазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевск |
| — Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су друг |
| мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру с |
| умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифко |
| ћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — гов |
| такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ гос |
| вство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета |
| емаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n |
| неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини |
| а јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их св |
| т проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} |
| да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и |
| <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада |
| ратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов |
| здрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши у |
| ручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га |
| ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите каз |
| трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог |
| /> <p>Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На |
| аја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за |
| е поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је пр |
| ху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица |
| угојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше рас |
| мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нут |
| ер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</ |
| повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му промат |
| на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му |
| ођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судби |
| зио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју и |
| капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Тур |
| ш од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и |
| ао да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и м |
| у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{ |
| уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова с |
| д узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља |
| ање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадни |
| зда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p |
| то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичн |
| о нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским жив |
| </p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> |
| нула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, ј |
| сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, |
| и укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Го |
| изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше |
| и или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му |
| них српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарс |
| у тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела в |
| боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним вр |
| дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе боса |
| погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има пос |
| крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје б |
| њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, ка |
| и један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злон |
| ј потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској в |
| ни осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, и муслимански народ са омладином заједно поче |
| и заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан |
| ; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љеба |
| а престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкара |
| олите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на |
| љале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} |
| ротивници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се ти |
| их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао |
| дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их кроз стоље |
| таде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, кој |
| дје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — та |
| ек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше |
| ну се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може |
| брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто мала |
| , мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спази |
| прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се бој |
| ијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, |
| сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје |
| авица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а ме |
| кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме. |
| застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах |
| стог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничко |
| , долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико |
| прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву назва |
| у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних о |
| вор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо јед |
| удија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врл |
| је свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочит |
| {S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.< |
| ца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улри |
| Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S |
| ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјест |
| /p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао за |
| ло. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како с |
| ј, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити |
| сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непреста |
| >— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити |
| p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112 |
| х пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никак |
| .{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када |
| војевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право |
| брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке |
| ј школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — |
| ијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају |
| остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само бос |
| м искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, с |
| сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друг |
| о и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско дру |
| да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треб |
| аштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Ев |
| м све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческ |
| "147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гла |
| одовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен |
| најинтересантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на |
| е може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло |
| и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио |
| n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи |
| вља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико |
| подо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се с |
| ло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се |
| ови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљи |
| ан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљ |
| е тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, у |
| није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређи |
| <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душ |
| поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и |
| ине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрен |
| ле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на л |
| је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насми |
| сти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босанс |
| а при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p |
| дину из пријека при поласку. — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из п |
| реће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Због |
| дим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с |
| купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио. |
| разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право при |
| у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, |
| {S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на он |
| ану.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Био |
| ше, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат до |
| вари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Борив |
| рђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати |
| на култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима |
| воју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево |
| с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на нава |
| ше понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у |
| да се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти |
| им потпоручиком.{S} Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова з |
| ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146 |
| асмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао |
| ише није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држа |
| м се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. |
| , оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната |
| ста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то ј |
| и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није зн |
| најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет |
| овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје |
| владао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба з |
| ебе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. |
| Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гл |
| ровићеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета у |
| човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о не |
| р су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјега |
| /p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио |
| а Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгл |
| мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа |
| кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјеца |
| ћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно о |
| ли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краље |
| и један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— |
| овој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњи |
| о занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чин |
| де сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приват |
| да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само с |
| а Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље |
| аки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи ис |
| познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није |
| ој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустриј |
| обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег д |
| фесор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Фр |
| да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је |
| аде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе д |
| о шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућ |
| није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си |
| чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздра |
| умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју |
| о га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разг |
| вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но и |
| ај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево |
| не, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма |
| пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Св |
| ослије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запита |
| лазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се |
| p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није |
| другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенил |
| а мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим. |
| во, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</ |
| за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру ау |
| е је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p |
| а и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се ску |
| <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пак |
| већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши |
| ма погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по вел |
| 276" /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише р |
| ст према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Т |
| љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност прем |
| , то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чуд |
| еди него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када |
| жни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узб |
| ор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажа |
| а.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, |
| е све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад |
| >При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си |
| ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш |
| Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех |
| земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме ув |
| јећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Срб |
| кој гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај. |
| обности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда |
| !</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да |
| случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби |
| ио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој |
| кције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф с |
| </p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмиса |
| поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говори |
| овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Бос |
| инама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјерова |
| тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође |
| Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извинит |
| соких мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријеш |
| убље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дош |
| , док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непо |
| - Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта |
| ма јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги |
| утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што |
| саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не |
| ивио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио н |
| о како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јо |
| рен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — ј |
| их даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца |
| S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна |
| Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од |
| сите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога |
| вом ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} |
| а, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али |
| а је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао |
| тика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у о |
| је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А |
| тниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} Душан и опет о |
| тједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао |
| шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете м |
| нула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она |
| ичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се кос |
| } Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва т |
| е од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спава |
| дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу |
| је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" |
| и се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику |
| рати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</ |
| он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Б |
| лекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? |
| удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети |
| ер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, |
| жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине ве |
| е и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За |
| за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу н |
| уме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са |
| прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из је |
| ске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао |
| ога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато |
| дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, |
| разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се |
| захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду сам |
| S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и |
| азговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја |
| ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступ |
| и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи |
| ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући ј |
| ам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине ко |
| н Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова |
| рамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким с |
| идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или д |
| {S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу доктор |
| товареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све |
| , кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдј |
| е мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом |
| ежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки л |
| до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створит |
| еж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од |
| младини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам |
| ане од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, ду |
| глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотри |
| и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S |
| ...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; |
| би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и на |
| у правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну |
| >Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видј |
| се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, шт |
| тично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни п |
| покон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједник |
| ког ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно од |
| којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, |
| ијатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустр |
| је и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спада |
| ме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} О |
| S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне |
| а свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили |
| p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин П |
| ивој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то бог |
| справљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али |
| p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући с |
| је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драг |
| ењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја |
| би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} |
| а га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мисл |
| бео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо |
| ри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би м |
| ки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може би |
| е побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питањ |
| ије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— |
| аш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p |
| не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како |
| свим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велик |
| толу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке |
| овор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита |
| и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сје |
| ођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затресе главом |
| ог савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости са |
| да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше м |
| вјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се по |
| није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Н |
| уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је поч |
| и су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмов |
| да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Борив |
| .</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} |
| рити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су |
| набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано |
| м стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу |
| цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, вол |
| ки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадни |
| тију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се |
| осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и |
| S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> |
| таје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загри |
| пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити н |
| е те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити |
| ебе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати ист |
| ката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви |
| у: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учини |
| оворе људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобуче |
| накав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Д |
| утати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, |
| исли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбит |
| одних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем |
| зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој у |
| лобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и |
| ећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угл |
| се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насм |
| је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед |
| ига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи |
| у гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех ме |
| оста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љу |
| а већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан г |
| овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек мор |
| ена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке |
| а на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећ |
| а</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете |
| и се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га удари |
| То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни с |
| арати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би мог |
| ј са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душ |
| о ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко на |
| и се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је д |
| рвативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, к |
| бе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учини |
| Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко |
| : шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун |
| о цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни |
| аудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лис |
| коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха |
| као је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када по |
| роводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље нико |
| га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, шт |
| ја.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који ј |
| p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" |
| љи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсј |
| јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — на |
| ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби |
| в Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер |
| умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало |
| о се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио се |
| цеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је доса |
| не гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслим |
| ерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског |
| рема коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се |
| мамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова |
| е девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Прему |
| тељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стоји |
| да попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју |
| је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недостатак интелигенције, |
| рекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ |
| мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Срб |
| тских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер |
| лио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници |
| а хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему н |
| болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као |
| жно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима го |
| итаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин рије |
| морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му |
| толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни тр |
| Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке |
| м казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у |
| иштвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљени |
| здор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босан |
| } Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли |
| порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо |
| е по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, в |
| слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год |
| а, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као не |
| Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније |
| би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S |
| тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда н |
| уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође дру |
| сподине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами |
| срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, а |
| њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, к |
| ше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, ка |
| да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам зема |
| >— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадон |
| га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема |
| ного — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити н |
| год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми |
| ћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чу |
| ла је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза |
| омјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једн |
| од собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како з |
| козвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо |
| која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као стра |
| силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног |
| е дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро |
| ваничника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског оф |
| да у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} |
| љеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздра |
| весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— |
| Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјес |
| гог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил Премужић |
| , ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савје |
| ви Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на о |
| , одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, |
| к.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, п |
| ста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139 |
| е противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује |
| лекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасн |
| о расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и прија |
| один упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо ув |
| и.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље. |
| кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се |
| само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањат |
| вор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} На |
| , коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној з |
| ање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану распр |
| о сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево глед |
| љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Др |
| већи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне. |
| вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то доту |
| ом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у пит |
| цање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже |
| влада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико |
| е.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у баб |
| ан овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу до |
| има што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да |
| има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше о |
| једило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да св |
| љска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних зе |
| ја, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с т |
| тио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој мемора |
| а разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Срб |
| у не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко делега |
| јелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, в |
| акођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких |
| о иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не си |
| па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и |
| о мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чи |
| доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од |
| Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје брато |
| ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ е |
| јем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и с |
| едан другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од н |
| у натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њим |
| и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — п |
| </p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зач |
| p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он |
| толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена |
| у једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким |
| рема том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа |
| лики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших инт |
| ожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена |
| танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслим |
| > се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је ч |
| ћи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S |
| {S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усу |
| сти с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано |
| Душан и опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушев |
| и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махал |
| тник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се нас |
| је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све гов |
| ина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Бор |
| ци.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори |
| /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађ |
| еф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити п |
| теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој |
| личје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насм |
| заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као |
| ораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањ |
| ивахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава њего |
| и данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске |
| 128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити з |
| </p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то |
| ио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро |
| м баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске в |
| } Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p> |
| аваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас |
| савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај |
| дне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јав |
| вога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у |
| лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад |
| амо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Ку |
| нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи осветљаваху |
| је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упи |
| рајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и |
| рзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но наро |
| ет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје |
| едаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше с |
| , да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — д |
| г шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о че |
| ане, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља |
| цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране |
| сти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка |
| ај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title |
| селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме |
| би!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху |
| положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око |
| ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњен |
| {S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увла |
| једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се најви |
| смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за нар |
| — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, |
| и Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим стар |
| о је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувств |
| е све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне срп |
| едаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са ви |
| цу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љев |
| створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нар |
| ид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманил |
| а шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалто |
| а...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захв |
| Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за б |
| ба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустр |
| стави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слобод |
| ке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи |
| илом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше ув |
| ике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, гла |
| ди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш с |
| ед са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај |
| вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутр |
| анџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у |
| жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци |
| села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{ |
| ог одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! ви |
| фесора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима |
| н био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне поглед |
| </p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фр |
| ци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричин |
| е знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непрес |
| ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекн |
| >Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет |
| p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стеви |
| аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се |
| мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле неш |
| анина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе с |
| омовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе н |
| , поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у |
| с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је бил |
| е ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свј |
| отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијен |
| те и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих |
| чајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске |
| и. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говор |
| утин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђе |
| млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири |
| стала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу с |
| ољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пош |
| к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ри |
| авише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће бе |
| на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{ |
| {S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји с |
| сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О н |
| љивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг |
| лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге госп |
| е звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, |
| оки, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача |
| ог стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним ф |
| стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко |
| а Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као |
| ам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочи |
| има и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и н |
| угих разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се ка |
| лиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сун |
| вни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анон |
| епши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, ко |
| о доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало. |
| се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њ |
| мо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови |
| — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учи |
| а њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба |
| орави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, |
| коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у сти |
| кривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије |
| е бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне |
| ци говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу. |
| опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и у |
| ушан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас |
| оград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим небом |
| на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас |
| вом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица о |
| едног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Фран |
| ио је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла |
| узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару д |
| има је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се г |
| је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двори |
| нце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, |
| S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер ж |
| <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај |
| Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и огов |
| баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се |
| ела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се пр |
| ших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један о |
| </p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земљ |
| Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје с |
| о су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би и |
| .</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајев |
| .</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, |
| је ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још бил |
| дје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти. |
| овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдј |
| d> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у душ |
| ти глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се о |
| се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао |
| едва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како ј |
| е, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, |
| забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост |
| поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода г |
| а би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља |
| и младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слу |
| ин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, |
| е у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија |
| ина.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са |
| на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш с |
| м смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарај |
| иљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фе |
| се с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације |
| долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије |
| се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, ниж |
| били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне фи |
| ким тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено |
| егову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од |
| ија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни |
| ћ, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостион |
| и накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, |
| о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред |
| о знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb |
| а у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч? |
| овао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србиј |
| рпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фин |
| српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друшт |
| је зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако |
| Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Так |
| овори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачк |
| и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате |
| јући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон |
| налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Ве |
| о даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како д |
| шан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у |
| а.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, |
| озденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава кас |
| лијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и о |
| е букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска јангија (пожар) |
| е ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери прис |
| им за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> < |
| ами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућуј |
| дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у с |
| у, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</ |
| глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда |
| <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, д |
| и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица |
| де, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилаз |
| рање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се пову |
| а га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је з |
| дпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на њего |
| стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> < |
| .</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> < |
| с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много |
| /p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштов |
| младина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или |
| походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневни |
| нк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех раз |
| </p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито женско |
| к и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А р |
| ћи, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се |
| заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе |
| н мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се нал |
| повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се некол |
| , и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао је |
| бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним глас |
| ек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Кос |
| рао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Гос |
| ланови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун |
| ахтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у |
| вице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" |
| министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов п |
| да ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове |
| ић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је |
| ње.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим |
| је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у |
| и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде |
| православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, |
| е преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену |
| господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене зах |
| се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто н |
| здрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у с |
| окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаш |
| о вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате |
| бојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обоји |
| приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо кол |
| но изрекао ове ријечи, које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} При |
| ајзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу |
| ричаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Бор |
| p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" /> < |
| шта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говори |
| ивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана |
| је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље в |
| пски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и |
| слије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не пре |
| и.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Реп |
| није нашао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Б |
| овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор |
| ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим неп |
| ивље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забав |
| е из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења о |
| а у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим љ |
| ане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показа |
| рифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор |
| .{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као |
| не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче с |
| в мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, пр |
| а и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих дј |
| сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и |
| , њиме овлада кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зн |
| д купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висор |
| лите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Пр |
| колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да ј |
| Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред м |
| онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један |
| p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет м |
| рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S |
| ојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. |
| ати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му |
| знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанс |
| head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу |
| дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано н |
| плаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> |
| ј.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је каза |
| , који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао |
| ега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се ово |
| Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, |
| .</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начел |
| и.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах п |
| Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што |
| сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преп |
| десио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озб |
| дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одиј |
| је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у зван |
| о, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одгов |
| шња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда |
| горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са у |
| очеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прили |
| овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n |
| у собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким кор |
| ој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас с |
| оше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана бл |
| е бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију предст |
| џије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, |
| ут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић |
| сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, |
| и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина |
| ани на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима пре |
| с православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би |
| , у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима |
| е, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна с |
| сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице |
| скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште с |
| сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ћу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само пошт |
| у нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим |
| шку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри оста |
| апоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити пр |
| ите и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} |
| 70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, гос |
| помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услу |
| ="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто зна |
| , ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја |
| бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као |
| ама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко в |
| леду.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> |
| ави. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поноси |
| ужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције |
| е шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни |
| стављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој |
| познавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао ув |
| што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домо |
| Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје |
| црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Ст |
| на нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увр |
| >— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у п |
| нити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зат |
| >У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је |
| епријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у |
| .{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето |
| пође виших званичника и кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због т |
| се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове |
| читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и |
| равља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћи |
| — А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави Франк, ка |
| љини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом |
| чица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћ |
| смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се |
| а држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа н |
| вјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уж |
| и негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа |
| нос, оковратник, дугмета на манџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што прогов |
| ући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степе |
| о слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу цркв |
| јцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке културне |
| едаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасак |
| стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до виси |
| азговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, |
| зати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српск |
| S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети б |
| ог стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом |
| он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи |
| дном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најз |
| нос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми |
| о, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Б |
| ати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па |
| не, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебо |
| окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у |
| ено од неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: |
| е отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а |
| је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући |
| смејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих че |
| агица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други |
| станемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знам |
| к су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред оч |
| у нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо доб |
| је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Б |
| апомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука |
| ан и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> |
| не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње ври |
| тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да |
| асна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, |
| ити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.< |
| ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћа |
| то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под обла |
| осио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер |
| амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред |
| а, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина |
| да прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер см |
| огао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метар |
| савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило |
| то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га |
| ер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за млад |
| , њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га |
| достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се |
| ји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, |
| га?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала |
| то се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} |
| тарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилик |
| .{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас |
| ођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски наглас |
| на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је п |
| го напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вр |
| же сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се |
| Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се за |
| ту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, г |
| /p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој вр |
| та, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и т |
| ћу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, смест |
| главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна срп |
| , да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да |
| за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у |
| у, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и |
| ева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година как |
| а је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Ниј |
| јеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Ко |
| ај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита |
| противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо н |
| тио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и |
| је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав а |
| ђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да исп |
| <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, |
| ком омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сва |
| ву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењ |
| то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ п |
| једела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није оставља |
| уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по |
| ице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у ли |
| ндал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и у |
| емљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочарал |
| су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у |
| једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, ваш |
| ријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознав |
| мна са малим задовољна животињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је |
| >Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близин |
| а позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари у |
| Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му п |
| казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас мн |
| пише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Да |
| шла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Он |
| <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и да |
| Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има врем |
| и себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, |
| све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори |
| а нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до |
| Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљск |
| тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећа |
| ма предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у пром |
| рби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдј |
| о брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла м |
| , Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у св |
| наку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељ |
| нало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе с |
| Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљск |
| Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их |
| у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се ср |
| ама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова. |
| бијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас |
| све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело. |
| Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињств |
| е.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашл |
| јевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, |
| ном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <di |
| женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женс |
| знемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с |
| се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами пу |
| шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили глас |
| а му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> |
| ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S |
| та и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела полити |
| но дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли |
| но видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим сним |
| и.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића с |
| S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и |
| са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну у |
| м дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n=" |
| могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га ј |
| мена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жанда |
| и брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледа |
| азда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не |
| оји обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и нов правац дати |
| оривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђе |
| .{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и остати онај који си: чврст теме |
| иви.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, доб |
| м је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{ |
| а срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи п |
| атвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења |
| ледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини |
| едном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се |
| ево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића |
| ијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују |
| створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо |
| ивој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста ј |
| ани.</p> <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према к |
| странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сараје |
| трајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог |
| ничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није |
| осподо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, |
| вог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их с |
| вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника странаца и католичка цр |
| да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разло |
| ћи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцето |
| вјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која |
| е, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никл |
| вуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица С |
| род из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народн |
| комјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, к |
| ао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство |
| ма је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу поз |
| , из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, је |
| а католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватско |
| изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста пр |
| Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца |
| у натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под |
| рати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше |
| и крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p |
| при поздраву ословљаваше <pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и |
| е и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније од |
| Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што п |
| служитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичн |
| бији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ћ |
| {S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отворе |
| етлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско |
| још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, |
| не жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је |
| етљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше |
| бијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбије |
| екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне |
| ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас с |
| прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пу |
| да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <p |
| е ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не б |
| , силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: и |
| оле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, |
| ајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску соб |
| коро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, п |
| ног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздра |
| шао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика |
| ечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао |
| ас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, |
| евом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и н |
| пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па ост |
| ели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да п |
| лога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омлади |
| а један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја се |
| истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима сто |
| је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва |
| оше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада |
| вот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и а |
| раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на |
| на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло глед |
| ему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} |
| иједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, б |
| и и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаш |
| се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, |
| >— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Д |
| себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела на |
| ног потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело |
| вјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је слож |
| е окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити |
| ате радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код |
| у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S |
| је бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те кат |
| му се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Кад |
| чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна б |
| рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те |
| ме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} |
| аз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не да |
| народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу с |
| стише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савј |
| је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и но |
| /p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Т |
| орандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморанд |
| ват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у |
| леду, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никака |
| јело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји нек |
| ји су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно |
| {S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од св |
| инове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном м |
| и у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвиш |
| м и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим |
| забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијава |
| , да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч с |
| ко устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се боји |
| растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој о |
| мота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући р |
| ћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако |
| пасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, зв |
| и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе |
| во ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички |
| ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да |
| наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их к |
| вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње |
| — Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</ |
| вјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинам |
| е му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S |
| евају, него игдје под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља |
| Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" |
| ову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна моли |
| промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, моји |
| на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска с |
| љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— |
| виће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те п |
| крсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтј |
| а ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати |
| таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева |
| ја са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним есп |
| од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} |
| у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских |
| г прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, |
| ниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но у |
| потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост св |
| .</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сј |
| а лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су |
| е.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је |
| ела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l |
| у се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио је |
| е могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Х |
| д очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље като |
| Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </d |
| на мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не прима |
| } Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S |
| а образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће с |
| к. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> |
| .{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се |
| служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је |
| окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.< |
| ом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} По |
| чито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у |
| о и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше никаквог одређеног изра |
| вица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење в |
| еђу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више бил |
| .{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског |
| а и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим |
| .</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и јо |
| јте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{ |
| — Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све служб |
| оро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућн |
| ијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним |
| подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за |
| онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ ј |
| ило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да с |
| ошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, см |
| азда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га |
| оли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је д |
| во рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми |
| ротив српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Х |
| се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на |
| ишта рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом |
| а немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замоли |
| тне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацива |
| — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уст |
| јим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар јед |
| а противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све она |
| да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> ра |
| а капи.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом |
| да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} |
| збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви зн |
| и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби има |
| љи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирн |
| унаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао ника |
| едног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио |
| ге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и све |
| а питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што |
| p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се |
| , уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не |
| ста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и т |
| а богате и имућне породице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 187 |
| је, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мје |
| а, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сјед |
| хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповје |
| .{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој со |
| а је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, |
| те једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша |
| јењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се |
| вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је |
| бина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при дола |
| нд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма |
| ну — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све в |
| пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и |
| а измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је |
| Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бо |
| стао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одј |
| ку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке з |
| збуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетников |
| оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једно |
| , онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова |
| је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у по |
| е ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у с |
| их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле оса |
| егну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се губећ |
| лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа |
| да се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Ов |
| с, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучн |
| а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свј |
| златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та ми |
| одо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Б |
| Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрас |
| мо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији неприја |
| - Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, виде |
| а и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p |
| све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада н |
| приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика |
| ици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој о |
| и.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p |
| нистри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — гов |
| у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још ве |
| ка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим стол |
| а застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција друго |
| праве мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога д |
| а горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кро |
| је дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали б |
| мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна |
| проницавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјере |
| е тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је ме |
| се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњ |
| ору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да |
| бити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој |
| Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" |
| е овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном од |
| на; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у соб |
| ише да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан |
| ија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин мо |
| И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом |
| или, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада е |
| собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} |
| остића потпуно саслушати, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијањ |
| ло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човје |
| и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико |
| на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n |
| а је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада јед |
| сле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим |
| с само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, |
| без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као |
| Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала р |
| гло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само п |
| талог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак |
| као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаш |
| вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господ |
| ти, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне |
| S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних у |
| то сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу |
| оривој постави још неколико питања, они све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господа |
| натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и о |
| <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби не |
| да ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исп |
| а говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — ну |
| град центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улог |
| вати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско |
| аше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ни |
| ујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ |
| авукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се |
| .</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага |
| b n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, |
| <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи т |
| или позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја |
| оћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и из |
| Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут пох |
| и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна |
| оваше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до дан |
| видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Проф |
| е, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он |
| ad>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево |
| ко модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежу |
| Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?< |
| утра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у |
| ве једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је |
| на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме |
| ева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p> |
| <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима |
| ла котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један бој, у среди |
| вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у |
| Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је |
| схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо |
| н и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свак |
| ио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног н |
| мјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— |
| ио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши с |
| ео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави |
| Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора сте |
| до слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата зва |
| није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустр |
| ертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домов |
| а је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" / |
| ио предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, |
| мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу коли |
| овјерљивост.{S} Послије ђаковања је ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један |
| а је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p> |
| че одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је |
| све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најт |
| као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој |
| ао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од в |
| рава.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од с |
| > <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје |
| о прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} С |
| и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утак |
| другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је к |
| а крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и |
| вај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме мла |
| ћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела |
| <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли освајају свуд |
| а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газд |
| ема власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бр |
| а се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то |
| а добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све биј |
| х вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по г |
| а га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и |
| ренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајет |
| ам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебит |
| им земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој наро |
| иле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ |
| " /> дугог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све |
| ици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једно |
| некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савј |
| ди сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину |
| ших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је |
| и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревнос |
| а у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га |
| аријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву |
| м криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да С |
| аш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој изв |
| највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло |
| а воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио св |
| сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и н |
| о нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног муслимана у |
| ичко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, ауст |
| мци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} |
| ! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час удари |
| ећ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба про |
| икога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала |
| език нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер |
| нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић с |
| их тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} |
| г друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно шт |
| ојима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта са |
| на.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих ј |
| <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки пи |
| одних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у ру |
| спије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само ш |
| ле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити |
| овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљин |
| једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Бо |
| страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, |
| у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што |
| рифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у с |
| расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном с |
| ице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да |
| .</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као |
| нистарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S |
| се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, д |
| уђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као |
| поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи но |
| ко, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим |
| санских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебел |
| требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију |
| авати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још |
| бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма ми |
| устрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај пр |
| ни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесм |
| ијечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина ј |
| дних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са |
| — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није стр |
| а ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, госп |
| тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и ост |
| /p> <p>— Десетар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташ |
| нас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако уп |
| кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико мора |
| ти му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сва |
| ју на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а |
| ју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, н |
| осни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагла |
| повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> св |
| >— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге |
| ла и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на ли |
| ље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране |
| удмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са |
| е, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професор |
| атеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово глом |
| вом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климн |
| .</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душ |
| ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетник |
| це и све приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Кос |
| званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Бо |
| .{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, |
| еба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну |
| Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину п |
| рује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хр |
| е не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак |
| b n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црк |
| ијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чар |
| се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На кр |
| Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезав |
| ницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу, једном |
| а, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</ |
| је?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело |
| узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате |
| главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има |
| озора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у |
| била ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осуд |
| претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с не |
| вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пј |
| } Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Тр |
| ри тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџ |
| на изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и ве |
| дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у |
| грабише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више |
| асмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разо |
| се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у гов |
| а.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај мо |
| псије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру |
| } Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да с |
| Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, д |
| ресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се ч |
| ар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о ов |
| и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но к |
| чили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> |
| ираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјет |
| их дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе |
| је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим |
| д.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово виш |
| душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и ома |
| нтин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p> |
| ве ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски |
| > <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но |
| м са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када ј |
| није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.< |
| све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује св |
| ред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта ви |
| их, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пр |
| ОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" /> |
| рпске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он |
| ом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да |
| ема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и о |
| стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса |
| на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српст |
| ској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бија |
| ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имал |
| уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших вл |
| о сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздрављаше |
| ровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ пош |
| овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њ |
| цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} |
| том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даљ |
| није могла ријечима, но нијем поглед и светињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрп |
| обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} |
| ако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен |
| обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, т |
| чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их с |
| до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцего |
| А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње |
| збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће А |
| е неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У т |
| вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ст из кандила, која је обасјавала икону светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туг |
| ј омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној |
| а ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових љу |
| еселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровиће |
| е прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србиј |
| ну уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго за |
| спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у |
| у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} К |
| баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то ва |
| дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S |
| вну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једн |
| олских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са |
| стали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир |
| у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој нова |
| о слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госп |
| аста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко преб |
| дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније |
| озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор |
| и и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и |
| ете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То |
| и, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који |
| ајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени |
| ше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која |
| ско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском уп |
| урније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заје |
| авали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је А |
| {S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се поли |
| су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али |
| а је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачи |
| ок не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> < |
| јели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свег |
| -Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну р |
| а сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласови |
| уше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовањ |
| друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакр |
| р у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви |
| ра нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак |
| Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} П |
| >Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није п |
| наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјете.{S} У пр |
| штву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само |
| још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с најве |
| ке да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих ника |
| тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај чов |
| Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, с |
| , и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им ј |
| S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када |
| е узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко |
| упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спада |
| ело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом гр |
| смијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у н |
| би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на то |
| и, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то н |
| чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и ударах |
| док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру и |
| и нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста т |
| се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска окру |
| е — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на кул |
| пут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савје |
| /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, |
| о двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила |
| , прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мис |
| о ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло расп |
| с, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу на |
| е било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Бориво |
| о се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пеј |
| ким столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злон |
| Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се бори |
| те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ нек |
| упује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и С |
| остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само |
| то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам неприја |
| вима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омал |
| ца његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим и |
| огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало |
| и, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабра |
| d>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина |
| Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске |
| ки народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покре |
| >Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова |
| ни од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом г |
| ајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутин |
| ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} В |
| пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће ча |
| >- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и |
| ј правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем з |
| би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзе |
| их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да |
| у заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отв |
| {S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум пот |
| ови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе |
| изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост |
| ad> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну по |
| и, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајни |
| <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мал |
| садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, п |
| су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за в |
| те Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко до |
| мо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше и <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, |
| , већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та |
| о нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из н |
| те се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Х |
| е Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{ |
| уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ниш |
| ј домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гл |
| настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Нап |
| м дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово |
| ође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на заб |
| ли! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохота |
| лазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један |
| /p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми |
| све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересуј |
| е стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, де |
| када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се |
| српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су |
| изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само |
| ији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српски |
| фковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као |
| <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, |
| бављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво |
| јача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, |
| ници гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одм |
| ле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у стран |
| ни чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових зема |
| и професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећав |
| це према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни |
| вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не з |
| ина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и |
| наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p |
| е, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиман |
| њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје |
| скима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S |
| могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и удари |
| ово послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећај |
| се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати |
| н се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијах |
| а новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то |
| о, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта |
| адња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четк |
| страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо |
| едно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да види |
| а сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме |
| редство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, јо |
| у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења |
| као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара |
| ромовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот на |
| ашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — б |
| је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, |
| ена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњ |
| се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много т |
| > <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно др |
| иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а |
| лбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" |
| насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше |
| личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи р |
| .{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле ду |
| ске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја |
| ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде |
| да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онд |
| ош живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костић |
| и, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке чит |
| ачну одору ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине ср |
| опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, |
| ним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и |
| тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, м |
| ао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи с |
| стима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} |
| дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега |
| велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом б |
| а замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Бо |
| вијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, кули.{ |
| кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху глав |
| 7" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи |
| у свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред |
| , и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Бор |
| д половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, д |
| оје ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник п |
| регледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује |
| против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна |
| , да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми |
| ди, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{ |
| гао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега ви |
| око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз |
| у смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ |
| и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с |
| не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S |
| .{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване |
| није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара мог |
| о се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} |
| ју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био с |
| тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Бос |
| је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али ник |
| гом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упу |
| јех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао |
| — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Бор |
| е нестално и нервозно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли |
| и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сло |
| .</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Сте |
| ала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извир |
| уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне |
| изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногам |
| ривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.< |
| дњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; |
| јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, ча |
| ко доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се |
| е промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које из |
| зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи вел |
| , када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се т |
| великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Д |
| и чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{ |
| зивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражи |
| умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су в |
| омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, св |
| председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљив |
| тече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним |
| политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд |
| ти, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком в |
| Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чино |
| а с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" |
| равља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајли |
| ладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" |
| показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које му је Душан сас |
| под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж пр |
| имао никакових злих намјера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен |
| у чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљив |
| Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправ |
| е потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна |
| ића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Ср |
| посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове |
| /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава |
| чу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српск |
| е би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то |
| народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народ |
| аве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када |
| рави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју |
| сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци о |
| о, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном погла |
| а на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} |
| стионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа |
| едаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запуши |
| кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сара |
| а крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима |
| нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече н |
| {S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у ов |
| {S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд |
| , и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је |
| вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заоста |
| Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но н |
| ли, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко врије |
| био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомје |
| са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевој |
| освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не |
| о боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" |
| трујио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро |
| ић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, наро |
| ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина, |
| сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душан |
| м изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, |
| улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} |
| Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри чита |
| ијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним с |
| Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелиге |
| е госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручиком.{S} |
| ажавање, подсмијех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумња |
| Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницима државних званија, да |
| {S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша ује |
| имарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, |
| ажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о т |
| Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске п |
| смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставил |
| даше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Са |
| није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Ка |
| или Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатају |
| дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ћ |
| мо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној |
| умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу. |
| му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, |
| прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стаја |
| p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сара |
| ца Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налаз |
| p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крај |
| По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле р |
| а у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој |
| прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb |
| оло разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мј |
| убрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије |
| али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— |
| ао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља |
| Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло пр |
| када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу |
| неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ри |
| арајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намј |
| оле, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у вл |
| блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Т |
| ерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се по |
| ом министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb |
| око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Нерет |
| ле чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из |
| но заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, он |
| чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило |
| да некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава |
| S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ |
| ву драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу |
| сића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које и |
| гњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се |
| идова; ову раскош повећаваше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, |
| у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала икону светог Н |
| иром отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" / |
| су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p |
| {S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се у |
| ама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, с |
| ијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба |
| ице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке |
| вић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао |
| да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфин |
| , Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> < |
| а забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче |
| те гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убав |
| им већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевој |
| м и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да док |
| ше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гост |
| е, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, |
| да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бац |
| ла народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило |
| у одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а к |
| пски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и |
| нио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и |
| овео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова ног |
| тању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се |
| <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, из |
| >Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капу |
| та говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и |
| а објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезно да се пров |
| пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, |
| лимански народ поче протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</ |
| } Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао пре |
| ре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са мусл |
| ђе му пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, |
| ежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p> |
| ј врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у за |
| да њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне су |
| ред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="cha |
| и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два к |
| де се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи |
| јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега |
| и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће |
| </p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је неш |
| ш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено т |
| не дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој о |
| Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио |
| на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке |
| велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они |
| вао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Ха |
| {S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quo |
| оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај с |
| погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> |
| а Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Бо |
| н остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као м |
| дели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао з |
| ну.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати ј |
| — Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један саврш |
| и садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора н |
| ам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару пог |
| отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан з |
| мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски |
| непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од |
| ешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао |
| оспођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чу |
| еленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, ск |
| ковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица |
| ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дјете стаја |
| овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему |
| еног реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зат |
| иђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у пра |
| {S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> |
| , шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо п |
| ријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавањ |
| своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то |
| на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов г |
| мо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без |
| ганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и ис |
| е спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несав |
| ега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладин |
| и.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак |
| , да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво |
| ато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве |
| и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише |
| народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се д |
| о дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда д |
| словно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом |
| ика, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то |
| ованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb |
| ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођено |
| ом обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, |
| Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме с |
| ао пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогу |
| пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и ко |
| азда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим раз |
| .{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по ку |
| <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</p> <p |
| ију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим в |
| тно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами |
| и нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гд |
| збогом!{S} Кад на ово помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне |
| ова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без |
| рају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и н |
| ан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпу |
| шлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, |
| рају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алекс |
| ањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече |
| служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у |
| е утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Госпо |
| Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас з |
| о себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике |
| дје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу |
| о, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то |
| еч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недо |
| ни тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неу |
| ела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да так |
| пски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором п |
| раз?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је нез |
| н и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маћ |
| попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила н |
| то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћ |
| } Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну |
| .{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде вес |
| ора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, |
| чања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног |
| чице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши |
| је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, |
| чности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели |
| умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и њ |
| } Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјеша |
| ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе |
| знано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком |
| pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>С |
| генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји |
| .{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и п |
| јете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин с |
| од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије |
| и, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да |
| ођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да |
| Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор |
| нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} Т |
| ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе |
| {S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, дру |
| а је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено п |
| на Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављањ |
| до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим буј |
| чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— |
| руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар правосл |
| , што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њи |
| /p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме рад |
| у Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене оч |
| е бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> млад |
| де, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично вин |
| д један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, прв |
| сли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће |
| них, економских и земљорадничких питања своје земље, нарочито на проучавање још неослобођеног с |
| су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије |
| никовица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S |
| Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из друштва српског стол |
| а пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се |
| књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њ |
| дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и пов |
| д српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој жив |
| еш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристаје |
| зболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги оти |
| младина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алек |
| огријешите о законе и истину!{S} Реците своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем с |
| м срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поносито дје |
| транац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас |
| {S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим не |
| доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> < |
| анк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који |
| лахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се |
| н Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n=" |
| /p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије |
| јела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који |
| е то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себ |
| на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важил |
| ге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насми |
| мају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије д |
| и су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два |
| у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од ст |
| боје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидј |
| ост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога народа па на пошљетку ни своји |
| рати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, |
| јао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде тв |
| офесор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{ |
| хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много ус |
| ри поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом у |
| вство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Не |
| е Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само јед |
| , ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и и |
| ити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на |
| ма српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског по |
| у ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођ |
| или, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гд |
| е до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе |
| ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала |
| пођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај п |
| а буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с под |
| неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и |
| земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општ |
| n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћу |
| рски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Муј |
| тив гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим дом |
| } Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким |
| бро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш ка |
| S} Лука је непрестано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! |
| е од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да |
| онашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега т |
| слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљива |
| м увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевај |
| ба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ |
| едан пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је |
| успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно |
| ба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто же |
| лу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим к |
| мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу |
| акову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као |
| јева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и п |
| редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> < |
| м новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по |
| ошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас ј |
| е оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, |
| је распустила своје друштво и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручико |
| мања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин по неколико за |
| отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове |
| , управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио свој |
| та.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, |
| ика.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим с |
| справити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није рије |
| .</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, |
| два изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мал |
| ија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, |
| е све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се |
| е познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и иск |
| одуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из |
| ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога |
| учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.< |
| имућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одма |
| елика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подил |
| рава у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се против себи потчи |
| те, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како |
| млатајући и рукама и ногама, преврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао |
| еволуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n="287" /> званичницима свом строгошћу једно |
| скије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био заба |
| омешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват профес |
| м људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, |
| у више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим |
| p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне згоде. |
| јела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p> |
| о шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан |
| раја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одло |
| ца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митровића је уч |
| > <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући |
| омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз т |
| S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; д |
| им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за б |
| ишта не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на с |
| а?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати |
| е, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски нар |
| отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све |
| шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору погла |
| амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа |
| тике, ни свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја |
| таше обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} |
| е много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, ко |
| ош једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Раз |
| су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се н |
| ј.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођош |
| међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> свој |
| црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од в |
| ли, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху |
| к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о то |
| около се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну магл |
| гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се |
| Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио |
| чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља |
| о кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га |
| њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва јед |
| срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који |
| pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више |
| е све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате н |
| нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Ј |
| ој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишње |
| Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народн |
| нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељ |
| које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми |
| Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема |
| чим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, б |
| ас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног. |
| те ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекал |
| ел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел Кон је наиме |
| тегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо |
| али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она че |
| /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званични |
| оривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окри |
| атељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак ова |
| и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мис |
| у.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ри |
| амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе |
| уначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, својим мишицама ум |
| је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјесто крај себ |
| углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На њег |
| а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хр |
| као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи |
| ан трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да |
| мотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледа |
| } Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Срб |
| менован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог |
| нт, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задо |
| S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, с |
| н столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло т |
| читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнул |
| да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно ш |
| мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља ау |
| било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе |
| љају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав |
| алисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, |
| на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је |
| ју за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој сам |
| тјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их у |
| Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим врат |
| плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупшти |
| замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудам |
| о гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{ |
| од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према |
| мо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин. |
| ао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, |
| је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по т |
| Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом |
| рве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пу |
| ијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одав |
| задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Кост |
| ужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</ |
| чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одг |
| још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџ |
| ице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно |
| 192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Евро |
| пре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у з |
| о још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потраж |
| квеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темељ |
| p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног врем |
| касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане сама са младим плећатим потпоручик |
| када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с п |
| у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у |
| м језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама прис |
| путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, |
| ба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као |
| вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој к |
| као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном к |
| дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију |
| м Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} |
| се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пута прочитао, а за |
| едства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и |
| с пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу |
| ада Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер с |
| ајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало бољ |
| .</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни |
| е шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле |
| у са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекива |
| те.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Л |
| је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика глома |
| надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије прет |
| робуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, |
| а.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у |
| страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало |
| вна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавст |
| ине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> |
| аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да та |
| орничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог |
| шки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску пород |
| домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши |
| ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и с |
| Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његов |
| тник својим <pb n="287" /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на з |
| Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одго |
| су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не |
| мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удвар |
| ге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлет |
| е овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S |
| вих очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| , и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе |
| и одане званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.< |
| ед свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових |
| јатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте. |
| на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно |
| вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Фран |
| заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за |
| ешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног |
| ораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата на |
| ца и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, |
| дна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним |
| етрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од цр |
| ку дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена о |
| p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике шк |
| ћ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ с |
| ост овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кр |
| н није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које ј |
| ао да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге ми |
| човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк би |
| и Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Посли |
| е свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у |
| као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за |
| Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мал |
| у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што с |
| иво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијс |
| , да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу |
| је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, д |
| , стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити |
| </p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, |
| х је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како из |
| смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и ос |
| !..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око фе |
| ка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погл |
| в присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, кој |
| е.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској у |
| о се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и |
| ца се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је ист |
| у шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када |
| о се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а н |
| а не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, |
| професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и ос |
| анови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико с |
| предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ћ |
| а друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода какв |
| другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао в |
| и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверт |
| /p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n= |
| ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека т |
| ј српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у |
| ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглав |
| камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нем |
| олите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, д |
| адобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академи |
| д гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити њег |
| /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на за |
| одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни. |
| ати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лаган |
| иковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народ |
| сти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што |
| авању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у |
| читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави. |
| оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — |
| м и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па |
| здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам |
| су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашањ |
| мо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав |
| ржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила н |
| себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агам |
| ли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије она упра |
| тко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добиј |
| овори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Пр |
| p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је његова љубазна |
| овића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да с |
| али страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има |
| е јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лук |
| гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, |
| варају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело |
| истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао н |
| ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, |
| а, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож |
| ада буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка про |
| раду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени |
| рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма |
| у, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина |
| ко пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, |
| ито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона |
| ка и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у ст |
| ебе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити |
| м радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврст |
| Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — |
| — Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуч |
| ини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешав |
| српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни |
| тка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а дан |
| ест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима |
| Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није зн |
| тао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађа |
| тор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и г |
| реко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снј |
| <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјеш |
| хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у |
| ез сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењ |
| ронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици с |
| ну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта в |
| с родбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је г |
| које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са вис |
| би, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само |
| ке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се |
| набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика пре |
| судио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за |
| тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда |
| дњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к се |
| ављали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} К |
| т’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се м |
| и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као д |
| И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једноми |
| нама ради против наших интереса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то и |
| н наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Борив |
| копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Је |
| ој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне |
| Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпи |
| д креће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, т |
| цира пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар |
| ео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није у |
| {S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Кости |
| сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љуб |
| добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени |
| Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу |
| , драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш мо |
| рестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешт |
| г.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распит |
| и зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> |
| је могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страхова |
| .</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" |
| м затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте |
| ављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на ок |
| ла да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли к |
| шанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још н |
| и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима |
| запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{S} Сав |
| мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље наба |
| вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе. |
| лих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, бу |
| е унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једн |
| ина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не см |
| остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој при |
| у ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није уч |
| 2" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи — |
| нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га дове |
| авља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, као |
| пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари кот |
| и народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је пов |
| ој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и по |
| ву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њ |
| n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p |
| роз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од |
| ијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и р |
| парложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећав |
| та казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас |
| ти ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот прив |
| а се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на |
| едном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ли |
| сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Др |
| и.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, н |
| му другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" / |
| ио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене н |
| о се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска |
| > <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори |
| " /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S |
| вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер о |
| јетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p |
| ј народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј дру |
| Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да гово |
| је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, ш |
| а сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не може о |
| иво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и стр |
| м, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни рим |
| би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је он |
| у са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра да |
| стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и ег |
| "175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати |
| ој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље ра |
| се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се д |
| које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијец |
| , да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог. |
| ма Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле |
| Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек пок |
| ду, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји |
| столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не |
| махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p |
| пријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слуш |
| је, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецај |
| ледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог р |
| а осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} За |
| а.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни инт |
| S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пр |
| ва, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дв |
| о без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратим |
| шај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се у |
| ни трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до м |
| рилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је па |
| се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се |
| о ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином у |
| ити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш |
| ма влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одоб |
| лаву, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и |
| да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао |
| рате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> < |
| српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина по |
| мислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав |
| заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но |
| у доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, |
| што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професоро |
| еби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица |
| .</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онд |
| анични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанств |
| опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором |
| ештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан т |
| ст његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> п |
| ну К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати з |
| ло свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, ци |
| су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене дом |
| стао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из ка |
| ивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјест |
| омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примј |
| “ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омлади |
| ионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у ка |
| Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану |
| увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душа |
| пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње ври |
| } Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ов |
| о; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је |
| питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да |
| орио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик. |
| а ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је са |
| набдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифко |
| довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Н |
| дни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста |
| чини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, |
| се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упроп |
| а.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то |
| ише пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покуша |
| отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дје |
| нствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво |
| је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српс |
| ="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— |
| ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за чит |
| на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није до |
| смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи |
| још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај |
| они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате |
| ошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професо |
| S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјер |
| о пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећет |
| S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу к |
| е од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су св |
| лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка |
| коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како ов |
| ског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љуби |
| војити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер |
| у ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>А |
| доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напр |
| а — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости с |
| ине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја |
| чи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p |
| ларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.< |
| <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за |
| као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у ку |
| што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица |
| ребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто |
| светије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: с |
| угог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и |
| лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити по |
| у.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести в |
| — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сј |
| а су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утиша |
| ве и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гура |
| раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на приме |
| знемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} |
| } Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста |
| условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунт |
| ања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи. |
| трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески мо |
| /p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који |
| обру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек |
| није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је |
| ти издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима |
| ући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</ |
| ..</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за |
| и су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до и |
| станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу |
| ћ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису |
| ушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Але |
| емој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги гос |
| ећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бај |
| реба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај |
| као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробље |
| о.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво |
| <head>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Б |
| n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако |
| му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народно |
| да је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који |
| пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће |
| о Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрват |
| рављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо |
| из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мер |
| ва, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Бориво |
| ако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Пр |
| шити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер |
| ити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражар |
| ћу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи |
| >— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје пра |
| ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторст |
| — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Кос |
| јех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Б |
| а званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не |
| да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима |
| само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу пок |
| IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p |
| ами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сараје |
| љу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, зб |
| ини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватск |
| поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски |
| њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву |
| сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, |
| , већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јес |
| позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту б |
| ења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња прем |
| есу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту ср |
| е збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва промуц |
| оривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Л |
| одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипа |
| ао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о |
| о што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и у |
| да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата |
| жи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати |
| е човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим |
| обила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово |
| } Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му |
| ој крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Мит |
| сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам за |
| ишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издер |
| мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...< |
| ење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија |
| афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важил |
| одног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај |
| себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетли |
| 17" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи |
| а, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од |
| а, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца стр |
| ="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касниј |
| ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, |
| длучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисл |
| ворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Л |
| престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно |
| а метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним |
| ен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није |
| ог сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинил |
| ране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гле |
| епи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једн |
| лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништ |
| ив кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од д |
| ца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S |
| е Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када б |
| ајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра кул |
| животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да |
| слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничк |
| иком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком |
| ице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шар |
| етени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, т |
| умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би мога |
| е брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.< |
| и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да |
| није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као |
| е.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и сво |
| онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу п |
| еха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери |
| ло на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто |
| ле не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за ч |
| су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица ј |
| бру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ак |
| <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно |
| жио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n= |
| ке стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо с |
| ан од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чем |
| лиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте |
| наника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учини |
| м и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и зави |
| це, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ам |
| вјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, |
| озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb |
| диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту |
| им сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и с |
| ницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику |
| ита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, |
| времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање о |
| и једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, |
| ш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој |
| гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погл |
| еше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се |
| ој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима |
| Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би и |
| се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари ник |
| ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способн |
| град се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш К |
| поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздрж |
| чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржњ |
| </p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно |
| рсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да |
| p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало |
| е са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж јој и професор, попуни |
| ема нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинс |
| тавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто ње |
| пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски по |
| оривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рам |
| данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, див |
| елика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p |
| наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао |
| pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у ј |
| наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.< |
| напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> |
| да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и рас |
| мају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјер |
| а су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивљ |
| а јер се на његов рачун забављало, када се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо док |
| га ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту |
| е се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управ |
| јећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек о |
| во није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мора |
| ост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, |
| о оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке |
| жње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби |
| о ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра |
| о официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и по |
| је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега |
| и живље — рече Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и за |
| и собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали |
| које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на сви |
| оба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га |
| та је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала |
| врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог ко |
| шао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је |
| напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало нов |
| ј млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђ |
| ица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да неш |
| ору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касн |
| када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимача; очувао их к |
| вјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке брук |
| вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто с |
| едним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тај |
| цу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да н |
| амо другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслиман |
| а о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они љу |
| о Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу ви |
| ати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађ |
| бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и к |
| је, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гости |
| а баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатн |
| , како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих |
| и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си м |
| рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте |
| Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се |
| сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лиц |
| ти.{S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сат |
| авни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све |
| управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него ув |
| >Кола прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На среди |
| у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспал |
| — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај |
| на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од р |
| дне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи |
| е било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Д |
| рио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех и иронију и |
| да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Пог |
| овједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким с |
| ног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сара |
| већи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p> |
| када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено |
| морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер ј |
| ладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева |
| ништа није покварила од љепоте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келн |
| на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућ |
| јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша д |
| ало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође |
| мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p |
| у одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрв |
| финга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао |
| у, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима |
| , куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док све ос |
| у махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких у ауст |
| е ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука |
| вство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према |
| ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није б |
| би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш с |
| да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију |
| ма о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слага |
| овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични С |
| е бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено |
| гије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћ |
| ника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона уч |
| оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нер |
| ли сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</ |
| ави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укус |
| нер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он |
| доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздра |
| /p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође |
| ј догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратит |
| > <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се |
| вори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n=" |
| а у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но |
| о.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље украт |
| а владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на |
| може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод |
| м све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале. |
| и земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с |
| о је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Ала |
| тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику |
| управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној црк |
| им средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повра |
| еучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и нар |
| њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онд |
| >24.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су |
| атраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била |
| стале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, на |
| изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са о |
| л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се инт |
| их арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и ма |
| начајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је ка |
| о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, |
| пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они |
| асао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној |
| ио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и познатима, и свуд |
| има против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим поз |
| стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се |
| е кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га пону |
| шке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чи |
| и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешт |
| е морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страш |
| бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на |
| године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с |
| <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због |
| корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одб |
| сто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а |
| на у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевск |
| јаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила |
| и тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Кост |
| ху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуња |
| 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше там |
| аку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме |
| ="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бија |
| ијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чу |
| и на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаш |
| рање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, |
| ло је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, |
| тано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, |
| а страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило виш |
| {S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја |
| ан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Ко |
| без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју с |
| је Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако |
| ad> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се |
| b n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџ |
| лџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.< |
| износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} |
| жити својим познатим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на |
| скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и |
| е, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинит |
| аве уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође |
| свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n |
| тише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и |
| долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се о |
| ада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судск |
| базним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још ниј |
| роа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше |
| вност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, че |
| атиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и о |
| ну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њи |
| ја је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али |
| о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узавре |
| м синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гри |
| де отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у с |
| о упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га |
| земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је т |
| је га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд |
| вало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долаз |
| осити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p |
| га и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пр |
| а се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: |
| каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској гостиониц |
| дрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, ка |
| вице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала |
| га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, |
| S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго |
| нда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког п |
| кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само п |
| ањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{ |
| лажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али |
| ти никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисл |
| рили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока |
| ни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...< |
| а узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетни |
| ло, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва биј |
| све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову к |
| оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустриј |
| ца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оп |
| ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удар |
| аћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, |
| Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, |
| е знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље м |
| чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевој |
| ојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и с |
| ad> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван стра |
| више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је так |
| у се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <p |
| еној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у д |
| > <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми мо |
| е је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шу |
| је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без изр |
| кружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго |
| је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојн |
| ио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је ут |
| а.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и |
| а — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, есна |
| анду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин |
| ју нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на |
| о разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. |
| су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатолич |
| једник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се |
| н се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српско |
| једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> |
| а земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p |
| лом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шканда |
| ењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички |
| ећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро |
| свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костиће |
| вица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} |
| Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу еле |
| ривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и |
| ди оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Је |
| шим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Боји |
| жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме |
| чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече стари |
| >— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим стар |
| та са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <p |
| едног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто з |
| одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед |
| е им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је зем |
| очеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стеви |
| ивој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали дух |
| едаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, |
| ладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </ |
| абу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- |
| и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овд |
| баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баб |
| поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> < |
| вори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отр |
| на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову п |
| , откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{ |
| залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу д |
| а несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, а |
| ирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу умо |
| а, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и |
| њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге |
| акрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз н |
| .</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати јед |
| сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађ |
| се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој. |
| дин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана |
| ше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и |
| ари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту с |
| ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси |
| <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па |
| оштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша |
| вај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже |
| старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна |
| оговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи. |
| {S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - |
| чињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким |
| , изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше у |
| кав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ак |
| едовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме с |
| се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и д |
| омрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да с |
| истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слоб |
| е питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Влади |
| њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила |
| е силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, ч |
| најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то с |
| говори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, згр |
| то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.< |
| олега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог д |
| умио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је шт |
| p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се н |
| улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајев |
| шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се с |
| амо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у ште |
| д о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замје |
| дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љ |
| р стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, |
| љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунц |
| {S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано ли |
| ла нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољ |
| ође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му |
| покон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико |
| — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: |
| према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад н |
| рс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсн |
| S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али |
| ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драги |
| та је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег в |
| о се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и |
| сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевоја |
| аним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит |
| рно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; сада у |
| ражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, упр |
| даред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што науч |
| 19080_C6"> <head>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста ж |
| и кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се с |
| усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућута |
| а.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} |
| да је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у |
| што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стоти |
| них лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдј |
| ми сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, тук |
| ко је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је |
| то је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом кр |
| Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— |
| /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајуне |
| е тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу |
| дна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна м |
| е се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се на |
| ма великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње пр |
| уд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је |
| г хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, |
| .{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе |
| и, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, ш |
| ном задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не см |
| а омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са ме |
| ? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у з |
| се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим |
| аже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пу |
| на и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у |
| селије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље |
| нашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак н |
| јету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда ми |
| 204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при т |
| расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у |
| је излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући |
| не, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства уп |
| јке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да |
| вих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснам |
| у пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гос |
| орену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и |
| ало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покр |
| човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се ок |
| шћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дј |
| е, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</ |
| е ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак |
| — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац |
| дан бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачк |
| тонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва про |
| ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада госп |
| потчињеног модерног робља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од у |
| рете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на |
| Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може д |
| угом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека п |
| пске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не з |
| S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са |
| > <p>Када савјетник оде, све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да |
| а кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на п |
| и дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити с |
| побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „п |
| идинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{ |
| Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још ниј |
| престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне ч |
| тном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће гр |
| ли у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман цр |
| исано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње |
| ма са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, так |
| оје те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварск |
| ан од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као вла |
| у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљ |
| раде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека |
| е Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, |
| се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бивш |
| и се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n |
| му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен |
| вар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над до |
| пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њ |
| су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по |
| забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за |
| е собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} С |
| лико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о то |
| брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p |
| > <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— |
| имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно |
| ама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека се дад |
| и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубав |
| у радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су пр |
| ире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} |
| ш није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, састане |
| сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједн |
| се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може |
| але, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број глас |
| данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То |
| е стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} |
| ладе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> |
| он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је т |
| овић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренут |
| милу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне |
| портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одм |
| матрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам |
| е др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p |
| ијеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако п |
| нстантином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су ви |
| а, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турс |
| је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камол |
| о чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Бор |
| којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај зн |
| за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Раз |
| .{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десе |
| није!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему так |
| ј говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити биску |
| рске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, под |
| а села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу неде |
| ас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>О |
| лост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Са |
| шиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> |
| стића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, к |
| гледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са |
| за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо |
| е би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије |
| услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје обра |
| прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз |
| а је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле |
| ши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поч |
| своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекив |
| шава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало из самих родица његових, неколико старијих |
| до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више |
| отом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго тра |
| језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег вл |
| ци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство им |
| ен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти м |
| ушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи |
| ља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због |
| изгубиле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презир |
| с.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправља |
| , за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у ту |
| купи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме |
| из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, д |
| средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{ |
| варске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џ |
| вали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У рок |
| управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде |
| ку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло непов |
| шана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да гово |
| таше и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест д |
| јека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? вла |
| а наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно г |
| <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским |
| ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који с |
| висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлега |
| ао прави пут за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем |
| свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје с |
| ри себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисл |
| о се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</ |
| необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, пог |
| опуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно п |
| проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише |
| м, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мат |
| ост, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти каже |
| слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегл |
| о одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> |
| пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима |
| стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Ст |
| чунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваш |
| Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да гов |
| ди велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од го |
| а џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешан |
| дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} |
| {S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати |
| један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове |
| и?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари |
| кали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се |
| е стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му с |
| ки Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички рад |
| лазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изг |
| 90" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи- |
| аше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> < |
| ничник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради |
| крао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе |
| станем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пру |
| рвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени |
| о на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене г |
| ан са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је гото |
| /p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам о |
| онстантин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p |
| ку скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан с |
| да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и минист |
| о у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама. |
| .{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Те |
| кве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S |
| се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредит |
| > <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском |
| у се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом ве |
| тић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у |
| авим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лу |
| ноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно прове |
| чајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред пово |
| .</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов |
| обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино |
| тионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} |
| азни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа но |
| клињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то |
| и српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је у |
| оље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро пров |
| > <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — |
| поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има |
| еда непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, |
| атеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше к |
| око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер ш |
| у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> < |
| аше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Бори |
| ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана |
| це разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се у |
| е, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више гово |
| ијатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски |
| ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је |
| у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог минист |
| ај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да ист |
| /p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се нада |
| сно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — |
| ити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд |
| се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај ра |
| Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао је |
| њите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети |
| ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско |
| вољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управни |
| тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидн |
| некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи |
| огод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздравља |
| ј стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак реч |
| гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје и |
| слагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, |
| ам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше. |
| е, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане |
| у исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете |
| овори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ај |
| тво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питах |
| мо могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају с |
| чи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у |
| но до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, полов |
| обично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао |
| леда ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, |
| странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају |
| све пружаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с п |
| екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида |
| руди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесв |
| е.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> л |
| ан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која |
| тоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише та |
| жаше на неколико познаника, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима |
| зговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрп |
| аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ с |
| амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се ли |
| е као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљци |
| ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном зв |
| к упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо пог |
| озоре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свир |
| рве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се л |
| 1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је |
| маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били ј |
| е о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омл |
| викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душа |
| рати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколик |
| нови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ће |
| дговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја д |
| једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су ст |
| рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању |
| а са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забрину |
| мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p |
| ове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чарш |
| краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, д |
| Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских |
| тву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом |
| задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише г |
| до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџи |
| ом у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да |
| , које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад госп |
| куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се в |
| .</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата |
| рме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја |
| н.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаш |
| p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окру |
| ину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када ј |
| а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е |
| ажили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват н |
| јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће |
| мо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио оди |
| ема мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све |
| јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и |
| јеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло де |
| о против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати р |
| ве подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ |
| евање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата |
| ешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак н |
| ако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чуднова |
| туд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} |
| ску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса звани |
| судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгути |
| оје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха |
| из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу ер |
| рунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људск |
| .</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — настави |
| ича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" / |
| ко их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле |
| ост, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојк |
| езултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно |
| слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На |
| p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо је |
| ошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могл |
| да међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југослов |
| у таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n=" |
| обротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног полож |
| ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема сп |
| емо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља |
| ама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политик |
| о ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато |
| рватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево |
| чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и |
| о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз са њеног лица.{S} И са његова лица иш |
| руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с ба |
| ичам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на ли |
| вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} |
| је у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се с |
| обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.< |
| /p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — н |
| На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом звани |
| куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети |
| слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душан, више се гу |
| љно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и п |
| сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми је с највећим |
| за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је пр |
| право шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када сав |
| немирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p |
| авимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p |
| послиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, ч |
| одио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да |
| , гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке ку |
| ла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, |
| га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{ |
| разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени |
| ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ћ |
| ића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они |
| да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</ |
| арајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спуст |
| е српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само ј |
| ?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на |
| Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> <p>— Нека ово остане међу |
| ар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све из |
| се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, об |
| а кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живо |
| коше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али |
| е, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостиони |
| последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} |
| — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На п |
| о тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куд |
| 13" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава поја |
| и сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај ду |
| ј елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну рије |
| е један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Шв |
| акођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповат |
| неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама н |
| ећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије п |
| ору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као |
| била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури? |
| p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да ч |
| т врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души |
| аред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омлад |
| дем на ручак, једем као и раденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођ |
| ресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистај |
| варајући ове ријечи с негодовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" |
| лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Бориво |
| има, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{ |
| овијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне корак |
| тупи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у о |
| своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше г |
| има никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није и |
| врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта го |
| алих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостио |
| њем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} |
| ама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свје |
| ик је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљ |
| p>— Несрећни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине? |
| толом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="2 |
| м, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, |
| носи баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и к |
| н са војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичу |
| е госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа |
| странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у ста |
| ла, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, који |
| да вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај |
| е се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде од |
| д.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гла |
| гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом срп |
| о опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и |
| од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био |
| о и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p |
| ет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на |
| Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балкански |
| извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав |
| ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; мо |
| против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бит |
| механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљс |
| ти.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га |
| антин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи |
| </p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо |
| ило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка о |
| ="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Н |
| андила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се |
| сла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од по |
| ајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједо |
| аци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас по |
| осађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога |
| зад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — ша |
| у домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говор |
| ужаше једно другом руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка |
| quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквас |
| едали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић каја |
| ли, јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се |
| увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џами |
| дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Вла |
| > <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљн |
| на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљ |
| .</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није лас |
| и да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо ве |
| ици били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних стр |
| оју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини п |
| ез наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што |
| јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и |
| Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме |
| рват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај нема |
| тета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увје |
| који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа |
| се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савј |
| ћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерује |
| а, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дош |
| ијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да |
| е.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојеват |
| .{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, по |
| из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим |
| ене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и п |
| вност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоно |
| господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о в |
| по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но п |
| е уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне т |
| ређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бр |
| <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати |
| бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је |
| Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективн |
| а буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године как |
| м што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи с |
| питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n=" |
| адина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омл |
| <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио |
| , још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када |
| и ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни |
| а као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и |
| , он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље |
| не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно и |
| пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му |
| “ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два ту |
| ересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За |
| рио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би т |
| хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско д |
| камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се поп |
| ј слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се д |
| ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ва |
| >— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, а |
| о не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, |
| /p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> |
| рате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у |
| јеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — ку |
| снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчењ |
| и насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> |
| ишта казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам ни |
| ђе.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту |
| } Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада |
| .</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за |
| не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не |
| ћ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до |
| и малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите |
| ање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — п |
| њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У |
| : ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна п |
| ди отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхт |
| врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што |
| "12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у |
| но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити са |
| је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одгов |
| који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати |
| влада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне |
| за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећа |
| но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне др |
| ешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове |
| ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и т |
| ислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе же |
| се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који ј |
| би то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter |
| оглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све ода |
| сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили н |
| — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој |
| лик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заи |
| p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и |
| откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то го |
| одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? |
| маловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада из |
| — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и |
| икс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи |
| ријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак |
| у снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, |
| домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај н |
| ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само |
| тељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од с |
| шан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босан |
| док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један к |
| рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко |
| ру — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте в |
| ђе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим и |
| Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то |
| ко лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисм |
| че професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами дан |
| промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад |
| без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се ти |
| p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника |
| е и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и заст |
| ке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро прип |
| ро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али |
| еше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и к |
| баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њи |
| био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb |
| алог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p> |
| ком царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим |
| о гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до |
| ивој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на он |
| учно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло р |
| е.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причат |
| е сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене с |
| вјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> < |
| ама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај стар |
| лико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p> |
| ецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> |
| нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све |
| њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу доб |
| гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке |
| с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, |
| чињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био |
| Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га оп |
| <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто ре |
| да лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p |
| о ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се вра |
| бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="7 |
| о је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад с |
| Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званиј |
| читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна к |
| не врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} |
| еђу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламо |
| овића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са пр |
| сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговар |
| срамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле м |
| Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то |
| књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> < |
| прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да |
| >Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Триф |
| у се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало |
| ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнин |
| ана су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српск |
| а.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> < |
| , еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p |
| што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га |
| мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се |
| тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{ |
| воте многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешит |
| а наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио позна |
| овољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге |
| губи се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у |
| {S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи |
| једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам д |
| заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољ |
| с је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је |
| не Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потп |
| ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Бо |
| велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад |
| >— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су |
| есито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај г |
| ивој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој об |
| а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а он |
| дини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и пита |
| шла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпор |
| ри срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати |
| о је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њо |
| се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Борив |
| гичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се бр |
| ве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има с |
| у, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјан |
| навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот |
| спала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у јед |
| је било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га |
| <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Бориво |
| сједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с |
| ишта одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприл |
| подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше д |
| ије у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синов |
| но чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумњ |
| ушан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима сте |
| д свијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против ти |
| однише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> |
| авило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Гос |
| од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савј |
| ица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изража |
| к и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријеше |
| три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити до |
| под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, к |
| > <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини к |
| убазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама. |
| ућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријем |
| јвише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један од званичника босанске вла |
| забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није оду |
| мене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позва |
| а и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се по |
| доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође |
| искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране ј |
| ода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} |
| је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душ |
| да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто |
| а и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња |
| владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођ |
| који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима |
| .</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред његовим душевним очима |
| а се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{ |
| да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и |
| ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се |
| оривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у |
| јаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његов |
| на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отид |
| екине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и п |
| он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, |
| и.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором. |
| уђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш кр |
| рже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне |
| чке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште |
| рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма |
| и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не |
| о из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не у |
| Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји |
| завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живо |
| о држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао |
| сто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај г |
| оведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче рази |
| {S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има в |
| ји, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу |
| лашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће ц |
| упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{ |
| е и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пут |
| е од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не пр |
| је у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешил |
| рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, ист |
| о надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба ј |
| изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан |
| о.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га глед |
| се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим млађим офи |
| мојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк так |
| олитичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је св |
| те потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према упра |
| ви љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба |
| обичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо |
| на, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили |
| Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дођ |
| Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се мож |
| нас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и ва |
| S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџб |
| ете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опро |
| руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и зап |
| но је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви пр |
| p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом |
| љају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувш |
| ало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} |
| 36" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да |
| пазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не н |
| - Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с |
| нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе |
| вој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледај |
| ћеве куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета укази |
| p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни м |
| к се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотреб |
| а — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изнен |
| е!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од пр |
| а је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право |
| српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне |
| Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други кој |
| исле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код |
| једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећ |
| ашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори |
| p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није вид |
| ти.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом сто |
| ује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне |
| оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он |
| Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарај |
| ве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило |
| већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а г |
| ком, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се |
| свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све гов |
| е ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, ј |
| питивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три д |
| поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Б |
| не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, |
| д ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Ид |
| ије могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарс |
| бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета |
| ји се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који смо |
| вештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна дру |
| фковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увје |
| интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на кој |
| о нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, |
| задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</ |
| итаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поз |
| њиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва |
| абаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, |
| дија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — |
| ти домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> < |
| аздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја |
| Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему п |
| е новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а |
| ослужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а му |
| о није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} Но |
| бављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, к |
| обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболовани |
| озно, прелијетао преко свију, ни на ком се не заустављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, госп |
| дерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све ли |
| ступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p |
| осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову з |
| о стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно |
| скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, је |
| >— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да с |
| једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се ств |
| амо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху д |
| удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — ч |
| код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин |
| а њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духов |
| таде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забав |
| улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите |
| нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу н |
| сти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док |
| ај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и реч |
| р су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј пото |
| пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трес |
| те свога друштва изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена чети |
| ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ирон |
| Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито |
| ће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и |
| тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" |
| ка опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за |
| рале улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегант |
| о на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је |
| када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан ба |
| ранков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> |
| е благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској |
| } И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> с |
| слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да |
| ожењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи |
| из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и |
| RP19080_C10"> <head>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се |
| RP19080_C20"> <head>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ |
| ас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="8 |
| рећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто |
| у гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које с |
| еописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, јо |
| шљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није н |
| аља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо |
| вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, |
| ег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарско |
| анову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свије |
| рили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам |
| е из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао как |
| рекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује |
| оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиј |
| знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах |
| зазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То |
| овао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе |
| азио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао |
| азно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин |
| велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне сав |
| за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гд |
| {S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S |
| .</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Ал |
| инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82 |
| угог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему гово |
| им упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га |
| није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истини |
| Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо оп |
| му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју |
| да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, |
| о што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јо |
| ма се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се кр |
| лови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у С |
| сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљ |
| тлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ |
| о освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му п |
| е од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у |
| нова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Т |
| е, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе |
| ад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Др |
| али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овд |
| и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према ње |
| ота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо ста |
| арима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које |
| све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он с |
| ени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећат |
| код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непре |
| Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} |
| ивој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се сао |
| кву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} |
| осну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, |
| ве ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете ра |
| осподин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} |
| с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух |
| то му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да сх |
| .{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако |
| трах.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не |
| ебљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те к |
| на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј |
| то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — |
| ом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допад |
| } Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових р |
| је је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, |
| се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шка |
| и, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико за |
| е овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ет |
| али ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} |
| т се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Зл |
| о код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити |
| искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, |
| ди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдит |
| Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} З |
| са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли |
| обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још ниј |
| подина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она к |
| је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овд |
| ивник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и |
| штво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештавање новости сарајевских.{S |
| задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све |
| име једног и истог лица.</p> <p>Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром рас |
| оме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и |
| p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај |
| се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима |
| олега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „афе |
| шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n= |
| да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је п |
| сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type |
| рата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одл |
| на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну |
| и и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва оп |
| ављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу |
| а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и |
| свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима |
| цу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по чита |
| прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта |
| сповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе |
| због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да за |
| {S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи |
| /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— |
| д газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу. |
| е смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</ |
| } Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије |
| еђу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположе |
| м Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и |
| ју могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој гов |
| ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госп |
| ремећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још |
| изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу |
| м и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док |
| заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва |
| да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћу |
| <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправ |
| ам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом |
| атељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора |
| ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављ |
| ако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим д |
| је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митров |
| ојим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу |
| преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам к |
| е горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада ув |
| аки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> |
| Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговор |
| свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проучавање привредних, економских и земљораднички |
| у само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, приј |
| прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право ј |
| /p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас брин |
| ио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарај |
| е брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не бр |
| енуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се |
| аду, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа |
| вих ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и |
| ињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко по |
| сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кро |
| трпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Бо |
| егових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти о |
| /p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљ |
| је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја |
| гута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одра |
| У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна |
| заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ов |
| прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима по |
| газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, |
| је с највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено |
| ам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> < |
| чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним |
| ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и ж |
| да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> |
| ти улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шап |
| ивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја м |
| језика.</p> <pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред пр |
| /p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавно |
| ај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p |
| вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна |
| амо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши то |
| танемо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, |
| својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, |
| је мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу |
| да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја |
| бјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замаза |
| в израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покр |
| као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе прек |
| м, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њим |
| оже да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="chapte |
| аким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и |
| ао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова |
| ност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на чита |
| ски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорј |
| ше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристо |
| показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би треба |
| сли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, |
| јући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао |
| коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна р |
| сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде |
| не знађаше за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим о |
| саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако по |
| а наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичник |
| правди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се да |
| да његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И с |
| 17" /> пријатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је п |
| саслушали наше разлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према |
| нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног зн |
| причали своје љубавне згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су |
| а толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се |
| еђу четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин |
| им и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва в |
| ош за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Ауст |
| анас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој |
| ву код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за с |
| S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да |
| и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и ч |
| ијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, |
| нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} |
| јети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева |
| уло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |< |
| е се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошко |
| Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и велич |
| доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се пр |
| аљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити муслиман са ш |
| па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Бори |
| b n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. |
| >— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да |
| на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам в |
| мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чес |
| уде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Х |
| ак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неоп |
| реба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто так |
| о не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио уда |
| , какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан |
| је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао к |
| {S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна ч |
| ећ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, с |
| нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу |
| ех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тич |
| и крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово |
| а будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали |
| ор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне |
| <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — |
| о ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, п |
| додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите |
| } Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапри |
| , готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, |
| није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Бор |
| видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе |
| <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душа |
| еним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на оз |
| вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S |
| и твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило т |
| од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који |
| ило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже |
| , чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— И |
| ни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озб |
| .{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумор |
| јеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропус |
| S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнул |
| љну препирку значило је за њих: духовно се понизити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица |
| су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва мо |
| авом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите |
| Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрљ |
| омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им |
| да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</ |
| заност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за врем |
| — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи |
| ти.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— |
| > <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења |
| сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили |
| тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би |
| ан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састај |
| ну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако ка |
| шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о ти |
| ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетн |
| ије знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике ве |
| о никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у п |
| , но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дим |
| а угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, д |
| Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} |
| ош из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од |
| е у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар |
| n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Ст |
| и!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова бо |
| служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непо |
| видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни мем |
| све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје нов |
| уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби |
| м, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Б |
| е још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљск |
| иш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту |
| шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет |
| апријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други та |
| ија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека не |
| вамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово |
| е ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче |
| Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњив |
| амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и |
| реман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у св |
| акове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и цркве |
| ивот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова |
| и.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над глава |
| остима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одликовао својим подругљивим понашањем.{S} То |
| ља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила непр |
| је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и по |
| и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чист |
| м са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први |
| е, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p |
| мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш |
| е испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p> |
| ца.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="1 |
| с много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар |
| то и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насми |
| је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је |
| те, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, ка |
| м.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под ов |
| шао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као шт |
| дних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ништа н |
| на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разум |
| ост професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Г |
| ац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он |
| довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није стра |
| их могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За |
| есорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријате |
| зоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што инт |
| ти свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама |
| ионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када |
| ћ се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак м |
| једничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је |
| о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у т |
| Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубиш |
| кренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мен |
| ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Б |
| скање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не |
| Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су |
| ечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гл |
| све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} М |
| " /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се у |
| е изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног у |
| ље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпију |
| еченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и |
| да у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење |
| шио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред з |
| е дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— |
| осподине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац |
| еживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му проф |
| све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младо |
| еном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске |
| а не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо |
| од се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисан |
| ису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се |
| ти оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и |
| За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} |
| да.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам |
| што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо |
| но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад с |
| једно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} |
| S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врат |
| ца, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, та |
| ло, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би с |
| није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али |
| ице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женск |
| рчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Бори |
| да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је мо |
| е помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепри |
| удију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зелен |
| натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није |
| да сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица ј |
| вим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај |
| д му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ |
| , која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из далека поче |
| а понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати |
| p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да |
| морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S |
| рпским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, З |
| рани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини |
| је имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици |
| .{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру з |
| и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђи |
| дно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај |
| изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник |
| нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одл |
| и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам |
| ега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а |
| ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су |
| во одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ва |
| владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{ |
| ола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се политички програм |
| ет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међу |
| } Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> |
| бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифкови |
| ух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој н |
| сподине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули н |
| <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од сво |
| за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и |
| ародна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненади |
| читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на а |
| а дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме |
| /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се б |
| епоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају |
| а ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за др |
| служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> |
| д достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама овог младић |
| и.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и |
| њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и оч |
| кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је к |
| врђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је |
| ти, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при |
| ан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одр |
| /p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p |
| ако смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Бориво |
| емо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ |
| т пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостиониц |
| , по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас д |
| е купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — |
| оја му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раство |
| омаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{ |
| име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој ст |
| које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један |
| ав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред со |
| са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу |
| ихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какв |
| ље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Бор |
| часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, је |
| камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски |
| ава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутр |
| } Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нам |
| за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе |
| је још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је |
| {S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије |
| злагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не прим |
| утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама |
| о ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свије |
| а баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да |
| а трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер а |
| рође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна м |
| од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи.</p> </div |
| да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи обј |
| један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гос |
| ечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се |
| и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један прем |
| с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је би |
| било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно |
| више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђ |
| теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти |
| и морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, к |
| армио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образо |
| власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш |
| трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виши |
| апрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам прав |
| зи, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као |
| S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри |
| ва прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морај |
| из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему |
| аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска оку |
| удила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> < |
| дучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази млади |
| ругијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и |
| ху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му |
| здала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лаган |
| има изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n |
| час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то |
| про тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдашњих одношаја |
| да ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском ом |
| о и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног |
| своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повлас |
| -Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, кој |
| дајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађ |
| тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху за |
| >Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слик |
| мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја |
| .{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђе |
| да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, |
| ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и нап |
| авало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но с |
| балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађе |
| ику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер за |
| „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина кра |
| пље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему |
| ушан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио нек |
| и и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — са |
| ијечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у |
| е да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владин |
| аше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у с |
| ајпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се |
| јанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада |
| једног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустро |
| уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких |
| <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како |
| аности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из |
| е хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та ми |
| 25"> <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрав |
| се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с велики |
| о у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, посли |
| ом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих зас |
| јехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај |
| .{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвра |
| вој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за |
| Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је про |
| {S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, д |
| мјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корје |
| гледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лиц |
| таде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдј |
| ешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Т |
| у Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Је |
| огом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто |
| некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ет |
| о се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о т |
| итава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва пр |
| ију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Дес |
| ан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу |
| себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, он |
| /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</ |
| јасним руманилом овијене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољ |
| и ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у |
| е средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, |
| обило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше с |
| Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим |
| да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази |
| дној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но |
| је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих со |
| говом душом презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ри |
| вој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смје |
| дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало пром |
| естано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био про |
| шан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у |
| јет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је о |
| расположење.{S} Прекрсти ноге, лице му се засја још љубазнијим осмјехом и он лаганим и љубазни |
| Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p> |
| епа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну |
| пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и сп |
| ном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати н |
| ло узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не |
| ш могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја |
| еши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади |
| о.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се |
| о, па ни с’ овим новим колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хоте |
| сто сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адв |
| оти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивал |
| ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> |
| у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непре |
| окрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно |
| нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне |
| орио, но на наваљивање својих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није мног |
| прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу |
| етљива искреност и незаслужен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и прија |
| о се обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу ст |
| тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би с |
| Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и |
| стало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} |
| , погледа некамо на југо-исток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да од |
| а се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво |
| с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога м |
| ина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него |
| ај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када прв |
| "237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слу |
| тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узб |
| , који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— М |
| е што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са |
| ао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n=" |
| е ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим те |
| е у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душа |
| би: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} |
| , не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој |
| сора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хич |
| Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам з |
| врсту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је |
| Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но није м |
| је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302 |
| цу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ироничан омаловажавајући осмијех.{S} Д |
| , Мато Ловрић се насмије, но на лицу му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у шт |
| Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морат |
| ик Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише |
| !“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојат |
| са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе |
| м пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да ч |
| е против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овлад |
| мо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено |
| и подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, т |
| >Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби |
| руги прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из |
| овора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисл |
| ростаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p |
| ји.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног з |
| , као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали.{S |
| ме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама |
| дан говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су |
| о када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела с |
| едан другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање |
| ала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај д |
| ћу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, г |
| у и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> |
| му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да бољ |
| ијему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје |
| ладића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола с |
| вори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Д |
| је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали п |
| Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{ |
| отом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све |
| зима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања п |
| српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника |
| на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захор |
| очарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се п |
| бића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биог |
| између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло |
| су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равно |
| као увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску ом |
| оче: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све о |
| али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за |
| уљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војни |
| инске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом |
| рестаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, |
| нишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш |
| них зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, с |
| <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му |
| ути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— |
| хита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, |
| ратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа |
| аша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се |
| исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у |
| ве његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S |
| био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учин |
| ијешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички по |
| рода — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији |
| те ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у |
| лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и по |
| и, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — |
| мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао |
| опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо ду |
| а све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онак |
| !{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свје |
| > бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака |
| базриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и |
| , да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и |
| игне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са |
| — У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се |
| од његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, превр |
| поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} |
| ина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника |
| ши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час н |
| е чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери |
| и му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, ч |
| Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" /> послије првих ријечи ослободи те душе |
| у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам |
| кама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? у |
| ма за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православном си |
| ке владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори та |
| ише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико |
| мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што г |
| угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес. |
| енералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, |
| но, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехо |
| тересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су в |
| <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправ |
| амо да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари јо |
| Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужб |
| руштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдј |
| помисли, осјећа и свој крај.</p> <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда |
| } У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћ |
| е постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиш |
| у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, и |
| џи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још сто |
| јем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугер |
| ени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које хранимо, хермети |
| и понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да |
| глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити око њих многи, већино |
| .{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски и |
| војака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености од свијета, |
| израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љуб |
| ог понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји пога |
| а тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не |
| н Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно |
| а дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну |
| о на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну |
| доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху |
| љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, |
| ћи оштру свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пре |
| p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице |
| и је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио |
| , да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће с |
| ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и |
| он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих бри |
| же пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан |
| никовица редовно на забавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љ |
| руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне ср |
| зивао руком на једно празно мјесто крај себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
| о сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаг |
| хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво |
| и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви |
| осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од зна |
| отивити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу |
| тираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се д |
| хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о ње |
| аво синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, к |
| е био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је |
| о касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, шт |
| ству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мисли |
| ј самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи |
| ан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичник |
| ас удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му |
| тко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, |
| шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па |
| p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против чи |
| ном му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из канди |
| спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло р |
| ле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се в |
| дена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као |
| ти, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неко |
| рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драги |
| е слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјави |
| Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.< |
| а посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим ваз |
| пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређ |
| послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На |
| кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уп |
| p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је |
| бин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашт |
| светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све |
| је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиле |
| и овако искрени — изговори, и недаде на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осј |
| м познатим средствима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогон |
| n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне |
| свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натуривало. |
| , пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одма |
| арно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залаз |
| он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове до |
| ћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног пит |
| овора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ |
| ма сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S |
| ка поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме. |
| p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све |
| не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чин |
| ебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} |
| отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним С |
| фесорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлу |
| и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође |
| о ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Б |
| едствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже ч |
| јек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> |
| , чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У |
| го се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће би |
| во једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман д |
| ећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је |
| ултура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и ли |
| онизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у при |
| јесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учи |
| штење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викну |
| симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљопи |
| ј влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али нем |
| учено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се к |
| е била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послиј |
| b n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је |
| јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, ваз |
| виле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава |
| S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под |
| ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш неприј |
| , а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, |
| аса тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узви |
| тапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} |
| <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па като |
| арајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p |
| читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правд |
| хтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево с |
| тљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас уг |
| му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај |
| но обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако ј |
| о је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјерова |
| ај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Је |
| Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо |
| буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо |
| ша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи |
| момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетк |
| ену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да п |
| но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које н |
| Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, д |
| —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине коле |
| гали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видит |
| шта непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— |
| ав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стот |
| е ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div |
| ељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S |
| у могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да су |
| њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато ни |
| ије нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главн |
| ека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Бос |
| ека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено |
| све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова д |
| чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га о |
| <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи |
| се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би сам |
| бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у влад |
| аље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, |
| баве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало |
| p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над |
| зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећ |
| ек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко д |
| је под овим небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је |
| вима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Молдавске</ |
| аст и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да упот |
| у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, као |
| ше говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Неко |
| ивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске погла |
| 301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је уп |
| мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Бориво |
| ти један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и |
| > <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући н |
| и, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик му се |
| се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, |
| оћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно до |
| казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити |
| а трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је о |
| , пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Срби |
| p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се |
| у тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви |
| {S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} |
| анда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том сре |
| у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата |
| /head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш- |
| ре муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару ср |
| видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Ов |
| шао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту |
| два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама |
| чекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум при |
| ом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа ј |
| ире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег |
| у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио |
| своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није |
| "157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити |
| ћуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, |
| не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска! |
| д на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко ле |
| уђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак |
| а у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жит |
| у папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та |
| вори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од г |
| о.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад |
| м друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S |
| причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за пр |
| ао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није |
| аково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас |
| против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нит |
| аничник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, |
| Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало н |
| оворио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је и |
| е то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто |
| Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато |
| пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и |
| ао да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и |
| продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му ј |
| е ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати ша |
| ећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече |
| како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из чит |
| p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то |
| ам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја |
| , женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи- |
| p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море б |
| си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио |
| А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко |
| кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када |
| е, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је |
| да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> |
| тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и |
| ову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле |
| ити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S |
| ивео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како ј |
| Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски сељак има |
| ме његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говор |
| арочито на проучавање још неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим п |
| ити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошл |
| p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него по |
| } Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник По |
| транац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао |
| познаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и |
| пства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело |
| читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, по |
| ац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато |
| ју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још некол |
| {S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајм |
| званично са пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто |
| рим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име њег |
| > на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одно |
| ство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једв |
| овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, |
| ије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удр |
| р тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како д |
| > <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково |
| аблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турс |
| ст пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним ко |
| ш даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај де |
| > <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда о |
| еним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све живо |
| трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зи |
| горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десе |
| околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глоб |
| у заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред |
| нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњавах |
| е.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као |
| ти на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете |
| ло, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дв |
| у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи |
| ји.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков |
| увству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар |
| ига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ев |
| амо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави |
| крива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћи |
| станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према |
| ви, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је |
| ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми |
| а неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је е |
| мо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са |
| е гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да р |
| ијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, |
| ати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она, а о |
| ијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробуд |
| >— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад |
| леда га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа |
| ажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— |
| ма говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће |
| а си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријс |
| запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са |
| јек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је |
| ати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет |
| еби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби с |
| а боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну по |
| добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза |
| , али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— |
| е говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требал |
| јеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочита |
| није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави пи |
| погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, |
| етички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мисл |
| ве издајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику |
| а прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења и полета, |
| љство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си |
| знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва чека |
| против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ћ |
| м Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове |
| ити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене пита |
| тједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше ш |
| овим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О с |
| и смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада |
| и је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно |
| — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, |
| а овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру |
| смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си пониз |
| са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу |
| одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? |
| ањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљ |
| нао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимск |
| ед.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето |
| е била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захт |
| е већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — |
| постављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи |
| овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав д |
| ста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на |
| <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом пр |
| ељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост |
| савјетовати.{S} Оправдати се мораш, јер си овом ниском лажју жигосан.</p> <p>— Не знам ни одакл |
| ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигив |
| вом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је ч |
| ко, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих ин |
| ора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице |
| оља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта |
| н промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасв |
| кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико |
| ност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао |
| вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и |
| јена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ |
| за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" |
| равцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми зајед |
| .{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политич |
| еко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак |
| ака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <p |
| азне.{S} Предстојник Пољак јамчио је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом посл |
| буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај с |
| 8" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гост |
| еним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на мало |
| ланина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака с |
| ровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да |
| одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душа |
| ал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звуча |
| стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, до |
| о и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изн |
| у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и |
| е старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у глав |
| није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под ов |
| забави.</p> <p>— Но зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</ |
| о ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке |
| у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше |
| уше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је |
| Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неи |
| ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарај |
| данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила кр |
| само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо |
| ју до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат ос |
| ивезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог х |
| , гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се ј |
| е се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— |
| ломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића |
| /p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син |
| и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дј |
| , јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног распо |
| мо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, |
| ставника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у |
| и хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и с |
| — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам д |
| ј међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над С |
| умњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му п |
| м и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечански |
| барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! ви |
| дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним |
| , за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској право |
| } Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповје |
| сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се н |
| борба српског народа ових земаља против силеџија, када образована омладина ступа у редове народ |
| ност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и |
| к очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обиј |
| Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— |
| то је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако л |
| ам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не ра |
| гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан трен |
| ајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на |
| ј Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија с |
| екиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао |
| дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у |
| ва год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви позна |
| вапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с кој |
| ла најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дан |
| не циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињен |
| е мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана |
| се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Х |
| а му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучно |
| /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим |
| ња у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада с |
| дбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p> |
| ву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у бо |
| ранама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мје |
| ји, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, гу |
| а!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у св |
| за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио к |
| х земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S |
| мо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не на |
| <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} П |
| с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку |
| лиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да |
| још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу |
| укло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем |
| ј никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се утишали духови |
| ји је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оп |
| јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет ч |
| а хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још |
| јећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозво |
| у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше |
| угодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утиш |
| ру“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сас |
| ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се з |
| ије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p |
| ео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, |
| послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим уд |
| дбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p |
| је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико познаника, поздра |
| онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помо |
| користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на |
| ани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.< |
| агано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до |
| ада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У м |
| са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стекл |
| лило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говор |
| е са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све |
| , и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и |
| е би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p |
| у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно з |
| еш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити |
| рала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, сур |
| лнике, јер силом руши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погле |
| који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{ |
| и он одлучно.</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причек |
| ину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на ру |
| ко звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче |
| имићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси |
| огледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против |
| ко друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху св |
| ече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну рије |
| о је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини оз |
| пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и преду |
| тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђ |
| за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— |
| ријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ла |
| се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јав |
| о лица му прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја |
| злога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних |
| ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје с |
| или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када |
| На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> |
| човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; |
| у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледа |
| ено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} |
| ј мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у |
| прозвани Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.< |
| азгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натов |
| којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкр |
| тељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђаковање, а кас |
| тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно |
| е бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немат |
| а, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је от |
| чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан |
| ве унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против с |
| затражи <pb n="146" /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силниц |
| ма се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притиском стра |
| доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер |
| ости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би н |
| /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот с |
| у званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце? |
| која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> < |
| начин по неколико задовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту |
| мота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски н |
| и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омл |
| Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да п |
| тељ од нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо |
| непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни |
| лавни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средств |
| куд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски зван |
| е тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су |
| ада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитв |
| х странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један н |
| љала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју тргов |
| да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас с |
| о чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно |
| , да учините своју дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служ |
| Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука |
| ати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S |
| ајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, б |
| тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омлади |
| духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за ом |
| до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све с |
| смија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави |
| p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гос |
| очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кол |
| {S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на |
| рвака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Х |
| итву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех несрећних земаља, |
| се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им |
| читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огр |
| им и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије. |
| овац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а п |
| могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама |
| ди! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Борив |
| а је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколи |
| о је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори |
| окумљава са муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у кри |
| ећма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Ко |
| д горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је би |
| , <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.< |
| а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на |
| капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим с |
| , чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе. |
| Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лага |
| ка дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, у |
| регибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљал |
| учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се |
| ије говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савј |
| ну увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца ј |
| ни, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда |
| фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипк |
| провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над С |
| метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда о |
| е искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за г |
| и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Д |
| м, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрам |
| вдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао |
| истала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричн |
| умарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела св |
| тава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на чита |
| .{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пу |
| ушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стр |
| јна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, |
| е Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљењ |
| .</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаме |
| ј, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задоби |
| ијских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак |
| рошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира прем |
| ма странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за ча |
| о ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођиц |
| ин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта б |
| унце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама |
| о отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око срп |
| животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је |
| " /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за |
| ућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један д |
| ецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа |
| сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чес |
| рн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре чита |
| чи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достој |
| ка, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог |
| ху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чири |
| е још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта пр |
| име суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду јед |
| колико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p |
| но, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лиц |
| Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овла |
| у је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натр |
| десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била до |
| ијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме |
| ору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, в |
| гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела |
| вала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљ |
| о зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови п |
| лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: в |
| </p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на |
| е Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље ц |
| на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједиш |
| езни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за |
| S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је из |
| непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајев |
| .{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десе |
| лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет. |
| ед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S |
| скога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у ово |
| Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га |
| има, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко ка |
| којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњив |
| /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње у |
| е небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је |
| оби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> |
| ући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p |
| док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом ра |
| е сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присут |
| ер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској |
| евојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима.{S} Сваки од мушкараца је забав |
| мијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Ка |
| волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.< |
| ad>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из з |
| довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устат |
| 6" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је |
| То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ некол |
| у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко |
| доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али |
| ранцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед |
| зиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— |
| едну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој |
| ра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зелен |
| дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста |
| јано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руко |
| ан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао. |
| во дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо |
| >— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савј |
| а учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој |
| г колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна? |
| уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S |
| ријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас |
| .{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није гово |
| у промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> |
| викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице |
| отама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста го |
| оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпу |
| лије поздрава са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђи |
| десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се |
| ве обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо |
| управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне |
| један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књи |
| е лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано ве |
| пну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се ба |
| . Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене |
| : ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу н |
| <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му опет пос |
| и у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто |
| јатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије |
| ити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> |
| е сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будит |
| ева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газд |
| <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори с |
| а сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извад |
| оро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко |
| бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> < |
| ти, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си |
| ћаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам забор |
| гао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних |
| мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да |
| стош овлада њиме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине с |
| д?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — |
| овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа |
| <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдн |
| расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. |
| а.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се п |
| дном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и вр |
| .</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопис |
| е за извјесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима проф |
| о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинт |
| агали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су |
| а се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брз |
| е изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова р |
| ећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на |
| ани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице |
| а, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило. |
| да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зе |
| електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак када први пут до |
| фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи п |
| погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на мој |
| према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p |
| } Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се |
| тричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријеч |
| "220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима |
| груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одл |
| ћи.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби се у побо |
| тој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна |
| е сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> <p>— Против ових из пријека нема |
| .{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше г |
| о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао наприј |
| г, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{ |
| а га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа и пође противном ст |
| омака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељености |
| ао да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху г |
| ик домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на ов |
| Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је т |
| , природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? |
| овјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ож |
| етник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта |
| ин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Констан |
| е страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан м |
| ем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч |
| тупи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отп |
| ле навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у црк |
| >— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорит |
| реко осталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мат |
| вицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p |
| доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаок |
| е.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су |
| м кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам о |
| е говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто |
| ца се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти |
| среће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи им се сретош |
| , душом овлада пустош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада |
| /p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, кам |
| треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о ови |
| .{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гон |
| е.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашав |
| а увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео п |
| а се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а |
| силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брз |
| босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о ј |
| ућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну п |
| уком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбија |
| P19080_C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић с |
| Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} |
| ане непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стеви |
| блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривој |
| а казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није |
| е ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља |
| незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина шт |
| одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјет |
| а ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се ла |
| није и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Д |
| аз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе го |
| ће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} В |
| мо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, |
| ишта није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— |
| нутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали |
| Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тишта |
| ени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, |
| о смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ри |
| е о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи |
| ом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога |
| ли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом гово |
| о, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— М |
| е даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је к |
| не познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> < |
| ! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и дв |
| посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — |
| тави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зеле |
| тића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас |
| ше Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто |
| уге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу |
| младина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, |
| ји је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појед |
| има се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада сазреше, |
| еким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето |
| народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То |
| сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; срп |
| па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисли на несрећу, која може сваки час |
| који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијено |
| /p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када вид |
| његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, заш |
| } Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у |
| сност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом н |
| ош мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нови |
| вијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио |
| ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет |
| рпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када |
| улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу |
| бузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему јо |
| почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди |
| , само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дј |
| арод, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврви |
| а српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту и |
| ну.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направ |
| ино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецн |
| адесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свј |
| оји се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука уз |
| ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужи |
| жност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара |
| тва у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су |
| аклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако гов |
| теде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети |
| је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи мили |
| ка поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо |
| p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало |
| и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево ка |
| лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо зва |
| почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну |
| јека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је про |
| о мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак |
| ремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p |
| ћевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала м |
| — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види |
| р бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу зван |
| е на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше |
| тио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењат |
| путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хт |
| Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, м |
| анство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не пр |
| > <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању мол |
| олико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружиш |
| <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај |
| азио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном с |
| C13"> <head>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста с |
| али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се |
| ан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе сл |
| чекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног о |
| ати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који ни |
| вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио |
| ећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код |
| н долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено иш |
| аком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и |
| ама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је |
| господином савјетником на једној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, |
| асма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођ |
| е сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, |
| о.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да |
| авидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не д |
| ц оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одгово |
| они овдје ни историје немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни сво |
| ске из земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> |
| ашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му |
| ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободи |
| и и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандила.{S} Разјадило се народу ве |
| >Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта |
| е поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све с |
| када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, ује |
| ог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све он |
| м странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом |
| о је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу |
| боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођ |
| о све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим к |
| цу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића сл |
| пет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало |
| ин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и т |
| имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што |
| ојим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све своје искреније пријатеље, неко из дру |
| пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сва |
| итао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и |
| поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се |
| грам, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српс |
| и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласн |
| да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли би |
| огао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p |
| одно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог р |
| фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело |
| несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали |
| </p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type= |
| прави, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољи |
| <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Ср |
| ечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана |
| е и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код на |
| Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, но не <pb |
| тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костиће |
| е било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Бори |
| е се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мје |
| нодушан према овако замамљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било |
| нашег новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се ш |
| у сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и |
| х ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаре |
| но, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, же |
| х владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, |
| {S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могл |
| је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" / |
| и међу њима и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при ра |
| се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> |
| и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошље |
| азумјеле ово питање као индиферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови н |
| ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> < |
| — Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не год |
| е, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек |
| цу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа н |
| а изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поч |
| теља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски ос |
| ељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеш |
| а им се два просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите с |
| ги који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпа |
| шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напри |
| х вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку |
| трану, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше |
| свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки бре |
| .{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим вр |
| оке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољ |
| о тамо на оно неколико објешених светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед |
| р се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних |
| ај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада |
| јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се о |
| , дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вј |
| а дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њо |
| о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде наше |
| свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад прв |
| ућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на гла |
| о дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разлик |
| скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ов |
| на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?! |
| ; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекив |
| м, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека прот |
| Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба ј |
| ђом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке |
| бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p |
| и пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у |
| абави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Бор |
| ашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмо |
| вно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сва |
| да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута ч |
| их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзн |
| лност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он |
| на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понаш |
| има у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао |
| од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били диј |
| ред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац |
| справљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме с |
| јеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамам |
| југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку н |
| а.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је |
| трофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, т |
| о међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме шв |
| ском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одуз |
| извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му |
| против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први |
| како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него |
| добити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму на |
| бодан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се н |
| Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је |
| де.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви и |
| /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот сл |
| Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода |
| о да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници |
| ију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је |
| што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи та |
| n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне ру |
| неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпита |
| е Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као |
| ово захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђе |
| црвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима |
| химпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову з |
| вори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да има |
| понудама приступе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише. |
| но другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p |
| рака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива ст |
| аџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше новог министр |
| воју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код |
| носио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чар |
| ама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше м |
| мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробн |
| е измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вриј |
| } Једном приликом му рече један од нове слободоумне омладине муслиманске:{S} Море, Осме, није л |
| м одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме мо |
| ити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао |
| те да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај |
| ска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} |
| аван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све б |
| одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари |
| p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званиј |
| гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Кад |
| ођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио с |
| жњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска наро |
| свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су п |
| лица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који тр |
| том се насмија и Душан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p> |
| езирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслуша |
| се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интерес |
| огу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми сам |
| дајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да и |
| и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је |
| нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама |
| достају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштени |
| озицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад |
| читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити |
| ић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настав |
| и ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије с |
| ватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје |
| подине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— |
| /p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако п |
| Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова |
| ају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унут |
| накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим |
| интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и св |
| одину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p |
| и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће |
| {S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство |
| ада би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Ф |
| ивој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас |
| p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.< |
| л није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами к |
| а руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми и |
| ђе муслиманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту |
| драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у |
| , јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не |
| и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријате |
| као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанс |
| и, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хо |
| и а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд побјећи ма куд — из своје дом |
| слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — |
| шан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када п |
| срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опоме |
| акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ј |
| е као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разуми |
| доше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и не гл |
| м, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од п |
| Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у е |
| баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — |
| је, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свак |
| аш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копр |
| као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али |
| е се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто |
| е, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се |
| ака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево д |
| те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав ј |
| абадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадово |
| вебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за ко |
| ну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовин |
| странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.< |
| ркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабере једно мјест |
| ако је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко ис |
| е.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Срб |
| ла тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} |
| ер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, |
| ароду, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} За |
| носећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Св |
| бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити н |
| уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{ |
| којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оп |
| средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћал |
| маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског угов |
| ао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо г |
| емаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и дом |
| одније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била |
| ривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор |
| ка се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се против се |
| ј рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што д |
| ступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуц |
| на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита |
| жен поклон му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада т |
| иво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање овлада њиме, као д |
| ви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај ј |
| о к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан |
| мирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у д |
| е тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ћ |
| се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га мо |
| ед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, |
| пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин, као оно сарајевска ј |
| одице, имање му је све пропало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео пр |
| што успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им каже |
| оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше |
| падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами тур |
| и никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не |
| и они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласин |
| нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његов |
| а стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type |
| са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> < |
| , рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га |
| и дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најд |
| уго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо |
| ладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједб |
| друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на |
| и сва остала омладмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у л |
| шћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чем |
| ла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омлад |
| го научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она |
| опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга |
| еник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" |
| је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фа |
| је нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе |
| јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га пра |
| чела из ничега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са |
| и.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако |
| тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријечи и када је по који од народних вођа шт |
| ељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увј |
| ј Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га рије |
| и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну поб |
| ју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде |
| рбин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је |
| ате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Х |
| е слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да може |
| Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све |
| док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да |
| ог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле |
| ифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозво |
| много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских је |
| и узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок с |
| нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви |
| окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Упра |
| е када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој каракт |
| купу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то мо |
| свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо |
| ком у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, као своју |
| зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Н |
| не, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> |
| у Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда с |
| дних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се |
| м није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120" /> |
| искупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се ова |
| ти, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много ш |
| ће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим |
| рила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог т |
| вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трај |
| те револуцију! — настави савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте |
| рено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није оду |
| улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучт |
| иде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око с |
| b n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора |
| незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, |
| рби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми не |
| е.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Д |
| довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико заним |
| еривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан поглед |
| {S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по нови |
| поскака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и она |
| ри, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд с |
| могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се с |
| и други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико п |
| и попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, к |
| г професора, који се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се |
| оћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остал |
| тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предс |
| љени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који |
| му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога поблиједи, раствори |
| али ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стев |
| и не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чик |
| док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} Поче се расправљати о ов |
| о петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, |
| ињица, која свакуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука |
| нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одв |
| јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је |
| ли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на |
| , то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код |
| ољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блен |
| ла све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — |
| анија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима об |
| нац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се |
| газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан. |
| душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чује |
| ику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — |
| у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити сам |
| начи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки з |
| че исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслим |
| тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, |
| овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, м |
| не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бр |
| и.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{ |
| е се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја н |
| о ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у пре |
| тали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви |
| је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац |
| аци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с п |
| тевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и м |
| аршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха зап |
| дног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити |
| и дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред рас |
| добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, н |
| дају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућ |
| ех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођ |
| е — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице |
| сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> |
| ојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, |
| тко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам |
| ште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак |
| само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си д |
| остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и |
| ђици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, м |
| оворио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски |
| ледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма |
| S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опрошт |
| <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо |
| д смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога уле |
| тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко каш |
| ла господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А |
| ра Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетни |
| и му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто уч |
| у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се злурадо и изазивај |
| о би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је |
| позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона |
| Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њим |
| ни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене. |
| теника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој |
| га Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферам |
| мараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех. |
| одом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, |
| рво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече |
| у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ ч |
| ојој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, је |
| да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој до |
| вјетник, озбиљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се |
| ни као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбра |
| револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се |
| њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике ј |
| д.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрв |
| бима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и е |
| да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на по |
| овјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјест |
| ак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цр |
| угодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — ре |
| умњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора |
| оражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаш |
| гледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена |
| у видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за |
| ову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је ср |
| еста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као си |
| кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и |
| ој капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну ј |
| n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам нај |
| боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва вој |
| дите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви пог |
| огледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио чита |
| и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамо |
| јој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста |
| ај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" |
| Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже про |
| једе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143 |
| изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије г |
| ма.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине |
| е викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, |
| се поново поче смијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај и |
| м Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се |
| а, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвен |
| поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљи |
| е зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад. |
| ех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу |
| баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он |
| о да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни |
| ога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, |
| дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је |
| нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко |
| о са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањ |
| в срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај |
| ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјес |
| етате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — брани |
| Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, |
| је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држав |
| ти, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није |
| ажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треб |
| >— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога му |
| колског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом |
| и о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили |
| ам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављал |
| ашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искрени — изговори, и недаде на себи |
| објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — |
| часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и |
| ишт нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу |
| узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Х |
| ше, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Па |
| . — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душа |
| ући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не у |
| >У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не уга |
| смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас дру |
| нила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n=" |
| у.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и ун |
| авац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земља |
| чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту ни |
| прије постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјеру |
| удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омл |
| ски нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса |
| а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, ј |
| и с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благосл |
| Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је г |
| : баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то ист |
| с савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби |
| аље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на |
| но биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш н |
| тљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако |
| не у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за |
| одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" |
| земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим спос |
| новиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом |
| Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, н |
| ело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један к |
| ао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати |
| гао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецн |
| ора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} |
| можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, н |
| р не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима г |
| ер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да |
| Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам |
| /p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И |
| .</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеш |
| себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и |
| ије борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском до |
| а омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту |
| - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити |
| ема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућ |
| еликим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, гово |
| гао са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога из |
| црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо н |
| ас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а пог |
| вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} |
| жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — гов |
| гледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све ж |
| ="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осил |
| и су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо ств |
| иње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поскакаше |
| њеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше |
| ачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарал |
| <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Фран |
| у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбол |
| сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада кајање.</p> <p>Погле |
| е очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „еги |
| Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи |
| ијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа се |
| ови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кмет |
| о их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S |
| е у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не позна |
| " /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У |
| е схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а |
| је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у са |
| моту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гости |
| изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао |
| > <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици |
| „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпо |
| > <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу свет |
| неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило |
| атере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачал |
| ше одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово |
| не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом жив |
| реузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По угов |
| одив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званични |
| судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — |
| шег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све на |
| египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одв |
| ио, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и |
| шљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је |
| борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одуп |
| акова одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела. |
| зати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са св |
| узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена вра |
| е се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на д |
| ећ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје |
| , да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим |
| без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућств |
| <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој д |
| за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало понос |
| амота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и с |
| стављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не |
| крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништа нијесам постигао. |
| у.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унаприј |
| и на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће б |
| у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознава |
| е ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти |
| ; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мисти |
| лусвјетлост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао и |
| неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима |
| о, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часови |
| pb n="188" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа пр |
| но.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, з |
| епашћено запита Душан.{S} Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право к |
| ново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је |
| и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, и |
| ебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} |
| n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп |
| p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за м |
| још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душа |
| коло и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се н |
| м странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и ј |
| ребевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сун |
| рајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, б |
| кидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад виш |
| ник.</p> <p>Но касаба зато није заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Спле |
| — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и ј |
| како довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но |
| онизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш н |
| да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај љутито, < |
| , запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учти |
| е колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га кр |
| у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приб |
| <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и тр |
| вједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве |
| во, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја |
| /p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у |
| ајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала |
| заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај друг |
| то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећат |
| н.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л са |
| ш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисал |
| љати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само |
| и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред |
| чи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође прем |
| зику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег влади |
| кови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њ |
| о насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{ |
| ју се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела |
| се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} |
| је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крај |
| црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бија |
| изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb |
| /p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разг |
| чку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћино |
| оби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је б |
| но био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог срета |
| овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> |
| асу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклиња |
| таро расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати |
| аред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} |
| Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима |
| е кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјево |
| } Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје ст |
| то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела |
| гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале же |
| зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, |
| <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тета |
| имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да |
| оји се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{ |
| > <head>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника |
| окри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није х |
| <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час |
| раци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на |
| Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Д |
| обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај п |
| шан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, |
| једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, проф |
| будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједел |
| , зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрав |
| на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах з |
| ић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се оп |
| ином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетн |
| по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учи |
| аг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Д |
| исли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову мол |
| ра, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја |
| ро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како |
| тна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Ов |
| амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда о |
| кривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, |
| га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да |
| ичну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуг |
| гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човј |
| вори му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се надн |
| се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, е |
| о спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада |
| ан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чуј |
| нути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега. |
| увише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим с |
| жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној д |
| тка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не |
| уштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> <p>Прође зима и наступи |
| l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јов |
| <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="cha |
| а сад се највише мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, |
| гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде неку |
| } Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо |
| љоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S |
| шеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их |
| м у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p |
| .{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жаго |
| им лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ће |
| рхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљо |
| јећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у |
| рине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито те |
| /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спав |
| ке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који |
| едило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драги |
| оз касабу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, |
| Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</ |
| ла тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна љу |
| .{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило |
| када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} П |
| гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке |
| а тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} |
| ирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која је обасјавала |
| ршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај |
| гло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио |
| анству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шу |
| и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју |
| ти вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је |
| на видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу |
| га.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне сли |
| сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Как |
| горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о јаду своје |
| ено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Св |
| ара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} |
| та Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и |
| S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и |
| јеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, ва |
| јемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзи |
| него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћић |
| о у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и ом |
| е одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> |
| и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који |
| засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши |
| рифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног г |
| м Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} О |
| д рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записни |
| у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> < |
| е ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана |
| у се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Бр |
| е.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте |
| оста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пр |
| акођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> < |
| своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>К |
| лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете |
| .</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одреч |
| кше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и нај |
| се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео |
| вић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} |
| о се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво |
| Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјерова |
| ај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у с |
| ешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, |
| > <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако |
| за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој |
| , тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће |
| о да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах про |
| ти ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Борив |
| овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Свом с |
| ног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдје |
| тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки рево |
| е наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских |
| о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ши |
| сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. |
| а Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо до |
| Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту |
| е оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпаш |
| а и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не д |
| лутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за |
| м шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком ј |
| н бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјес |
| д вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучн |
| метнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали канди |
| , власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају |
| ти.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо биј |
| мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S |
| миче отуд.{S} Прљаве, издеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази |
| у је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су пл |
| аџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел з |
| убазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали |
| <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{ |
| а се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране старе управ |
| вања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била |
| ина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз н |
| ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан |
| ешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и н |
| еста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p> |
| се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, |
| и пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} |
| мио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у звани |
| нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — п |
| о јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говор |
| ли, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничко |
| знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада |
| p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда м |
| b n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од |
| од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему и |
| јех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег измирења јесте: одијелит |
| нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким п |
| морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема спора |
| све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тач |
| и све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још н |
| о увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба на |
| и је могуће одстранити све несугласице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаћ |
| већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би |
| гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифкови |
| т званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња инстикта.{S} Хр |
| ици, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам некуд п |
| само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у и |
| утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој |
| овјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О јед |
| сто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Хер |
| се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <p |
| се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p |
| ћање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S |
| ријал, слаба интелигенција, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, |
| јеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изго |
| метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче |
| ела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе п |
| а значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте д |
| о други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на |
| напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то |
| к строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетник |
| ивот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мир |
| сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p |
| ћа није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са профе |
| p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алекс |
| странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу свога животног пи |
| .{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће м |
| утра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" |
| етом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; |
| земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Н |
| орити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим, изволит |
| осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која |
| поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Фр |
| ира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах пр |
| ед улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом |
| моћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за |
| его што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси |
| а, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} Д |
| гици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> |
| да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му у |
| ољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то с |
| олте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као д |
| та да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? |
| четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин са |
| стош.{S} Сав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескањ |
| рнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сје |
| њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише |
| но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n="292" / |
| е, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи |
| српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз |
| д.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај |
| зама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћ |
| идинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, |
| шину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у д |
| јену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађ |
| Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Го |
| } Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и |
| ањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде с |
| сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, |
| о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бру |
| сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> < |
| е од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увј |
| мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе |
| е није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чл |
| /p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи д |
| b n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.< |
| га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворе |
| могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове |
| тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135 |
| непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њим. |
| непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регру |
| и у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Д |
| чега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита не |
| нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ћ |
| а? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— П |
| И част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје |
| љем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истр |
| дом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан |
| у дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде зап |
| е, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се |
| по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} И |
| а, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање |
| у и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> |
| не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем уми |
| летство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта д |
| зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу |
| ну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се с |
| едмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проно |
| орало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Пр |
| међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће |
| разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> |
| ући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p |
| одине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам дру |
| изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три това |
| и, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно |
| асмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватско |
| и и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</ |
| ико задовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела бо |
| ство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слободе читавог Балкан |
| српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао |
| да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било неј |
| ословенство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисл |
| } Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду |
| још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу међу званичницима, које нам ви |
| Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за о |
| ваничника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је ције |
| е стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између х |
| њу, на збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити |
| и слози и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Пр |
| ао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изго |
| рдијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово п |
| једног од најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задоби |
| /p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НО |
| ада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељив |
| и су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске |
| н се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S |
| удо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске |
| е од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Зн |
| рвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају |
| ваком, који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљс |
| ве ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понаш |
| напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам |
| ин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте |
| ородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесец |
| анство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на изв |
| импашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила |
| очито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло |
| рани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и |
| већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева п |
| , који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стран |
| р Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, п |
| њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди |
| > управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p> |
| иће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред |
| то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни |
| ити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски с |
| само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Зл |
| олитичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам |
| е.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Н |
| трого га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија |
| оводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису |
| Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам |
| ах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност зва |
| а повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за |
| млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како с |
| ба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то |
| емљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је |
| пријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар за |
| лазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско в |
| ајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, нарочито они нижи званичници почеше тражити његов |
| оворио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народн |
| бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам неприј |
| теријалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, |
| ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на |
| браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрва |
| илике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо |
| са се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју |
| један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са |
| се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви с |
| што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када |
| и га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одго |
| азите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјере |
| радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не |
| ко понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени сам |
| фковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српс |
| има идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> < |
| тали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјеш |
| сподине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори до |
| естано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се ко |
| ао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здр |
| рактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — |
| к.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће о |
| дин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе непри |
| а вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n= |
| ?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да |
| је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени и |
| ничну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете главу |
| рављају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову ср |
| а, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим то |
| т, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; |
| ече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну р |
| рави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуциј |
| директно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето ј |
| /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске ом |
| .</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су тако и |
| има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, отк |
| у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазд |
| не Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини |
| једнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на култу |
| треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу |
| вину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећаше подробно свега.</p> |
| S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Ду |
| ље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет с |
| Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злоног |
| а се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, |
| огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник |
| да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан с |
| ник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-срп |
| нтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам ј |
| вата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правил |
| почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске одн |
| атељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам пог |
| арства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав г |
| ђивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити |
| велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прил |
| а ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристан |
| ранка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да ја |
| почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није зна |
| се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његови |
| ир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само |
| ема влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— |
| ати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ств |
| изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, |
| ше није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овак |
| Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим те |
| непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђ |
| земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији пр |
| <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило. |
| роваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако |
| јесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, |
| </p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Бори |
| од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека |
| ји се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он |
| ши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му с |
| првенство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учите |
| знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и по |
| ка сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништв |
| b n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, њ |
| , али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је грије |
| центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србин |
| ки <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви пр |
| отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због ч |
| кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; |
| езни, пуни одушевљења и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџ |
| а Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто |
| оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџб |
| етворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада |
| ш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима |
| текао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он |
| де му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ва |
| пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао прстом на туђ |
| ар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и |
| нало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, |
| зире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтај |
| ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста |
| а и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета |
| кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шарен |
| </p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу |
| да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депри |
| у је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оп |
| питати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три |
| тављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Кос |
| , чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут |
| једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и |
| ери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лиц |
| још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те |
| разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бр |
| /p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу |
| на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем |
| школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учит |
| дије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажа |
| <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин |
| д и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су |
| ни — зашто несрећни?!{S} Који се поштен Србин није слагао са оним поступком омладине?!{S} Зар с |
| т исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом в |
| да?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{ |
| p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, з |
| ким се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један |
| еде косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпеку |
| } Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је |
| је знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у г |
| отив тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била криви |
| се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разочарање у |
| вог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнут |
| лиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суп |
| и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} |
| о хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управ |
| ић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека |
| туд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине |
| ећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпита |
| сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненад |
| брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> ста |
| човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много т |
| ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог |
| за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, |
| неш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов м |
| је, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисл |
| земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се |
| вању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, |
| двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршти.{S} Он ово |
| Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тим |
| није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин осрамотио Српс |
| и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одава |
| ишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже |
| ва, којима се служи против екзистенције Србина, сина ове земље.{S} Све је процвилило под притис |
| } Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи |
| једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, н |
| ог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босн |
| реса и јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189 |
| розно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња и |
| осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице |
| иваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више раз |
| важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p |
| зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и зар |
| то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и упра |
| још нисам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насм |
| ино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пу |
| о не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше пр |
| ових способности.{S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, |
| српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових спо |
| ању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за та |
| вства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чинов |
| вој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука |
| ао врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и пон |
| оји ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спр |
| зним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гај |
| а је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу |
| влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у |
| ве су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најважније новостиске г |
| о, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о пол |
| са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> |
| е своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стаја |
| а по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смија |
| тио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном |
| оста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ј |
| чима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, |
| из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Руме |
| , који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — |
| дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире |
| престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га |
| помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, због чега се |
| и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="22 |
| ша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао: |
| и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућ |
| нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сази |
| Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свије |
| </l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру на |
| као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси мога |
| м.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто о |
| Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, |
| м позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пош |
| ама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима |
| је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из |
| и Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, |
| остионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, з |
| ницама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић пот |
| ога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада н |
| аше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обич |
| и дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнин |
| од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду ч |
| ад самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројн |
| и, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрли |
| ранца званичника, износећи му сва ниска средства, којима се служи против екзистенције Србина, с |
| <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност |
| придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} О |
| све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и про |
| је се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути пред очима.</p> <p>— |
| кост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{S} |
| ба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управ |
| сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Х |
| сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, |
| ндиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, |
| ење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, преврћући свој |
| ерцеговини поче служити својим познатим средствима, којима се против себи потчињених држава слу |
| .{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч н |
| ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њен |
| вјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што |
| све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање м |
| гим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме боја |
| и и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, а Душа |
| } Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак |
| аба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.. |
| једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конци |
| лико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се |
| н увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није никакву ва |
| њима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретањ |
| на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познатих лица, чији израз по |
| гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети |
| нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, кра |
| </p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњо |
| нако неизвјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају |
| тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо |
| њски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="14 |
| гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило |
| европска политика ни њезина култура.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> < |
| љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ни |
| горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога нар |
| г сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце ш |
| ом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти |
| ауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, |
| стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, |
| јих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} На којима сам као поноси |
| слити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.< |
| учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше п |
| азио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о |
| ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, |
| о то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут |
| е он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за зв |
| .{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се |
| и зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.</p> <p |
| потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свје |
| моћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфинга |
| преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била н |
| онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообран |
| од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кућ |
| — То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{ |
| и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу тако |
| е. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да |
| свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као |
| данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.< |
| ру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S |
| ства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај с |
| ко није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда |
| Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мо |
| стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним оп |
| Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се |
| Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?< |
| >Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</ |
| Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове |
| ели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало |
| да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко врије |
| ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладин |
| сто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани ср |
| дове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се |
| у побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпо |
| , јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска поли |
| ка омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не |
| <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за свој |
| угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гр |
| ло са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p |
| а висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема б |
| ање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно |
| корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се |
| рпска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званични |
| рпске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, |
| ања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавној забави.</ |
| егну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.< |
| разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњив |
| , подузећа, откупљујући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S |
| ml:id="SRP19080_C9"> <head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако |
| О ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p |
| раве шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процв |
| а и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће в |
| p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волел |
| вога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико на |
| славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По |
| и и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да про |
| вама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовин |
| и брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, ра |
| лавном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p> |
| ји вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Ж |
| ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу |
| и било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку к |
| таре, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, |
| — Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да |
| а јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим |
| . 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, |
| ан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професор |
| госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и крије |
| горјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори за један дан у |
| ти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и све се претвори з |
| уству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматра |
| м обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошл |
| увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађ |
| ласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га к |
| еви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упу |
| ов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд с |
| онијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| рпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22 |
| е.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег поштења и створили ст |
| ело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и |
| је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} |
| научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научи |
| а боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој пра |
| јању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb |
| се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније т |
| ије вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол |
| n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине |
| г дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друш |
| тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у св |
| услиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Кос |
| сељака против свих званичника с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писа |
| рани непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} |
| ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако т |
| јерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аус |
| ивање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су |
| мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душа |
| лова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици ниј |
| же да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, у |
| светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака |
| вођама народним опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народн |
| вој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма |
| у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S |
| “ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према |
| роз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истр |
| вима ове земље једнако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак |
| пски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог о |
| могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и с |
| ако свијетлити.{S} И српски званичник и српски подузетник па и српски сељак се обрадова, да је |
| кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али с |
| је захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и ов |
| на, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба тре |
| х прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} |
| гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило |
| до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима ја |
| е био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да с |
| ху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, |
| раљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити |
| е српске осјећаје, не рече ни:{S} Живео Српски краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! н |
| ом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је леж |
| вјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и |
| ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, х |
| b n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да |
| све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова дв |
| роговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је из |
| која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му в |
| пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се ст |
| и то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — т |
| неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе!</p> </div> </body> </text |
| и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мо |
| и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи |
| о цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе |
| главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху |
| е од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће |
| ="SRP19080_C12"> <head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица |
| p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво изрекао своје мишлење о бу |
| р донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија г |
| пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочек |
| ило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујт |
| ки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, |
| ри.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер |
| > <head>18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господи |
| ов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове приједло |
| од је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко |
| во читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој нар |
| Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски н |
| То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ов |
| све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридин |
| римедаба о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакл |
| нтин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када |
| а су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица откупили странци и сазидали онај дио м |
| <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло проп |
| ше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због пожара, који |
| 0" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као |
| или крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеро |
| мо угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све |
| да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и му |
| , чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања |
| но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби |
| ијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело ј |
| 1" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црк |
| {S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и |
| рења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима |
| а ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама. |
| прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када образо |
| анију, нити му је износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада |
| дозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет |
| је искреније пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним |
| прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле |
| самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види сам |
| нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатеља и угње |
| p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин срп |
| , куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, п |
| сте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћет |
| у је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S |
| т тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се сми |
| лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима српски с |
| пут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног |
| ривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала о |
| овор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непре |
| .{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да в |
| ему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо посла |
| јетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад ниј |
| аби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тр |
| овића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од главних |
| , који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо |
| српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим |
| тво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с теш |
| а прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевски |
| >Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на |
| ски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али |
| е не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом поли |
| Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали п |
| во сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се о |
| пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираниј |
| се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред |
| его што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред ево са |
| аш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, л |
| остионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да п |
| није изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску |
| очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових земаља, која је свршила свеучилиш |
| е зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се |
| о се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учини |
| у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године |
| ком броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско п |
| т се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да се |
| ле, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим приче |
| вић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше |
| Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} |
| head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњо |
| — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светиња |
| на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, о |
| оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не пр |
| ео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о ра |
| шић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздр |
| а се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћ |
| заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Ж |
| тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{ |
| рпска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, ко |
| радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с |
| ави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на сваком мјес |
| своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као народ, нека друг |
| едаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Живела Србија, живео српски |
| посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог |
| ти српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрн |
| , јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрв |
| са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али |
| како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога |
| ="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љуба |
| астадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на заба |
| о се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се |
| гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити |
| а и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До с |
| која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{ |
| ка, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми |
| учио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ћ |
| е ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па |
| и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладин |
| и од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, |
| Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала меморандум.{S} Један |
| ада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> < |
| дом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће с |
| е пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељ |
| шала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о |
| е дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било |
| без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете против нашег пошт |
| а шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт! |
| е и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора |
| онархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац р |
| рофесор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања |
| запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српског |
| е.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и н |
| славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, о |
| слије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с |
| м и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Са |
| м.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивај |
| на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окриј |
| заше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, ваз |
| о, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану |
| варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетли |
| Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара пре |
| и залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје уз |
| Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сив |
| ту.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, па |
| Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> |
| о ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од о |
| , херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} |
| Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен. |
| ватске створила најокорелије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим |
| вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су з |
| вде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овд |
| рећним земљама, јесте друштво за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а гл |
| твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљс |
| мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из го |
| ете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <mil |
| дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети |
| штен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли од |
| ва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су с |
| у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којим |
| в српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напр |
| има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Си |
| и је на овакав срамотан начин осрамотио Српство.</p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек |
| и краљ!{S} Живела Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стај |
| ке Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкањ |
| жност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том |
| народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у в |
| е чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну славу позове све сво |
| обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у |
| ао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао с |
| ез сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, која је оним чи |
| Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело з |
| се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да |
| <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није |
| да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што |
| два једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од |
| дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у ти |
| и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окрепљено, она је вјеров |
| комјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се друг |
| личка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друш |
| да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ј |
| је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас траж |
| играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то с |
| а, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су д |
| и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузби |
| домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се на |
| ринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за |
| чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није |
| благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} |
| мо једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, |
| ажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се |
| евше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} |
| то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјет |
| може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не ври |
| оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више |
| је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S |
| Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су ба |
| ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омлад |
| бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се |
| једе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је св |
| S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију ствар |
| ста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је погле |
| <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке |
| ела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па не |
| се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак ч |
| е.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг |
| е — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} По |
| поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p> |
| Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли оца, ма |
| адића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај м |
| одметати народним људима, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака изма |
| на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са кап |
| ни на лажним оптужбама и отворена писма стадоше подметати народним људима, <pb n="14" /> стадош |
| им носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, |
| очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> |
| скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, његова мила Мицика.....</p> |
| ове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p> |
| ед зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети м |
| ке управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145 |
| те: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их свако з |
| ило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учеств |
| ребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> < |
| Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је пита |
| други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу жи |
| њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћо |
| ојој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, |
| S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и |
| спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништ |
| ре бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво |
| нати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка |
| ио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њ |
| ворити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује |
| н га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд |
| тар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озб |
| увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим ср |
| о времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је с |
| је вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p |
| их старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој у |
| едаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и њего |
| Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се закл |
| р.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних |
| да!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље |
| м свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но з |
| раху према Душановој, који је изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да ч |
| ао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завј |
| га, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио. |
| проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, к |
| .{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита мо |
| тних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је прогов |
| о нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онд |
| едан из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А з |
| рћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} |
| /p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаш |
| нађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових |
| д.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не см |
| } Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов о |
| — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и он |
| баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгиц |
| е то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није бил |
| ко не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гр |
| а једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, с |
| на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђ |
| ицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Запов |
| е један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем |
| е?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просјед |
| огрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пу |
| акрила за завјесу од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изглед |
| ир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, |
| да пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора. |
| у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с |
| у својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста |
| па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза |
| S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дот |
| е.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, |
| је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближ |
| излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, |
| пушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види н |
| амо механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуе |
| застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} |
| мо су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред з |
| што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог |
| штво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га |
| ћина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе према Ср |
| ега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час |
| а за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски |
| и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих |
| капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено |
| оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за на |
| о сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колега, Мато Ловрић је ипак имао прав |
| е.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао |
| Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре на |
| финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се |
| то по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи |
| толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје |
| ући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га ни |
| шена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођо |
| ин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправед |
| !</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и порти |
| “! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види нико |
| ма и Злонога, силан свијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и д |
| та је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опрос |
| д понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изг |
| узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле |
| дњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви ску |
| дан бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове вел |
| ћ и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопо |
| овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Пос |
| по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер ниј |
| и.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама |
| ција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље |
| рава, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетн |
| рам за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина |
| и, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту свога права, па онда на становишту права срп |
| " /> становишту свога права, па онда на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба д |
| ви кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто та |
| , додуше приволом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је п |
| д је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, |
| нци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито због пожара, који је бук |
| .</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и с |
| бљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при |
| ла из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњиво |
| ом силом избило би незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, кој |
| и-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му н |
| ествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинац |
| арод поче протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Мусл |
| спита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и |
| оји ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: та |
| нуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} |
| — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој |
| "240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци о |
| жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег |
| е омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему др |
| ије било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све |
| ђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред |
| тив нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице |
| почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштв |
| ег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен |
| дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац |
| оривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домо |
| о сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но |
| их старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури млади |
| жним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> |
| ко познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, |
| ифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Сам |
| обичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге |
| оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га хр |
| тидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља |
| је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без |
| је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а т |
| постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, г |
| еправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми |
| ији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — ск |
| ог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти |
| им опозиција, и од како је српски народ стао на становиште опозиције, ево и народне ствари иду |
| Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао ни као д |
| нао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није каз |
| и фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових зе |
| а улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи |
| ој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би ск |
| оранама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског виј |
| м Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино шт |
| њих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Ду |
| стаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне чита |
| ине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ход |
| овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогруша |
| /p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио |
| и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је |
| ерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у |
| у цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму |
| ад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{ |
| енутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом р |
| а читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла н |
| у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог м |
| фери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да го |
| а је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево п |
| ане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женски |
| у ледне и крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких |
| наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у |
| ого према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми гов |
| им усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, |
| је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе |
| лову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син |
| </p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадо |
| н запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S |
| ма, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је |
| абацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само доб |
| ијечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову |
| ровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан |
| драви са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S |
| на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а |
| амо домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Ал |
| ојих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово |
| — Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у а |
| ру, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи ник |
| овори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица ир |
| дило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мисл |
| а са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повје |
| казати... нешто — једва се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувај |
| ти један другоме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што гов |
| од старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за н |
| о се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у |
| ије заспала сном, она је наставила свој стари начин живота.{S} Сплетке, подметање и прљаве љуба |
| Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и |
| свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари знанци и пријатељи, па ипак пролазимо један крај |
| владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је срп |
| Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овије |
| алом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпоч |
| их госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <titl |
| ог обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако ла |
| , очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе |
| е лице рукама.</p> <p>Када понуди редом старије, поче нудити и млађе.{S} Кад све понуди, пређе |
| вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих мо |
| зумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говор |
| послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом р |
| а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца |
| на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да н |
| мирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту |
| пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> |
| м, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити |
| му су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: |
| дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и |
| истенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије |
| ојало из самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шт |
| ше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је вид |
| </p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио п |
| и једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> сх |
| ић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини својих |
| , у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, кој |
| танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима ка |
| ше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један |
| је у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док |
| тоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозорима и кровом |
| > <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} |
| и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он уп |
| ану.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјев |
| и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као ста |
| Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада |
| а модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те |
| вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одб |
| и назорима о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно шт |
| е по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, кој |
| творна рука погладила и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, |
| ућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим Мујагом.< |
| е се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било страна |
| опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно друго |
| ас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S |
| одних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту |
| S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођо |
| о тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није ствар |
| и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у |
| стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати ста |
| p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</ |
| мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</ |
| одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше |
| столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаника заиска новине, које је један од омлади |
| озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но |
| е Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не раз |
| иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да |
| раво да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве |
| д нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зно |
| >Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није |
| и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодуш |
| програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код га |
| ића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан |
| шли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са св |
| мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом р |
| м летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе |
| сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му у |
| ао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори |
| и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правил |
| које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као посли |
| ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Л |
| како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, ча |
| бити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићн |
| Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет п |
| цију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{S} Заповједи свирцим |
| слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, |
| етку Репић сав радостан.</p> <p>— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма цркв |
| >— Какав статут, ја не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба |
| Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га |
| кав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Тр |
| бисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и к |
| сови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан.</p> <p |
| иле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале |
| {S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће мо |
| е, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омла |
| је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним ствари |
| и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много |
| одни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Иб |
| оји је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, шт |
| ко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске ку |
| ного успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте |
| вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111 |
| овољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је |
| на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругањ |
| о што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста |
| и отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио као мало диј |
| ком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дј |
| и, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што |
| што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још |
| Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољ |
| р је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред повољно ријеши |
| трану овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге ст |
| матраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи по |
| ичао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници |
| о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на друго |
| војка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, у |
| ише њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове риј |
| је да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на |
| да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о при |
| у, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског народа?{S} Овдје се ради о признању ове т |
| овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бре |
| ше њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако ј |
| а Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замис |
| род.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми са |
| е пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умје |
| ер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и |
| без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разгов |
| љне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.< |
| , <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, |
| а изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је дом |
| пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је |
| јек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је |
| већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха |
| би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још |
| твар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p> |
| одица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи |
| фановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам |
| могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учи |
| ђе су отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдј |
| бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће |
| ању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могл |
| корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омлади |
| пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио |
| ак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то |
| убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије нег |
| грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће |
| а.{S} Срећан и задовољан народ сам себи ствара културу.</p> <p>Никад краја поздравима и лијепим |
| аје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст |
| на српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне |
| је, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино д |
| арав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за д |
| ишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимах |
| а какове ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и до |
| евљење за народним светињама, које није стварала ни европска политика ни њезина култура.{S} Сре |
| {S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За врије |
| ило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих с |
| их карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и т |
| званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су бари |
| е су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао п |
| им овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу |
| , који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а није |
| с у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање истих ипак |
| ј служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми о |
| } Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који |
| ко радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то н |
| ма, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газд |
| авља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> |
| м је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао |
| вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати. |
| тост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито |
| у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, п |
| е.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих ста |
| Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хт |
| остима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у С |
| на становиште опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Срп |
| даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерир |
| и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, прогласе, које је требао |
| великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S} Наше |
| м се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, д |
| оходио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајев |
| n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S |
| адин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову част |
| но и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лук |
| зволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасо |
| оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не о |
| Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи |
| — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштр |
| и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштв |
| по, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди |
| ваничне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред сл |
| му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n=" |
| {S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо ба |
| n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифила |
| вић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа |
| вића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспрема и недо |
| а истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душа |
| о.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги при |
| велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин са |
| двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, как |
| их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје |
| се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како је потврђен црквено-ш |
| ам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да прич |
| гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико м |
| се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност |
| ио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослобо |
| ијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламо |
| исати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем материјалу |
| Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и кад |
| аст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да вид |
| о прије.{S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је |
| вој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то ни |
| даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитање |
| н је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цв |
| ка и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавно |
| на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Зн |
| свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари Сте |
| овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, |
| је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске влас |
| дом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се по |
| ао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, к |
| ете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аг |
| у оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске вл |
| >— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Бори |
| , већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем пи |
| да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се |
| ни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, |
| и није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ниче |
| оје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло про |
| гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види ве |
| а основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која н |
| и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ход |
| ају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо з |
| исао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот |
| рила најокорелије противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире |
| вим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије противнике Српства, - створила је |
| и нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року о |
| ани. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, ох |
| ки народ и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се са |
| и, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцего |
| умима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличени у |
| рљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо св |
| ти, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег н |
| ије оставила.{S} Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још |
| ле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељак |
| ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која |
| и ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин ни |
| ељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом зван |
| роз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сарајево се свет |
| е исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или |
| а храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо |
| више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, |
| {S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа |
| а Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног |
| лугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је п |
| сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је тако |
| вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> |
| јемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада |
| ет није ни мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се |
| е Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим т |
| јаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— П |
| све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — на |
| и је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него |
| огледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господин |
| {S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кр |
| но.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак с |
| цу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обој |
| о је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете проти |
| страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити зако |
| упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да он |
| да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин |
| на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Конста |
| извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, |
| .{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви |
| рви успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они је |
| p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините |
| оче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, ка |
| амота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p |
| а је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма |
| >— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете |
| ичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нис |
| аду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, |
| нат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите |
| у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} |
| зите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То ниј |
| орак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни за |
| или, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да с |
| анас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стоји |
| сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је |
| те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> |
| се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца |
| Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" |
| очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилик |
| оже да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој |
| а, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом им |
| и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде |
| и идете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику |
| Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми им |
| затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора. |
| ти.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде да |
| маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте се провели ноћас? запита љубазно Душана.</p> <p>Душ |
| скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер |
| рби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо свим средствима бори |
| p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да |
| ењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — гов |
| поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на сурим |
| еђемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту не |
| насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чар |
| ј поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је |
| је.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n=" |
| р смо одрасли с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било |
| >Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> < |
| зити и изложити се оправданој осуди.{S} Стевица је ово још одавно осећао и зато их је обојицу м |
| S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обича |
| цираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Мо |
| столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио в |
| рзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражавао лак ирони |
| за извјештавање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све |
| њењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са поштовањем, ка |
| што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му послије, кад се ути |
| еђење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и т |
| Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам |
| ећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима |
| се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, јер н |
| горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће м |
| ти опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против |
| те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није |
| владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изр |
| вити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агам |
| шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати а |
| бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се с |
| глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb |
| тао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да ова |
| .</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се н |
| говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Сте |
| p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми |
| дина постала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњ |
| ана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста |
| , е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, омаловажавајући смјех о |
| </p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном |
| а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увј |
| човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} |
| љи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна зем |
| а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех |
| кса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаш |
| опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> |
| сно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поносито.{S} Заједљив, подругљив смијех међу ом |
| аве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за |
| тупио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули |
| да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престаде и не изгуби охол |
| рило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима |
| з пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, ју |
| олом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- М |
| и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене љ |
| му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и нера |
| ека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљ |
| говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе г |
| ојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да |
| оји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, не |
| вдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се |
| ржањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — довр |
| ало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовал |
| упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њ |
| гођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се одражав |
| вицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички |
| јевати народну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхо |
| га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјерова |
| о туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење |
| но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, |
| стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио з |
| ст и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвеног опхођења, које долази |
| ивоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами |
| S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} |
| <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мје |
| сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, |
| да су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним з |
| рбина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили м |
| о прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Бори |
| ћ, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова |
| има, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кр |
| у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У |
| се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златн |
| је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег ко |
| му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивш |
| о се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} |
| родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбине и пријатеља родбине.</p> <p |
| сно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Жи |
| треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— |
| то недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, кр |
| човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S |
| мене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки к |
| ћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га зап |
| звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрх |
| ретворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у д |
| ице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно |
| говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља |
| и имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама |
| Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја |
| таје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на с |
| ова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који |
| естрављена потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се је |
| а — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан |
| ђе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте нос |
| е скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на м |
| о страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало с |
| ла Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— |
| спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељс |
| аста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, |
| за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у ком |
| и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> у |
| ечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица |
| ам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плаш |
| та.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, је |
| у у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мисли |
| , да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За |
| ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам жел |
| г бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје |
| ца се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш |
| а му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу |
| ма, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорил |
| је у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да |
| зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када би се |
| у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљено |
| Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час |
| ана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} О |
| е по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Тре |
| а свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази ка |
| у безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, |
| — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих |
| смо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и уч |
| јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Д |
| упи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевој |
| које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се |
| Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била д |
| — Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Д |
| бом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој је |
| ки курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио |
| аца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге |
| .{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуст |
| и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају |
| лице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено |
| кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек |
| ђење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скид |
| бало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради ско |
| да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба |
| лађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га неж |
| ио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га при |
| се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} |
| ћи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје дру |
| ских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и |
| а и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од ве |
| у.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Из |
| {S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} |
| > <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак накл |
| идите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, б |
| арајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но |
| раја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су св |
| лски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изнена |
| же своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлу |
| аћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно |
| Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Г |
| едан без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомје |
| ђено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је |
| фковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пре |
| па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само |
| ања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе с |
| рпског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсн |
| ања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва |
| авих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се моде |
| стано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Д |
| истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, на |
| сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско ра |
| и вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратиће |
| Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет зап |
| сјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвије |
| рвих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу у |
| ви бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему т |
| {S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава |
| е су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна с |
| ди.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског нач |
| p>Сав овај културни напредак ове касабе стоји под заштитом котарског предстојника, градског биљ |
| другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро т |
| у купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је оро |
| а треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а свак |
| То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се н |
| у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Д |
| али у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, |
| ки трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лим |
| о не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, |
| није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да ст |
| зма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше нап |
| уд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми |
| ој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну сл |
| отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијса |
| кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га |
| Но одмах пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку |
| .{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво |
| о.{S} Када је прошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој |
| за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} |
| проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих |
| није пријатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама. |
| едњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског сто |
| гло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се |
| н Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муко |
| н Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевој |
| д главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов р |
| ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; онда прави мњење о новом политичком п |
| ; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, |
| евско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао д |
| а наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који |
| <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</ |
| и; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, не |
| ог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, ова |
| му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер |
| јаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки г |
| p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха н |
| глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, ти |
| амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухва |
| снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> јед |
| <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одн |
| икну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те |
| Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Дан |
| неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбе |
| иваде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; с |
| устила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, непрестано |
| капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задр |
| Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори |
| иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то ов |
| га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, проф |
| ј.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превр |
| .</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво |
| сали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{ |
| ебе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један у буџак |
| , прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су г |
| гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарањ |
| ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепс |
| м осудио на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изнен |
| остићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састај |
| о један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, М |
| елигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који н |
| з котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешан |
| ојим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више |
| удити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С поч |
| S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право |
| {S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтере |
| године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати до |
| 80_C12"> <head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ и |
| ина, који је сам сједио за једним малим столом, и својски показивао руком на једно празно мјест |
| с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њим |
| фковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је ти |
| којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</ |
| — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непознате личности.{S} Једна женс |
| и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не |
| се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свеж |
| лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме |
| столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на с |
| вши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и мирноћом старог познаник |
| > <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави |
| се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Д |
| а чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлос |
| вних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто |
| испред обијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од сво |
| ском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, |
| е баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му се и питали г |
| ама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је з |
| > <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново д |
| и почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком |
| ток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинск |
| да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} |
| свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких м |
| показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање опту |
| р! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са |
| о звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> |
| ба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова п |
| м више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb |
| и управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада |
| српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар ср |
| ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више врије |
| — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали |
| обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој |
| ицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакн |
| рно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њег |
| а не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викн |
| е крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викн |
| гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на нес |
| ој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедњ |
| је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта |
| но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и пр |
| из најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећ |
| љебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгуб |
| <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на |
| снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко |
| текла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није |
| p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кро |
| p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Пре |
| орили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Х |
| ивио, живио, живио!“ Одјекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.< |
| т.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не з |
| </p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака сто |
| ладо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју |
| анака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска |
| не маљ, којим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} |
| ладино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наимен |
| чара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса и јавно свуд против |
| јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова п |
| лост.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеру |
| ашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</ |
| сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси оном земљом, која га храни и |
| Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине |
| о што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види шт |
| едњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју |
| лико година се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио с |
| ну борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјеч |
| ну ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када наро |
| у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи |
| област, све куће званичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо |
| се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протест |
| рено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесет |
| бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту ј |
| а све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата |
| а ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево |
| очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у |
| е већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у његову дом |
| , потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спус |
| ском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу |
| ма, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{ |
| ина чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду нап |
| анциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб оду |
| ј земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан |
| о овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички биску |
| а са златним оковратницима и сабљама са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову |
| , да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Бор |
| ањем.</p> <p>— Здраво Душане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намрго |
| а, још слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на |
| p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог |
| кршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не же |
| , ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај е |
| нању и разумјевању овдашњих одношаја од стране једног Србина из пријека, и за сада му још не хт |
| то споменутог обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с |
| , да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник У |
| у ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима |
| који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професора, који су дошли у њег |
| је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше з |
| парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарц |
| ити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном сил |
| } До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у п |
| {S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва |
| моли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је |
| аси се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по |
| а каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом |
| укавства одбрани, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душа |
| санско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа |
| > <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио |
| жала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су пол |
| } Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био |
| </p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не |
| гао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрват |
| ба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је д |
| тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва |
| ћма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца п |
| .</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, из |
| b n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин. |
| и за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и д |
| рг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око |
| и у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напр |
| ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да м |
| ржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и |
| вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: д |
| добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја саж |
| {S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због пр |
| , и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјев |
| ина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно |
| званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући |
| ко страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, |
| ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S |
| ан другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровањ |
| м стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих |
| Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да ради |
| онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, на |
| це, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај врећ |
| ић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају |
| али.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се |
| и.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше п |
| и.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, |
| бојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи о |
| да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изгово |
| земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране љ |
| прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђила је не |
| ашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никак |
| сне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала п |
| p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p |
| управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од к |
| итику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопи |
| годан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говори |
| вора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног рада.</p> <p>— Као |
| еђује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и ме |
| ај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо н |
| и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шт |
| један нов присташа ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске кул |
| у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хт |
| планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква доди |
| родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је |
| ржаве, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада уша |
| у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што |
| с њега, окрене му леђа и пође противном страном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, ује |
| ивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њо |
| ају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сас |
| отели себи право и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су с |
| .</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили ста |
| че понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! р |
| и чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно |
| елике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и |
| стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим приступи |
| је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио |
| варао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она кра |
| едаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито |
| муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се |
| руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која |
| кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједар |
| ојим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјере |
| брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више ниј |
| стријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фи |
| одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треб |
| не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и з |
| уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује |
| би насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало по |
| е бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заис |
| а, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се заустав |
| бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет |
| X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{ |
| јић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на |
| ајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одвратан, ј |
| рбину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно нем |
| ш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.< |
| чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво |
| анатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је показао |
| таху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сак |
| српска омладина, Србин ђак, оптужујући странца званичника, износећи му сва ниска средства, кој |
| мље.{S} Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима |
| </p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац који се не поноси он |
| стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на се |
| ст јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећањ |
| од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади |
| о да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има полови |
| урацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне сто |
| е уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништв |
| о, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати |
| о мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не ид |
| осиромашених српских породица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се нал |
| и.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n |
| на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} П |
| м варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједа |
| ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без |
| абу <pb n="220" /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад |
| ротест против запостављања његова према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, к |
| Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбе |
| твараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања |
| ански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао |
| својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и х |
| љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му имено |
| , поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа |
| " /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из св |
| аде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто |
| <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше дол |
| .{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена |
| цила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, |
| а, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> |
| ју, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да |
| то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз тво |
| ен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека с |
| а њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом ск |
| , све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и |
| изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш м |
| атолике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у н |
| урнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени пр |
| ла у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у |
| до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пс |
| Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао |
| јећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, |
| ин другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравн |
| } Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стаја |
| ога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{ |
| мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављ |
| /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене |
| их створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине |
| мну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у |
| не сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан. |
| ли у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које ј |
| у.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао з |
| оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог чо |
| ада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и зиму из себе, Д |
| >Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p |
| се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и |
| а дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Ва |
| аставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</p> <p>Када је написао нову молб |
| дно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, ко |
| ечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <p |
| срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> |
| вори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз. |
| пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— |
| што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших |
| остионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети |
| се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз |
| јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и |
| дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годин |
| са, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балк |
| е туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан |
| шта што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима |
| који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски |
| професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни |
| ћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читаво |
| и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> з |
| ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажа |
| шан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне |
| ачелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и |
| и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврч |
| ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост |
| аву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но |
| е напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p |
| тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад чов |
| ским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до да |
| поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> |
| мало живота, који им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха |
| народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стеви |
| т.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> ње |
| но погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Ш |
| једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до |
| овима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцегови |
| м строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на с |
| т минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке |
| саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још би |
| и једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био |
| а је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег |
| и покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
| ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског о |
| > <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, |
| зрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" |
| тале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се позд |
| хиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме ж |
| и кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј к |
| а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо п |
| најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стат |
| оже; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази камо ће стат |
| моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљ |
| попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна |
| помињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и |
| бини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је |
| ања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ва |
| > <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош ма |
| нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од |
| у, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га пог |
| орно поглавица, и ове ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су |
| е за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан с |
| онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, |
| ком.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p |
| истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се пок |
| више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" / |
| својим <pb n="287" /> званичницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записн |
| и, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их стријељајте.</p> |
| Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити |
| сла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињица, која с |
| {S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем |
| ожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати ви |
| рати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div |
| p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје |
| аци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ств |
| бити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једн |
| исао и жеља побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и |
| екиде се стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити |
| ак.</p> <p>— Пардон, молим, изволите се стрпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изгово |
| жило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, |
| намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто |
| рогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, |
| стра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" |
| бо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим |
| у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака |
| друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву |
| сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора! |
| ово десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта прео |
| дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су ло |
| гнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не су |
| своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпита |
| ђи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још |
| до и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наим |
| ије, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> |
| ића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — |
| S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке шко |
| и Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дип |
| {S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић ј |
| ћају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске |
| уши захвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и зл |
| отив силеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас |
| јетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд јед |
| Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу |
| ојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечан |
| е вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> |
| омовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине |
| објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љуб |
| га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бог |
| Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било виш |
| ор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и |
| велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ра |
| чито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветнико |
| иштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херце |
| то је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештен |
| ке банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао |
| о један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сара |
| данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном |
| ка, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није |
| , јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљење |
| пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На ко |
| оспође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на |
| испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста ј |
| азговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — пом |
| званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете гл |
| ама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њ |
| или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају он |
| канског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, |
| удали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грох |
| вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около раз |
| ички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да ва |
| ура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили |
| р је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за |
| стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела д |
| још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетк |
| горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> |
| војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном к |
| узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног л |
| Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће соб |
| њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет |
| ршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једно |
| зно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет састали |
| лог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мат |
| о за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и п |
| унаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима уви |
| само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушк |
| одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи је |
| ћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху |
| е увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена д |
| јесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепота |
| то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами |
| један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима |
| а.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, |
| г домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске |
| асао када је правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијел |
| рбин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати ис |
| и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онд |
| ете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интере |
| у један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећ |
| лиже стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, |
| одбине и пријатеља родбине.</p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијах |
| јству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина |
| , а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци |
| када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећ |
| ао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од |
| да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан |
| ојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним јо |
| жњу, лукавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе а |
| лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и она |
| ђе, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.< |
| баци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> < |
| ештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је с |
| , син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због нер |
| диним ванредним <pb n="34" /> приликама су искреније, отвореније погледали један другом у очи, |
| тељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како |
| S} О опћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до |
| од послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Ср |
| кођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српск |
| такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна |
| ило је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главн |
| ући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, |
| до, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господ |
| ена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Хер |
| ховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не тр |
| ад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породица |
| а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима с |
| о мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополи |
| ционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели |
| министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу |
| еч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјен |
| /p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, |
| не српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви |
| азао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с |
| звани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све |
| молом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S |
| во најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозван |
| ех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје иш |
| о се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142 |
| ти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дје |
| свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријет |
| а.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му |
| аљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p |
| Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиран |
| стићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Извините |
| ако се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи |
| и му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.< |
| би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, са |
| >Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам плани |
| елте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит |
| то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да |
| /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје ј |
| је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p |
| {S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у поч |
| српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом јед |
| борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на вели |
| га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се |
| јкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је |
| јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска уп |
| права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, п |
| ека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са |
| данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном |
| је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле |
| и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— |
| ели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— |
| сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо |
| статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удеси |
| ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут |
| у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпутицом |
| а једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они су кон |
| еднији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим срп |
| пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се ов |
| Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно к |
| кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу с |
| изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расул |
| а младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кол |
| ручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на о |
| ући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичн |
| то и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се и |
| ји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сје |
| м.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{ |
| говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један другом, разилазили се, |
| омаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на |
| е, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно гово |
| прстом на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије све |
| и сасвим се механички лати новина, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сараје |
| ше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S |
| лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгл |
| ић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико |
| в најчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог час |
| х дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног ту |
| даред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улет |
| јекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исук |
| х кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом ст |
| то му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи- |
| /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S |
| ио озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, |
| ко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будал |
| адачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb n="94" /> се предме |
| ај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње |
| купило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежи |
| и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са |
| егова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да о |
| узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не к |
| ом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно сл |
| вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаш |
| <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одгов |
| еље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново за |
| дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, к |
| Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сад |
| зрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом наш |
| а људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у |
| Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је |
| ама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове |
| све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брач |
| ве свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење |
| ило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице |
| а, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвел |
| аде, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим ин |
| м.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви |
| ви парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савје |
| ремјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјешта |
| и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их вежу с |
| љикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака |
| ље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозо |
| ије у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пр |
| ослиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био |
| оспођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чуди |
| у продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки |
| еким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама |
| > <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда |
| колико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше |
| ановишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној д |
| > <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста |
| га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал, слаба интелигенција, још слабија спре |
| , да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће |
| ћ у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска ср |
| ке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио |
| це, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, |
| агали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи |
| питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управо |
| и, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекс |
| ротестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће |
| дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили њ |
| тић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч |
| ла му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о |
| го је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривал |
| кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви ста |
| а мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав |
| вог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су |
| а се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кр |
| ше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Борив |
| ва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непреста |
| руга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А |
| народних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако |
| новника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за боса |
| већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, д |
| Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада д |
| ља, поштовалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи |
| одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо обр |
| ер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше вели |
| само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору бан |
| врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ к |
| р се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа уш |
| тране странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажил |
| рава <pb n="9" /> против странаца, који су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе |
| слов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти |
| вини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херц |
| аперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над о |
| > <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од стида пропадали, јер професор Франк, представник |
| S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову ст |
| змирења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да |
| > <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима потајно причали своје љубавне зго |
| лике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој д |
| мљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p> |
| ласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзова |
| јерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачит |
| ди, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свем |
| не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад б |
| S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништв |
| астрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њих |
| и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијен |
| азговарао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p |
| , савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револу |
| у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то св |
| дје су се мишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчник |
| стић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да в |
| ре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао |
| сте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговор |
| На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али |
| а, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили в |
| , па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали б |
| стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, |
| мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом г |
| уд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Франка, но |
| дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и д |
| рбин колега не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору |
| сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> |
| /p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко јези |
| беницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не |
| се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, |
| ишта, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, кој |
| ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по гла |
| ног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љубазником, једним бос |
| рићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај |
| "141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да вид |
| ри ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече вр |
| траг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова. |
| Душану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас |
| у, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици |
| ска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилс |
| а каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенац |
| друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује ба |
| обни, њихово је мишљење застарјело, они су конзервативци, зато ми омладина не можемо даље радит |
| е тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глоби |
| вљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им |
| а Стевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да |
| томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је иша |
| е оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан |
| ста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и |
| ено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у |
| оривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type="chapt |
| но украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше е |
| к ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шк |
| > католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда. |
| ам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германств |
| у скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало д |
| тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се |
| своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би м |
| вјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њим |
| ештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне |
| животом не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, с |
| женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно другом руке рук |
| а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато |
| ека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су г |
| ини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан в |
| идана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се |
| рви пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећа |
| асправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову |
| у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити виш |
| d="SRP19080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са |
| аху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свог |
| захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, с |
| оћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је |
| Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење |
| ствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> |
| предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има |
| ност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздо |
| вега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио |
| одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питањ |
| чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује |
| управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није влад |
| агласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>В |
| евојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова г |
| ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— |
| мичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба |
| тано још причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада не |
| Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном |
| ца код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо |
| ова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S |
| ш не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душа |
| мају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве |
| дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталне појмове, уп |
| г египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је оби |
| осем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други |
| није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано |
| /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мо |
| о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни |
| та хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита с |
| забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљ |
| атара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена |
| лрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне |
| То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забад |
| ју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" |
| е, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p> < |
| Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињеном.{ |
| д њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чи |
| ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити |
| о сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и |
| е овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побиј |
| затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига нам |
| се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све |
| дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, |
| дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд |
| грати.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању ти |
| на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а |
| ела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било дос |
| тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учти |
| ћу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита |
| погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насм |
| ла радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говор |
| /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефанови |
| ити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно |
| але.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, |
| pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један т |
| ог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели |
| ног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко |
| овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} Т |
| нски политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари |
| Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлих |
| примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас. |
| касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наст |
| ше се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код |
| ровести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на |
| аше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештен |
| а.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, |
| {S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо ша |
| аца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано за |
| оме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних в |
| је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је |
| ећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али за |
| т скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још |
| разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић с |
| ала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјењале онај срдачни поздрав, претресале све најва |
| ле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, док |
| е касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, у |
| босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, де |
| а — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем слу |
| упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до т |
| о и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско с |
| тионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда |
| ељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја |
| то оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељима пот |
| испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили |
| андумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружани искуством и знањем, очеличен |
| отрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{ |
| бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевск |
| едусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се и |
| д буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, с |
| ху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста сво |
| ко није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву о њему проносили, и то не |
| >12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао на |
| ичке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно ка |
| ериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у ст |
| су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао |
| Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Б |
| их разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му |
| и им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу д |
| еле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не боје. |
| и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, |
| кина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и |
| и Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима свуд |
| и и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на |
| гом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасан |
| а.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да к |
| грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Нико |
| сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у |
| ло се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших зва |
| е никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као |
| а сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто |
| војица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и |
| дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њих |
| је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, д |
| што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намрго |
| ни, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози р |
| {S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према ова |
| атосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и сувише странака, све су против нас, а на челу тих стран |
| да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити |
| ијешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи |
| ђе га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте |
| настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису сврш |
| , очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци |
| ј свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме |
| чен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљ |
| сподине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за |
| , као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, а |
| а, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савје |
| твовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, |
| авају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и |
| фа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао |
| итрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и |
| и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је с |
| аталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То |
| вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубаз |
| ни, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви го |
| све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред |
| шан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p |
| штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по двора |
| вој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се б |
| одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, та |
| Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милош |
| клетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних суди |
| ка кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из на |
| н може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душан |
| своје јединице Пепике и њезине страшне судбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана б |
| а ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га |
| /p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога |
| ска Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> < |
| може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} |
| > <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбеница.</p> </div> <div type="chapter |
| адна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу изостала већ из раз |
| а је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је |
| ци постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој |
| обар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на так |
| е вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој |
| које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије |
| амјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено ш |
| ам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла поломити?!</p> <p>Кад су све |
| е дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати |
| бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њ |
| ево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ст |
| се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас |
| сна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпо |
| е распростре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и мл |
| а смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог ни |
| овако незнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичн |
| труку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавај |
| крен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања н |
| е мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропа |
| нији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног стања и смјеста их ст |
| аше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију |
| к је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико |
| родом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађ |
| овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине к |
| ише не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих рефор |
| бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и с |
| чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико виш |
| вића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватс |
| једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Н |
| егов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио пр |
| тво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости |
| то је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слу |
| ере ову срамоту.{S} Ствар се могла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити ко |
| и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> кот |
| Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да |
| екао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права еги |
| убазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека! |
| о је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које ј |
| >— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешт |
| јесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент тргов |
| шан је опазио на истом колеги на једној судској расправи нешто необично.{S} Кад кад он што прог |
| , због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— |
| ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захваливши оде. |
| презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећ |
| „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је коле |
| елигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнит |
| Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије |
| износио повреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаш |
| огне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се доч |
| граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава |
| ије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори |
| члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судских |
| ин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сав |
| е, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га пре |
| то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпо |
| пријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетниш |
| да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и у |
| ао нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко иде, с ким |
| е.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједн |
| еђу тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с то |
| ма?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кро |
| ли Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана ст |
| но изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка |
| неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпи |
| у, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица до |
| м јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе |
| етог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Боса |
| е народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Д |
| очи му засвијетлише сузама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одр |
| <p>Још се није заплакала још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било |
| ући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и з |
| То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда |
| брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када |
| и.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа казати.</p> <p> |
| гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго т |
| о — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намрш |
| јете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па |
| је ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да |
| ли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дн |
| у зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гип |
| мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.</p> <p>— Ост |
| дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала |
| це нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким доњим диј |
| а бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи |
| ри игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко |
| је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у |
| исли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слу |
| ином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - по |
| , па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен чи |
| јесно откуд.{S} Колико се могао сјећати сукобили су му се погледи са зеленим очима професора Фр |
| а само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај пор |
| нише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" |
| — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на к |
| правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу го |
| професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође |
| зик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ри |
| туба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладину, ко |
| ок је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најбли |
| узаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овог |
| ијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа |
| инаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи |
| рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, п |
| ева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе |
| мље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа ка |
| натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на врат |
| задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све иша |
| се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају |
| или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p |
| тних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе |
| ом земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, так |
| олу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Срби |
| ољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учин |
| овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што |
| доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехињ |
| ло говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаљ |
| опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једног м |
| у аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк |
| е рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској |
| тпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> |
| ишта не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника |
| {S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан свијет с |
| И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} |
| дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-двар |
| уштва и обијање српских прагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад |
| <pb n="210" /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је л |
| не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У остал |
| ши.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ћ |
| ше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо |
| сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но |
| намо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом |
| ићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, к |
| он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да |
| и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на про |
| све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне по |
| окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше ду |
| поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, кој |
| ући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мириса |
| ="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у |
| ли црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд н |
| пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту |
| јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зи |
| } Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица проф |
| горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетли |
| мо под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb |
| а Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p |
| им лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад киша пада |
| ћу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> |
| никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савје |
| сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био |
| др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судск |
| дској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, једа |
| је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у |
| у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> < |
| ре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увј |
| цима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танко |
| е завист, злоба, пакост и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану |
| на ову свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, |
| т у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивље |
| огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирно |
| у цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српско |
| Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-К |
| ућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише |
| прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> |
| бједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вр |
| S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао поглед |
| абука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у |
| p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати |
| замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у |
| читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мо |
| ти, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио |
| и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др |
| Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</ |
| ривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије него што су |
| нзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљиви |
| а бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје |
| вима странама напријед.{S} Ето идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на висо |
| маљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> |
| а купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре |
| а колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере |
| је израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сара |
| нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још че |
| ред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу. |
| г сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није |
| ој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и за |
| с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од о |
| } Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <di |
| а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну нов |
| само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, |
| се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају са |
| а до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И |
| јева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми |
| а Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против |
| {S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не пом |
| стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијах |
| остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до |
| се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови |
| ни.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и |
| ка, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном п |
| :id="SRP19080_C29"> <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савј |
| l:id="SRP19080_C11"> <head>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске г |
| мислила и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требе |
| ни састанак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— |
| би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се на |
| ml:id="SRP19080_C8"> <head>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину |
| у и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када н |
| Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори н |
| тварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним пит |
| ато Премужић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоно |
| о.{S} Мату Ловрића, прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слуша |
| асположењу оживе и насмија се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде так |
| ин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђ |
| ли: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се по |
| помична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и |
| гипатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово им |
| {S} Мату Премужића су звали: „египатска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пал |
| ји је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговори: и мени је јако жао, а оне три б |
| оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва је |
| ице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да с |
| зи велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је мо |
| д га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необичну напетост но како опази, да га је ов |
| атити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе ј |
| у га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и с |
| а на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче ж |
| учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Ка |
| када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан с |
| ом Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната |
| ршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и изгуби од енергије, којом је био з |
| з ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо |
| лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске уп |
| е главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео |
| ић се код ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разуми |
| свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у кака |
| , сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра о |
| да откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уј |
| им и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустр |
| S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схвате — пре |
| Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као пр |
| и, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла |
| е се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој ду |
| м духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Треб |
| сјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба професо |
| Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, |
| , а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокој |
| уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћ |
| је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је |
| А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осје |
| год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жа |
| ао мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све |
| бину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не сила |
| , кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашених српских породи |
| у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који |
| азна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо ка |
| Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе |
| ерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о ва |
| то заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла |
| бина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз |
| е наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> <p>Обојици се смути п |
| атоличанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Р |
| ј с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро |
| , који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један мусл |
| то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичк |
| смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се шт |
| на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда с |
| /p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за с |
| тете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крс |
| пита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као д |
| и му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов рије |
| овори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би |
| о да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњењ |
| младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођ |
| говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озби |
| прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји |
| слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми |
| S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Ста |
| е дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфи |
| о више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан професорове |
| свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама зли |
| пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се |
| права све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше |
| дској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставн |
| е Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| и аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, |
| на не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је тр |
| .</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти |
| припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити |
| копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душ |
| учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш ов |
| зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајућ |
| туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те м |
| ђу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да с |
| политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имај |
| в да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме |
| о, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је |
| аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мис |
| д.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у ст |
| удите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумара |
| Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите и |
| ијеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислим |
| војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви |
| ћ одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би с |
| тињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, но |
| све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из ово |
| чно љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт |
| шана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љу |
| а Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која ујед |
| десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша |
| а, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаш |
| савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у заб |
| долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од |
| чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душ |
| како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S |
| оре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који |
| ичној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пази |
| Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега н |
| слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку на срце и поштено поћ |
| народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдоко |
| ионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам г |
| ј својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови елек |
| на.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је из |
| ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам ни |
| е.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен там |
| јелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у гла |
| и су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из |
| ли то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се ирони |
| одро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих п |
| ређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, к |
| увао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљиви |
| — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни ј |
| а сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја |
| пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз |
| тникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се |
| Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Д |
| таво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде |
| прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија до |
| званичних зграда покрао 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико с |
| би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би г |
| и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас ми |
| се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хр |
| ахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} |
| пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: |
| чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, мл |
| уби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да д |
| ривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, за ме |
| ан.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је би |
| ши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми |
| ао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступ |
| лба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Ср |
| пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то |
| уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситни |
| све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа с |
| ани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, |
| гао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани |
| онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душ |
| противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења ва |
| е, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на |
| их светих слика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него шт |
| е оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити |
| к ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и |
| раво кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађани |
| драви госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није |
| у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могу |
| се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душ |
| >Но, колико је Душану смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се д |
| и нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије кућ |
| о је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му г |
| сора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, прек |
| ду код старих као код њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење |
| пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног |
| уздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери |
| пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако г |
| јеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди |
| е изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк на |
| абраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан |
| ови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, у |
| рећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље н |
| још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице |
| јећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се прика |
| то управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати |
| питао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари народни дух, који се ево очувао овдје у народ |
| г малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукин |
| ри? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе |
| асу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину до |
| ао да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се је |
| зети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} |
| р Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако искре |
| му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Бор |
| чише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а |
| електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босан |
| а и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потп |
| ње, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Бориво |
| а улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са мл |
| аш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозв |
| ица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не |
| еста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату |
| едоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, |
| проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријск |
| ну, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима со |
| с су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви дан |
| и за наш сто — одговори Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрен |
| с предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потр |
| ши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити сво |
| гом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десно |
| то она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше |
| роматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и |
| ти опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свиј |
| на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар |
| је могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ак |
| ши свако лукавство и силу.</p> <p>Душан тајно задрхта.{S} И опет им се погледи сретоше, и Душан |
| има спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када |
| ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да |
| на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником земаљске владе |
| његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом |
| сли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вриј |
| љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Је |
| држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажње |
| о знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова |
| то се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само из |
| ема чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропа |
| ност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисл |
| ?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар у |
| огај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> |
| и је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућит |
| ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него ш |
| мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких поро |
| Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добр |
| Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјест |
| ћа?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је он |
| <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазна |
| илика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљава |
| p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Бор |
| та хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово |
| рати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у ис |
| о сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> |
| " /> своје право као син овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ри |
| г рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од к |
| собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане |
| не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div type="c |
| <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} |
| ова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе бо |
| некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика |
| S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град ј |
| једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Бос |
| е волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хва |
| држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио. |
| ако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо ср |
| игризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне |
| да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нароч |
| пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој |
| ерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересовањем слуша |
| тионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе |
| ћ дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душ |
| трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав ст |
| долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одлажаху <pb n="125 |
| ак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила |
| вјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрвама и на |
| и српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако и |
| свим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били |
| рави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом |
| један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p> |
| ала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали рије |
| јање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омлад |
| о унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи св |
| аћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Ха |
| тоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим |
| синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</p> <p>Са |
| мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, п |
| њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мисл |
| м опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и |
| се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} |
| сто и овдје није могло ништа спасти.{S} Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске м |
| , за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно ч |
| у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре око |
| измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Др |
| куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођ |
| ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} |
| Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и гов |
| е рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде ј |
| што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише риј |
| и Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се |
| тара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је право — рекоше обојица.</p> <p>Па и субаше му с |
| но је срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се сам |
| шег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, |
| о, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на в |
| љи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихвати |
| не управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које ј |
| и је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то |
| е орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако т |
| бора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Прему |
| се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није |
| главица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладин |
| ве слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије |
| очекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице влади |
| ким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком |
| рије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитова |
| оба за српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Риј |
| да осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да |
| ечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји |
| се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега коле |
| на је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кук |
| е, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а на |
| а његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Начал |
| ерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе ни |
| еморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређено, као што је |
| тупи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити љубазне ријечи, већ на |
| ења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигура |
| а и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} |
| на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку |
| анске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих |
| е бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет |
| о обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расп |
| молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба |
| је постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озби |
| именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ |
| некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и јо |
| е извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом |
| ле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни |
| тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена |
| с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p> <p>Све ове ствари и одиј |
| екине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад в |
| на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — |
| славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а |
| па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно о |
| пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да из |
| рпства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи |
| им земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду зајед |
| о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали |
| га.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бу |
| } Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек с |
| лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно разумије |
| ју код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом |
| швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусоб |
| ра, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у |
| говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су ра |
| свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— |
| ђе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу |
| ну, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без упра |
| им заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женс |
| и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сас |
| а играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осје |
| виће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута |
| " /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину о |
| аљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: шваб |
| нио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић |
| ућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о н |
| рзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из дет |
| и, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина |
| дгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није |
| све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао |
| са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова ц |
| толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} |
| од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздр |
| то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</ |
| еф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим |
| моте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива |
| о не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — и |
| онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећа |
| S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли тако?{S} Онда смо почели по мало схваћати народне потре |
| смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада с |
| Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да н |
| жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као ч |
| буди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта г |
| џаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности |
| духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још |
| оле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сар |
| јећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и подругљиво подвикивање |
| мо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети ш |
| А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога |
| који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код иду |
| бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу с |
| о.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском сто |
| раху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као што је Душан Три |
| је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, |
| мо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према зема |
| зујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — |
| као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{ |
| S} Душан набра лице на осмијех.{S} Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозб |
| а.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку стран |
| ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечи |
| тим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и о |
| ће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што |
| ћ и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се |
| отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самим |
| су испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјел |
| е Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{ |
| То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи |
| ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи |
| ма за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та ми |
| ијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би |
| е већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, |
| <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> |
| овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост ре |
| запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало |
| почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога жи |
| ро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке |
| о с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увј |
| навао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се |
| е пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли |
| , па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога с |
| и политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Ко |
| ако се Поклони и са неколико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, |
| ода.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увр |
| е сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда |
| а нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске |
| ином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници бил |
| ђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друш |
| кције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није |
| схођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упо |
| чи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифкови |
| које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је |
| н му се пружа, који он није ни слутио и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ни |
| јевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне вође не ћ |
| а покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издајицама.</p> <p>При поласку рече Душану:</p> |
| грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани з |
| је оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промислити.{S} Д |
| адовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о |
| ушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је ја |
| а, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати |
| светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, |
| због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су гроз |
| уке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева до |
| е упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на |
| ба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из дал |
| ове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме |
| а љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господин |
| а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било |
| мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече |
| мао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, |
| тени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили за |
| оспођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.< |
| ао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да |
| мих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски ду |
| штао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да |
| оја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и гов |
| до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних |
| ио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића |
| адило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; н |
| јави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се к |
| се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје с |
| ли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи и само нам смет |
| да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свад |
| ије, још слабије спреме, има овако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих |
| ко не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се о |
| тупак схватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већин |
| у у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у |
| је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против н |
| ољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости |
| исоким стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се мале ц |
| е се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ |
| ао кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако |
| Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост електричних лампи |
| југао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост п |
| и, међу њима има и Мађара и Словенаца и Талијана.{S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Чес |
| ју, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безбро |
| м зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико |
| дном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако |
| дуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуд |
| ада се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку мор |
| жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, каф |
| ипатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном уг |
| а.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо је нестане и лице му оп |
| !{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, па |
| а малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо |
| ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело |
| једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и цр |
| вој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео |
| јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, зе |
| лице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у ми |
| вим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме пош |
| , и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газ |
| едне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није |
| на мистику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних |
| мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип жив |
| ила је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово б |
| ке школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту |
| аљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одго |
| или заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} |
| у, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из при |
| иво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, она |
| ста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу м |
| -два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска |
| суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока зе |
| S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и прија |
| на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица са |
| ад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио н |
| земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n |
| ежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јо |
| ушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде |
| заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи ор |
| у чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој |
| <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, о |
| p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на ј |
| мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то |
| ајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лош |
| ш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и |
| ста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредн |
| >Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због нер |
| у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском |
| ске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с ј |
| а бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лук |
| е не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући та |
| зуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — че |
| е Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на тава |
| кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче, његово посвојче, кад никог |
| управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих |
| ак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писм |
| е дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријеч |
| {S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан није ништа одговарао |
| анхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска |
| е учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичн |
| свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и вра |
| једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина |
| ивој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом |
| ај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тоб |
| ктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове |
| својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познан |
| с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме п |
| би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за в |
| аљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</ |
| ема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој |
| се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у од |
| чи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене оч |
| уги правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостион |
| купације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевск |
| а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, |
| ата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта |
| обожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које замје |
| ивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? у |
| да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се |
| јбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје |
| ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу |
| дио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим |
| аничника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући |
| стадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двоји |
| је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод |
| и неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасит |
| има, нежним понашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у |
| у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блије |
| ељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породи |
| браном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, издеране |
| амну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом |
| је! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса. |
| овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при по |
| ротегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пр |
| , сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и без |
| моли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су насло |
| рађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, |
| хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! |
| n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босан |
| вство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, ка |
| као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најф |
| а је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприј |
| е куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак хран |
| тарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених об |
| у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору |
| емек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све ш |
| и.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама не ријеш |
| дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови. |
| Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на |
| душевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости |
| удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над св |
| а главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте го |
| е га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетни |
| аиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно гово |
| о у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се |
| слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби |
| је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на буд |
| ђе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата |
| си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мис |
| гањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си С |
| приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, ка |
| тање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у овој з |
| {S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико в |
| чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у |
| и, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, |
| Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу муж |
| угали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали не |
| како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како н |
| самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако |
| тељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српс |
| али су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба |
| ави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли о |
| > <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта |
| падало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити. |
| <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душ |
| таше.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли |
| ено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p |
| ге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приват |
| готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске бу |
| а мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици. |
| еда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких зв |
| побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин лог |
| н, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да уч |
| <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то |
| а кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила с |
| е премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премје |
| се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлог |
| није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки н |
| ародом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а |
| ед?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да |
| акле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш о |
| н тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке н |
| рофесора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно он |
| з џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридес |
| комјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње |
| м вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме за |
| езингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на п |
| а не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправд |
| иље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те отпаднике од слоге два |
| судио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а с |
| то унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је зала |
| стоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су под |
| пну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога |
| енавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио п |
| д мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти |
| га.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна |
| } Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на с |
| ичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешк |
| аџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково ст |
| владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одбијаше он љутито овај нападај на његову ч |
| вни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а мо |
| ом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обо |
| товаше Лука.</p> <pb n="171" /> <p>— Ја те не питам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десет |
| н има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека |
| та до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању |
| S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танк |
| учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио |
| шем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме |
| је изводила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у њего |
| одговарала је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душа |
| вајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званич |
| ити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи |
| ких радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, к |
| ској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач з |
| ног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће |
| уховну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати |
| их кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубов |
| освјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они о |
| тране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесме пјевају овдје љевше одјекују; љевше звуче, ве |
| аћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван |
| питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Бо |
| ткад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том |
| , но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви сино |
| анас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно ин |
| S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срам |
| јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душа |
| о одважних једномишљеника. </p> <p>Кроз те оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку нар |
| нска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове ријечи, кружиле су около свуд и на крају се |
| м унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душ |
| стријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb n="194" |
| ="238" /> послије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку с |
| ш не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже |
| утао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашт |
| утомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знал |
| дничке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и за |
| ријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш |
| потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским зва |
| рили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што ми |
| од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, |
| м изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења. |
| тро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баб |
| е добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживи |
| Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског пи |
| штујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше ир |
| покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег прија |
| д чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз његову |
| {S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли |
| а почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто Сарајев |
| жало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништи |
| ости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо |
| расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људ |
| али неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње |
| онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта им |
| ијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла пр |
| рају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p |
| рђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син |
| ким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и |
| м, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читав |
| ика и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крајеве, за које их веж |
| <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше прима |
| дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама. |
| кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице |
| .</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанс |
| роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде п |
| твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље |
| е брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна |
| </p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма о |
| што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш ли |
| идиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p> |
| хових људи, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ |
| Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} |
| о!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш |
| десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на ј |
| ћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти |
| , убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио |
| е га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај |
| !{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и г |
| еби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмито |
| на становишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рође |
| ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, уском |
| а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Д |
| и се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила |
| > <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дош |
| </p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега н |
| мо о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрв |
| ги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Др |
| . — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијат |
| ове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на |
| иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омлад |
| > <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</ |
| ски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich habe kein Inte |
| Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар |
| да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци |
| ака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим |
| — Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста поч |
| сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завје |
| 191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо |
| не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посје |
| не званичнике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> < |
| ио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div |
| и нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} З |
| а, који су културни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Так |
| у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p> |
| јући за јефтин новац српска земљишта са тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је б |
| ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна |
| науке, <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Госп |
| ријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су ис |
| амо изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико |
| ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака |
| убав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родите |
| рукова се њиме и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као и |
| шан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи |
| свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено х |
| н живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испит |
| p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неуго |
| е ријечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, |
| шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је |
| е вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископ |
| <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске гл |
| па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у |
| ца ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица |
| на лицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} До |
| сто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ дожив |
| не.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана к |
| број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се п |
| раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да |
| оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом |
| олите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Бор |
| јепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p |
| таде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, кој |
| тају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S |
| ић стајао као права египатска сфинга, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{ |
| е изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{ |
| маш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узм |
| .{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало н |
| и услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p |
| а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, када сам је неколико пут |
| пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људс |
| ко да се изразим — правим начином, него тек касније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази |
| хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе |
| српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му |
| ! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова |
| Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сјед |
| ојави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} |
| ути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чи |
| хваљујем на питању. — Затим је разговор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у |
| Душан налазио.{S} Разговор је на крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слобод |
| рого разликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли то |
| и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране ср |
| вљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједничке културе, пјесништва?!{S} Очу |
| чке културе, пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и зајед |
| {S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска |
| ист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је |
| тати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала у |
| о пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегава |
| е презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску бу |
| је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и над |
| огне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дом |
| у, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и троп |
| ијеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи- |
| свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, |
| ме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред |
| маља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је једаред |
| окушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправ |
| рши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при том нек |
| } Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквен |
| се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде рук |
| римјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, |
| ати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо |
| — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава. |
| влада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} К |
| раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећ |
| аху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе ку |
| свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се |
| меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рука |
| памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води |
| се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окр |
| а, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат оп |
| ој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ово остало што ће до |
| егова нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде как |
| ло нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје |
| сио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мј |
| у не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо п |
| ну жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповје |
| ошлост са силним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брат |
| ора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 год |
| дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојк |
| заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке |
| бе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај |
| но везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то |
| вјет жена је победио.</p> <p>По савјету тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица |
| <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све |
| иво учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са млади |
| ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог ср |
| ба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на |
| саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb |
| ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type=" |
| , па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку |
| све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и |
| етака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда с |
| ела је тетка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека бу |
| мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} О |
| ичку страну овог питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и др |
| p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је ис |
| но проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избј |
| ак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељи |
| љом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S |
| удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако |
| ml:id="SRP19080_C1"> <head>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се |
| е својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</p> <p>— Како |
| сман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемачке ријечи преко језика, као да гриз |
| братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да |
| та ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита профес |
| о смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угу |
| или.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p> |
| на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разоч |
| о брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p |
| у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи |
| кажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељ |
| и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о том |
| а и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комп |
| аједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не из |
| аш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</ |
| рије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Бос |
| ! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као да не вје |
| апокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, сла |
| у живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само једаред ја |
| а у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза ле |
| да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то |
| питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, к |
| шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође |
| а нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а |
| овољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад |
| Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} |
| против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на |
| учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о о |
| зивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет |
| ојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрет |
| и је посведочавао истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли за |
| ну сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш н |
| а нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Ст |
| <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије |
| и, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити ј |
| увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Б |
| се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен самим перфидним људима; који једва ч |
| адрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скаме |
| ну против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба н |
| а то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без ово |
| жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} |
| ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут |
| адник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо |
| на питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском цркв |
| њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од |
| престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p |
| до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје у |
| перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, |
| уча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Б |
| у.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</ |
| која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, |
| То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправдати се мораш, је |
| они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знат |
| >— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Д |
| емам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Са |
| сине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре |
| , лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледат |
| , вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка. |
| дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је |
| ка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Н |
| b n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба |
| <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјест |
| — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си |
| ине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси |
| морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет к |
| ст руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњ |
| скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа про |
| а прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> < |
| /p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мор |
| нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, н |
| ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се |
| ст има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, |
| игу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Д |
| Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S |
| у ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши г |
| ; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но |
| ?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— |
| ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима |
| , или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала |
| еном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> |
| духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Пр |
| p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништ |
| — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си |
| те стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете пре |
| стиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар |
| р узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га |
| аповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање м |
| дан други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џ |
| а јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцр |
| адим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савје |
| бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо |
| у: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику д |
| подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло |
| мјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n=" |
| ривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар |
| љније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си уври |
| и живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га |
| син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан узда |
| ји једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјеш |
| а га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа су |
| е му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питањ |
| де одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта |
| азати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теб |
| , брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше |
| еликој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија |
| е види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, д |
| му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли |
| остаде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И |
| домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И раз |
| млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне ка |
| тајаше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске |
| против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не опра |
| увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — |
| је снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огор |
| елико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ов |
| ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, |
| другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног |
| заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладин |
| ане озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p> |
| поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лук |
| ожи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај |
| ички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </d |
| ошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —< |
| куства прешло преко њега.</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искр |
| рде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно |
| ебе отпочели службу, иду напријед, само ти стојиш на једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А ни |
| о би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам |
| шке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и питај њега за савјет — и Боривој по |
| је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, к |
| ић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ |
| — Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без ра |
| ли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде н |
| тару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више н |
| ец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе о |
| оју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па се оп |
| ко.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главо |
| и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неп |
| омјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на на |
| b n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно ску |
| та имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му |
| и један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— |
| од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно кра |
| ести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <p |
| Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке баби |
| а ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам |
| о да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата |
| е само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније се |
| иватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога |
| рема Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промје |
| и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> станови |
| вораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважн |
| исоког раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху с |
| ранк посматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у изр |
| ивале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу |
| ли сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> |
| из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{ |
| } Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зелен |
| аве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале зајед |
| лост кандила се могло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из посте |
| тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим |
| о пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> <p>— Ми смо стари зн |
| хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости з |
| ху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је |
| ар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није |
| о ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни з |
| ивој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије |
| свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? пит |
| ним перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, ж |
| S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Када је пре |
| уначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увр |
| </p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што ј |
| рже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од к |
| је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на о |
| упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривоје |
| ју са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важнос |
| у од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је |
| но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му |
| , који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије постизава.{S} Но мало нас је који |
| с који сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство пр |
| ју сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само при |
| бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је професор Фр |
| на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није |
| задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва, који |
| } У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино |
| ко од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, |
| ог свештеника и свака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна |
| Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе |
| као интелигентна српска омладина.{S} За тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на |
| ити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опир |
| даше, очи им се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су с |
| њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред с |
| оност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једно |
| са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворн |
| и мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до |
| ој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше |
| ене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тра |
| > <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пи |
| n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p>— Откад ја пропагирам те ми |
| арави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и |
| у се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину д |
| о силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био о |
| нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротв |
| нагу, силу и преимућство и користећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чув |
| се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> чов |
| носио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: |
| е вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутим |
| чи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама |
| Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у ј |
| вица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p> |
| Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о би |
| У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим |
| права гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњ |
| се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секциј |
| оју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила з |
| има, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу |
| } Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градск |
| српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— До |
| цу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад у |
| настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те мог |
| </p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један |
| ајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће бил |
| n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но н |
| нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се бр |
| на ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на |
| и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Х |
| ате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се стари |
| е Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— |
| ше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душ |
| ив смијех међу омладином, којој се међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуг |
| остигне из наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их м |
| ске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, с |
| ки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху |
| јим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље с |
| е, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно п |
| вио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом г |
| у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} |
| рело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли го |
| де доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S |
| одца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио |
| отпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За виш |
| у, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело |
| јеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према |
| ре, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски народ и идете |
| есете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити |
| овину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била рије |
| е мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али |
| грејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло |
| и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведо |
| ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интере |
| маћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност |
| ари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису |
| оше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих Ср |
| 7" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се је |
| да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не постоји ви |
| мо да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрен |
| скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које |
| авном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чла |
| у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p> <pb n="236" /> <p>Н |
| ов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p |
| ије.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје |
| ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> |
| } Овај налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једар |
| Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглави |
| ли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању |
| о члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се осјећа позваним |
| одукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свег |
| аз, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код |
| аједничких интереса, јер јаз између нас тиме постаје још страшнији.{S} Ми сваки за себе не знач |
| од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени |
| ти народ из духовног ропства странаца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободим |
| е у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај |
| рашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов |
| ља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим гру |
| чуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, |
| народа?{S} Овдје се ради о признању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Проп |
| ити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p |
| ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учин |
| ити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ.</p> <p>Трифкови |
| ан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњета |
| равду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, с |
| дје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени |
| еговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се |
| овић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном о |
| ада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом |
| ју она њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазил |
| ава свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младић |
| ед као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјет |
| а са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјет |
| ју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити исп |
| шан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Б |
| сли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</ |
| /p> <p>Зато је Миховил Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и |
| вац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, ј |
| огла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном |
| етлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова б |
| терино крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на х |
| срет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сараје |
| ури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеник |
| ло схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прва |
| странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Срп |
| ије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину |
| могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због којих његова отаџбина пати.{S} Када је |
| ивој прелети једним погледом преко свих тих планина, које нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом |
| ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љ |
| винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не д |
| о, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, поједини огранци са хридин |
| беле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла |
| један последњи, који заврши са лагано, тихо и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, ка |
| з њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, кој |
| тионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина |
| плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано д |
| ти.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике бијед |
| и су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо ок |
| о су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине |
| не исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији |
| орио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом |
| тевицом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га |
| S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гле |
| тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да п |
| и не рекоше ништа један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом з |
| кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари ред.{S} Стари Митровић и син му ишли су |
| ко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јо |
| о протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивач |
| у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу ти |
| и отегнуто:{S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човје |
| побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и |
| страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу к |
| {S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ |
| тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, |
| з одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада пре |
| дући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у п |
| већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљеди |
| је сама себи и нешто је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифкови |
| да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу |
| д свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало да |
| а отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насладе, јер на такав један залогај има бар пр |
| ломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који в |
| јаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да б |
| и с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једн |
| е например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо мор |
| тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме за |
| <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде |
| рао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и |
| > <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механ |
| азно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од зем |
| {S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија |
| м носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и др |
| и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећ |
| им свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјев |
| приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учти |
| је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силницима ове земље.</p> <p>Душан |
| томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у |
| лов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{ |
| и да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захти |
| ина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када |
| том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавш |
| а и рођакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Ов |
| да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, |
| г није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике |
| ише забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то |
| шлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу буду |
| рство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лиц |
| нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само јед |
| Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињама, које није ст |
| езнање предпоставити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више |
| е демонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то |
| да и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздав |
| овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из ва |
| рани забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило |
| ној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили ср |
| владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој |
| понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини |
| ине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <p |
| владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико у |
| аде није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрест |
| сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже |
| метнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто |
| о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду на |
| стину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај го |
| 7" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише |
| ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш |
| } То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам у |
| — Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... |
| е од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити с |
| т, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов л |
| е, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви правосла |
| У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин сав |
| догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Са |
| доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до |
| p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никак |
| стале против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи |
| ову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од |
| да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пр |
| јеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испит |
| етовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић |
| име забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подр |
| ише.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестов |
| фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југослов |
| дан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура прес |
| што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то |
| о да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно |
| , па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му по |
| и Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — ога |
| услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</ |
| И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на бо |
| у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од |
| и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна животињи |
| винчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега |
| Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице к |
| товник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савје |
| не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — о |
| . — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво. |
| , но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згода |
| {S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} За |
| ар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора |
| равом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Е |
| 52" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га |
| е, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слу |
| ражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је до сада није |
| рења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима |
| може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Др |
| го, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем б |
| од оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте |
| да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем св |
| мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на |
| о им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил |
| о да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за н |
| шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Бориво |
| лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко лица му прелети лак осмијех.</p |
| боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n=" |
| и још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но |
| ти.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Евр |
| и воде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и |
| ди, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила. |
| оји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омлад |
| ваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још набуљене очи, и набубрено лице.</p |
| рсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католички фрат |
| а да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа |
| <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је |
| дити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова |
| и се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у |
| pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех срп |
| грабио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, |
| нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетар |
| S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија према потчињено |
| иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас а |
| з сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња |
| нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледам |
| аше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ |
| и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхотна недјела, пријатељу, то су злочини, које |
| етке, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у дале |
| кну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би |
| те?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, кој |
| иво служавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо н |
| мо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природна ствар.{S} Земљописни положај нас |
| оривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на |
| а а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја гос |
| на пошљедњој станици његова живота.{S} То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва |
| аћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност |
| > <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џа |
| остић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био б |
| ром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> |
| нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова |
| од <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омлад |
| т наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> <p>Миховил Пр |
| /p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Пр |
| дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше вид |
| ?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатс |
| ми.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се спо |
| . — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите стран |
| је наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је |
| велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њени |
| вјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радови |
| ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није дово |
| !{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb |
| им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека сх |
| род завеле!{S} То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, заврш |
| већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни |
| ед се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око |
| ваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус ње |
| >— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са стра |
| иковао својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице |
| ао све оно нашто се осјећа позваним.{S} То се тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје |
| новац и ево ништа нијесам постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, н |
| ине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о том |
| ер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати с |
| осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повод |
| љске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професо |
| у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговар |
| и кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација |
| , муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И з |
| е.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија п |
| ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког |
| .{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када ј |
| је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упусти |
| био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора |
| смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће |
| шаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута г |
| с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то невјеровање другоме, да умије |
| вуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је зрело — наставио је разговор Боривој |
| ица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Ср |
| а се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — по |
| ки затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовног ропства.{S} Ни књига н |
| јећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти |
| а и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S |
| вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега изнијети у чаршију, |
| „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије госп |
| бни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — до |
| додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Бориво |
| вати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — нек |
| опет са задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам м |
| ћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори с |
| Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је м |
| ју нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се в |
| овјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак |
| а и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један мла |
| ажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш |
| епријатељи и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам |
| ије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви |
| р у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствар |
| је се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо с |
| То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пиши |
| премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршиј |
| и та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу |
| о родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасв |
| л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Д |
| је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разгов |
| жбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина |
| о се још нигдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде зема |
| једаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјест |
| порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо пр |
| са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има ф |
| вем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о |
| ласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, |
| ије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купи |
| приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до |
| једиш ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти |
| и се надати повољном ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се з |
| вно пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не |
| су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од не |
| првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови |
| , али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже н |
| ти, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наимено |
| ико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="1 |
| есни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— |
| гао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове |
| отвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних |
| о играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању |
| </p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјет |
| тријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се |
| едва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже вр |
| ску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и |
| људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој баби |
| ли да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покор |
| јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у |
| — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, кој |
| бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из К |
| {S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ј |
| <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо зб |
| ио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава п |
| ече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали. |
| ислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, |
| > напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Л |
| тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омла |
| побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет |
| м упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само до |
| ла је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мен |
| " /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S |
| псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати ш |
| сније пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом да |
| исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потвори по свој прилици не |
| у, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете |
| ико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но |
| сец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њ |
| ко ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за зема |
| свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва ост |
| и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му доб |
| ех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, види |
| а кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју |
| е и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Ни |
| <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без |
| горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан |
| иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да т |
| огао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра |
| е што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још |
| "280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> < |
| > <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето |
| лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим |
| вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће ј |
| Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући М |
| ога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље |
| католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба гроз |
| ратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ак |
| > <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Бориво |
| риљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам |
| за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — заврши професор Ф |
| негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p |
| госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, она се насмијала и казала му тепајући: а |
| е подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се |
| ан шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савј |
| м знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зи |
| хвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешк |
| одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди ради |
| </p> <p>— Како ово отвараш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро вид |
| diese Sprache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком о |
| знаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо |
| а бити све једно; код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и |
| ти о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Бориво |
| рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет др |
| , дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, кад год |
| о је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. |
| толички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те полити |
| дни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје |
| тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када с |
| и увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибра |
| роштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се |
| к се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју си |
| авља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трип |
| угу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе |
| едаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привла |
| и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га |
| синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када |
| из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, већ је то |
| као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвље |
| те ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши |
| то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— П |
| ступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алек |
| а врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> к |
| ај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорн |
| е се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер то до данас ј |
| мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма |
| ији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозор |
| за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да |
| о ругање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представ |
| ини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда раз |
| о и започео са њоме разговор, и њега је то исто питала.{S} Но он само слегне раменима и не хтје |
| хати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као пораж |
| а, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак шт |
| ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјеват |
| а се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био |
| ину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенциј |
| почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да |
| забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под ти |
| ио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у л |
| и сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгици |
| ила удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савје |
| себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци има |
| ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и |
| инило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Про |
| ивоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S} Кад н |
| ари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични акт, п |
| из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то |
| наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша |
| ог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су иш |
| се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и од |
| ите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{ |
| поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, д |
| звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Ка |
| тору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазд |
| , ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали |
| осједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шп |
| да виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан |
| н ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо ч |
| било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} |
| ак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још рев |
| одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разу |
| иче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би |
| ља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и би |
| н дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то |
| ја се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Б |
| о ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне ст |
| оказујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе |
| једе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој |
| <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора |
| рава српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгуб |
| све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! доба |
| вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србин |
| , онда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се с |
| рема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, кој |
| миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</ |
| екине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине |
| има иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори как |
| х страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде м |
| Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} |
| асмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођ |
| се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу покрене, по |
| одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стај |
| е пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског д |
| и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне с |
| ољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу |
| <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној а |
| у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење сло |
| одине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац гов |
| шку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не |
| влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики гр |
| споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чи |
| непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама |
| Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак |
| ити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами |
| м“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах по |
| докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први |
| <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај т |
| жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душа |
| рном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" / |
| ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то |
| е бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се |
| на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} |
| тим се столом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити |
| бе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да |
| двалу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога |
| земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за ље |
| ре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срб |
| а миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} |
| ак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послије |
| прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега |
| стране по Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновн |
| да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, |
| е би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе в |
| воје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог месара, два |
| м редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска ом |
| а слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше гла |
| ога савјетника на српску крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу |
| званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећ |
| е са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, с |
| и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу |
| м своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни |
| да се о свом новом положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да |
| азлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у |
| <pb n="103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, |
| ајала непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служа |
| све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке |
| ље.</p> <pb n="275" /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну |
| евојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне |
| Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорни |
| м ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показ |
| српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби зва |
| жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гд |
| p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и док |
| је се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p> |
| у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други |
| је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће |
| проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а у рукам |
| та у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за |
| био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан |
| о данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника влад |
| ак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када најви |
| о каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан свом поз |
| м ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишље |
| а изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, |
| оду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је ј |
| /p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p |
| во пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Мила |
| бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то |
| зик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја б |
| ва и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </d |
| ица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је страна |
| ичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио |
| бацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту |
| који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, |
| а, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише т |
| ујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини т |
| је и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да |
| реба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио по |
| р, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у |
| нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, д |
| еном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу |
| који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Је |
| доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служ |
| еће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о тур |
| и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испу |
| ати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, |
| ивоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, ш |
| >— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто о |
| одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да |
| таде Стевица при своме.</p> <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И јо |
| зда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које к |
| ним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав З |
| ине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби в |
| лкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте |
| који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Са |
| е шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p> |
| добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао |
| Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло доб |
| а, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак |
| ажаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} |
| </p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младића, који се журио напријед, гдј |
| } Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима поли |
| , Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под |
| Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове н |
| ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо д |
| <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то м |
| м ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, за |
| проструји лажна нежност.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па до |
| p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански |
| ико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је ост |
| > <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</ |
| као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно |
| н бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријес |
| већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог |
| страви се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S |
| све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као м |
| ота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — и |
| Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, |
| , да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио |
| га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
| ем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо |
| , као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном гла |
| "208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на о |
| ешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, о |
| ао та нешто најљубазније.</p> <p>— Како то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено |
| ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако бл |
| ијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>С |
| и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати. |
| нијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било |
| све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа у |
| е већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> |
| а часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом у |
| утицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско својство се огледа св |
| врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? уп |
| а с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, о |
| добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и званичници Срби.</p> <p>- Због пријеваре о |
| а земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Бор |
| газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да |
| ати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себ |
| имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</ |
| За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мен |
| аденик, који се ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину |
| радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редо |
| начи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Нек |
| аршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека |
| хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погрије |
| проматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјеша |
| ред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и н |
| аз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, |
| је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Изви |
| свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, ј |
| голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: |
| о овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Ј |
| .</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говор |
| а је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и по |
| и Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, |
| раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико г |
| рилике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега мор |
| може сложити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам |
| морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.< |
| а кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А за |
| но се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба настави |
| и какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следил |
| тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да ва |
| /p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачи |
| > <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита |
| господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у д |
| ава, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због ко |
| иже бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе ка |
| S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сум |
| етала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године го |
| да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од т |
| Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни |
| вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно |
| о добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко |
| ршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која с |
| вјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчеза |
| S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако |
| и и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бија |
| џи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не |
| — За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али |
| по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Аг |
| 0 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} |
| .</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као у |
| а одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и през |
| е и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Ал |
| а се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука до |
| робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапр |
| е.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу жи |
| то помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као |
| једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и свр |
| е наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријатеља, морао опрезн |
| здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекив |
| рижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто |
| а, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану |
| усти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се неколико облигатних фр |
| настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако |
| или истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену |
| >Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, као да се с њим |
| равио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</ |
| н у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито дана |
| аспростирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из при |
| ретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и |
| ајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и од |
| Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пр |
| земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног расположења сељака Србина, |
| лата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада оп |
| јатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то |
| љедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини ги |
| пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафан |
| ве приносили на жртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић од |
| хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту |
| е Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке |
| к да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Фра |
| лба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог |
| едостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Преп |
| пће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро |
| амргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне |
| арио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе! |
| а шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још неп |
| рекрхати, постајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за |
| је трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу зем |
| но и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном ст |
| бореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево. |
| са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} |
| угом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Фран |
| н скиде с њега поглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифков |
| нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="1 |
| .{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта |
| каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода |
| овину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој дом |
| говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих зв |
| нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвок |
| атији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског |
| против интереса званичника.</p> <p>Осим тога је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{ |
| а висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе ди |
| и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску стран |
| био је постарији младић који се између тога придружио, Сарајлија, Србин, који ништа није говор |
| мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За м |
| тједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учест |
| служе тим језиком не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустриј |
| сте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, |
| злог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Х |
| дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво и |
| во скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и |
| да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но о |
| <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на |
| што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве го |
| итава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дан |
| великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарс |
| у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важно |
| ам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште стра |
| ким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а пол |
| стић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на |
| /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, д |
| Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо |
| и дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мир |
| сам српски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; |
| ом овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под усл |
| валификација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су |
| ичних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од ом |
| вој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је |
| јој не испунити жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако |
| не и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљуба |
| Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за с |
| сам их повјерљиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате |
| је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био |
| а!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да |
| искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк |
| ану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљад |
| свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваки |
| рби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено.{S} Та з |
| Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од |
| културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш он |
| мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе |
| јали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злоног |
| у лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увје |
| е, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија |
| ријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говор |
| S} Напошљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да |
| ех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ вели |
| анас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! у |
| х земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <pb n="151" /> Једва је јед |
| лојалност, опозиција или <pb n="120" /> том слично.{S} Када је прошао поред професоровог стола, |
| а унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S |
| то.{S} Осјети неодељиво презирање према том из пријека.</p> <pb n="59" /> <p>Мало касније прист |
| јен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да с |
| у нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југословенство |
| > <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек |
| ; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка ду |
| ароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} При |
| проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па ш |
| Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано пог |
| и конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свим |
| славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских име |
| као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански |
| , и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три |
| подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p |
| оверту, накваси је лагано, изговори при том неколико нових пријатељских ријечи, залепи писмо и |
| овараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} |
| амо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убо |
| а се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најч |
| ија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p> |
| удућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изг |
| олитику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том бр |
| , и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костић |
| ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Зло |
| > <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као |
| воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој з |
| ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос |
| p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклије |
| ада је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра л |
| нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зељ |
| ати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право ш |
| то ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легн |
| анске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</ |
| од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени |
| и рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио |
| на за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и |
| да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, |
| ељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацује |
| а Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом |
| но, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и н |
| но, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о њ |
| заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесав |
| d="SRP19080_C25"> <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љу |
| баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој гов |
| .</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Н |
| е савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе |
| и у једној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене ра |
| ремужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље |
| Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</ |
| пуно питања натуривало.{S} Можемо ли ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да т |
| сли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме |
| овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мис |
| </p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирокра |
| равља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше т |
| да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му ј |
| еко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некако |
| је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{S} Изгуби се онај крт израз |
| војим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај нови пок |
| р Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповј |
| брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дот |
| а ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и |
| о он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она |
| </p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — и |
| е знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.< |
| олико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали |
| свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p> |
| томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, |
| паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање као индиферен |
| не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље |
| бјашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од |
| помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне во |
| ке, све свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали миш |
| авате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски н |
| њи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си |
| ен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним инт |
| о се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми |
| о у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „мар |
| лије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно |
| ога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер |
| а с којима српски сељак има посла, но о томе нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{ |
| ме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје |
| и?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста |
| ријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Фра |
| а и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а н |
| и, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им |
| лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонит |
| с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папул |
| иљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој спл |
| се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико знао шт |
| исебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се пр |
| ом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са |
| који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима |
| с, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> |
| ори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с |
| ед се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше |
| изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <pb n="33" |
| иликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим |
| ним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за о |
| нај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства |
| ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита од |
| ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо |
| ански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која до |
| pb n="282" /> сасвим лаганим, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђ |
| разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за |
| ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тач |
| ио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А ка |
| >Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду |
| у свечаност — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сно |
| и.{S} Омладина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у ов |
| а оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Това |
| ом.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене м |
| видио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распад |
| само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја |
| повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душану, називај |
| логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенци |
| ком долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— |
| .{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја |
| он је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми ни |
| челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l> |
| и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити |
| ва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ов |
| е сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="1 |
| грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S |
| родица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као д |
| ма и јеликама, и оне ливаде, са зеленом травом, коју је Србин столећима крвљу натапао само да о |
| стављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тирани |
| и пријатељске ријечи су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао но |
| тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченог |
| оласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опас |
| де разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке забрањене ствари, новине, списе, писма, пр |
| штво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајл |
| с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полици |
| врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухв |
| рема вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учини |
| пријатности с подтајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и ра |
| о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду по |
| своји! и као очарани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да пом |
| ијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} |
| јечи с прекором изговорене:{S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, пита |
| том около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био |
| едан из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! ск |
| са погледом, који непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држањ |
| а Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од ње |
| одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, |
| S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се |
| и, који су испредњачили испред тебе!{S} Тражи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми |
| дан од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да |
| ан од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ниш |
| одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у ч |
| ијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџ |
| амо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно пог |
| "174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — ј |
| најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душа |
| ство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку. |
| шан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха |
| лила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који ст |
| о пазила као прије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила |
| } Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, |
| а, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријс |
| мало љубазан.</p> <p>— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њ |
| и вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и |
| ултурни искрено одани нашим тежњама.{S} Тражимо образоване људе и карактере.{S} Таке људе треба |
| дате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су култу |
| зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи п |
| ктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми |
| је друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим |
| {S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то |
| Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће мо |
| траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слушао оне ријеч |
| ма, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби с |
| ешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сје |
| апоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, |
| опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо |
| је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили. |
| л Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога |
| е та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и протестр |
| ајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Са |
| би, нарочито они нижи званичници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху |
| е земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, о |
| овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ев |
| данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Б |
| савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије тога је посјетио и |
| и-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ов |
| ст је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и |
| ан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред |
| ати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ |
| о бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача |
| шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када |
| ко је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се |
| живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> |
| у тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док нај |
| Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало на |
| ћена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни о |
| та су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, |
| још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да |
| за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци |
| овом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји в |
| главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени |
| ше сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ик |
| , ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо та |
| е једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајк |
| и унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ни |
| ас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Кат |
| разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте |
| тено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим |
| није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјест |
| неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац |
| ди, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије прис |
| и-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Ауст |
| руци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин |
| а нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трг |
| </p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве смрти и сав остали домазл |
| ом читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба ј |
| народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова |
| агло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада н |
| или глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ов |
| је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} |
| није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао ш |
| увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин новац српска |
| ез новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг |
| су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали |
| бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} |
| <head>5.</head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерн |
| данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и о |
| њигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће |
| авили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима |
| вини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колони |
| у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп н |
| арао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се могло распозна |
| треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да ч |
| кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо свој |
| у.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савј |
| е прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у к |
| е мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и |
| издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на |
| питања</p> <p>— Заиста тешка ствар?{S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} В |
| ају Душанову.</p> <p>— Па онако знате — треба се помало навикавати.</p> <p>- Како, зар се нисте |
| .{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо о |
| pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш |
| је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прел |
| ада мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, |
| ранци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете |
| Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном м |
| и сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни |
| увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћ |
| бодно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите от |
| м је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у по |
| овничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрва |
| пство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у |
| " /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у чо |
| му.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би траж |
| д су на поље стигли — Паметном овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стид |
| — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море |
| рзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од |
| а уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам т |
| ни, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p |
| купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као |
| S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио |
| а нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица |
| , љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у |
| ви пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима поста |
| Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрин |
| о ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни оби |
| вега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, |
| ћином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омла |
| аваће онаку омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и д |
| за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник б |
| узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, ве |
| окорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госп |
| ш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској |
| у горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало |
| а ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, д |
| ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одгов |
| само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p> |
| S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за одјело, за |
| ину мора похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо |
| руда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља |
| ио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само уви |
| вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више време |
| ша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш |
| ће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> |
| е робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права |
| ла рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи в |
| јао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му |
| 78" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени з |
| у <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем усл |
| у према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину мора |
| ожда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једна од н |
| ично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На кра |
| а баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари свој |
| нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума н |
| } Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, |
| вој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одговори поносито |
| разоване људе и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има дост |
| оривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети |
| новине, списе, писма, прогласе, које је требао писати неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли б |
| аше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом полож |
| новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Ј |
| C8"> <head>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потпис |
| дску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Ф |
| твари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се |
| м?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетов |
| обрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења |
| е с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунч |
| плица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у н |
| дила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна с |
| је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу |
| ва, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Рома |
| више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако у |
| му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено |
| S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n= |
| да је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако див |
| а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био |
| и мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даљ |
| а и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништ |
| да и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем леж |
| амо један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо |
| ве је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир |
| а зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Иг |
| према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једноли |
| вуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{ |
| ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српс |
| није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из њег |
| „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужића као да с |
| , два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, својствима дотично |
| д заклонише те очи, с којима се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb |
| јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушк |
| , да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> |
| рбима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о О |
| а сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у |
| е на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у се |
| нала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да п |
| у га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опе |
| дска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главно |
| штење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, зато га |
| свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и вод |
| да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловрића, про |
| је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице |
| RP19080_C25"> <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи |
| Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јав |
| потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који ниј |
| а звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила |
| цио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више н |
| бевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим |
| а диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више |
| ца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она њ |
| кружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све |
| а овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше н |
| када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се з |
| ом за навјек прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајућ |
| ало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, проте |
| туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забрину |
| ама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно прибли |
| ди најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Б |
| ригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу дома |
| таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало |
| му је једва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој г |
| еђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком је |
| p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Д |
| хвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према д |
| ужбе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на ли |
| ака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму |
| првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима |
| о посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима |
| ада дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбаца |
| није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вј |
| и-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и пом |
| p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Те |
| посједаше на ниске округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: |
| у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пје |
| нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се п |
| једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху |
| срет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други к |
| г! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете с |
| промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су н |
| {S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен |
| уком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјен |
| ва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено |
| та рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, д |
| вати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху к |
| ..</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свјед |
| и кога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друш |
| " /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му |
| кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуц |
| од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио |
| ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ет |
| е за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дв |
| .</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{ |
| он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.</p> <p>Оба бра |
| {S} Непрестано се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, |
| {S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазни |
| Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га поприј |
| аочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не он |
| ко су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознава |
| од стола.{S} Но и ово одбијање је само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стол |
| мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи |
| ћ, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! |
| ака пљуне преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су |
| ће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p>Ниј |
| ривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српско |
| p>И опет прође једно непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p> |
| е један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити он |
| и како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђаковањ |
| 9080_C20"> <head>20.</head> <p>Душан се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се |
| ћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху |
| ајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно превртао по постељи. |
| се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је |
| очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да чо |
| ође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="22 |
| ку владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да |
| ђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом |
| е сасвим нечему другом надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застраше |
| у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада |
| жи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви |
| матраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш |
| ред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфо |
| ошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом су |
| не прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жеље |
| а овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n |
| C23"> <head>23.</head> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њ |
| могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно |
| стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једним столом.{S} О |
| очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, |
| <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} А |
| г тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој |
| о двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="1 |
| ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство ниј |
| их и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше |
| да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже п |
| едњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији |
| човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина ш |
| ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за с |
| доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један |
| ћа, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положа |
| ровођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, |
| а који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже |
| Такав је ето немир овладао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник |
| репирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{ |
| међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им |
| , све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, |
| вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говори |
| већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен |
| — Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми |
| 11"> <head>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не шт |
| када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској г |
| p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, |
| тидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушат |
| — Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</ |
| ењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још мало преост |
| свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђ |
| ијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их в |
| је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону в |
| овац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлост |
| нствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао нао |
| одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пријатеља није имао ништ |
| у љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> < |
| де још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у |
| пред силницима ове земље.</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несре |
| љама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио |
| ка управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут |
| асаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је |
| старим и сиједим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је једа |
| се само за тренут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не |
| та онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му мирно исприча, но начелник прочита из изра |
| у гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога прија |
| а према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о којој се више није говорил |
| доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула о |
| ед тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма |
| није подјармио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо |
| ати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбу |
| и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабр |
| нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао |
| — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичније параграфе судске пр |
| јни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут вид |
| веној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари по |
| p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбо |
| на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лиц |
| као у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p>— Срамота не само за судску струку, |
| н а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљ |
| ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет |
| о између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у |
| и једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њ |
| ог месије.</p> <p>Једномишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање |
| изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више |
| је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад |
| ба с највећом осудом и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју |
| .</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <p |
| више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни |
| умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења д |
| народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стр |
| авици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се о |
| и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети ут |
| просипаше мраз и зиму из себе, Душаном Трифковићем овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта ј |
| са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> < |
| р у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнем |
| ући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић постаде личност, о к |
| оја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, д |
| легу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, |
| е поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — |
| викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро оп |
| же да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако |
| о друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна гус |
| Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</ |
| пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још је |
| и у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да ш |
| иалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и за |
| ше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, |
| углих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког час |
| Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} К |
| >Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је још мало пио, н |
| ца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Ми |
| м ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџби |
| познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ |
| ед и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једн |
| можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{ |
| , прозваног египатска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, |
| уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l> <l> |
| Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још ма |
| е Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и |
| очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд д |
| ску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота ч |
| онова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све |
| јесму, која тако мирно одјекиваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! |
| ој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он |
| рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам мора |
| м не разликоваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лиј |
| њи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак није |
| живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> |
| ајмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад мор |
| омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога програма.{S} Но сада више неће |
| ко га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена потрчи за њима.{S} |
| ратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је премета |
| Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена. |
| ли, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљивост.{S} Послије ђ |
| сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо |
| гао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је ли зло и те |
| Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед нек |
| е слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{ |
| е оптужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно в |
| исца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те |
| ле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну ра |
| стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску |
| , у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Кака |
| ер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, страшна нијема пустош.</ |
| му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу г |
| ријатеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у |
| свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и |
| а своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољац |
| да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озб |
| ога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који пати од |
| смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када понуди редом стариј |
| есних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које |
| ке домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, оптужују |
| не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо |
| народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, |
| ђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>К |
| е точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и св |
| о лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостал |
| к и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, т |
| : ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога |
| а да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу |
| рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове мог |
| ког пролијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, к |
| е веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину признали, јер се Србина више не бо |
| мах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата пон |
| кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, |
| ћ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди |
| десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико трговаца, посједника, нижих званичника; |
| дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са во |
| стварали мишлење о појединим људима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три |
| ака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијел |
| јесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господ |
| ијечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све |
| а.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту с |
| еби сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих |
| рој осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и остала са својим мужем |
| драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу |
| Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачких лица и за ча |
| а брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше разв |
| схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која |
| а тијелу своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра д |
| оји су отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце м |
| ладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његов |
| ршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани сарајевски трговац |
| е престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикото |
| свагда стекао непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одл |
| Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме |
| ве оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на |
| удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за куће |
| чтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играл |
| ћ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге б |
| иронишући.{S} Овај тон све изненади.{S} Ту се нађе и остала омладина.</p> <p>— Па — мене — не б |
| дерних зграда, палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто |
| а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући |
| зорчић, који се није могао отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој кота |
| Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили сељацима св |
| p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури |
| едела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од мн |
| и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени |
| посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p |
| в Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркв |
| похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи свој |
| тим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од год |
| Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни |
| о кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ни |
| је по несрећи родно мјесто Сарајево.{S} Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједни |
| стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, |
| , и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цр |
| тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај |
| сне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницим |
| натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдј |
| бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладин |
| исмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати по |
| евски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или |
| ости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе |
| би, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> < |
| ојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђени |
| Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из |
| лини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изг |
| да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне |
| иком проводио, сјети се и оца и мајке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су д |
| <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Д |
| ечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да да |
| очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње |
| садањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мос |
| томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можд |
| питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада м |
| на, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту |
| је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија дужност омл |
| љање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног |
| је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хт |
| равио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само |
| ог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријеш |
| тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна |
| рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} |
| е заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} Н |
| и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања |
| о године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица |
| су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куг |
| јека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Иду |
| <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих при |
| еба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му о |
| нству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та ч |
| понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара њемачки, кад он зн |
| S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>С |
| ј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— |
| службе.</p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на |
| ње старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишч |
| владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо |
| ер ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и б |
| ен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља. |
| тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, |
| ба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства страна |
| то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, |
| ша се професор на њемачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођ |
| плашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који пр |
| и баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да |
| ељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{ |
| ере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану |
| се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му про |
| д и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра |
| сто састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пу |
| олазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то ви |
| ан овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>С |
| и исповједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није |
| врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као |
| љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјес |
| а.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овак |
| ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наставка: ту је стајала пустош пред њим, |
| ије само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.< |
| } Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па |
| лопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гле |
| сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјар |
| тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, п |
| наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брз |
| у је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате |
| умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: |
| говарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповј |
| рагутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба ба |
| нам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море окружен сами |
| до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на гор |
| ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам р |
| у то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреј |
| адамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само |
| и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати |
| је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да у |
| и у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина ов |
| о касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врл |
| n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у |
| је довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас ник |
| далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? уп |
| нистарски савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му друга |
| оваким сијелима је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме |
| тко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више вр |
| са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечији |
| а на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE">Sie Kellner, |
| не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Кости |
| е нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољ |
| н мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше попу |
| сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и |
| S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке б |
| и, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти |
| дну ријеч и онда је несрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која |
| ало накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, |
| најпре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани В |
| гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, |
| то аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаш |
| земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево |
| збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Ха |
| н времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује |
| , и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни |
| а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички |
| и међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезн |
| по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски наро |
| народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се стари |
| ултурно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, д |
| з погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но ни |
| м и презрењем Душана Трифковића.</p> <p>Ту Душан Трифковић покупи сву своју снагу са оно још ма |
| сић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и н |
| и сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управ |
| о кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, |
| , онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је б |
| е те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када чов |
| ојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада по |
| уо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака |
| е одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опћ |
| ез лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и |
| товалаца, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог |
| е јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је нека |
| а кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко д |
| е, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред оч |
| е крај електричног освјетљења, обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, |
| ; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у јед |
| гу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није зн |
| — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици |
| ="23" /> посједник је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за мал |
| се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, п |
| ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријте |
| је живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни м |
| и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увиј |
| црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скаче |
| своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у с |
| је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</ |
| p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увр |
| д једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је |
| онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српс |
| ловицу друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапн |
| људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни |
| га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мо |
| и и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето З |
| на културном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први |
| мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пре |
| ађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, а сељ |
| више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака |
| едном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо зај |
| и за своја права и за ову заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана |
| а ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вје |
| ба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је |
| .</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као да говори: шва |
| искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, ал |
| су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здрави |
| трашно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав св |
| /p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврш |
| и негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одгов |
| ер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премуж |
| ве његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Кост |
| исли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне о |
| он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљ |
| који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком оч |
| ивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаш |
| птужбе и кроз омладински меморандум, ту тужаљку народну, проговорио је и проплакао, очајно викн |
| у подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Ч |
| ствар, — одвраћао је начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — |
| — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био сми |
| лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичника с којима ср |
| новог министра, који обећава све жеље и тужбе саслушати, све неправде отклонити и нов поредак и |
| важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан |
| рије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујут |
| и један од омладинаца, који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и ис |
| га, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања његова према странц |
| зме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но ни |
| р као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дјед |
| пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један |
| о је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај пок |
| у да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега ста |
| њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да п |
| ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у ка |
| српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео |
| жеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у |
| у пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа жен |
| е животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд |
| крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и |
| тра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијо |
| ло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијо |
| а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала н |
| дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу |
| српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почињ |
| -Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак жели |
| говарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} |
| ве то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек п |
| аше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла. |
| ско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне пр |
| горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно ми |
| била.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин б |
| оглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} И |
| Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зач |
| унути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.< |
| и тумачење снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драг |
| а шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему оди |
| агу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n= |
| ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког мини |
| ам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиш |
| имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новце |
| , извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а |
| јенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све позна |
| ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти с |
| ори застрти решеткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне к |
| да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} М |
| спа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо р |
| али ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме кас |
| р спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових кратких мали |
| ранцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и д |
| мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене д |
| вог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи |
| кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите с |
| ави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и у |
| , сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандака |
| те српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће |
| мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима |
| ини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш да |
| не грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на прозорима, које те подсјећ |
| онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда т |
| иснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средст |
| рвих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сараје |
| ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље рад |
| донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер т |
| дје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p> |
| нас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, дове |
| ник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се |
| екнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цу |
| заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори |
| иље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а |
| гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полаг |
| S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.< |
| Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Ос |
| му угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезн |
| емаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на ули |
| до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, |
| ћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере |
| ју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до |
| по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зац |
| у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа |
| са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још в |
| Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> < |
| говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде не |
| та никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када бр |
| но, повољно ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је к |
| будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзис |
| слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада с |
| а да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свит |
| да духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за |
| ећ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ови |
| се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је јед |
| на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, шт |
| ти нешто, постављати му питања, Злонога ће одговарати и на та питања, и онај ко је то питао, чу |
| да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српск |
| не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и мин |
| м надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на рава |
| чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и ст |
| авао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земља |
| ло поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S} Б |
| крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земља |
| о чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је ок |
| ељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је одмах |
| као.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p |
| е будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати про |
| {S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале на |
| какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет |
| ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уре |
| </p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српс |
| ом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој |
| а свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати, о |
| рата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова ку |
| њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом |
| удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњи |
| четку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више свој |
| ки придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука |
| n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> < |
| Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вођ |
| ити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Х |
| правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале |
| љи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек п |
| реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мис |
| азоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно пр |
| јежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, ш |
| о очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаред п |
| свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, |
| рба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће почети |
| нк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде жели |
| p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник |
| ога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још в |
| изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску вл |
| је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једи |
| гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{ |
| њом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не вр |
| анас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног стату |
| или су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од |
| упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа |
| та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија |
| преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је |
| их питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече |
| говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Ср |
| ајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто ма |
| ђење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба до |
| ћало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су ве |
| тара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, д |
| дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која ј |
| ије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као |
| зници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача под |
| ајбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро п |
| <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми |
| онео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Бориво |
| </p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе |
| чки се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном |
| та, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војнич |
| ло поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако и |
| гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мис |
| тив запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мо |
| и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са |
| .{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифко |
| ије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касн |
| ачну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ вид |
| наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ра |
| тави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете |
| и ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се г |
| асове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — стра |
| одину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без у |
| ријатеље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наш |
| ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци |
| његово питање повољно ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за ње |
| потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан |
| а мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сноси |
| , да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа |
| имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чуд |
| ну око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Је |
| ао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p |
| тајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Б |
| овине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити к |
| с испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за гото |
| само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} |
| једна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овд |
| читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ст |
| <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, в |
| стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си |
| вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир да |
| е о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико ниј |
| е претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египат |
| г пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n |
| до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој |
| емају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свога на |
| /p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га ова |
| што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смијеш п |
| е отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни ис |
| нити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбе |
| ца погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драг |
| — Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на |
| S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље поб |
| ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне |
| прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу поб |
| лице разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца с |
| лаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више г |
| царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет ста |
| уду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље католике; католичка пропаган |
| ди два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се |
| омладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко |
| је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Д |
| грарном питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73 |
| ве афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољени |
| разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање. |
| пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што срп |
| у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и |
| да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што |
| дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за |
| неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и л |
| и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газд |
| , а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда |
| е зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, |
| Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовима ове земље једнако свијетлити.{S} И ср |
| Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече вла |
| <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао в |
| лиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо н |
| ару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спад |
| то дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S |
| увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докл |
| о, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је |
| у док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у полож |
| с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Ј |
| пастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године |
| м увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића бр |
| о и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну рамен |
| џар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви с |
| и направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола полити |
| би помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје и наше с |
| ор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог мин |
| и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и |
| лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа |
| јашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим |
| еко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p> |
| рвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се м |
| ив њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њим |
| Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Ујед |
| ложај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да |
| но се крсти на свако слава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји |
| рватски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу пока |
| не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Ж |
| е извор овај потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда |
| <pb n="134" /> истине и морала, тек не ће лагати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ов |
| и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпо |
| <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— |
| ости његових мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћ |
| ом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радова |
| говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим с |
| и обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам |
| ће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајати прошлост, која нас страшно дијели? |
| једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговар |
| мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав по |
| и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} |
| у као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 4 |
| строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је |
| Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене |
| на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господин |
| нгер посјекао се при резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на пала |
| остоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; он |
| и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјев |
| тељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај |
| ему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p |
| транку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне п |
| ве успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран с |
| и жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странц |
| у васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио с |
| њава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> |
| нити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за из |
| анствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном трену |
| ука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један |
| не и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још пр |
| е.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се н |
| <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у го |
| ли гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омлад |
| механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, З |
| во да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје по |
| ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— |
| и данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно |
| ндумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје |
| вјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери |
| и карактере.{S} Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} |
| з нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјеруј |
| а и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном |
| овори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи раз |
| ругачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p> |
| ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ |
| већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одб |
| о камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим |
| {S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола |
| литике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде полити |
| пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њ |
| тати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p |
| бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио ј |
| е бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут св |
| S} Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику г |
| а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} |
| апитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се |
| а увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта |
| ијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи |
| о.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том с |
| увство муслимана, сад православних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с т |
| тупило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе једа |
| овједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p |
| и да на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, |
| даше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не |
| а грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да |
| би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај |
| и неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог |
| нима о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето |
| а.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како ј |
| ње према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> |
| се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Борив |
| ему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је влади |
| удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан |
| и како само опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, |
| врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио |
| забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то на |
| ћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сад |
| ада би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље |
| оде политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и стр |
| n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српско |
| кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак схватити као мој меморандум.</p> <p>— Нека схват |
| ори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних по |
| то то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</ |
| вријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ва |
| ишта од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је жив. |
| то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имат |
| убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика А |
| та спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лак |
| S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао |
| очињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумје |
| желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док |
| , гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовнич |
| док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право |
| ућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очин |
| же и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школс |
| овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Борив |
| о ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи помоћи да с |
| елал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, н |
| лажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} |
| некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понест |
| јаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и |
| о одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повје |
| етник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а |
| ј пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Душан |
| пће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Н |
| свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало |
| дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли |
| До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на |
| а, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба |
| мо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако |
| се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напријед.{S} Ето идемо на су |
| рене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело |
| осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S |
| баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја |
| убљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око |
| идео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш н |
| сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а |
| о примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А |
| ег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекин |
| воје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли. |
| уће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не б |
| и, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиран |
| p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али |
| у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушат |
| е.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један е |
| И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас св |
| — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји п |
| ала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, |
| ски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одл |
| морамо образовати.{S} Кроз ту омладину ћемо отети народ из духовног ропства странаца и тирана, |
| атељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједничк |
| ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type |
| дати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди |
| — Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивај |
| е нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у за |
| и морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господи |
| олите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени |
| љивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо ц |
| n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само |
| а.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те пр |
| ође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је з |
| ље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја |
| рнувши тамо, куд је онај прошао — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом во |
| У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућу |
| м за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све издајице презрети и |
| сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни к |
| /p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је не |
| а.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како на |
| роз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?< |
| мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао |
| је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје |
| атеља из Сарајева при поласку овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у си |
| мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без п |
| кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала |
| да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — реч |
| да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала с |
| ца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p |
| озвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није мог |
| ловљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Бориво |
| огла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни |
| жење.</p> <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије |
| е дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, р |
| огао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрв |
| иједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, пр |
| пио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{ |
| } Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредника.</p> <p>На наваљивање начелниково Ду |
| у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које |
| сне земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Б |
| и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, |
| p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени |
| рига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова н |
| рашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о вра |
| нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељ |
| азагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми непра |
| ати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћ |
| е љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан |
| е а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво |
| намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p |
| че он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и уда |
| и их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, каква мушка сна |
| <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не зал |
| ао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниск |
| приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно |
| вјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и начином говора и тоно |
| ран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</ |
| крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смр |
| одине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло |
| га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n |
| а се само разговараш с њиме.{S} О свему ћу ти казати касније!{S} Душан поблиједи.{S} Но касније |
| аги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хти |
| p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се м |
| но расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и катол |
| овори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити |
| p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедиц |
| ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пр |
| руго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота |
| том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву |
| дан образован народ — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, |
| ми, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да св |
| ече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај |
| већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, |
| оји је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потп |
| ишта одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Г |
| вог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Наро |
| {S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето га |
| ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју |
| n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта |
| мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нест |
| мовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, |
| , дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, кој |
| Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто т |
| што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на п |
| вори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нис |
| ајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изволите, ј |
| ко наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћуташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> |
| застаде и погледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> |
| ом овдје не треба савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да г |
| т, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма |
| /p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Бо |
| ! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадјед |
| /p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народ |
| а је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде врти |
| пита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви ов |
| оше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се |
| мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Он |
| но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стра |
| андалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово |
| оји се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разум |
| ворио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
| .{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> < |
| г види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} |
| млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све гор |
| није; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неп |
| о те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говори |
| xml:lang="DE">Orient-Rundschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског |
| љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно с |
| у не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је мн |
| м постигао.{S} То је почетак мог краја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ни |
| ој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим д |
| опу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за ј |
| цеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути |
| јим нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је б |
| је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владино |
| страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаки |
| овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, |
| оворити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> < |
| че протестовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани п |
| њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се |
| укавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријск |
| опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} Турски кућерци, дућа |
| би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех |
| ј предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву п |
| ју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког око себе, ко |
| нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан с |
| на, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добациват |
| ушана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га пох |
| дног од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, н |
| ворило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улри |
| C21"> <head>21.</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Х |
| b n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред с |
| Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{ |
| љу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотје |
| >Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра |
| љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетни |
| вота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са с |
| пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Ф |
| она сива тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле ша |
| љу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћиц |
| тут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред ст |
| ио је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и |
| о да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне |
| , које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима г |
| г запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопал |
| мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, |
| идима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и т |
| тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече ка |
| страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквиз |
| {S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према о |
| вим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом |
| пе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова са |
| ким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанс |
| д гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико |
| pb n="53" /> све мушке и женске именом, у знак нарочите искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, |
| p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао |
| , зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић ути |
| асом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црве |
| мијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити |
| помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један дру |
| зад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово в |
| е срушити.{S} На овај налог се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још сто |
| арактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви зах |
| е колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ |
| {S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви сто |
| ама се отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, |
| м народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа |
| сли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује н |
| ушана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Кости |
| Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говори |
| језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, је |
| атире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за наш |
| дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске |
| } Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом |
| ичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да |
| а странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола от |
| лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брк |
| уд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живот |
| ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изг |
| p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлиј |
| и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима |
| је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био |
| се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Кос |
| <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљив |
| лађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним корако |
| накривљен.{S} Све љепоте свијета су ту, у Сарајеву ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двиј |
| сном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилни |
| вљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио станова |
| велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића биј |
| силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату му |
| гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га |
| итањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу тур |
| ега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Тре |
| змишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан заста |
| S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших зван |
| дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе |
| узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{ |
| , што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве |
| јали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није имао хра |
| е, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус п |
| гажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну |
| аваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скину |
| ако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га |
| ичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га н |
| рзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, по |
| сфери, у јавност износи. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, |
| еците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај |
| јима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а н |
| рода па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он н |
| <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико виш |
| о нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, з |
| /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при гра |
| , он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити |
| ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народн |
| ећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право |
| е бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост кандила се |
| ло, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо |
| ако управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што ј |
| читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко д |
| о је најчвршћи разлог против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не мо |
| једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијани |
| ој кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све аванту |
| дина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто н |
| а читава колонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и |
| } Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кандила, која |
| а су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху по |
| е домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози |
| дице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вр |
| до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње |
| ле душевну равнотежу, разочарале се.{S} У свему почеше најприје очајавати, за тим презираху и о |
| сада разумједоше значај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорче |
| ткама; то су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се зв |
| стић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на прода |
| у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађа |
| а, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Кос |
| могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецим |
| и овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој по |
| и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је |
| исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није |
| данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од но |
| сти у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама н |
| и пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако |
| и скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако |
| свој очајан положај потпуно схватио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима р |
| ао голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво |
| не могавши куд, јави му се понизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— |
| ећ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинс |
| н у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важ |
| ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано ле |
| али, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржавамо мнијење за себе — прекине га |
| у Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада |
| судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна в |
| л га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од |
| показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до |
| дина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар.</p> <p>Сви се из |
| ки савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цв |
| Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту. |
| му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{ |
| о Српству и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари |
| чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко им |
| ска сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у сво |
| p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут |
| ша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није ништа тако страшно.{S} То је више нег |
| з рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му бр |
| дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргод |
| p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па ка |
| гињао пред њим; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Бо |
| або овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда |
| рхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из |
| ој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p |
| и-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста бе |
| ком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде зн |
| ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић |
| ао да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера |
| тиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш |
| >— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода з |
| јљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, |
| осни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да |
| једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику шта |
| ма сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Борив |
| домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а у |
| има стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div ty |
| м дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, кој |
| лоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би |
| помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да |
| ета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима св |
| своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађа |
| дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколик |
| хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој |
| мљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу ј |
| пет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да с |
| е, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у |
| увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше |
| то мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије го |
| 84" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да |
| мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудј |
| е се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно. |
| Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, је |
| смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, в |
| дидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, |
| народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим сред |
| зици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптол |
| у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио |
| јатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су културни искрено ода |
| ођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше т |
| рамота.{S} Сви су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управ |
| у до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није б |
| о да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци |
| о му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} |
| свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му дост |
| уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} Бо |
| оћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на ст |
| ама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне |
| хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.< |
| еши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да т |
| се са званичне стране покренула истрага у овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да п |
| ршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који је можда то изнио, јер се извор овај потво |
| е се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућно |
| против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није год |
| е мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар с |
| мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још јед |
| ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања |
| према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народ |
| јецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} Св |
| ва.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађан |
| е мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</ |
| сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи г |
| тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ |
| едак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у |
| вјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се |
| ила ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Има |
| мјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове |
| зније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p> |
| примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— А |
| отивном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да нема |
| странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронаш |
| је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате |
| ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси |
| га акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта |
| још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја |
| и нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} |
| егов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове пријед |
| слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говор |
| Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.< |
| ом му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар |
| и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спад |
| дуго задржавао погледима на кући; сада у једаред оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп н |
| силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим при |
| о чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Д |
| очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало б |
| ивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано та |
| се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк |
| натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата. |
| ш мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би |
| /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, не рече |
| окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас катол |
| е почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође т |
| се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сје |
| оказати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: к |
| ја су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне нево |
| да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души |
| ступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> < |
| {S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провид |
| се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејс |
| овићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пр |
| S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро св |
| е ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више |
| мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с он |
| допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе поче уједар |
| нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ ни |
| но. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви ос |
| ио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољ |
| ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, |
| варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира пр |
| казивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душана Трифко |
| Он јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, |
| адамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић |
| Емануел Кон је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србо |
| које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриј |
| у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и |
| дине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захва |
| да нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{ |
| Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши гл |
| кћери им морају свађати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор |
| он икада имати користи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој зам |
| ко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући ошт |
| цу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама |
| оличких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При пов |
| ављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак д |
| пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игр |
| {S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас |
| а.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у |
| ткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n= |
| ојим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње |
| </head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је удара |
| вјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> < |
| <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође ви |
| ке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама пра |
| на и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
| камењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S |
| омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је |
| уди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си в |
| ас одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често |
| оме мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и |
| умачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p |
| ела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио |
| врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна |
| едњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, |
| аносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на мира |
| је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане живот |
| Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на силнике, јер силом руши свако |
| рије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.< |
| мијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злон |
| четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од |
| лико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило |
| е ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ се обрадовао, јер је ево спа |
| вјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Д |
| дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него |
| цу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према |
| е је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против |
| ла оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он ви |
| та.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а н |
| ковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађо |
| р-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S |
| p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до |
| и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да н |
| вишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба |
| ожда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву к |
| оспођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио и онај |
| турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића би |
| се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиромашени |
| им тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час речен |
| ред оданост, која се само једаред јавља у њеном <pb n="148" /> срцу и онда не испунити све.{S} |
| убазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића најпре обузе мали страх, з |
| мназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уред |
| о.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— |
| свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види св |
| Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје под овим неб |
| , затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чу |
| еда, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, |
| чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <p |
| ву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се дан |
| и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се е |
| ални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p> |
| прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима прису |
| ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у |
| ним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дан |
| новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица |
| ар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на |
| <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али |
| .{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била |
| а Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један вели |
| ненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађе |
| сли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у двор |
| оревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавни |
| 80_C14"> <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење. |
| ло.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није |
| Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву |
| ачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S |
| сати; опет је покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у |
| ма почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидј |
| једног од најинтелигентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Фр |
| о.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, дон |
| биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао |
| немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија се египатска сфин |
| у у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. |
| ичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица де |
| оску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена |
| новића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Мусли |
| захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево |
| свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав в |
| том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, |
| ићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ М |
| ејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније опет угледао проф |
| ри.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде в |
| ацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад г |
| превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица гов |
| ти! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога ј |
| даред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне ч |
| стријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да с |
| накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољев |
| иманске, сва омладина народна је сложна у том питању.{S} У нас се родио нов покрет за ту ствар. |
| да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која |
| ијске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, |
| ци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p |
| оравите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, |
| Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p> |
| крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше з |
| таму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опре |
| безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шал |
| S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му се овај чов |
| ом избило би незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, који упра |
| ао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, кој |
| ше времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи |
| илеџија, када образована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека |
| ош већма промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојо |
| ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb |
| азлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствен |
| ржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужит |
| има.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Ве |
| ић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? |
| имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у |
| ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен вели |
| о оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај |
| 74" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да бу |
| овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да |
| е саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу |
| тави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> н |
| увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељск |
| а молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином р |
| да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— |
| облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb |
| ла на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па |
| ости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху с |
| <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове земље, у ч |
| Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у |
| зред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито она |
| о: нема за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да |
| , но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До са |
| ину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p> |
| а се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на ок |
| ом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио |
| био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошл |
| а узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару |
| е.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца |
| ј цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S |
| свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодиш |
| у се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> |
| по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На с |
| нстантин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше свједока, који би |
| не поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове ко |
| у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног размишљања, и тако задржи дуго овај пол |
| се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више о |
| ише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све |
| вдје мирно и задовољно, као некада паша у истој овој касаби на своме пашалуку.{S} Све му се кла |
| бета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаш |
| кнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је |
| ретљивост, коју је његова љубазна нарав у себи крила.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас |
| оривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбениц |
| во тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити |
| вом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> |
| је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетл |
| то купи замазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет за |
| ким се није простио кад је пошао натраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазн |
| о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Су |
| опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, к |
| званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповиј |
| рече, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар пр |
| вима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам пра |
| Многи и многи Србин није ишао напријед у овијем земљама.{S} За најтајније мисли многог Србина, |
| земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p |
| и кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколи |
| ли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан |
| ављати нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но са |
| ах у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте ду |
| рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! |
| Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф заста |
| , и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И |
| ем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народ |
| во оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је са |
| мо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опоз |
| p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него |
| ма и несрећама, које прате српски народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митров |
| удним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи пр |
| и.{S} То српско својство се огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — св |
| метови на селима објавили сељацима свуд у околици Сарајева.{S} Овај налог су пред сељацима поош |
| на, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва ј |
| ће, нове и напредне мисли освајају свуд у друштву, па и на пољу привреде. — То је зрело, то је |
| один са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући н |
| , са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и т |
| е кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак неку |
| езе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провида |
| али чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом очекиваху нешто страшн |
| о се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и то све на извјеста |
| махну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са |
| ико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна ово |
| најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних пр |
| ао да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти |
| владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све мишљење, мржњу, лукавство и сва она средст |
| и, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједа |
| , живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да |
| и.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевк |
| и, за тим презираху и омаловажаваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово |
| преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну |
| за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцег |
| едаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, д |
| ду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заос |
| у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигур |
| ет.{S} Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жа |
| га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатности с п |
| поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић |
| о двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баб |
| тој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјести сам |
| чне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и ст |
| адина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га т |
| учка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да нар |
| ан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је наро |
| оривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај уз |
| е задржа још мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> |
| о уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин |
| са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђе |
| а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би б |
| шан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се н |
| ијешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополи |
| бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе |
| Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и |
| ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ноге, ли |
| е поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гд |
| } Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још |
| еним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта |
| о елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S |
| с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са |
| гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну |
| питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; |
| ољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сфери, у јавност износи. <pb n="26 |
| н не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено. |
| и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два н |
| који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустр |
| ку кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно уб |
| порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије лице рукама.</p> <p>Када пону |
| у.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљнос |
| т гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говори |
| ијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће |
| тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, |
| а сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> |
| ојима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се |
| то му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, ов |
| а обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузет |
| одом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила нај |
| ње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Б |
| чких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S |
| <p>Прође зима и наступи прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све в |
| ао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом |
| <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифк |
| ли бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Кост |
| Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу |
| е била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи |
| јном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефан |
| е ово најнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом ново |
| тка са Кошева смијешећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватов |
| рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Т |
| азумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је |
| илно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако |
| ако је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјеро |
| p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања |
| род би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућнос |
| гњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу земаљске вл |
| најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много г |
| гавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, ч |
| м, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица |
| се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професо |
| борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Кост |
| озора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао |
| ћ почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога |
| м против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створ |
| а је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у дво |
| грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности, које има и обична животиња |
| ни, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у в |
| амо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. |
| ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли ми ове неправде, или својом б |
| .</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хи |
| сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши |
| вима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи го |
| . </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{ |
| .{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер |
| и народни дух, који се ево очувао овдје у народу, у његовим обичајима, свједочио му је о величи |
| је истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> |
| пример, сви ми заједнички радимо овдје у овој земљи, имамо заједничке културне тежње и Срби и |
| задовољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искр |
| друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на па |
| дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији ј |
| из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је |
| и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише изр |
| есвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишља |
| да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, |
| е ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет |
| коро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — г |
| брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, јер смо одрасли с њима — правдао се ста |
| Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} С |
| латко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> <p>— Ја са |
| ајобичније параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за дру |
| си оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га |
| стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријате |
| и једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке з |
| јела, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново |
| оме куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак хр |
| тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у себи — тврдокорно остаде Стевица при своме.</p> <p>- |
| нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески политичар је казао, да је о |
| воришта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало зах |
| овали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам |
| , али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифков |
| другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и |
| ом становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе не |
| и тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу |
| није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу |
| ти с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако |
| ла преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била |
| ти мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких по |
| и непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лиц |
| ознатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора |
| придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним нар |
| и прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не тр |
| велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти |
| > <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и ча |
| то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смиј |
| земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком очекивању, изгубиле душевну равнотежу, разочар |
| ца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још причао о ј |
| <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике |
| сти.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше |
| а пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетк |
| /p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђе |
| ш од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били д |
| им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну |
| е, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не свиђаше, наиме, |
| ривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p |
| сманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је |
| срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све |
| а Трифковића се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори |
| га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је ваз |
| во неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк |
| не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! |
| а земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену оп |
| во дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шир |
| то мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно мира |
| године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало д |
| <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Сред |
| ућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продира |
| н сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља с |
| женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетлост из кан |
| м управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових земаља, и о оној омладини, ко |
| као залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Бори |
| ислио: које је светија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што |
| ће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образова |
| јача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао ср |
| зна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, |
| ати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред р |
| се пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у држав |
| ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb |
| ачи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ниш |
| очели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље |
| ..</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као оно она његово што |
| ника, јер је наступило силно разочарање у извјесним круговима, пошто су се сасвим нечему другом |
| ао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање српских прагова постаде сумњ |
| разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ |
| шег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смрачи лице, но ћ |
| ом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало. |
| <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се |
| а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смр |
| ре — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званич |
| ји тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну з |
| S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао |
| е не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на он |
| > <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Т |
| шег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно |
| а узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори |
| баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што |
| а оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан ј |
| губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропаст |
| да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и |
| м.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам језиком.{S |
| ијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао д |
| у ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље з |
| питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, |
| е, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете |
| илишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народн |
| господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интере |
| отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стан |
| p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морам |
| S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и ог |
| ник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се са |
| ткуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} |
| ише испред мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз неко |
| кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета |
| великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње проти |
| дјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </d |
| тантин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> < |
| и.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести |
| осом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бог |
| а ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и с |
| пила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед |
| а мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути. |
| ушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских ду |
| е, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло |
| мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу ерупт |
| е с њега, покри лице рукама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом |
| м.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу. |
| еру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Из |
| у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се сара |
| ирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> < |
| ледњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као |
| и баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко с |
| ен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут |
| {S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су |
| у ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пуст |
| ата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се |
| то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" x |
| ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекл |
| к прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>К |
| и ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" |
| ла и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Онда у једаре |
| то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, кам |
| нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште ст |
| /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је |
| оре:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увије |
| смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топов |
| аде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, г |
| ки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S |
| ве швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене |
| /p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама. |
| рове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељск |
| ва му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошл |
| би расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они љ |
| ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегле |
| к од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђе |
| — Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и б |
| т пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом |
| монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац |
| госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу |
| дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум п |
| е Миховил Премужић. — Када се састанете у оваком друштву, то се све разговара и забавља, као да |
| у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се им |
| чки рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи д |
| То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, бе |
| ните што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овд |
| јах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те |
| к Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но |
| ући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне |
| ци, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача подлог |
| а их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и онда је несрећа за |
| би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за |
| м остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да м |
| ада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, час |
| етати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће |
| о морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђају |
| ице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госп |
| p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га при |
| , што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са |
| едела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се |
| pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари |
| лико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мислио на себе и про |
| пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво з |
| јке — ту му сад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали |
| лоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључ |
| оје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два |
| и за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и |
| у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, ба |
| јечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада |
| елу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очеки |
| с“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га у |
| сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше лад |
| ни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве |
| оше искренији.</p> <p>Ту дуго постајаше у ситном разговору <pb n="157" /> и не нађе се купац за |
| } Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег |
| а број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест у |
| ледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији дог |
| за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим н |
| да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику |
| већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада с |
| дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шк |
| вој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лак |
| воје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и |
| у ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти |
| српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на |
| <head>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову |
| у добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, |
| и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, зајед |
| иковог <pb n="288" /> одјељења одведоше у истражни затвор.</p> <p>Када је тајник остао сам, све |
| финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лу |
| p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и ст |
| Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и сиједим М |
| жење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онд |
| пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, |
| купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари |
| Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих |
| Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме |
| осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и |
| стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито |
| штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших |
| ило рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно к |
| ао благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле сумњу отклонити.{S |
| и им преостаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и ср |
| ма, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали |
| ша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на чи |
| бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то ниј |
| два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{ |
| степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа ваз |
| , овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити |
| пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има пра |
| и и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више мога |
| ника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај ча |
| чанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве |
| нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остав |
| — Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.< |
| е огледа свуд у свима јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетни |
| идемо на сусрет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увје |
| а Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у једно клупче.{S} Очи су му сви |
| деле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се |
| је тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху |
| млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па м |
| вао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чује |
| енутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и д |
| ичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а п |
| велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших и |
| ц, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, у |
| и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све те |
| шана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, |
| и господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код о |
| мој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чи |
| ета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се мора |
| народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном |
| дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опазио на ист |
| амљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, |
| рили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко ври |
| 0" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог |
| јим пречацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ног |
| ати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада нарочито збо |
| да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S} У ово није могао в |
| ући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод д |
| трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од |
| нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско становништво настрада |
| Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овд |
| мачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничк |
| којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта |
| већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ |
| професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитањ |
| глађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p |
| дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих |
| не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Д |
| ећ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и глав |
| кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, д |
| асови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах звецкање сабаља о камен.{S} И не осврћући се, |
| ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су |
| <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе сл |
| т и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале н |
| , био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно уском |
| е чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији |
| е са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> |
| е, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочек |
| 5" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да сп |
| уби јабуку и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пог |
| главица јавно слаже, и јавно пљуне себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Н |
| , да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла |
| учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је не |
| а ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два ула |
| аде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хт |
| већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што кри |
| <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} В |
| часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће |
| лучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам |
| загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове |
| радједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што |
| азован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ |
| бе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не |
| да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником |
| л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине о |
| те.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу п |
| тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати |
| , гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осје |
| /p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и погледа Душана наивним изненађењем, н |
| не, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и |
| из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње |
| арод је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осјетио нов покрет.{S |
| рахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од туђина.{S} З |
| екуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни в |
| вораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непошт |
| менован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. |
| то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљс |
| одишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни |
| ћ је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, према томе, да га запит |
| ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? |
| их престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо |
| навала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме |
| Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- |
| "119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако мислил |
| } Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтели |
| ад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и |
| а.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе |
| ица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а |
| већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буд |
| а му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуц |
| р, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живо |
| аше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживала најб |
| ић се намргоди, но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господи |
| жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами српској омладини се пребацу |
| цу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у |
| је нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује границе непријат |
| ићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један |
| осну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара |
| слије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револу |
| бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> |
| аше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Борив |
| тебе, српску омладину, сав народ српски у овим земљама.{S} Ми морамо почети.</p> <p>Душан Трифк |
| ком са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када |
| , као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше |
| , са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост дјев |
| у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и |
| крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Ш |
| н кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први ма |
| не <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, дра |
| ра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног |
| му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај жив |
| <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе проти |
| више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна празнина и пустош |
| тним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдил |
| оре од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде |
| бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови |
| одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам кри |
| љади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на |
| падамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је |
| ође народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета |
| е зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n= |
| У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерл |
| е поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> < |
| етили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих |
| вину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи. |
| ротив гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим д |
| ема Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с влад |
| н, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онд |
| појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи симпатије све родбин |
| а.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се |
| на, када су се тако пријатељски сложили у свим питањима о којима су расправљали.</p> <p>— Ја се |
| је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали |
| оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од |
| це око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Нер |
| оме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у по |
| ику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен неп |
| имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господ |
| на духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја |
| преплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је замршено и неда се лако одмрсит |
| њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да |
| р, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <pb n="188" /> <p>— Све зло, које |
| ди Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, |
| . —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине ко |
| лагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме вид |
| е Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и |
| анаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили каракте |
| } Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту доче |
| дња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када п |
| не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо |
| а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви |
| е званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако пријатељи савјетовали, |
| но ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у |
| на себи примјетити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према д |
| се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не з |
| управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с о |
| зоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, ид |
| >Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим новим колегом, који |
| м не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које |
| етити никакове промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господ |
| не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се |
| <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић |
| улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у крило.{S} Погледа испитујући |
| ели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким стварима в |
| му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и аг |
| ар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу |
| наоружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су |
| самих сељака и сељанки; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предц |
| направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и |
| ека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцар |
| ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p |
| вдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао |
| питањем, земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> |
| лика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу дру |
| у чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског с |
| и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и сам |
| глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прек |
| /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Прича |
| их мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна |
| понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављ |
| штву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је ј |
| ије познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјел |
| наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Ни један |
| азно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не за |
| Ловрић се сав промени, сав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Д |
| мјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са неколико ходника и |
| м стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш с њиме.{S} О свем |
| насушног леба — то су сићушни интереси у питањима народне политике — побијао је Миховил Премуж |
| а уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и ври |
| читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збу |
| највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узро |
| олузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, он |
| су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту |
| вој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и му |
| а програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код |
| пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> сла |
| вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако |
| ан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупн |
| новца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што при |
| шао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акт |
| Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, у |
| ла?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Г |
| је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под тур |
| вног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! |
| <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у њ |
| ља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше |
| синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали |
| Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послиј |
| Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није |
| пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред |
| с, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке а |
| .{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповј |
| више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, ј |
| тиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ств |
| ао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине ње |
| варе.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покушати, а |
| ати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу?</p> |
| лучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може ов |
| морао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то |
| тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> |
| да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама, јер остане ли и једна тачка међу нама |
| у.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве зе |
| аги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да |
| о нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице |
| осну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домов |
| одно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и |
| алеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овак |
| и.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки сл |
| е запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српск |
| јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но |
| незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алк |
| не себи у образ, народ ће се задовољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанов |
| и.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добац |
| више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико риј |
| иљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно се понизи |
| ма казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, |
| т — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у свети |
| Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало |
| а ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрес |
| рофесора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечи |
| дин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погл |
| насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била ра |
| /p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Би |
| ека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разлога Франка ни |
| > <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки |
| Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјер |
| е овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одго |
| не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нит |
| атила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из |
| јечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође пр |
| оје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и |
| аве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред |
| оба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наил |
| страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, отку |
| ала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифков |
| гло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав буд |
| непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, |
| и неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислим |
| х стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим присту |
| а?</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p> |
| заци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добрич |
| лега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци у један сат ноћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уј |
| } Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје |
| ти.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> |
| да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он н |
| гледао касабу за собом, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{ |
| иште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда |
| чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато |
| унити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само |
| е стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни са |
| сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S} Ту посред ст |
| руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> |
| лазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у капици — рече, насмија се лукаво, показа на оног у ау |
| дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као |
| тле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </d |
| тикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није |
| аједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ. |
| сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је невољан? |
| p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски |
| на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Влади |
| има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— |
| р није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара м |
| ије знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење.{S} Непр |
| се облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом |
| лодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је си |
| се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезе |
| енчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикино |
| очито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није |
| есу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погледа обоје, да |
| то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, в |
| ска сфинга, није нико трпио, но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све |
| професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је |
| p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али н |
| , ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замам |
| , које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што м |
| енађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју |
| а осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промј |
| ачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о |
| идјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе ко |
| д знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су искрен |
| сте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала д |
| о миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима |
| у сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срб |
| ало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професо |
| е ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то н |
| м.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, па и б |
| вном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред |
| , и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се |
| оли негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одг |
| Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и фин |
| ипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> |
| ао њиме и Душан Трифковић пропадаше сам у себи, постаде од њега очајник.</p> <p>Но касаба зато |
| одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши приј |
| поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у оп |
| о ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бр |
| S} Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} |
| дбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</ |
| генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и так |
| оћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледају |
| то имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали најпре тако дуго с |
| вио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац. |
| еђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према |
| морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој бу |
| з далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјел |
| се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бес |
| ифковић потукао са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са зв |
| ако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би |
| што.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже н |
| ивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у |
| поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> |
| рве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не гов |
| тајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одуш |
| ара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово стајаху |
| де, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Кос |
| послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао зај |
| е нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао |
| амо поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће |
| није, отвореније погледали један другом у очи, и исповједили се један другом.{S} Но и ту се виш |
| а на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, |
| зрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, |
| с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из м |
| Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин с |
| .{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n= |
| > <head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритик |
| ор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, ј |
| ам разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> |
| ом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, в |
| јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби го |
| нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а |
| ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прострли чаршав |
| када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку м |
| не.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби с |
| 27"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} |
| 16"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у С |
| с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а д |
| но, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој |
| рност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као |
| S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у купеу на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са с |
| није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било гла |
| ш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нек |
| на Трифковића. — Незнање, које је Душан у својој ствари показао, није само пуко незнање, неспре |
| ијека овамо и напредује — помисли Душан у себи, када се опрости са овом ново печеном госпођом Б |
| ка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предс |
| и шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чи |
| ал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајев |
| ладе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта |
| еленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бива |
| ба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа |
| Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу |
| ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} К |
| ијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улри |
| вог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта? |
| поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај |
| вати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у не |
| <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</p> </div> <div type="chap |
| бу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> |
| ском, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој |
| га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати д |
| чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зеле |
| чиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би |
| де заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, |
| е било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити |
| и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Из |
| {S} Њега никад нико није од Срба позвао у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио нек |
| на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова |
| ило боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61 |
| а одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни и Херцегов |
| члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много ус |
| е, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га |
| ри болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говори |
| из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарство обећа |
| знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнае |
| Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које |
| љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименовања:{S} Емануел |
| еде за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети оног самовања |
| ај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по н |
| м осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити |
| ђу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, д |
| шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обуз |
| ид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је о |
| устријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> < |
| олу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господи |
| н се Трифковић није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући |
| ожи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности |
| вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} |
| p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чин |
| струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модр |
| <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} |
| олико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могућ |
| , на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов |
| еди, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од п |
| > <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те рије |
| а, Ђорђо! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замирис |
| ма сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних з |
| о немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу од Душана Трифковића.</p> <p> |
| S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о |
| да је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гло |
| м надали.{S} Душан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије пр |
| као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге |
| молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто |
| љати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окрен |
| ци свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отиш |
| од брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, |
| овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада пустош...</p> |
| а онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако и |
| у.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућ |
| су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај |
| агица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне се радило по кући и у кухињи, а |
| вољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које ов |
| нашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њ |
| е нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек |
| ло за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није |
| о туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све би |
| ења.</p> <p>Душан је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није |
| јери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Ка |
| ажио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чек |
| живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Ба |
| муца Душан у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Ул |
| Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех |
| у славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, |
| к је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у |
| и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поште |
| 151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је |
| <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега |
| силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде |
| <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и оп |
| </p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Сте |
| шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се од |
| аље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитив |
| ле, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су |
| е јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> |
| л аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих |
| рет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му п |
| д он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на д |
| ње.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарај |
| /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p> <p>Пред скупом свих присутних судск |
| о?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да |
| ње и тако му прибавила мир и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер |
| , до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње ид |
| т столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се с |
| Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкај |
| ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџ |
| ијатељу није исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за |
| јево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћу |
| S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити |
| оја су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна ру |
| усретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} К |
| } Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила |
| Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао |
| акон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нар |
| вила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а |
| о са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су м |
| за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече профе |
| о је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а |
| ме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, как |
| ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толик |
| о истинитост реченог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, |
| лије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нароч |
| иједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права српског сељ |
| се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} |
| ујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при пола |
| , ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник |
| децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За |
| та.</p> <p>Тако се ето Злонога проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола |
| ећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер |
| књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и |
| ијеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао |
| вјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама о |
| на судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.< |
| ења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно до |
| S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако |
| {S} Ову мржњу је према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе |
| и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, п |
| , да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић |
| удно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="chapt |
| х оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не |
| вијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа |
| о није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — помисли у себи |
| и опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог г |
| ског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњачили испред теб |
| лне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких уд |
| гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још б |
| , и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </ |
| оузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа ј |
| два изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом |
| више намргођено, јер то су није лежало у природи, само мало набори обрве и насмијана лица затр |
| о је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искуси |
| /p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа о |
| ти се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би с |
| но бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примамљивости за исвјесну господу у вл |
| о знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, к |
| ева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} О |
| ада је тајник остао сам, све је дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је |
| се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.< |
| и; сви су обучени у оно скромно одијело у каково се облачили његови предци; српски сељак у Босн |
| > <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њи |
| мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у овом друштв |
| ође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— |
| анску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога гр |
| су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S |
| p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи |
| дан мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мирно одјекиваше по |
| ом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у силан протест човјека против тир |
| јечице Миљацке.{S} Сарајево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлеп |
| аље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око д |
| а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p |
| ретурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пр |
| <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислил |
| и застрашен, које се послије претворило у сталан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{ |
| е вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ру |
| pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разлик |
| 88" /> <p>— Све зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко стр |
| Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској г |
| а, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сваком |
| ој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти |
| говарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она к |
| она, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх |
| једаред насмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очит |
| >— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето наименовасте <pb n="78" /> у |
| е поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнад |
| нило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи |
| а у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учин |
| ијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа |
| Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако |
| а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p |
| воју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бриг |
| уду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и |
| браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заробљена народа. |
| зда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за ус |
| осла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново из |
| у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога |
| жемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не |
| српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да св |
| {S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странац |
| и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађа |
| асом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противн |
| ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други у |
| е постизава.{S} Но мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, |
| вјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си |
| смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово |
| " /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, |
| и прољеће, све је у природи оживело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему |
| се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво по |
| говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један д |
| оку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као |
| и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су |
| писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и |
| срео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о |
| знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољшт |
| ио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, |
| ен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенциј |
| ећ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао |
| >.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико |
| но излишно није потпуно проучио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно о |
| гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто и овдје није могло ништа спаст |
| и овде на сасвим исти начин, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, г |
| ривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он |
| анка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљи |
| ничим не поноси.{S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, |
| ким Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној |
| даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— Пардон, молим |
| неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} |
| ријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама на |
| воје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и |
| анас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владино |
| а је касаба много напредовала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{ |
| ичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код |
| овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да мног |
| десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је |
| } Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извини |
| На пошљетку се повукоше за пошљедњи сто у кафани и ту сада изби из Душана незадовољство.{S} Бор |
| е поздрава Милкица изабере једно мјесто у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондј |
| теци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостион |
| S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, неп |
| ешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, |
| одио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више да се осло |
| ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, кој |
| забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допа |
| Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја с |
| а шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој до |
| ија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење Српст |
| оре.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политик |
| , да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света истин |
| чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — |
| рао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека |
| српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде п |
| побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, |
| один, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} С |
| слије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу |
| или преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао |
| ском ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се сви ст |
| у докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор н |
| , и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу |
| прве зраке сунчане пробише кроз прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сн |
| Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{ |
| ad> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, са |
| 29" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — |
| не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживј |
| је могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све за |
| њевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај |
| елазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења |
| опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — ре |
| нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута |
| у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када буд |
| аш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим |
| који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева раза |
| асоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, кој |
| емо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја |
| јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина доморо |
| гледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет морад |
| он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, |
| ија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на арши |
| и, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрва |
| p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то кв |
| ола нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у ов |
| но ријешити, и онда ће почети нов живот у раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће о |
| ље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он би |
| Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева |
| је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је |
| тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима |
| ј човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк |
| и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјет |
| ри, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p |
| гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је |
| е лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земљ |
| се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом овако приближили.</p> <pb n="311" |
| би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом избило би незадовољств |
| таван и кроз кров једва себи нашао пут у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све |
| а по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костић |
| када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и стр |
| такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више |
| ="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им к |
| ојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу, на |
| убила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом |
| чну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако ув |
| ге трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили ни |
| професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека |
| овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S |
| кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Био ј |
| ере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га п |
| послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се |
| умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара |
| га је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили |
| м црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатл |
| ли муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада |
| е у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није тако очекивало и желе |
| абезекне.{S} Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само |
| овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све |
| и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривен |
| уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред м |
| уће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих. |
| куд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{ |
| зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит |
| <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбен |
| ине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјет |
| док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат |
| о имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Трифковићем.{S} Сава Реп |
| одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{ |
| ато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запостављају.{S} То морамо знати.{S} Пи |
| амо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави |
| та запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава |
| авни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и |
| на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовоља |
| да се у једној европској земљи стављају у званија и они људи, који су револуцију стварали, савј |
| ио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте |
| дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потч |
| и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савј |
| е бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој |
| лно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута пр |
| лите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чек |
| једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и |
| а све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује |
| и стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам |
| ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај |
| а краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као |
| ада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опози |
| степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о ка |
| осврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господин |
| наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На свак |
| ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије |
| осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! проди |
| p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, мило |
| ваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин до |
| p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и стари |
| ушану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са |
| маља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању |
| ед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слијепцу, ко |
| ве земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му |
| тигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља ср |
| <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало на |
| етар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Је |
| ледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} К |
| мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и л |
| да Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ |
| право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{ |
| овог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну ист |
| по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, кој |
| ваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која сту |
| три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглам |
| дражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће п |
| у своју собу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то ни |
| шој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен от |
| а престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава г |
| ој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је з |
| ead> <p>Када је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у д |
| раже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевица на њ.{S} Откуд ти м |
| и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово гов |
| ак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и с |
| ј Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај п |
| обојица.</p> <p>Па и субаше му стајаху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи |
| , кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Ујед |
| драва.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим друштви |
| нати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се |
| ана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До |
| би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само ј |
| једаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док с |
| авјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но |
| безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица |
| још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подно |
| лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро ск |
| Тајник је потпуно схватио свој неуспјех у овом потхвату и осјећаше у какав је незгодан положај |
| Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга |
| пашић, као један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поз |
| ко лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско |
| сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и п |
| з које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пунити са |
| је своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чу |
| ина се појави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осв |
| само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити |
| е данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њ |
| чин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговара |
| лама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо |
| да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклон |
| аше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Ловри |
| вљало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише мушт |
| е није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица |
| јој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— Ти си ме |
| ст.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што гов |
| и спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у |
| е се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? пит |
| добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш |
| Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се |
| упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душа |
| ви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних ка |
| е,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру |
| :id="SRP19080_C25"> <head>25.</head> <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке |
| ml:id="SRP19080_C6"> <head>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за ч |
| :id="SRP19080_C27"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјет |
| :id="SRP19080_C28"> <head>28.</head> <p>У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5— |
| ука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусједу Лукина кћи с плоском ракије и |
| ерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске соб |
| држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао много посла.{S} За чу |
| народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван ова |
| ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање |
| ао вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костић |
| а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и к |
| цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разноси |
| ворећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље |
| слио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} |
| ћа, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те |
| бог које је сада требао паштати.</p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању исп |
| ли заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} |
| сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, п |
| е по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух |
| д му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној од мањих соба сједило је неколико официра са г |
| дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S} Сви мишљах |
| једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим ствари знатно промијениле од како |
| p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛ |
| о тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу |
| ст још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођи |
| то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске вл |
| уљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Треска |
| } Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далек |
| ину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе |
| ца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стража |
| ку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схва |
| есте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро |
| ца га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није превладала љутњ |
| када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш |
| смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када мене убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов прог |
| ње сабаља о камен.{S} И не осврћући се, убрза кораке, но и они се кораци за <pb n="141" /> њом |
| о и они се кораци за <pb n="141" /> њом убрзаше.{S} Очигледно ишли су за њом у потеру.{S} Није |
| мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјес |
| p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској упр |
| бама.</p> <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при реза |
| лике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, |
| нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изволите сјес |
| послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином ком |
| а се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа н |
| уо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провид |
| магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушн |
| , српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га з |
| одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи |
| сједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се |
| ијешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе |
| .{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатељ |
| домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта. |
| ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да |
| .</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се више не смије пон |
| ајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} |
| ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За |
| и ту слогу, као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио |
| Јест силно се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се |
| које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли |
| Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Срб |
| к господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријех |
| емаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима. |
| о оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко с |
| ешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи з |
| с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, |
| у, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се |
| вим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} До |
| то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја ни |
| Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ћ |
| мо увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душан |
| — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмил |
| била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које кори |
| е увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према В |
| репријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халк |
| модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према вр |
| ше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова |
| босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нападајем странаца |
| а брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио тана |
| .{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и нап |
| пску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута |
| уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>К |
| дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило мор |
| ан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беш |
| још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостриј |
| а у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погл |
| влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини |
| з Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе пит |
| е знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже сво |
| Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим је |
| ико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати на |
| еде овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, |
| ри о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра пон |
| оривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се |
| хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати |
| данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су н |
| уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста |
| арији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Влади |
| дговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n=" |
| истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о че |
| им нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чу |
| ин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истини |
| е што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих |
| према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био оп |
| го носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаш |
| и увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увј |
| у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води |
| тупи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко пош |
| p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једн |
| му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, |
| зочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То српско свој |
| нка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај о |
| љи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треб |
| већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне |
| тријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према |
| у никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равно |
| о свјежа струја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани з |
| су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским дани |
| у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p> |
| > га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> |
| непромјенљиво мишљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струк |
| ско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца |
| ос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова прави |
| и била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ |
| Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра |
| што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, ј |
| ога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Душан је стајао немо и са |
| и мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на |
| ушан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон не |
| ња, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Посл |
| вом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе |
| ра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} |
| Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својствима сфинге на овом лицу без израза |
| им љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих |
| се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> < |
| имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије |
| прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — |
| , и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све |
| жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности ове ситуације, смијао се зл |
| Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеро |
| добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ |
| вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непри |
| ло коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска |
| и се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и |
| потребан за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главн |
| екине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{ |
| ди.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разгов |
| го прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало љубазан.</p> <p>— |
| које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама ш |
| ућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудиш |
| акне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепо |
| питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му |
| изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> < |
| таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интер |
| е за све нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> |
| ш топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетн |
| о не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о суд |
| и, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна |
| час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професо |
| а погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми |
| јемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и не |
| м се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне |
| њу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из извесних разл |
| че цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> |
| управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подуз |
| оказао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од |
| али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.< |
| идео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које |
| " /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада м |
| ио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то није |
| мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} |
| ао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слуша |
| , јер је у тим ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</ |
| никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну ријеч и он |
| тим стварима.{S} Онај из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало ра |
| ало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећ |
| раво, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић с |
| онос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гл |
| чнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то |
| Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну р |
| удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он |
| о; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњета |
| је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научи |
| ца са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и мало увред |
| љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човје |
| мјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да |
| неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говора |
| осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили не |
| {S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот |
| је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему |
| требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући < |
| у просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је ве |
| ово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Де |
| о што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више п |
| ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S |
| саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми не |
| , када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и |
| м не смијем разговарати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не зн |
| ан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици о |
| цем, погледом овом странцу, који се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо |
| е пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Б |
| ком одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир |
| у наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако соб |
| тру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собо |
| е угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили |
| је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id |
| амо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </qu |
| вамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quo |
| и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би уз |
| ости и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева |
| , тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у с |
| у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва званична.{S} У свом званичном одиј |
| хвати корјена страх од силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним |
| њена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, |
| иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју лас |
| мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њ |
| јесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; |
| личена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која |
| То значи свуд и за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој |
| о више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним властима, већ и пред |
| прије свега морао оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици њег |
| шљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} |
| одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, ко |
| } И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране г |
| дсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво |
| итељем се тумачила као крајње пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Д |
| е, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих |
| касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но |
| приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са |
| е, погледаху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бај |
| искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају од |
| /p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуг |
| бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјеле |
| еговој души.{S} Но када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се |
| а је Душан Трифковић на путу у Сарајеву угледао касабу за собом, њему се помрачи у души када по |
| p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, о |
| сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блиј |
| и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакриваше се.{S} |
| Ђокица, млади правник Никола, син једне угледне Сарајевске породице, позвани Никица.</p> <p>Ова |
| дан дух, једнако расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једна |
| о кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да с |
| их бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва об |
| о што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина |
| та, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навје |
| Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини |
| све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на |
| у велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n=" |
| е и пође натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном об |
| вако се повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с в |
| <head>12.</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиков |
| ка: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Мор |
| свештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ |
| о, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог чо |
| мовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина |
| Све је процвилило под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне |
| опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја |
| и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо љ |
| ода као опозиције српских непријатеља и угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозициј |
| — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; по |
| н поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о б |
| да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом странач |
| тив азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, ка |
| остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађе |
| о негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи из |
| има су расправљали.</p> <p>— Ја се тако угодно сјећам, како смо се онда у свачему слагали — нас |
| ске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у |
| дин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред двориш |
| луд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, |
| нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну |
| стављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, |
| лађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове женске се нису могле тако лако одрећи па ма |
| гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Ду |
| > <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и |
| , које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а |
| врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећ |
| а светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и би |
| кан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину |
| тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао |
| та се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на полазну тачку, откуд су |
| а са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се |
| да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа |
| у неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује.{S} Спомене му које српско име с похвалом, чак |
| воју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се св |
| па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се ис |
| ликих удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини |
| оликих породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у |
| упи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ће |
| осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не м |
| а радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која овак |
| несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, д |
| кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у |
| га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро продире уши и |
| и удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осјећао...</p> </div> <div |
| , да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да пр |
| рити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, |
| у, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју |
| о јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Ује |
| музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, у |
| управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећних земаља, |
| ар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно удар |
| Ја ћу отворити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име |
| олини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз ст |
| кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кр |
| <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет |
| ажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио |
| во ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро |
| е са свију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један |
| и подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближи му се пр |
| дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не |
| ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p> |
| Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да |
| се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не |
| н на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва из |
| {S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је наступила дубока ј |
| ом вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић на задње ријечи свог пр |
| е поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гос |
| аше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред неш |
| Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуг |
| гњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очајан крик, у |
| час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком |
| , да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и |
| двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Дола |
| ских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли з |
| уђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не |
| о корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n= |
| ложењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана о |
| тих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавама има |
| савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључи муж |
| ред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S} Разговор ј |
| поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног |
| м забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са |
| <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону страну, камо ће Душан морати |
| и положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} |
| остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља уну |
| } Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами соб |
| тиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је прат |
| ефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у кан |
| епљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> |
| равити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде с |
| ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево |
| екако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се ч |
| д друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су |
| а.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота. |
| рајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра |
| воре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и ирон |
| ве по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p> |
| епац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душан Трифковић изв |
| абу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајућ |
| није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природни |
| ла онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се |
| е.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника. |
| да Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свије |
| владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и вес |
| даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице до |
| и Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз |
| ком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! |
| ! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Бориво |
| и да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пу |
| гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један друго |
| вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри |
| е племенитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој гл |
| т — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарај |
| да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа |
| p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> |
| м враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљс |
| а сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби ш |
| и.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе |
| е овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, |
| вој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у кој |
| сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући |
| воју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме |
| ио образован народ.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован |
| оличку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хо |
| ти овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби!{S} То значи жи |
| од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и о |
| слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p> |
| сједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није вид |
| ући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај. |
| , овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјет |
| а гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, дуго, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао. |
| безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића. |
| е, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се на |
| вако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она |
| е често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, п |
| соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјел |
| >Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Др |
| га сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загле |
| дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" / |
| братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе.{S} У полумрачну собу падала је свјетло |
| едајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике и |
| о некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двој |
| ажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— |
| ође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} |
| ње бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти она |
| ашну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевиц |
| олико елегантних тако слободних покрета уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно т |
| астати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обич |
| n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погле |
| био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, |
| у са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Бо |
| еног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прослав |
| званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништ |
| јетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затво |
| половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћи |
| ао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за |
| ити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталас |
| шки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвј |
| тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нар |
| /p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјеру |
| а и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који б |
| лада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав |
| савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери |
| ете против нашег поштења и створили сте ужасно стање у овој земљи.</p> <p>Ту се савјетнику смра |
| могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, ко |
| му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца |
| тић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробуди |
| м и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} |
| нског друштва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два гост |
| {S} Сваки од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила |
| ти човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у им |
| ска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сар |
| у кућу, која пред српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни посл |
| облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, ума |
| ва да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућ |
| дрхта од помисли на љубавно још незнано уживање:{S} Туђу жену пригрлити у своја наручја и ужива |
| стаје.{S} Свом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се от |
| и предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n |
| } Туђу жену пригрлити у своја наручја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним врат |
| љака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три са |
| правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столицама сједећи.{S} Јово је |
| тра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашч |
| ма и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет |
| се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањима, мукама, |
| јску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито |
| свјетлост електричних лампи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ов |
| опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука поглади |
| ело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, |
| е у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част рук |
| мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити |
| да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и да |
| ћу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опе |
| кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица |
| сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шум |
| ујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и |
| ја, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше |
| рдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаокол |
| шао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа |
| орима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и |
| за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби |
| ејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин П |
| да држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто |
| Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и државу, која |
| ушан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на |
| тим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише зл |
| и?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је до |
| а густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, прол |
| вљања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не |
| туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промо |
| кужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно каж |
| нога свукуд може; он носи највећи терет уз стијене и стрмени, и како само опрезно иде како пази |
| да су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, |
| азованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљ |
| о чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао п |
| дје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту ни |
| — Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима |
| ала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је помислио |
| а мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у |
| сећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечим |
| <p>Није потрајало дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише тал |
| } Сад ћемо и опет морати <pb n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— |
| згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о п |
| до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које т |
| том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз зви |
| то.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај гово |
| на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељ |
| би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што им |
| је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро |
| не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој п |
| шаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматр |
| ик брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, кој |
| ујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовање |
| ћи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, |
| вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгуби |
| а одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у најгорем случа |
| те?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је |
| у је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на |
| чито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на сваком <pb |
| .{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, неж |
| ору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, св |
| ло на пут, то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{ |
| рзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{ |
| помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није зна |
| м: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене |
| <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао |
| и Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} |
| ко становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да проте |
| ромјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и |
| е мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи садржале, као да |
| јим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све п |
| Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>О |
| дрхтало у њему од задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадос |
| састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она |
| начај ове посјете.{S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска уп |
| Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када |
| /p> <p>Душаном у тренутку овлада немило узбуђење, но не могавши куд, јави му се понизно.{S} У о |
| без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно о |
| е у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за |
| положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се |
| пну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао |
| о то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дош |
| према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да |
| ја дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико к |
| а се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и младо изађе на станицу, да се о |
| бама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <p |
| сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, |
| неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе мл |
| омјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схватио.{ |
| ошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши |
| ша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Ду |
| цима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао |
| <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели с |
| носи све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, ко |
| {S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа |
| огао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје |
| рани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска |
| Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена ре |
| рио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај |
| и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> < |
| о што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ов |
| наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања новог министра. — Све је лаж што год |
| духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, |
| е не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно |
| х младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда |
| из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док го |
| ица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам б |
| Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да |
| њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, з |
| но мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљ |
| — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, само му се очи с |
| сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан и удуби се у мисли.{S} Јер живот у Касаби |
| од су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њи |
| Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто су |
| авну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у ље |
| а, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнје |
| боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не д |
| то чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово |
| јечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота |
| силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежаше немоћан у куп |
| вом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га о |
| му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са примјесом лукавства.{S} Лако се Покло |
| д једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим г |
| куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Официри остадоше |
| <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону |
| дри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не п |
| {S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, |
| у. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужв |
| устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> |
| ге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Бо |
| брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједи |
| рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај |
| е опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с њом у кревет. — Истина је |
| , које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане |
| pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој судск |
| , који је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске уп |
| да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb |
| и, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="1 |
| и, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао стећи |
| лећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела |
| а управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије |
| слиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерени |
| тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јо |
| он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њема |
| пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико није смио покуш |
| .{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капиц |
| ем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем ли се надати повољном ријешењу |
| најодлучнијим тренутцима народну ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не м |
| м.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац |
| свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господ |
| нас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти го |
| и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</ |
| .</p> <p>Затим приступише колџије и они узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и |
| јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једном мјесту, |
| ваничнике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и |
| и личним питањима, и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наш |
| а држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упит |
| живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узимати, има и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умје |
| чној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} |
| га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане коверту, накваси је лагано, изговори при |
| ијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се р |
| , злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му о |
| оглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као |
| овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само |
| стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — м |
| о свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми — рече.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али у |
| први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти |
| вар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на |
| p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај |
| но корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} Присту |
| ушан Трифковић се повукао у своју собу, узнемирен и застрашен, које се послије претворило у ста |
| их и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу затече писмо од непоз |
| аћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту |
| а опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар |
| шеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривој |
| А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Пос |
| ашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде |
| јетом?{S} Сви се питаху, и то их питање узнемириваше.</p> <p>Када савјетник оде, све одахну све |
| промјена политике према Србима такођер узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокре |
| а — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са |
| му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријат |
| ава и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити св |
| мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изгово |
| е и у политичким питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог к |
| — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придош |
| ву ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа глав |
| е ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у овој ексклузивности и одбијању свега странога, |
| ама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвал |
| очи и кроз мрак, који му је пао на душу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се на |
| , прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке.{S} Сара |
| г народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама |
| ку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође |
| њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од при |
| Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао |
| <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био |
| > <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечано захорише поврх Сарајева ускл |
| поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла |
| нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка престаде |
| оћи са крсне славе једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан |
| } На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратит |
| ода, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према |
| /p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље с |
| ор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од друштва и упути се били |
| аваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане рук |
| ма или сами сељаци натоварени робом.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, о |
| озоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} |
| нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу |
| .</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.< |
| > <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може ник |
| немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некам |
| јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама б |
| при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све |
| на са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила. |
| ило је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, г |
| е ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тренут с |
| а му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста нов |
| д погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љубазност, поздрављају |
| ље, српско становништво ове касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у тргов |
| b n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови |
| е боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до са |
| е се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.</p> <p>У једној |
| н, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бије |
| да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио с |
| знао ко је тај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равн |
| а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чи |
| и клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједаред зашушта нешто на пољу: жене, које су стајале н |
| има је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S |
| аву, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.< |
| варити југословенство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк заста |
| тава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколск |
| је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <p |
| , да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари |
| , док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</ |
| и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио |
| азлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а |
| а башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград |
| ом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до |
| ар је најприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb |
| ари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, |
| јпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да с |
| Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет |
| а страх са неизвјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашт |
| посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски в |
| е дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{ |
| ваху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љу |
| у одећу, од најфинијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким пок |
| џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних европејских кућа у дну, док |
| бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <pb n="201" /> мушких |
| за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак подсмијех, и овај подсмјешљиви израз иђаше са |
| дног стола једну јабуку, на лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ра |
| а одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици |
| мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа на Душана. |
| са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смје |
| за тај случај, када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скр |
| далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двиј |
| ћ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини |
| риво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло као и лане и сва |
| утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изра |
| збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви о |
| равања.{S} Сви мушки поустајаше и очито указиваху љубав и поштовање првој српској омладини ових |
| даше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у |
| амргођеним лицем, којим се пријатељство указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Д |
| ава опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збриш |
| ише међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић жив |
| те?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} На |
| ош стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, при |
| ран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продер |
| аћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> |
| е изненађен стајао на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажах |
| поглавица.{S} Душан такођер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод |
| удуби се у мисли преда се, но као неки укор му се указа на лицу.{S} Са неким сажаљењем погледа |
| јетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим л |
| ред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини |
| ика, које замјењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а о |
| 179" /> <p>Све стоји мирно, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објеш |
| ој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло напријед, јер |
| е звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа |
| .{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на најмодерније изр |
| укла на се сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројен |
| , камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене с |
| е даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш мо |
| под брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пут |
| д силе, која ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиљ |
| рана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балк |
| свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, |
| , у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном |
| дити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либад |
| ну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, |
| и оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ци |
| оме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> н |
| ар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонет |
| новало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Пр |
| " /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућ |
| повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре |
| годе.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке ск |
| ку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано ужи |
| логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га |
| с, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, |
| ао каква станица на путу.{S} Непрестано улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омниб |
| живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година |
| ти на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово |
| ћ стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није уживал |
| кају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њ |
| управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав |
| p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица о |
| таде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се п |
| у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан тако |
| еко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена |
| равославни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човје |
| .</p> <pb n="234" /> <p>Одмах иза овога улети један капетан, узверених очију и важног израза, к |
| на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани |
| о од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. |
| , које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турским магазама, дућ |
| фковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише с |
| арајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замазани са |
| Ту прођоше неколико ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прис |
| модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој |
| це и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што н |
| у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у |
| прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кр |
| ба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски мом |
| з ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка |
| едиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и |
| страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себ |
| -чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер |
| д године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху |
| и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а кра |
| котом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском |
| н Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p |
| о су махом саме турске куће.{S} У крају улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармо |
| и, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви ље |
| х брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда се најпри |
| агица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвра |
| ете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb n="303" |
| ели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разуми |
| аве једног пријатеља.{S} Уједаред ме на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало неком |
| у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, |
| <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазн |
| аваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила с |
| Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све |
| ами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њ |
| је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, |
| рем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; ули |
| — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{S} Неко |
| је једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Фр |
| та, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростр |
| ки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви |
| гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад |
| стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој |
| >Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред |
| p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на бо |
| Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи праг. |
| Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије |
| школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, но прије |
| овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда |
| вјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S |
| Душаново захваљивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све |
| салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљу |
| памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевој |
| код правих политичара то неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци пог |
| велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у |
| ка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава са муслиманском и православ |
| тника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која ути |
| д крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у друштву свих шест својих у |
| јеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при п |
| n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлог |
| раг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан мо |
| сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љуб |
| лазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје |
| а ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </div> <div type="chapter" |
| 5" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p |
| у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавн |
| био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли |
| е је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, п |
| ешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више г |
| Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као |
| и готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљиво |
| е тек мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара а |
| али и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужно |
| tion" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаре |
| прозор у његову собу — заспи савјетник Улрих мирним дубоким сном, који отклања све мисли, све |
| {S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјес |
| p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног раз |
| земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отв |
| сти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгу |
| је у српску публику протурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно прими |
| Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> < |
| о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтје |
| > <p>— Ми немамо куће.</p> <p>Савјетник Улрих стаде запањен.</p> <pb n="291" /> <p>— Имате ли о |
| објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улрих се створи у једној старинској турској кући са нек |
| се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p> |
| у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, |
| узе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих се намршти у сну, душом му овлада пакост, злоба, |
| о са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благос |
| ма и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. |
| >Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду ка |
| е био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу |
| фковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" / |
| м превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у |
| дје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола |
| ине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон реч |
| глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко кога ће му се саопћити ријешење.</p> <p>С |
| аничника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора с |
| {S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима |
| олом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у друштво око српс |
| добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S |
| рзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> |
| на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, ка |
| рана, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> |
| и лешевима заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје |
| роди на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.< |
| ивним изненађењем, но не <pb n="107" /> умеде дуго задржати лице са тим наивним изразом.</p> <p |
| .{S} Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком вр |
| ничном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је |
| ште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло |
| неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а ка |
| н Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за |
| у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака |
| туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p> |
| вјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој |
| ена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} А |
| ишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да до |
| е, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим пона |
| тањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својст |
| а шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друш |
| иве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Требају на |
| ра господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језику.{S} И ту престав |
| ке стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дом |
| нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, д |
| Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула ј |
| усједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се од |
| кој влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, к |
| мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више х |
| > <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћ |
| позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, |
| шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштр |
| {S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина |
| умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српск |
| а — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији |
| ава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — т |
| прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају м |
| ницу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и сасвим се механички лати новина, које су лежале |
| на на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње |
| ог ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежнос |
| на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под теретом ових мисли и |
| то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно в |
| и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљ |
| редстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиал |
| и сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> |
| Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сн |
| Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра н |
| и Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није |
| јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам сприј |
| нашањем, парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским груди |
| бе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшн |
| твен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку |
| реврћући својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној с |
| гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биогра |
| рати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изненади.{ |
| а гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста строго према старом |
| ј.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ни |
| а и у поштених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — |
| ћа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег с |
| и госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још |
| једи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} С |
| Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, |
| е.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, сам |
| м, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p> |
| ризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Ни |
| и празноћа.{S} Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205 |
| а развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих соба са два владина с |
| легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир с |
| рашена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје ј |
| повукла у своју избу и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама о |
| тити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу. |
| S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у |
| не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књиг |
| огледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне влас |
| га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене |
| је младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када |
| ци, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју дов |
| ножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час |
| ска лица, пјесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске с |
| онос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, к |
| а се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Реп |
| вољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што гово |
| граде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепот |
| нац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста в |
| а и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједа |
| овјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак |
| о гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама |
| } Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није знао ко је тај.{S} Мало тако пос |
| задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувств |
| е бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бје |
| и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госп |
| ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, |
| м изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ипак му је то с |
| осе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, по |
| а видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га вла |
| длучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвал |
| > <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што |
| и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Ка |
| овјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препоруку и протекцију, одго |
| мисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника б |
| > <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустит |
| свима онима, који су му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из з |
| тошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми ј |
| ерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да |
| Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S |
| д, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће |
| рском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</ |
| а пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш п |
| те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не |
| ли из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" /> једаред да |
| тражио савјета у свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појед |
| ан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчи |
| коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам ст |
| моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпи |
| , није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар |
| бонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу ст |
| д земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да с |
| Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његов |
| вали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предус |
| вјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жут |
| нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно з |
| оћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе |
| ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n= |
| о познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да |
| ке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S} На столу з |
| то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није бил |
| о оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и |
| им више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с пуштеним гл |
| о је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник мис |
| још стотину пута уклоните себи с пута, уништити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће |
| ој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби там |
| трашише, па не ће те ни нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од теб |
| челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пр |
| ој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се не |
| имала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се приближила том господину из |
| ла, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се ријеши, помисли у себи и изиђе напоље |
| едњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед. |
| ер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи |
| ио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији |
| преко својих способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, б |
| кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, д |
| тријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} |
| ече савјетник строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражн |
| двикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, и |
| му, страшну празнину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани |
| ти, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Ф |
| ично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не |
| е су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин |
| да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово |
| јаче и силније избијала смјелост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори |
| имњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати |
| отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покр |
| и, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слобод |
| мрт! — Те ријечи су такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову |
| нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у п |
| о отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из |
| тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдј |
| ковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босан |
| </p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све ово било невј |
| а културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p> |
| аш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја |
| То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што на |
| ејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним но |
| а се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div typ |
| десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић будућност С |
| ађим официрима.</p> <pb n="294" /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} |
| писати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње војска |
| ћа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да |
| од помисли, у какову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје |
| а му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука |
| пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> |
| е уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој |
| своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и б |
| мења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз вр |
| ; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону страну, камо јој је дра |
| турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су прошасте оваке забаве ве |
| но српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у |
| лу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно оч |
| ко навикава на касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује ов |
| сајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? упита Стевица — и застане. — Ми омладина, ми смо народ, |
| ви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевиц |
| и газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — |
| говор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало |
| ем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу |
| вој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином ли |
| <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш сво |
| а вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном распо |
| а на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хва |
| То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад неук подпоручик.</p> <p>— Мени, мени п |
| причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застраш |
| звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бија |
| е оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— |
| мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер ни |
| } Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Борив |
| час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p>Душан Трифковић му |
| сирома тај сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што |
| неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за он |
| а продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> |
| е госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала? |
| жеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту |
| Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска ра |
| ка претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када |
| е је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има. |
| од.</p> <p>Трифковић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— |
| у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за |
| лима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, би |
| тања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је св |
| .</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то ј |
| реном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друштва.{S} Зар не ће међу нами стајат |
| /p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналост |
| ј се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?< |
| као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: с |
| њему ништа рећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распит |
| ди о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнем |
| ли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који с |
| их и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но одмах прва |
| ма виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџ |
| оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, |
| ог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче п |
| осматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све те |
| карактер; он је стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао |
| међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се |
| , једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се гов |
| ју га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србин |
| ије никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској к |
| н забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколи |
| д њега сада.{S} Ето тај стари дух је он упознао овдје, то старо одушевљење за народним светињам |
| једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи пос |
| ије излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној |
| вој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се пока |
| <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена вашем приј |
| адиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То нарочи |
| отели право синова ове земље.{S} Ту је упоредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке п |
| да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгиц |
| .</p> <p>Она се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало |
| љедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило. |
| не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља сре |
| ка влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у |
| нападаје њемачке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда н |
| ори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта |
| а тежњом за освајањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећ |
| етнику смрачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омла |
| да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и |
| га животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо држала у го |
| ски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са п |
| >— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом. |
| ћи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљ |
| С таким стихијама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — П |
| е више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед |
| а, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по обра |
| лог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати, почеше осјећат |
| тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџ |
| и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је демонстровала прот |
| је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> <p>Душан Трифковић је само |
| , а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на че |
| рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила |
| у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званич |
| на Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са |
| тајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску |
| вала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на |
| у, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила и на тајној сједници владин |
| ојим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје ру |
| против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познат |
| е иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од вла |
| ој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српс |
| о удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} |
| Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под о |
| омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно мо |
| адањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска |
| ротив стања у домовини и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} |
| ио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирај |
| ић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта на |
| , а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је пр |
| великим културним интересима аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан ра |
| десетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још машт |
| една од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од гла |
| сталну непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, |
| и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што |
| , за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове |
| о, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаред прекрхати, постајаше све силнија, ј |
| ичало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унап |
| те мисли уплећале оне слике из земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S |
| х званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су св |
| љи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш |
| ње и увлачење спољашњег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, |
| ака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази |
| ни; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} |
| обећавања и заваравања од стране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио н |
| бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мир |
| мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ д |
| о поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека ми |
| олитици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпита |
| лика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичк |
| увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Тр |
| Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом уп |
| клонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше |
| д сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под |
| амо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кроз препор |
| Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се |
| е госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина |
| ост код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађи |
| јене, наново пошаљу молбенице земаљској управи, па нека земаљска поглавица јавно слаже, и јавно |
| толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазил |
| исповједао, знало се много у земаљској управи; многи Србин званичник је паштао за неке жеље, м |
| се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога мрзи, кога презире |
| одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као народног борц |
| пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи |
| ља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздајући се ма и најмањем олакшању, |
| м стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је вл |
| ила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митроп |
| је очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпита |
| а висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо |
| и протест против управе и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао у |
| је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранк |
| ој предати, којим новцем је послије она управљала према својим потребама.</p> <p>Данас је понос |
| хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до дана |
| ројице је напредовала касаба.{S} Они су управљали и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, |
| , како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, |
| не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе |
| ција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани званичницим |
| ам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами н |
| је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимна |
| споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам |
| , да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— |
| а српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и т |
| бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — |
| ости! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати пропаст — м |
| шан застаде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, |
| <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство |
| у у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до |
| одине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите са |
| е се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута укло |
| у много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање ј |
| а се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пут |
| алеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све |
| астаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је на |
| мо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, |
| домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је странац к |
| — Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p |
| p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши с |
| ла и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако ј |
| ше и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шеши |
| сле хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче пр |
| , која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусре |
| шњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док ј |
| у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињениц |
| ове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин |
| дина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном |
| вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је лик |
| али, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када паде здравица домаћин |
| у она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево евро |
| од народа отргне у своје руке, предала управу од својих људи створену општину на челу са комес |
| се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о оно |
| еме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, д |
| јело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> с |
| е стицао сталне појмове, упознавао туђу управу и о њој једаред за свагда стекао непромјенљиво м |
| народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да |
| х својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада |
| гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш пр |
| ни за сумњу, јер му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту ви |
| м министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво |
| .</p> <p>Јели истина? упита овај и живо упре свој поглед на обојицу, жељно очекујући одговор.</ |
| огледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} |
| босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто |
| ади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пред њим је стајала његова рођена жена, |
| но, побожно.{S} Укочени је поглед свако упро тамо на оно неколико објешених светих слика, које |
| а на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су и |
| нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити доб |
| аљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Б |
| д државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом |
| о приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске куће.{ |
| према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упус |
| пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{ |
| ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бој |
| њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чин |
| ни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му |
| у је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена добацио нек |
| име у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку значило је за њих: духовно |
| су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски с |
| едаред се примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, |
| а у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="c |
| .{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мјесту.{S} С |
| ; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика |
| илну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више |
| унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само |
| и, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице |
| мушкараца.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове |
| приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе |
| а нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си |
| Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрестано од оних које |
| обили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, |
| иродна ствар.{S} Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циље |
| ло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим но |
| оложења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S |
| лом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се не св |
| ме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав разговор, јер су му тако приј |
| у наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу |
| ло.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно |
| дсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно |
| , но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не |
| о сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио. |
| обуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? запита Душан.</p> <p>— Јест. —</p> <p>— Па је ли |
| ом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три |
| ђица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро поз |
| жем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} Иста ова женска у Сарај |
| рског предстојника <pb n="206" /> истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да ј |
| стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао |
| е с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и |
| pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском на |
| рпском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учес |
| учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чу |
| есу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> |
| ијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах |
| ство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управ |
| ге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори |
| направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} Одушевљено предан |
| е, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрс |
| и још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавају |
| људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућнос |
| таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од чи |
| тан јаук и писка разлегаше се по тишини усамљене улице.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај вра |
| есор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним лицем, којим се пријатељство указу |
| тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није |
| и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су ос |
| то од пунокрвних судића са застајалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог рас |
| човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S |
| м улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљави; улицом иду саме касаблије са накривљеним |
| прогон.</p> <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да |
| ви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопрани, прљави и замаз |
| имио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је |
| тихо и свечано захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са |
| S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S} Сви мушки поустајаше и |
| и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блаже |
| положења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу еруптивном силом |
| војица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи жена; све похиташе |
| еђења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разу |
| ла прођоше.{S} Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини |
| дуго, све је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета |
| рала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа |
| ји су револуцију стварали, савјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима уст |
| палача, кубета, кули.{S} Ту се први пут ускомјеша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, д |
| и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини |
| шан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен из |
| му пријавише Душана Трифковића, он сав ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, с |
| и десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопљ |
| ољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће зе |
| нице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада |
| астанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је увриј |
| власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио |
| 80_C6"> <head>6.</head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жаго |
| ина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу |
| књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може р |
| д с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то није т |
| одинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, крај кандил |
| та.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски на |
| ра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе |
| .{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мирно и свечано прекорачи |
| оја се на њему од зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са ма |
| то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете м |
| о и сложни заједнички рад.{S} Ево првих услова.{S} Радите у том смислу и онда када стечете чита |
| слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n=" |
| о у јавности.{S} Покушало се с њиме под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио |
| ултурне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ништа није природ |
| ачелниково Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" / |
| само нешто причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје |
| авити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове |
| ду изгубили.{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети |
| њама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло пош |
| започиње управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневно |
| кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенито |
| уће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник |
| удио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зац |
| илне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на |
| нати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па |
| ежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, а она д |
| Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, ш |
| дства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог зак |
| ко Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ак |
| м сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} |
| авност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одгов |
| уједно.</p> <p>И Душан Трифковић макну уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод |
| , које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у |
| пушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} Овај поглед јој рече |
| ne unit="subSection" /> <p>Исте те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан |
| онађе српски крај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток |
| шег званичника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспавав |
| и Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како т |
| ила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље тр |
| чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и д |
| м на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у наро |
| стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади |
| им, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> ва |
| сније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је |
| што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је б |
| не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног Србина! изговори Душан с п |
| сусрет новој култури и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лје |
| ерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?< |
| Зато нијесмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглес |
| бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изгов |
| шој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p> <p>Кад |
| ну и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
| .{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати |
| етке и рођаке на тај начин пожњеле први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као оч |
| ецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк прест |
| инили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског народа.</p |
| ичке убојне редове, онда је сигуран наш успјех, или нека наш заједнички непријатељ осваја наше |
| се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено сло |
| ти него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би св |
| ки народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и |
| Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, св |
| ма је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да |
| и мати.{S} Смрт матере је поновила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мр |
| воје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} |
| сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести ста |
| и је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби другу јабуку са свога сто |
| и пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разг |
| ину у здравље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто не |
| дином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестов |
| нио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног професора, који се сада поче затајено смијати |
| фесор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се см |
| ала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ ј |
| српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу |
| су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви |
| које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са |
| е признање Србину и то у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах забо |
| ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одгов |
| кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам |
| ма зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше |
| невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге |
| скочи на ове ријечи, избечи се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, н |
| ити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се поклони у |
| и о православнима, овај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у сми |
| гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут |
| а собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гост |
| казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, |
| p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћет |
| х руку дућанџије, које заудара на лој и устајалост, сва улица заудара на то месо.{S} Међу турск |
| шана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овд |
| оше у кућу.{S} Жене са страхопоштовањем устајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и да |
| ребевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце |
| ст, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тираније за све нас.</p> <p>— |
| рављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним осмијехом |
| српску омладину, која је у меморандуму устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Ко |
| тезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би му пак м |
| и ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве по |
| је, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао |
| ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић |
| е улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних |
| де од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе Лука плоску |
| едње ријечи изговарајући са развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</ |
| шлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуља |
| ћ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Ма |
| овника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му се |
| b n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф |
| ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем |
| на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о |
| а су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српств |
| ипају отров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душев |
| већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Ка |
| е Србин занатлија, који пати од нечасне утакмице странца; па и Србин <pb n="23" /> посједник је |
| еђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље гри |
| Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало |
| и, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, школу иг |
| оривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са села.</p> <p>Сједели су скоро један крај дру |
| о рекао.{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог жи |
| таво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптах |
| аза полуочајно лице, непрестано још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами с |
| граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе званичне ствари у земаљској влади, нароч |
| д не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, с |
| n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријеч |
| , Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели |
| чинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи |
| о је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче разилазити.{S} По |
| о.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса зној са |
| никакову промјену на њој.</p> <p>Она се утиша, сједне на своју столицу крај прозора и замисли с |
| и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> |
| гали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, са |
| </p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљн |
| једе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је јо |
| цу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> Када га |
| Душан поблиједи.{S} Но касније се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом ниј |
| ала конзервативна — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе |
| се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами и |
| Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих способности.{S} |
| и охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекој |
| сели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чик |
| ући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свје |
| мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем никада није |
| илно изненадио, када му послије, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак |
| рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} |
| ење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секциј |
| оплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, |
| ша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо с |
| интересује за Стевицине исказе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и пока |
| ве морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на на |
| за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на сво |
| лтурном пољу ослободимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах од |
| а, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хт |
| ој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила ј |
| огао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велик |
| се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с |
| рватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франко |
| Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва |
| би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је |
| а је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ. |
| младост, здравље, крв и живце, све сам утрошио, сву радну снагу, мушки понос, новац и ево ништ |
| ори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 то |
| е сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и |
| трли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкал |
| строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријс |
| ра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изр |
| ну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лу |
| — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p> |
| што неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац |
| Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кућ |
| е могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше мислити о судбини својих молбе |
| нутра, но како их когод погледа, сместа ућуте, њихово лице се уједаред претвара у најучтивију љ |
| а пуно мржње и презрења према сељаку. — Ух! уздахну Лука и Јово.{S} Субаша узе нешто налик на п |
| устријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против |
| пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин |
| <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ак |
| дала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{ |
| ласкаво, приступи јој, пружи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко г |
| господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.< |
| вог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столи |
| и више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али |
| , која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје |
| почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> <p>У то се приближи сусје |
| едан пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из поштовања стави је себи у ње |
| о ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но в |
| им савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</ |
| ло даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— |
| ед види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграб |
| орника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га |
| тола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које |
| ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зрак свјетлости и симпатије, но није м |
| окаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примје |
| опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дан |
| атима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаон |
| е у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете |
| враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахв |
| та говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сукњице тамно плаве бој |
| Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати нар |
| ник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш |
| се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када 1е пропустио љубав указати |
| омене и повеле се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, |
| Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је |
| жавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пу |
| ше да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријат |
| би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се неш |
| арно питање.{S} И она омладина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа с |
| ице Митровића.{S} Породица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате срп |
| у представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет го |
| : онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов суд је важи |
| Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања у Босни |
| права одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске војске |
| дан старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви с |
| ко домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином до |
| це, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, нарочито тетка са Кошева, он |
| није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљиво |
| једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором п |
| на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док се још н |
| енство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} |
| реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади јед |
| одовањем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то |
| да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што |
| > <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развесел |
| ита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хо |
| ички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник с |
| икада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде |
| ав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуљ |
| као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, |
| лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзим |
| жи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у пок |
| а странца, који се свима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: п |
| а вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавств |
| опет им се погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скин |
| говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије |
| му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у у |
| одвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, траж |
| <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — |
| е треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два |
| , тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изгова |
| е — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте |
| јевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво дру |
| анк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} По |
| познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што |
| озвао Душана за свој сто.{S} Све се ово учини Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслу |
| вјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед |
| раније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та омладин |
| мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Кад |
| су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана гра |
| рела од радости.</p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то ш |
| ије могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш |
| га више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и |
| } Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од култу |
| пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се л |
| жи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је |
| дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини |
| сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пре |
| све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успје |
| које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</ |
| рпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда би се |
| ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о |
| це.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је |
| ротестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да |
| а Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" / |
| народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и дру |
| еђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посје |
| едемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено истину при |
| у“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p |
| ано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био профес |
| тала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва |
| а парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио позориште, |
| е <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непозн |
| ба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском |
| анију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега |
| не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог посту |
| тво и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре ј |
| колицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb n="119" /> управе, ко |
| између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала |
| S} Послије оне услуге и љубави, коју је учинио сељаку, и оне племенитости сељакове и ове ријечи |
| о симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о |
| му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким |
| леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких и |
| не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> |
| да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати као опомену и |
| ћи.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n= |
| ан савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким зл |
| <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Он |
| и меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто |
| > <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине |
| и, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало |
| Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао никакових злих намјера, и ево |
| воју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан баца |
| Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер јаз изме |
| .{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, че |
| ико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине |
| авјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.< |
| за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из основе почети.{S} А то зах |
| и за <pb n="242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једно |
| ије ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтј |
| ладину народу, какву овај треба, све ће учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко пи |
| } То се мора поправити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан |
| раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их |
| и изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје јавио свом н |
| му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умир |
| осанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савј |
| ну у једном званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се |
| силеџија према потчињеном.{S} Ми морамо учинити нешто и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а |
| ку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги |
| чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не |
| себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој |
| њу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем земљама.{S} Но ип |
| се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са нов |
| будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед ис |
| Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ћ |
| д ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p>— |
| ђе натраг.{S} Официри остадоше на углу, учинише неколико примедаба о слабом друштвеном образова |
| пким покретима танке но пуначке ноге му учинише још један корак, он пружи своје ситне, но са до |
| га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд |
| ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снаж |
| ви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога презире и гони |
| идјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу, или опружене мале ручице, које се нуде, |
| у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног |
| нац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и |
| нт на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порез |
| у, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује де |
| ко себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима |
| уплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименова |
| <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад нем |
| бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све не |
| S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо |
| ели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омладина под команду! — заврши он т |
| бе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати |
| } Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, |
| велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање, љубазно лице, углађени манири у говору |
| шали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљуба |
| се сада поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, |
| шао српском столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази |
| ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодова |
| ничници почеше тражити његово друштво и учтиво и понизно му приступаху и тражаху његову наклоно |
| <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од с |
| есоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан |
| ра Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душан |
| Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вријед |
| е трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања ве |
| но у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда из из |
| ни, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни део. |
| а Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топлотом искреног пријатеља пребациваше Душ |
| p> <p>При поласку рече Душану:</p> <p>— Ушао сам у траг новим стварима о професору Франку, с њи |
| <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија |
| уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифко |
| лдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл У |
| адић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нарочито ж |
| згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савј |
| ао терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица |
| фесора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу |
| кло о стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо а |
| ла, живјела! продираше му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново п |
| и је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне ми |
| јевским тајнама и политиком и приватним ушла у траг нијесу потпуно слагали у питањима мало час |
| ли.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту |
| вјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> |
| међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да |
| ије.{S} Слогом са Муслиманима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи |
| поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— |
| ла Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добр |
| > <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале б |
| .</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</ |
| упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на ова |
| еву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи р |
| p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> |
| ој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвен |
| дим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер |
| ђер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијава |
| на жена, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> |
| осјећаји и мисли и охолост и понижење, фанатизам, па и погажени народни понос као да је преста |
| и само нам сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на |
| S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ.. |
| пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на |
| у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира |
| один <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} |
| аслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb n="272 |
| те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постај |
| а.{S} Одушевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сараје |
| Котарски предстојник је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропал |
| вабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепот |
| тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте свијета |
| ћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ри |
| еда напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури |
| е један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог |
| поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будуће |
| фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, |
| евојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим |
| ареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, |
| лицом иду саме касаблије са накривљеним фесовима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неод |
| рај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за |
| фалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глав |
| агизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом зат |
| великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин П |
| ом, углађеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним |
| ка с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала непомично, нијемо као скамењена и то |
| ао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конглом |
| е као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прегоревањи |
| доносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је |
| аша ове нове омладинске странке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се ја |
| атолици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није би |
| љиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све |
| ио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. |
| , као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупљ |
| а ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души |
| ше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју ро |
| осподом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфимисаним још тамо |
| момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озб |
| треба родити, имати у души оне извјесне финоће, укуса у лијепом, укусном, углађеном; у одијелу, |
| атних оковратника, <pb n="245" /> млади фићфирићи са моноклом, малаксалих жила, ишли су около и |
| евне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} |
| ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читањ |
| вим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да спер |
| а и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n= |
| ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, |
| S} Одговорило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрв |
| гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из ус |
| ткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напослетку Злонога побл |
| нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека |
| и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, |
| се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није мог |
| те шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— |
| ност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на вели |
| им очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим погледом посматрао Д |
| аборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} Одку |
| е искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно л |
| у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе |
| крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увје |
| неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њем |
| рености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име н |
| еђу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, |
| руштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српско |
| аш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати пријатељски Душана за руку.{S} Но |
| Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтел |
| сподин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> < |
| ан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опе |
| се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или |
| европска литература поносити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српс |
| ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовним очим |
| ља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако т |
| .</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице про |
| ици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен |
| живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевље |
| и, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брз |
| у поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када га није зате |
| и — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искрени |
| .{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погл |
| х Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а |
| је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га ј |
| а стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним усиљеним намргођеним |
| ажаваше страшну пораженост.{S} Професор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један друг |
| S} Пође на противну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипа |
| су били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сј |
| Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ст |
| муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја не знам управо ш |
| дно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у ср |
| p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај тијела али у ч |
| и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошт |
| касабу.</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм |
| <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у понизном расположењу и држању |
| ех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде. |
| те у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и |
| ати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрв |
| вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане |
| нашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостриј |
| журно изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправ |
| вако мало такта — завршавао је професор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} П |
| p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, ал |
| епа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није осл |
| о нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли |
| мо комплиментирајући - одпочне професор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годин |
| у вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то |
| </p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презр |
| м дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> |
| есам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим забор |
| спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју |
| вати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Ду |
| ло потраја и Душан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Проф |
| 6" /> <p>Тим ријечима поздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањ |
| >— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До |
| лно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сјед |
| пској гостионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем су |
| есело и раздрагано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавш |
| Срби су лош материјал — заврши професор Франк.</p> <p>Наста пауза за присутне Србе, који су од |
| а остане ово међу нами — сврши професор Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S |
| подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перо |
| видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је с |
| оји су од стида пропадали, јер професор Франк, представник науке, <pb n="134" /> истине и морал |
| друштвом и отишао, приступи му професор Франк с осмјехом, који се односио на онај догађај који |
| инење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан п |
| ушан од овог разговора.</p> <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање |
| ио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна |
| о што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и удеси своје кораке на ону ст |
| о неигра никакву улогу.</p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице ово |
| ом пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то ј |
| што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, за |
| Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазн |
| и, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби |
| д би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан о |
| вим ријечима и онда из извесних разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="9 |
| теље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се ор |
| ој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> |
| у се погледи са зеленим очима професора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он |
| е бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим а |
| а, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу ов |
| ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као да је истину гово |
| ош један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и ос |
| го дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и как |
| енађен када угледа зелене очи професора Франка, које се повјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p> |
| када је касније опет угледао професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет |
| ротурио савјетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао с |
| годила услужност и љубазност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред |
| које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Душану званично и учтиво са манирима |
| а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије д |
| нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако |
| ју, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне |
| његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрват |
| на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком слу |
| а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p>Послије овог разговора се Душан осјећаш |
| <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега |
| положају изјашњава и то пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије |
| им и плећатим подпоручиком и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна |
| још под утиском разговора с професором Франком.</p> <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гле |
| се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div t |
| о сам у траг новим стварима о професору Франку, с њим си у опасности и када се само разговараш |
| се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекиваше с |
| г поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, |
| <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поно |
| сор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душановој, ча |
| ја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, д |
| озна.</p> <p>Не потраја дуго, католички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетол |
| једаред расправити — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе |
| } Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа |
| ика из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједи |
| чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај профе |
| ри и новим политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{ |
| длазио у језуитски курс, код католичких фратара, и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту |
| е постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа |
| животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да С |
| и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вје |
| отив слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фратар стао ногом на Бал |
| м косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Чита |
| зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове рије |
| ра — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето |
| ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средс |
| држали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмиј |
| <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и п |
| и, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити |
| ато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су с |
| се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски на |
| /p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица |
| спадате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потуж |
| мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче прије |
| Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То |
| ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељск |
| аз.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Сте |
| ели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва до |
| вој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово |
| се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила |
| е свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и |
| ндаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима |
| споду у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у опште није имао друге |
| атним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф |
| чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све с |
| роз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примје |
| леним тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које јо |
| м правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а к |
| би.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим |
| ињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена |
| сте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испред обијести отимач |
| } Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застрашише, па не ће те ни нов |
| .</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару |
| их вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових п |
| рба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга п |
| вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове |
| /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-орденом, то су нам најопаснији |
| азали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У осталом о |
| n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{ |
| ркиња.{S} Једна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која |
| /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју је тако радо имао пред собом.</p |
| </p> <pb n="227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — |
| ного добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, |
| ба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слобо |
| са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе |
| његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслиманских у |
| научи прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову зл |
| .{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић одлучно и показа забринуто лице.{S} |
| представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово |
| евши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душан |
| ажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У ова |
| ладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне |
| ндум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је |
| чекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> одјељења о |
| зином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у на |
| но жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да м |
| владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа ник |
| збуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифк |
| говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, |
| p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати.</p> <p> |
| се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док |
| чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно |
| ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и све му об |
| ио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер промијенило |
| протузаконо покрстио муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом |
| гентнијих муслимана у Сарајеву — Османа Хаџи-Сулејмановића — приказиваше Франк.</p> <p>Душан по |
| <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у н |
| омладинаца муслиманских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, |
| у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог |
| једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <p |
| ета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone unit="subSection" |
| ло распознати снажно тијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи з |
| Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наор |
| p>— У име закона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука |
| ла на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколи |
| дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре |
| га <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредо |
| њу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико |
| одна српска странка, у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, к |
| нато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјеч |
| мо створити омладину око себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе |
| куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки |
| ашама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да ау |
| Уједаред се зачу споља ударање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на врат |
| Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, п |
| ви мах је таково стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ |
| ога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачен |
| омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти дом |
| е још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} У страни |
| ављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и везаности |
| била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и као из |
| више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да до |
| ваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице м |
| аповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту |
| а, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} |
| и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званичником зе |
| јке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, |
| у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био п |
| бро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: да |
| ико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из ч |
| е молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, |
| у и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га ра |
| твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши непријатељи су |
| другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати |
| боди од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако |
| авице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у ов |
| прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање ост |
| та је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са |
| } Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о |
| </p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му г |
| риједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, |
| српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и х |
| ј ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је онај пр |
| еликошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једномишљеника. |
| ј собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгле |
| ризна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник |
| у бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустр |
| 19080_C30"> <head>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и |
| у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело к Митров |
| ој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходн |
| одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсн |
| којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино |
| и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Зл |
| по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ев |
| смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао и схвати |
| м се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном |
| другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјевању овдаш |
| ц српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајт |
| мију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твар |
| не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, |
| оље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без |
| а доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све |
| ем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од |
| ти Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном ријешењу св |
| размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одго |
| нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до дана |
| сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</ |
| ила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с п |
| послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По град |
| породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену |
| ове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне на осмејак и погледа жену.{S} |
| ик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафа |
| а њим професор Франк, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније |
| аш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немачким, тешко крхајући њемач |
| ћег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејмановић је залазио и међу муслиманску омладин |
| када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи-Костићеве, који с |
| го дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су |
| тране старе управе.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да пом |
| се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, |
| удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеш |
| с једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> |
| атвора на стражаре.</p> <p>— Константин Хаџи-Костић још живи, њега не можете склонити с овог св |
| истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет г |
| ф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите |
| уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ја себе не будем |
| тек траже свједоке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и к |
| знавали Хаџи-Костића.</p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом |
| земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у С |
| е без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кр |
| м под оружаном силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Ср |
| ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га |
| аничницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијес |
| не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овлад |
| српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се на |
| веће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смје |
| ошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ов |
| очне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура наприј |
| з неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српс |
| есецу понављала се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјега |
| им колегом, који му се љубазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло |
| јерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Од |
| ј, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто н |
| их жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуд |
| .</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи |
| и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} |
| у да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао у |
| о вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у ру |
| судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душ |
| аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— Ми се морамо еманциповати од свега, па |
| ке куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао |
| шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — дов |
| <pb n="64" /> непрестано око међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, |
| ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крсну с |
| љавању комплимената.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вин |
| радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професо |
| во увриједи.{S} Овај начин логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, је |
| ротестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се д |
| љавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касније о |
| падати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су з |
| ећ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од ост |
| лијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена |
| м властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, |
| /p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, да се то |
| ела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви вик |
| еста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да |
| и, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима |
| ријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и д |
| т све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим |
| е, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у коју је сп |
| ки народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити р |
| заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ |
| лине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра |
| премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова |
| Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ н |
| људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средствима, ко |
| говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њи |
| ном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створ |
| у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато не |
| торијским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и пове |
| их личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника |
| пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Је |
| још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли |
| мљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Тиме је с |
| а, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила т |
| м условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озби |
| ad> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада духовима |
| их, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе |
| тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику |
| је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта |
| реда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно нашто се |
| х држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?< |
| ише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех |
| о да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио |
| амена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру свјетлост |
| шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних таласића, одбијајући оштру |
| иваде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је оштро припекло, |
| који је у пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када |
| анас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се |
| ве повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у цркве |
| о.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе |
| а намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим. |
| аповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим очима, изазивајућим др |
| рубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођиц |
| ју па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се т |
| допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу |
| и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке с |
| сман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту би |
| — Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву сл |
| сјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње |
| <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг |
| и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег тога, што га је П |
| , са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — мо |
| иљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја с |
| у престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Сло |
| ловенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан изгледао та |
| н изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франк |
| оја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} |
| е савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек н |
| чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту |
| српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се |
| томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} Т |
| ин, који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, |
| ијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се при |
| ора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је стицао сталн |
| а Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов приста |
| од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту ироничк |
| им нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором |
| се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је |
| > <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају |
| и је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим |
| обро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иро |
| као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао |
| у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљи |
| хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио се мишљу среће своје и свога народа!{S} |
| рашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе црк |
| чом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој ес |
| се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје по |
| траг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</ |
| нику Улриху, пипаше по зиду пола тавног ходника, напокон рече: „изволите овамо!“ и у забуни отв |
| ној старинској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у с |
| адости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа младог нагизданог господи |
| стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? пи |
| раби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{ |
| лом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату муже |
| и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи |
| р, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и журно изговореним ријечима је п |
| овратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога |
| е, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и |
| нада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен |
| нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице и |
| а ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну овог питања</p> <p>— За |
| намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— |
| у, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="2 |
| >11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао |
| нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан виш |
| тајаше све силнија, јер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи |
| католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Бори |
| овљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он икада имати користи од својих наука у овој з |
| та мирно.</p> <p>— Па напошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Бориво |
| ада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душ |
| p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан |
| сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ |
| женити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдит |
| нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, д |
| је је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја |
| аву незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их питање |
| да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се о |
| жност.{S} Он сједа за српски сто кадгод хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијев |
| , где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички ра |
| емо робље, којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гд |
| очети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више пре |
| се ето увукао на српску славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви |
| се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За ти |
| сли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне |
| сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне |
| онили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је ов |
| и само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозици |
| успјеха, нити ће је имати.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај |
| и да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под |
| њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако хоће туђинска управа, сурова сила.{S} Једино та мисао г |
| ва зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злон |
| нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи |
| ш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што он |
| ај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, |
| о је с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, |
| о вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у риј |
| ив угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под тутор |
| оском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљ |
| етник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да |
| рим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што |
| абе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против |
| мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изговори савјетник |
| и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим |
| цира, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица |
| атраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у |
| рије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> < |
| упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} |
| ватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварим |
| од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је |
| тниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настав |
| и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије и с |
| ротив силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони |
| {S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али д |
| ког сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чуј |
| свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните се |
| во и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да |
| Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> |
| у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! |
| у је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан |
| дише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — |
| тив Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјери |
| а у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић |
| гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? у |
| S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше |
| .</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже |
| не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити |
| дговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дак |
| захорише поврх Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, н |
| попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајав |
| отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе уври |
| дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остав |
| крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и сл |
| љак имао новаца, но љети пако није имао хране, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав |
| који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се |
| не за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили стра |
| ла — народна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела с |
| ељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Србин занатлија, који п |
| 291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине |
| себе, нападати непрестано од оних које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства |
| мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљескање старих, млади |
| које има и обична животиња инстикта.{S} Хрват званичник и фратор католички <pb n="190" /> у Бос |
| емам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне способности |
| ло, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два |
| очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није |
| оле сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са повријеђеним пријатељством, учтивошћу и топло |
| у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивос |
| ге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички у |
| потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен |
| паганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљс |
| и, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас ни |
| та се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Борив |
| шћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина |
| мртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мрзимо као |
| ко га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта с |
| срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> <p>— Ни најобичниј |
| ћа још нијесу испуњена.</p> <p>— Поштен Хрват исто тако жели ту слогу, као и поштен Србин, јер |
| дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешк |
| јим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше |
| на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> |
| рагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњ |
| а званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који је уљегао између нас.</p> < |
| .{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним столом |
| тив тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, |
| интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим приј |
| аслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао |
| о шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.< |
| не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, к |
| ати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу крив х |
| упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је |
| о, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро |
| а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о т |
| ство, односно културно ујединење Срба и Хрвата.</p> <p>Ту професор Франк застаде, замисли се и |
| ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватски |
| збратимљењу, на заједничком раду Срба и Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе |
| и споразуму.{S} За слогу између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије све |
| рофесор Франк у присуству многих Срба и Хрвата званичника.{S} Професор Франк је ово изговорио л |
| званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трб |
| лиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и |
| постигла против српских, интереса преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фра |
| су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња према Српству, и да се заповје |
| рок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у |
| јех и иронију из погледа свих присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ов |
| 103" /> стране једног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душ |
| е, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећао никакве |
| н је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с њима ни у какав ра |
| ор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом суд |
| "194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, ава |
| дно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу в |
| /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину |
| онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке ге |
| мамо заједничке културне тежње и Срби и Хрвати.</p> <p>Наста мала пауза.</p> <p>— То је истина, |
| и своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} |
| мо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне |
| г чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одгов |
| се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као |
| нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато |
| дан католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Франк.{S} Про |
| ети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та полит |
| ом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим шт |
| Сарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и |
| несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на ње |
| ко је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када ј |
| рнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је |
| абуљене очи, и набубрено лице.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је |
| авјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— |
| пут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Жив |
| ска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше г |
| Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска п |
| ха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Жив |
| и у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрватска — промуца тихо Душан Трифковић и одахну као да |
| ли на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Ри |
| радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољ |
| ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропад |
| шта давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да се добије |
| је противнике Српства, - створила је од хрватске омладине маљ, којим нас сатире свуд, на свима |
| ја је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије противнике Српства, - ст |
| е неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене. |
| емужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријат |
| ше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему је додијал |
| а сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали велико |
| руку на срце и поштено поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, |
| е, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не знају, или не ће да знају, у |
| ика, па напошљетку, је ли томе злу крив хрватски народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој |
| које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља. |
| узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха њ |
| аксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је ист |
| превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одре |
| тици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожн |
| } Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што ка |
| ених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласт |
| па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима |
| са преко Хрвата је све постигла и преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанс |
| нарочито придошлица.{S} Одношај између хрватских званичника и Срба је овдје не пребродив јаз.{ |
| буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и тај је издајица.{S} Морамо омладину, |
| а када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда |
| таво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву |
| ио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на свима странама ради против наших интереса |
| не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на за |
| се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> |
| јискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много гор |
| те што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје |
| S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="1 |
| Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје као наро |
| ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, |
| наших руку.{S} Поручите међу тим народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо |
| ити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче |
| преко хрватских католичких фратара.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска п |
| да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против о |
| јесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви бе |
| свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} |
| ој тишини и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, к |
| екиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу |
| све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се у |
| о мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и заносио |
| више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно са |
| магла ситна кишица, поједини огранци са хридинама почеше лагано ишчезавати и тако спуштајући се |
| оћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n=" |
| емаља пјевају, све је то овдје под овим хридинама испод Требевиће никло, и одавде се попут вјет |
| у грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према |
| дем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво с |
| је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када |
| поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумје |
| </p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хришћанско расположење. — Сјетише се покојног оца, наро |
| /p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила |
| еби дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала уп |
| стаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати |
| нистар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се |
| заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме.</p> <pb n=" |
| а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали |
| о званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па |
| том и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> неч |
| о и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавиц |
| ушан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је |
| у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико |
| оривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и њего |
| крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његов |
| адава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза |
| га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, |
| у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на кра |
| понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће з |
| је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова т |
| жаоку, но се утиша.{S} Са женом се није хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада б |
| и све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ |
| ног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негод |
| домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разу |
| разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове ми |
| а га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због запостављања, па чак и пр |
| воја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, онако тек преко рамена |
| е узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај го |
| Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, |
| изговореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, |
| ице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p |
| о му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се |
| упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери |
| е да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се |
| в — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, д |
| се, отвори уста, и сав зелен од љутине, хтједе нешто рећи свима, но се савлада.</p> <p>— Животи |
| p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p |
| о што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Бори |
| рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p> |
| ичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> |
| су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но о |
| о — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Бориво |
| ала.{S} Но он само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, з |
| о забављен писањем приватног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је св |
| гледа, Душана.{S} Душан пак ћуташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд |
| хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад ниј |
| е даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да ј |
| своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак прекрха преко језика.< |
| јући осмијех.{S} Душан опази ово, но не хтједе одговарати на њ.</p> <p>— Каковим си ти то посло |
| ћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утис |
| у му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га ов |
| <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе показати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу |
| могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бив |
| прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о т |
| Србина из пријека, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услу |
| доше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и |
| насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели |
| ету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Франк му стави отворен |
| ити, — настави Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредн |
| даред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.< |
| опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала нико |
| </p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закљ |
| То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих об |
| је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то |
| ве овијех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на ко |
| дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, онда ћемо отпочети озбиљне преговоре и р |
| о дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је дана |
| елеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У д |
| исто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, живио, живио!“ Одјекива |
| нера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо |
| ве ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим п |
| Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне гл |
| љепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису имали, јер цар кошта новаца.{S} Сви они <pb n |
| по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добит |
| у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и г |
| орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страхом и трепетом |
| м.{S} Уједаред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови о |
| гоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са п |
| запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Ј |
| Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити мјес |
| покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што м |
| буђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршен |
| очети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад п |
| алијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала |
| ијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, |
| кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и за |
| вршавала овај посао, она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, |
| ла са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће тако пазила као прије, <pb n="149" /> нити траж |
| едном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видје |
| она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајни |
| етар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све се таласа, повија тихо и нечујно...</p> < |
| небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао |
| једи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску |
| слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто на п |
| јег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима |
| јетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обуче |
| на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су м |
| итику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз наро |
| ице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто т |
| ти и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала св |
| е обратите на мене — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу стран |
| ом свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{ |
| ако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при цркв |
| чајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Душаном и онда оде |
| ваних људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске |
| и, не политизирај то је принцип животни Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз по |
| зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при |
| ијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме |
| та, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у ова |
| се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном |
| буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уз |
| х које хранимо, херметички затворени од целог осталог Српства — то су знаци средовјеког духовно |
| то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике је ево моје по несрећи родно мјесто |
| едно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје |
| то на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код прави |
| мо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једн |
| о се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио |
| инила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како |
| то правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока |
| а брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као |
| у.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту |
| p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један господин, ко |
| ске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информа |
| владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџ |
| слије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савје |
| рници.{S} Сама се поче окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне корак |
| ом и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће в |
| јевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши гла |
| ојава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећати к |
| ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљи |
| ривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и |
| о потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забри |
| г придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, |
| де три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршав |
| јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увије |
| арији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да |
| ека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p |
| оставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запостав |
| ог овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли је |
| сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпе |
| е амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, |
| зио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више |
| сне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели |
| дномишљена омладина у мишљењу разилази, цијепа, помало завађа и - мрази.</p> <p>У круговима нар |
| о сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег |
| гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред |
| е жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама |
| ћем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни фе |
| у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, св |
| бин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S |
| руштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме |
| га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима |
| ли на заједницу, на заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и на |
| ан на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким н |
| вони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? |
| дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били |
| ше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, |
| дешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како т |
| ђеном; у одијелу, у либадету, у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком |
| е правила ситне кораке, када су се мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и о |
| говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не д |
| јесма и свирка престаде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише и |
| е.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према |
| врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађа |
| оја ступа углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; с |
| начке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњос |
| у, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, као да се тан |
| оји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> |
| рикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад сунце сија и кад к |
| м највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима |
| скиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке б |
| ше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велик |
| оживи пред њим све, сваки кутић, сваки цреп на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што |
| p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, биј |
| ркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда с |
| ичника, посједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и |
| адама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика зво |
| з куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укин |
| о и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сељака и сељанки; сви су обуч |
| од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен д |
| ала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и |
| лијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи приј |
| уром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n |
| ела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Хер |
| или.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад |
| ву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца |
| од са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно зароби |
| Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S |
| се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ |
| ичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице |
| о лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог И |
| но питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И |
| Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, сав живот веза |
| , изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> < |
| а ових ријечи — Ето имамо примјера и са црквеним питањем у овим земљама.{S} Зар смо се морали н |
| ић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га |
| статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља |
| ишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.< |
| не знам ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости. |
| , шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његов |
| им питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор |
| на овај мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — |
| не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је |
| владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p> |
| бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав |
| знатно промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође |
| с Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно љу |
| p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени ст |
| очнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпун |
| ан из омладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо за |
| е за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, |
| позвала у помоћ све љестве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове |
| у се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву |
| своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног |
| то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети |
| ук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице му поста с |
| е народне сав наш живот концентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и |
| слу споразумјеле са земаљском управом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао зајед |
| 0 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито |
| и се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан в |
| не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца у светињама, које |
| да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носи |
| странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отро |
| пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, |
| ла крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у |
| нема фесова, ни мунара, ни православних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се вид |
| није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зид |
| ово Митровић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих т |
| дних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита |
| свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питањ |
| д дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разн |
| држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држ |
| влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој страни.</p> <p>Цвјетин Пејић је играо ј |
| ка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народ |
| итања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; ни |
| ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет по |
| а се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда |
| а, када је побожни православни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилаз |
| јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> < |
| ложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} |
| странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која |
| статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на старе темеље, дје |
| до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наст |
| n="126" /> облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и п |
| не власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа ста |
| остојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провид |
| , широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и |
| на паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа |
| Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија |
| а јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} |
| продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зеле |
| со, начичкано мухама и упљувано од њих, црно и прљаво од неопраних руку дућанџије, које заудара |
| ирио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Ст |
| > <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и ц |
| трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили није |
| ен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле |
| дјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца на свадбу зову, тр |
| ачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у |
| к настави.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" |
| дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубље |
| лија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по |
| а има тамо свачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српск |
| ле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за српским столом.</ |
| , нестаде их негдје, посакриваше се.{S} Цуре сакриваху лице; насмију се, опет погледају да виде |
| и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и п |
| ика, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривој |
| д стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на бал |
| овања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама |
| вај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен |
| ијатеље, неко из друштва српског стола, чак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p |
| а, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими по |
| е више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва пој |
| чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када |
| био добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге |
| клизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће стрмени и у |
| крају текао <pb n="263" /> много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завирива |
| пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном |
| роника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уп |
| ва лица, и неизвјестност и неповјерење, чак тајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душан |
| ријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења |
| и Душану, као необичан знак наклоности, чак незаслужене пажње, и то нарочито од једног Хрвата.{ |
| арају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управи земље.</p> <p>— М |
| упозна тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како с |
| Спомене му које српско име с похвалом, чак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето п |
| анском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавају |
| ови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та нешто најљубазније.</ |
| е више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непр |
| азати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати проти |
| ићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад с |
| и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако н |
| воле, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина и |
| не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за које народне |
| н у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стра |
| вуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде з |
| ања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледа |
| повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције |
| дио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега |
| в туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће путир |
| говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим непово |
| у?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, а |
| рао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом ст |
| ражити разјашњења због запостављања, па чак и протестровати, у тако немио и неугодни положај ба |
| вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политича |
| н у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на зај |
| е, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења |
| уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} |
| ва депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе ве |
| Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпа |
| још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјест |
| њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Бо |
| ије могао избацити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац |
| све тетке стрине, куме и родице, некоје чак уђоше у собу и саме живо учествоваху у поздрављању, |
| вљању, нарочито тетка са Кошева, она се чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како |
| ре просијаваше свјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка |
| никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пријатељу није испо |
| се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најзад на своју крс |
| политику од које користи немају; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странп |
| оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по тр |
| то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га |
| ју, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред свети олтар православни, и одонуд одвод |
| од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, је |
| /p> <p>Одвикнувши се од љубазних ријечи чак и једног послужитеља у званију, Душана Трифковића н |
| углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, |
| раћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, он све ра |
| оправдати, јер му је углед понижен, ево чак и овдје на пошљедњој станици његова живота.{S} То з |
| } Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у |
| м сокачету, са кикотом се осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фе |
| у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо научили у ве |
| е за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели у облику меморандума, не ће добити |
| есити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> |
| најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, ј |
| уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име |
| ечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом |
| хе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена |
| вних цркви ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, ка |
| а њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мис |
| звило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, спојивши у себи сав исток <pb n="36" /> и запад.{S |
| бина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њи |
| скупило пет сеоских породица, прострли чаршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није им |
| га, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је доша |
| јаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило.{S} |
| мар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да к |
| цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегр |
| а лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су |
| мадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да ова |
| их правила судске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и с |
| оше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са камен |
| и и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и политиком |
| прљави и замазани сарајевски трговац са чаршије своју робу.{S} Ту стоји сир и маслац у зарђаним |
| з улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице Миљацке |
| чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај колега у суду, који |
| што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У ид |
| ија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пи |
| а унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, |
| ољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и |
| ош нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је |
| аблажњава, јер то се коси и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он с |
| пске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих дашч |
| ред се узбуни све животињско царство на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царств |
| ог дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се ос |
| е познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели |
| ју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригам |
| це турских дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођ |
| ј прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, д |
| ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо некуд у једном сокачету, са |
| ивој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе |
| орао један од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то пр |
| могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залу |
| витом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај гл |
| е у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то св |
| та за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди неопр |
| > <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, само |
| вачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ла |
| рпску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа |
| а се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начин. |
| скомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{ |
| ваху на њу и одлажаху <pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој во |
| е тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети шт |
| ислити — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник к |
| — Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви г |
| ку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништа.</p> <p>— Хм |
| ом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева |
| .</p> <p>Савјетник Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, |
| >— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то б |
| рпјети, можда ипак још нисмо свршили за час —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој н |
| > <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода т |
| и овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили |
| и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на |
| шеном узвишеном мјесту.{S} Све одану за час.</p> <p>Земаљска поглавица се попне на трибину и ба |
| ас и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост и понижењ |
| ваху једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кр |
| је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у |
| се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и |
| видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у нашу одбран |
| агица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу. |
| неке мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће |
| је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан по |
| , то је његова заслуга.</p> <p>Узбуђени час прође и савјетник се задовољно осмијехну.{S} Пред њ |
| н и смрачен, очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и с |
| да са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у варош |
| ајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се |
| вара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, |
| ледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храб |
| ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста о |
| ри врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамен |
| и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — изговори још једаред и |
| но говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзаци |
| прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душа |
| нијесу потпуно слагали у питањима мало час реченога, сви су једногласно тврдили што се говорил |
| опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљ |
| на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када ј |
| у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у његовој души овлада п |
| се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите |
| иљно и званично понављајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових риј |
| регне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да с |
| до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи није мога |
| и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си моја. —</p> <p>— За навек — лагано изговори она |
| штен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима леж |
| ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијеш |
| естано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да |
| тварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Д |
| кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су |
| домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> |
| ј вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хај |
| лед и забринутост са сељачких лица и за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још ни |
| исао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помирив |
| била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на |
| ма ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смје |
| е из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздражености изрећи једну р |
| била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је |
| а кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њег |
| д и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, д |
| Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да |
| а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан начин ос |
| сантније излагање.</p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној кр |
| бијаше он љутито овај нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати |
| ушан Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк ста |
| а лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море |
| е га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас мора |
| урисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{ |
| о стање је рупило у њену душу у кратком часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала |
| зволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху м |
| не имађаше никаквог одређеног израза, у часу изгледаше као лице обичног занатлије, који је мног |
| орити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p> |
| да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ра |
| , овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обичног ра |
| новима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, кад су нам неправду учинили, онда смо освештали п |
| ма на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замахнуо шт |
| али њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке о |
| авно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање |
| ад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према њег |
| шан још стајаше непомичан, но кад му се чаша не мицаше с мјеста, једна чаша се са узбурканим ви |
| ђицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од |
| кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији |
| рватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви подилажаху с |
| } Живјела! и сада сви подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан с |
| јатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наво |
| почеше се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао н |
| чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето причешће.< |
| ба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда л |
| >У једноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и |
| S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сар |
| а чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под његову, Душан још стајаше непомичан, но ка |
| наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо |
| ватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све мудро |
| је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југ |
| вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још оштри |
| и подилажаху својим чашама под Душанову чашу и удараху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је |
| приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се пробуди.</p> <p>Савјетник Улрих с |
| о Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у друштво Душан Т |
| а у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој с |
| здајице презрети и остати онај који си: чврст темељ на којем ће ново покољење зидати велику срп |
| то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p |
| а чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпу |
| е бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...< |
| <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о |
| За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто |
| бог чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог обећавања и заваравања од стране стар |
| а од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати неја |
| ке да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковиц |
| е многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, |
| ити ни мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе |
| ?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест ње |
| дем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, оч |
| ко, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу |
| ви запарложени одношаји ове земље, због чега се не може напријед поред свег чврсто споменутог о |
| то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премј |
| ла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док |
| е у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој са |
| зила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жеља.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошл |
| о <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњивим очима, крто упире своје погледе тамо на ону ст |
| по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадго |
| ких доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта |
| ароду већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, м |
| </p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> нас |
| о да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мис |
| за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених |
| туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Бориво |
| од се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други доније |
| је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{ |
| је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док |
| зволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професор Фр |
| е ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је д |
| ародних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми пр |
| је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице |
| S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен ко |
| ах збуни и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше с |
| унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника против Србина, и |
| ужен самим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи прав |
| дрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} О |
| као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: |
| ве то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће примити паре и онда да се прочаст |
| осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— |
| је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вр |
| а је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то зн |
| жено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и |
| ао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њ |
| зини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали ба |
| {S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је упр |
| смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање гор |
| амењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, |
| борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу п |
| мо некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкара |
| >Друштво се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отп |
| о око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се |
| ам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се узд |
| еба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовин |
| побуни против овог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S |
| што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добит |
| <p>Једва једаред, послије дугог, мучног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништв |
| дужност према једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини |
| дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужнос |
| о га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, т |
| и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p> |
| с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудн |
| Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз |
| екинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ |
| е мјесто за мене, чврсто сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усм |
| и, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chap |
| </p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је |
| е.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div ty |
| ио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име с |
| и и муслимански народ ових земаља жељно чекао, ма и најмању промјену у управи ових земаља уздај |
| и, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </ |
| наваљивао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— |
| ијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Само се чекао згодан момент.. |
| а.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно доче |
| у залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и |
| p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на |
| Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек |
| S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђа |
| што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији |
| је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда ј |
| ли.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против з |
| ве — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од с |
| а навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело гово |
| рало и уништавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чи |
| иси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су п |
| отово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима |
| нађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говор |
| пођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате с |
| ојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она |
| ј.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућу |
| указује, но није се први јављао.{S} Он чекаше одговор Душанов на овај знак.</p> <p>Душаном у т |
| ила са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — |
| то види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одговор на његову молбеницу и не имађаше |
| радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када |
| осједаше и Душан сједе и обриса зној са чела.{S} Престаје разговор, овлада само погледање и дав |
| ем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки неприја |
| овом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком |
| ну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бје |
| И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Оружија и тополивница,</l> |
| ови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међ |
| е косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све |
| е га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави |
| Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— Тако је то о |
| лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бија |
| љадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p |
| по мало схваћати народне потребе.{S} На челу тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје |
| а уједини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Кост |
| увише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S |
| ом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изразитом лицу |
| ијска управа са страним званичницима на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, |
| >Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај б |
| нас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућн |
| оривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски |
| и постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та |
| , вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крс |
| ило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал с |
| тековина.{S} Јово Митровић је стајао на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њег |
| нас чека угледно мјесто, и то мјесто на челу, јер смо ми прва образована српска омладина, која |
| раву од својих људи створену општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чи |
| <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрвама и лицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништ |
| аправи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и уп |
| о и младо, и мушко и женско и оно неуко чељаде, које само зна за осуду на смрт, и оно је чуло з |
| на.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, ве |
| да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир |
| p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога к |
| их наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напо |
| е Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима |
| 0" /> <p>— Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор |
| о писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше уд |
| застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријат |
| ступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенци |
| утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало смат |
| о хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> <p>Ућуташе обојица и почеше ми |
| пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на |
| јемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити п |
| ари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да л |
| да па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он нап |
| и незадовољна, но ни сама није знала у чему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C |
| е добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски политичари још не зна |
| ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се ч |
| , то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу |
| проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{ |
| је све помјешано, и сношљиво, и Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са позна |
| је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да |
| ја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у ш |
| е и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред |
| Ја најбоље овдје живим.{S} Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А |
| бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних ту |
| и-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с |
| има својим пријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској к |
| египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика претурити |
| српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сл |
| у гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада |
| на њега.{S} Упознао се с њиме приликом честитања у једној српској кући.{S} На први поглед му с |
| ="SRP19080_C18"> <head>18.</head> <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с |
| оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} О |
| а и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови Митровићу |
| Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Борив |
| у.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Оста |
| овај Муја који не умије ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упам |
| ире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и у |
| ријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинил |
| игатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са |
| ше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске в |
| е му причаше како се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба испри |
| што што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли. |
| ронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и |
| н ладан увјерљив начин.</p> <p>Душан се често сретао са професором Франком, но никада није ника |
| а су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво н |
| вима Србима, нарочито према омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви мла |
| еститањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог |
| као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изв |
| воју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type="chapter" |
| ла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <pb n="30" /> њена, него у почетку. |
| риједа, неправди, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљ |
| ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више до |
| спође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу с |
| ковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послиј |
| у од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа |
| , да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова ам |
| оносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим |
| а стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме ту |
| S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што бо |
| никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и кад се те пјесм |
| вај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јав |
| д пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго немирно пр |
| Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније осло |
| ђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не |
| д њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељ |
| аш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше није |
| а и пљуне преда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица |
| са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа о |
| ке породице, позвани Никица.</p> <p>Ова четири младића су за сада <pb n="45" /> забављали дјево |
| ли молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорн |
| d>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, |
| ијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насм |
| рпска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дош |
| коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју служб |
| те више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена |
| ила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом до |
| ост каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме з |
| ободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, |
| а је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Бос |
| е да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње. |
| сам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанк |
| ичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим ствар |
| удно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ |
| ња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјево |
| ушан сада позна праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душа |
| ени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајућ |
| је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Б |
| , одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили св |
| у свјетлост, коса му се опет покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је |
| ривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешћ |
| и и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> <p>Борив |
| е се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег |
| ој години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права ције |
| виза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећн |
| ицу и раширеним ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достоја |
| д ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина |
| виш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p> |
| с у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао д |
| уги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до би |
| дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која |
| у је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стању овако да |
| етне се са неколико полу познатих лица, чији израз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им ј |
| на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> < |
| којих се узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— |
| двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту |
| чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи миш |
| ива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло |
| ру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то учинити — рече |
| ог од поноса судске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на |
| ваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p> |
| гачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобрав |
| и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пуст |
| тарији стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе пос |
| ј сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш н |
| ка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док |
| <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица. |
| мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се |
| препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разг |
| Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови |
| нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим |
| .{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се ње |
| стићи.{S} То се могло у напријед знати, чим је потписао несрећни меморандум.</p> <p>— Несрећни |
| жније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се остављају краставци за зим |
| судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то С |
| њу послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, |
| скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим се забавља и неколико обичних питања измијенише.{S} |
| дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Зна |
| м се прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n= |
| јек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ неко |
| ва је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење у |
| аром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и мушко и женско.{S} Ту није бил |
| ијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субаш |
| ојио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претвори |
| о још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Кости |
| недјела, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш жи |
| то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвр |
| своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српс |
| а нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да |
| и се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разло |
| јати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} |
| брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, |
| е треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злоб |
| ом мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под њего |
| мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак |
| учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душа |
| бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мајке нити ишта, |
| у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми пропадамо, због придошлица Хрвата |
| да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се чак хвалисао са својим Српством.{S} Најз |
| оро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без |
| ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем д |
| комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погл |
| фковић још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно м |
| казали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало |
| љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> |
| о није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је |
| рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он нећ |
| вно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у |
| ека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана |
| пуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог |
| је усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјест |
| у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор |
| , оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена стра |
| толом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" |
| и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима јавно слобо |
| Неколико пута су му ноћу рупили у кућу, чинили преметачину и унијели страшан немир у породични |
| враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стар |
| о строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско пр |
| наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће |
| краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" / |
| лицом.{S} Он све познаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ |
| поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смис |
| ствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада ска |
| стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао је српско право, црк |
| видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је н |
| на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Бо |
| разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изненадио, када му пос |
| p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упозн |
| му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас пошту |
| а Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића |
| олазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} |
| ећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против |
| сман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— |
| сило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао црк |
| а ме изволите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој |
| ам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред |
| жити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужн |
| воје захтевати.{S} То нарочито мораш ти чинити, прије свега стајати на <pb n="27" /> становишту |
| умио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк |
| друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати |
| земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и донос |
| су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, запоставио |
| о у својој кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувст |
| а лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или |
| тин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не сам |
| епи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са својим љу |
| на, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско станов |
| Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, који су с |
| остима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} Професорск |
| > <p>Пред скупом свих присутних судских чиновника је Мато Премужић стајао као права египатска с |
| х двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођиц |
| ном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, сам |
| е вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет добил |
| Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, |
| , и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и |
| о Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тишт |
| земаља, и о оној омладини, која је оним чином на се навукла мржњу и прогон.</p> <p>Колико пута |
| ти, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразум |
| е дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред м |
| згледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и б |
| ослије ове клевете колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у је |
| ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културн |
| нама, она нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стан |
| ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на |
| у су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- |
| питањима није сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политич |
| ало поправити попуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изгов |
| напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S |
| но атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђонове.{S} Како католички фратар поче она |
| се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за т |
| ино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађу |
| бијести отимача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прад |
| а и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињ |
| ња и полета, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када |
| ред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чаш |
| -Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не г |
| када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утиша |
| вена.</p> <p>Кад Душан угледа ове куће, чисто малакса.{S} Повуче се у кола, но одмах затим с не |
| а њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет на |
| е овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се ноге скаменише.</p> <p>Осјећао се као сељак |
| ла да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак ј |
| и, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане |
| купише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше |
| џи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и рашире |
| S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаш |
| је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечера |
| ајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као при |
| један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пробуди.{S} Како? из нашег суда? из нашег уреда? |
| га?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> |
| реко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, н |
| другом размишља.</p> <p>Послије тога се чисто прибра и приближи се Душану.</p> <pb n="110" /> < |
| {S} Опет мораде извадити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, |
| врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Кад |
| анствено погледа на Душана.{S} Душан се чисто стресе.{S} Слутио је неко зло.</p> <pb n="99" /> |
| ков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад се поздравише Франк настави.</p> <p |
| гу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А |
| дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отв |
| у, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и |
| е руком са чаковом са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јоси |
| ан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласо |
| p> <pb n="237" /> <p>Душан се ту трже и чисто му се згрчише сви живци и у тијелу и на лицу.{S} |
| Франк мало престаде, погледа преда се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах |
| о са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када је правила ситне кораке, када су се |
| е неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се пак само љубазно насмије поздра |
| /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друш |
| слио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb n="243" /> могао да призн |
| ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му |
| да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ак |
| .{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све би |
| љно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет |
| да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лаж |
| јединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисл |
| и се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рукама, појури му и баци му |
| ви пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, с |
| дговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ |
| ед прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{ |
| азумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се ето Злонога пров |
| Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху на челу, обрв |
| шко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а |
| брати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} |
| х разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p> |
| рши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао. |
| рема врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се |
| адних кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је у |
| едва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче |
| <p>Те оптужбе против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама |
| и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана т |
| колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам |
| која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања и мисли у једно клупче, које је |
| правдаш, ово ће те као проклетство кроз читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан до |
| ао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало риј |
| сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати |
| Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета |
| е заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели народ из цркве, |
| чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видје |
| таде, све умукну.{S} Црвен застор сакри читав прозор.{S} Женске се сакрише испред мушкараца.</p |
| еколицине званичника не смије осуђивати читав народ и напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Бо |
| морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> од њихове тираније.{S} То је |
| ла.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено |
| ок је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="4 |
| и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујн |
| оме увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав српски народ у овим земљама, коме је данас горе п |
| о се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за црк |
| и тај је издајица.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође так |
| против управе су побудиле читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на |
| у, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар на |
| га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала ско |
| на немачком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци ду |
| у по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, одјело, коса и бр |
| олитизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски почевши од да |
| м модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, ко |
| говци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{S} У року од године |
| у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} Треба само још <pb n="195" |
| питао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, д |
| ти.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећутимо ли |
| природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S |
| до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, лад |
| но у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига |
| ло тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривљена.{S} У тој кући је ст |
| ада разријешен ребус његове прошлости и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у и |
| тановао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у |
| епић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душана Триф |
| н другом и подругљиво се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све п |
| вима на први поглед учини одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнур |
| у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо |
| пској гостионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између ос |
| је посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с |
| јеву, у центру земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Тр |
| и Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако |
| в нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске створила најокорелије противни |
| што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске омладине; читава покољења ће да страдају, |
| је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин ч |
| им државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој |
| ма је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће |
| е себи потчинили сав трг и сву трговину читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у |
| о је из службених обзира премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли |
| без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге |
| рио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против т |
| али, сав српски народ у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које не |
| презирање и мржња, обрве му се наборе, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> < |
| лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети ово и стајаше под утиском овога |
| о у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кра |
| школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и д |
| што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p |
| а и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећати.</p> <p> |
| уци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p |
| дан полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, ш |
| прелети лак осмијех.</p> <p>— Симпатија читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, ч |
| о што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на себе, нападати непрест |
| тање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли |
| рба, против југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католич |
| даред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар |
| снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен ови |
| ез које нема напретка, онда је ево, ево читавог српског народа као опозиције српских непријатељ |
| у и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чи |
| сне управе, тужио ју је у меморандумима читавој Европи.{S} Овај покрет су створили људи наоружа |
| али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не требам, кро |
| , у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и му |
| нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек је |
| ше израз на његовим очима, обрвама и на читавом лицу.{S} Франк је пак орловачким проницавим пог |
| плакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; ту је излио као мало дијет |
| ре ова страшна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и муш |
| о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су |
| и се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си вик |
| са зеленим перјем, и чисто се зањиха у читавом тијелу. „Живио цар Фрања Јосиф први!{S} Живио, |
| у забринутом погледу и неописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго |
| прашта.{S} Зајеца страсно, тресући се у читавом тијелу, први пут му именом тепајући.</p> <p>Кад |
| нају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштин |
| по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, |
| и није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је в |
| е.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва пр |
| Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом в |
| Радите у том смислу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и мо |
| згледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила сва прошлост са силним прег |
| рагици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој |
| ривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одгово |
| ијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двос |
| о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатда |
| /p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто |
| ије мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаж |
| динаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, |
| и, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се |
| ом и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи |
| т, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злур |
| палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душ |
| .</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душ |
| е добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orie |
| ђеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно |
| ицавим погледом посматрао Душана, и све читао са Душанова лица, и неизвјестност и неповјерење, |
| Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне пјесме, погледао на Требевић и мислио да |
| тако је нешто извјесно, јасно и потпуно читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијах |
| {S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођено |
| то омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег зн |
| Узме полузванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово |
| ан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио читање, у |
| и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Б |
| али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, |
| ховног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо р |
| — Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залуди |
| да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божиј |
| — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде исе |
| се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук о |
| е ма и као кућевни учитељ. 3 Продаје се читлук.{S} Првенство имају Немци и Чивути из пријека. 4 |
| ће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу |
| се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано |
| н стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда. |
| да тим статутом — одврати један старији члан друштва, који је и сам учествовао у раду и око ств |
| ло, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се из |
| p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n="112" /> |
| друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му |
| н савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збуни |
| еданаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није пос |
| захтјеви, који се постављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омл |
| > истог уреда, иначе родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњ |
| ање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скупило о |
| дио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих |
| рват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије |
| ати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанст |
| о на чаршији, орози, туке, пси и остали чланови овога царства звераху некуд у страну и са страх |
| е извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком ово |
| ве за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке пропаганде јесу сви званичници <pb |
| јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу и обешчастити је.{ |
| опровргне све пред свима <pb n="216" /> члановима суда, пошто је ту лаж прво у суду изрекао.</p |
| којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сар |
| Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не |
| протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србина против угњетача.....</p> <p>Т |
| и, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних прија |
| о да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Ха |
| чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине |
| аше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа |
| p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још сп |
| но интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа |
| дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говор |
| ’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пи |
| .{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га д |
| нину...{S} Мало потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он |
| се указа осмејак, сличан ономе, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њо |
| овјеким начином живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсава |
| ске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њ |
| им цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p |
| ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом локалу.</p> <p>Душан се |
| </p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу.</p> < |
| една од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, буре, вј |
| му се покаже полузбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није |
| Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја ниј |
| небуха рече професор Франк — тај ми се човјек чини страшно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да |
| лећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок ста |
| изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n= |
| иде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек.{S} И стражар и жандар и финанц и послужитељ уре |
| ља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде сви |
| теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом јо |
| ед Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мис |
| поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког поноса, |
| би су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} В |
| ивој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржава |
| стану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у свом понашању, |
| је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије |
| есора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му |
| о пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповј |
| ској кући.{S} На први поглед му се овај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније |
| </p> <p>— Сад постаје јасно, зашто овај човјек не може напријед — јекну закључни глас у овој ст |
| се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге |
| пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаоколо и гов |
| ти, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.< |
| т се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад |
| већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи прекорачује гра |
| њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта т |
| се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се б |
| <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о земаљској управи н |
| е, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора д |
| своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и ос |
| ак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене прос |
| ене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме |
| стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најопаснијим пречацем, и преко највеће |
| држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељац |
| и да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p |
| замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да |
| је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово |
| окупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се |
| јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Душан |
| RP19080_C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства |
| си и са савјешћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну |
| би промјерио цјелокупан утисак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} |
| очито прожет мислима и осјећањем овога човјека, кога у овој час обожаваше. — Ићи ћу сутра — из |
| са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} |
| нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим р |
| дина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друш |
| е, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о свима способностима, |
| одо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} |
| чи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицине, но нијесу могле |
| ориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и поред тог мртваца свог познаника, или пријат |
| стаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му до |
| а дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на см |
| ори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је |
| е говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нарочито потврђиваху младачко живе но ваз |
| овој ствари.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спре |
| овору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека наметљива искреност и незаслужен поклон м |
| одвратан, јер читава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте гру |
| е морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао по |
| род, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у ма |
| ше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у срп |
| тник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине в |
| — Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, д |
| е несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више |
| чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и |
| ећма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних добаци неш |
| опште и не мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, ј |
| ца.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксер |
| ица и отуд прочитао неко осјећање, које човјека обузима, када је увријеђен и он је ту и сам осј |
| која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу |
| српску срамоту. — Због пријеваре осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злоног |
| је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док |
| душевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио човјека на смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више |
| вог никаквог човјека. |</p> <p>— Осудио човјека због пријеваре на смрт! — Те ријечи су такову м |
| ци Срби.</p> <p>- Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској |
| Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Госп |
| ој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш ова |
| е, за славну прошлост свога рода.{S} То човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку |
| ло у један очајан крик, у силан протест човјека против тиранина, опћих човечанских права, Србин |
| уо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је б |
| а да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част |
| то учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.</p> <p>— Тако унапређење не |
| непрестано посматра, тражи и испитује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, |
| доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека |
| </p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Душан увријеђе |
| арода.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико тражио познанство и разговор с |
| био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе у |
| 250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непре |
| која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њ |
| вршавао је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присут |
| а учинио.{S} Јер када се приказивао том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, ис |
| дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви и |
| нство, и испуните и према њему дужности човјечанске и сва права, која човјек ужива и у дивљачки |
| жељно очекиваше новог министра, који ће човјечански у овој земљи мјерити Србину као и странцу.< |
| језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не в |
| пријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="1 |
| Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обич |
| е неко Душана.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесо |
| е и ратну тактику са куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади коке |
| ири и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се |
| о око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свј |
| радо потпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, круп |
| ка Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодев |
| ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и |
| ик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те сам |
| рна снага још кад је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видј |
| p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, ова |
| на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше о |
| невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не |
| > <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата |
| другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124 |
| жени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје |
| а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихо |
| ла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником н |
| из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— Чу |
| ад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ћ |
| Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће, |
| ло пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше |
| твом, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај |
| их способности.{S} Поред свег унутарњег чувства, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са с |
| му сијеваху, потврђујући искреност овог чувства према Душану Трифковићу.</p> <p>Душан Трифковић |
| .</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у |
| но увјерен у искреност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103 |
| шена са овом исповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, |
| као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво |
| , као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој та |
| о чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на крају мо |
| узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог при |
| о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било познато, а које г |
| владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој |
| дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакива |
| ва га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но |
| Улрих застане и њиме овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца |
| јерљивим тоном, прикривајући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме |
| је према њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} |
| и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> |
| ати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> |
| к је ово изговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искрено |
| се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојк |
| који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гле |
| елах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану |
| Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Б |
| тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да |
| .</p> <p>- Заиста? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, у |
| ар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је |
| ње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговор |
| реност овог увријеђеног чувства; чак се чудио овој оштрој критици од <pb n="103" /> стране једн |
| исане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n="95" /> љубазности, још в |
| ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет |
| арод и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; н |
| о да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам није знао к |
| ицу Душанову.</p> <p>— Немојте се ништа чудити мојим ријечима, настави Франк.{S} Мени је све је |
| о да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрес |
| орили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потр |
| p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— З |
| он ће тек преко рамена погледати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит |
| еву.{S} Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није од |
| који нас управо чини народом.</p> <p>— Чудновато, како се наши судови у свему слажу — и поглед |
| т цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудновато, како ти се мишљење слаже с мишљењем оних на |
| свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звал |
| да је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо |
| Душан Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао |
| на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинс |
| шта од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n="114" /> против њега |
| моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.< |
| ао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да п |
| никовицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у с |
| илике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lan |
| био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан до |
| с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, који ваз |
| упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо прокл |
| слиједње питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак |
| играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играте радо? — упитаћ |
| <p>Душан је стајао немо и сав запањен, чуђаше се овим разноликим средствима предавачке вјештин |
| изволите с нами, Душан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попу |
| ом сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: |
| дском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> < |
| </p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори |
| е према Србину претворио у инстинкт.{S} Чује ли само име Србин, он се сав стресе, накостријеши, |
| најновију сензацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душ |
| .</p> <p>— Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу гово |
| кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му си |
| чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се |
| ругоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао |
| лом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку овак |
| нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гл |
| е средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског |
| Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о о |
| м себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати |
| >Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{ |
| о улазе кондуктери и портири, с поља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још |
| о се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улаз |
| свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о стакло, како звечи, оштро про |
| ер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на |
| су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак ода |
| у висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вј |
| ије хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди. |
| , коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслимана.</ |
| офесор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде, показујући |
| ио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући из уста једног |
| нејасне слике.{S} Онда у једаред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што |
| е мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста го |
| а извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говор |
| му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, |
| >— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видје |
| каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо |
| части нису расправљали с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљн |
| обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим твојим унапређењем.{S} Овдје |
| докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђор |
| велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено |
| м говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки |
| стину цијелом словенском свијету, и сви чују, само Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видит |
| мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није |
| да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко |
| и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака |
| итаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин ш |
| — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан см |
| а о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чули за најновију сензацију, млади пријатељу? — чује је |
| Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га |
| мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} |
| оје само зна за осуду на смрт, и оно је чуло за срамоту Србина судије и страшило се да дође под |
| трана однијела побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више с |
| ине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше |
| пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи |
| у улице, <pb n="35" /> из једне кућице, чуо се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар ж |
| и на та питања, и онај ко је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као он |
| ни сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас |
| му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не само нико од омладине, већ |
| то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене. |
| ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ри |
| ?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле и |
| ћу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званичници гу |
| мјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех |
| је лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није см |
| је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста његових.</p> <p>У тај мах се кроз светину д |
| ела дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу |
| ц цврчао, жеравица на огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео |
| , је л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све |
| ј пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан |
| аршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић |
| езекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим у |
| ао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ј |
| нство и разговор с њиме.{S} Сада је ето чуо мишлење српског омладинца, и није се више могао туж |
| p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када се и опет нашао у сало |
| } Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају |
| и Улрих, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете ст |
| } Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је |
| била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом нудити, и кад обређа |
| судама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у посуду, и оту |
| што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене глав |
| дан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо х |
| ље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринут |
| ице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва заостало, |
| е ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магл |
| чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране |
| су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколи |
| пад.{S} Ту посред стотине танких мунара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, к |
| вова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; св |
| минарети, са снажним кубетима над самом џамијом, подсјећају на мистику средовјеког муслиманства |
| жеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <p |
| остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му |
| еда на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде |
| и ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само јед |
| а узе нешто налик на писаљку, извади из џепа нешто изгужвано, налик на папир, те поче и он срач |
| ти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S |
| рећи — професор Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Д |
| ив нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поп |
| се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта т |
| тионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</ |
| у цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и |
| еправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Бори |
| <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, он |
| , а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да пр |
| ите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада |
| срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио пи |
| ијској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} М |
| да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег пр |
| им у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у ово |
| вих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из |
| дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пијесницом и смијући се ви |
| Мициком, којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих |
| постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће |
| и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>Савјетник Улри |
| а су више свједока испитивали, но се са шапатом около разносиле ријечи:{S} Сада тек траже свјед |
| а њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постај |
| о му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} |
| и један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} |
| ремена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> |
| у.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Ст |
| е говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На |
| д испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогања |
| ина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Стевица <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим в |
| Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— |
| ца обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живота.</p> < |
| сабљом о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кућ |
| е сумњати у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи н |
| оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се с |
| вога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана у оваквим |
| овима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, |
| но се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да |
| е званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није никад нагн |
| ст окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова ср |
| а говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје |
| јица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко у |
| ас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, признавајући српску срамоту. — |
| .</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађаше о њ |
| људи са златним оковратницима и црвеним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Поли |
| а и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник |
| розор на цвјетне и мирисаве пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда |
| ви пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душан се још г |
| к у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој ја |
| лио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и златним порубом на к |
| S} Тај празни простор се поче пунити са шареним примамљивим сликама; на њој нема фесова, ни мун |
| Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себ |
| на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, посли |
| мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на капи; омрзну дијет |
| ријед; за њим јури поносити муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисто |
| био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно |
| ије лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно преба |
| се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све |
| их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у политичким питањ |
| јете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдј |
| ву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! |
| пет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке |
| а, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p |
| в говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ |
| шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину |
| гом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злу |
| вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је б |
| о, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово, млађи |
| љетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја ч |
| у му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда |
| ротив нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у сарајевском долу појави п |
| у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекив |
| бу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјекиваше са свију страна, када мали кроз силне |
| пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- Удри Швабу! одјек |
| ачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се |
| каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и |
| је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а |
| {S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу |
| менитости сељакове и ове ријечи: „ Удри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{ |
| иво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским реш |
| и на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац |
| нда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а |
| појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како д |
| читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе ср |
| вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бе |
| јцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, с |
| , подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет дођоше на |
| мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кре |
| а вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна самих сеља |
| а им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Оси |
| је одакле је потекла ова интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича |
| дри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче ударати ногама о под, као да ћ |
| даред оживи.{S} Турци дућанџије, калфе, шегрти, све поскака са сједала, поче се комјешати, смиј |
| тајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шамараху малог руком, шаком, пије |
| а, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с |
| расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душ |
| из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно на забавам |
| рих још једаред појавила у друштву свих шест својих удварача, међу којима се и Душан налазио.{S |
| спођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача, којима, када се при поласку кући прикључ |
| ека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по |
| т.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица р |
| окетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и |
| о рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно каж |
| урчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог смјеха |
| ио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд прола |
| тријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p> |
| х смокава и рахатлука, дугуљастог меког шећера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, измеђ |
| се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком |
| ходити један потчињени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођ |
| .</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарају |
| — Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на стражаре.</p> <p>— Константин |
| азати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање својих, језик м |
| шиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички покло |
| Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер а |
| јку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије. |
| ас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарајући са развлачевим уст |
| ј кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане за час и погледа Душана Трифковића.</p> <p> |
| у их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и орманове и сандуке и крев |
| мије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу |
| та хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од он |
| ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин Хаџи-Костић.< |
| одлучно и ухвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче |
| р градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице је напредовал |
| о је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас поход |
| доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да |
| у, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет намргоди, |
| ницима свом строгошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, |
| се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Овдје су се мишљења разилазила.{S} |
| очекивао је тај непријатни час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске |
| ског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је један ислужен |
| b n="301" /> Послије тога је посјетио и шефа секције и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га |
| о и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шефов о Србима имао је коријен у његову осјећању, антип |
| гледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуш |
| /p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко |
| ао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Б |
| >Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској ра |
| дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслуша |
| толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба родити, имати у души оне извје |
| х, одговори келнер понизно и одјури.{S} Шехер-Сарјлија се ту намргоди.{S} Зашто му не одговара |
| а српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намр |
| жаху његову наклоност. <pb n="305" /> И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све |
| Сарајлија, и ко се с правом смије звати Шехер-Сарајлија?{S} Је ли Сарајлија сваки званичник,. н |
| има за српским столом.</p> <p>Са Ристом Шехер-Сарајлијом уљезе и право сарајевско расположење у |
| о Пејић, од самог српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској г |
| на очи накривљеним фесићем уљезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупк |
| главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклон |
| вом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, кад |
| унисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Шва |
| рин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни |
| и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, кака |
| /> као кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља |
| ку једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерн |
| и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, ве |
| и, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје ми |
| спођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <pb n="204" /> и разњежене сполашњости.{S} О |
| а дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем |
| Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек з |
| воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стране, тако се попут стријелине брзине из |
| свађе, интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о п |
| о пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, |
| тано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у души слика, као д |
| крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај м |
| погледати у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабу |
| ма; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлост и пр |
| S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје под овим |
| ?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал судског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, |
| остатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо преступ, који би се тр |
| ем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки призн |
| чке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанс |
| јке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше |
| разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унута |
| је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима ве |
| добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, с |
| узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања ј |
| .{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно |
| арод; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На челу вели |
| ли кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и дож |
| и Хрвати, који су се учили у језуитским школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у каса |
| ре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева |
| се Душану званично и учтиво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако нео |
| ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и са |
| раду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стаја |
| ежбенике, један Србин суплент трговачке школе је постао правим учитељем, један Србин суплент на |
| реузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трго |
| граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и |
| о је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунок |
| н Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, покрштен Јеврејин, сада Хрват, са пов |
| у.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на в |
| наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеком инквизицијом не ће бити с |
| а, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине |
| стић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело |
| г учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држав |
| а, Лука, нови суплент на једној средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани |
| уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање им |
| о је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у г |
| ни за какав статут.</p> <p>— Ма црквено-школски статут, сва касаба узаврела од радости.</p> <p> |
| и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћу |
| кови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изговори напослетку Репић сав радостан |
| промијениле од како је потврђен црквено-школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даљ |
| слонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у ко |
| још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и |
| има, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само |
| мали народни успех код потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори |
| ладине, који је уздизао потврду црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни |
| све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242" /> његову ствар |
| као када је први пут походио позориште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао |
| ђа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели истина? упита овај и |
| егова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак н |
| о.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сус |
| кућу и обешчастити је.{S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убиј |
| ј син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на школе, постао је Чех, |
| би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} |
| рата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбаво |
| <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању ноктију, те ће морати |
| , које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам |
| {S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је |
| .{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје |
| пи од себе.{S} Уз тих ромор, скачући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајев |
| ролазећи кроз своје плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљад |
| јечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој предати, којим новцем је послије о |
| омаху!</p> <p>Душан Трифковић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који ј |
| старије младиће <pb n="218" /> с пуним шпаговима. <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau</title |
| ко је преко мјесеца имао мали сувишак у шпагу, није могао остати равнодушан према овако замамљи |
| шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим |
| чким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Погл |
| ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што је цијена. |
| јлија, Цвјетин Пејић, познат кроз своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" / |
| лонија има своје трговине за одјело, за шпецерај, и то неколико њих; ова колонија имађаше свог |
| под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости |
| ти у поштење Стевицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацива |
| а реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од |
| најзад се чула само једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо н |
| аком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и и |
| умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно |
| он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате |
| и се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још ниј |
| вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затек |
| умен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетов |
| рофесора Франка је тумачило Душану све, шта овај сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да проф |
| привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа так |
| оже куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Ала |
| длуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} С |
| што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предс |
| гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засви |
| замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно |
| љиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право |
| на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казнион |
| е висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — гов |
| слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан с |
| ав се претвори у пажњу и опрезно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на ег |
| } Душан се с почетка устручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, |
| т, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> |
| овог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском |
| и Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога заш |
| каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то с |
| оказати.</p> <p>У овај мах још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти |
| ником ништа рећи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један |
| свог пријатеља, јер је унапријед знао, шта ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним < |
| ори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то рекао.{S} Но између тога се о |
| ко не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <p |
| родних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд п |
| ом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пр |
| ајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћ |
| оворио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напокон да ј |
| ко <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није могло |
| , и нас је управо задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, |
| дао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p |
| јене у сиву, суру једва провидну маглу, шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ва |
| а се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то |
| ојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интри |
| ни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb |
| посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен |
| {S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји |
| но насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злоног |
| воје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек преко рамена погл |
| рагова постаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о |
| млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво глед |
| вао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе н |
| је немају — наша је славна прошлост!{S} Шта ће они овдје, кад немају ни своје политике, ни свог |
| љу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се ба |
| а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би там |
| > <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по н |
| го, дуго.{S} Ту је нешто завјетовао.{S} Шта?{S} То ником није казао, то нико не зна..</p> <p>Ба |
| .{S} Ту се заклео и опет завјетовао.{S} Шта? о тому ником ништа није казао, ништа, нити је ико |
| : и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с тим ријечима.{S} У њему о |
| /p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам |
| аш?</p> <p>— Па то ми и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га |
| носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала? |
| та жагор, па тишина.{S} Неки питаху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и |
| би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетк |
| ми томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно |
| <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам |
| тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље с |
| ости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе |
| итања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, |
| у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p> |
| сподо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p> |
| дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти се мени смиј |
| то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Не мисл |
| ињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта срамота?!{S} Која срамота? исколачи се слуга пред њ |
| тио је неко зло.</p> <pb n="99" /> <p>— Шта? — упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говор |
| p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој |
| — Пронашла сам, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дје |
| се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје? питао је своју жену Јово |
| — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пу |
| се сав избечи од радозналости.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</ |
| собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Цига |
| е је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Бори |
| име овлада непријатно чувство.</p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи и |
| јаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју |
| !{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> < |
| мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p |
| лучају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће па |
| и.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> |
| е <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита б |
| ала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом!{S |
| е бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p |
| ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена г |
| погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га пог |
| шала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драги |
| а Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> |
| ; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласко |
| </p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу м |
| ена у посао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, ка |
| Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје н |
| заборавио — помисли у себи.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите с |
| команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти госп |
| ребају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Стевиц |
| мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са виси |
| азарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно |
| кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокат |
| Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, поставља |
| ош прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се продера нањ шеф секције.</ |
| тавало.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p |
| ћама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног ау |
| вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао |
| тио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас? |
| еш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти треб |
| збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а м |
| вори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећи, јер се тек морамо споразумјети — нукао |
| редсједник тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, кој |
| Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S |
| > <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но |
| е; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из ср |
| рну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није |
| .{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји на једн |
| међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то с |
| S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Б |
| какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
| м дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ к |
| рагица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} |
| у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} |
| неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала |
| тручавао казати, шта је све сам рекао и шта му је шеф секције одговорио, но на наваљивање своји |
| авладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, о |
| м овлада немоћ, поче дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас |
| тала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</ |
| вој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате ли шта је то квалифилациона табела?{S} То је онај званични |
| ијској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех |
| ору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дођ |
| <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само би се |
| а, и једномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије. |
| с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер |
| и шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати против, ауст |
| им људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.< |
| смио учинити.</p> <p>— Изволите казати шта желите! рече савјетник сакривајући љутњу и презирањ |
| свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовањ |
| це на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p |
| о, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га |
| у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у ств |
| начи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, ш |
| м си увриједио читаво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, |
| столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шк |
| страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, када сам био у |
| буђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадов |
| гицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на ба |
| другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се ра |
| а чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на |
| једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједе |
| војим пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чин |
| рцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче пр |
| на једном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама п |
| шта није казао, ништа, нити је ико знао шта је завјетовао.</p> <p>На жељезничкој станици су га |
| летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједн |
| пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити уп |
| у славу незван, и хоће нешто.{S} Управо шта хоће са овом посјетом?{S} Сви се питаху, и то их пи |
| а и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоћете — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио |
| авјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — на |
| и удуби се у мисли. — Ја не знам управо шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, |
| лада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> |
| о сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно |
| о и отворено ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, зб |
| а не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десе |
| и.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није умио ријечи да п |
| /p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спр |
| спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокрену |
| — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на |
| њавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, |
| , као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ни |
| омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нем |
| л? — поче најзад одлучно. — Сад си чуо шта ти ево рече овај пијани сељак.{S} Истина је све што |
| ив читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од к |
| " /> човек који се у Сарајеву родио Јер шта значи то:{S} Сарајлија, и ко се с правом смије зват |
| ритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди |
| га не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не |
| сније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи о |
| бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, ск |
| дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у о |
| је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суду с Константином Хаџи-Кос |
| кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна дос |
| ри гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вр |
| посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове |
| ВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p> </div |
| онај млади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, |
| мановић, који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским |
| баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирн |
| е нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, др |
| а, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије |
| узбуњеност, као када се човјек ухвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онак |
| једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма |
| Јест. —</p> <p>— Па је ли починио какву штету?</p> <p>— Тај је човјек из нашег суда чак у овом |
| прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајев |
| нице непријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина |
| иваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговара |
| ше увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и упропастити му тијело, иди ћ |
| ка, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Т |
| Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој к |
| ме неслане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, |
| речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело к |
| ећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба |
| ељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дуж |
| к и забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висин |
| ривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учествовао у народном покрету против злог стања |
| знато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледа |
| и за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на |
| у, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихов |
| љедица.{S} Само се неколицина радовала, што се једва једаред учинио удар на образ земаљске <pb |
| данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну с |
| <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршиј |
| војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама против аустријске |
| његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право |
| екнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви од срца н |
| вде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јес |
| и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази |
| у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај ст |
| pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p> |
| а и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица об |
| а не поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који |
| едаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато |
| нас обоје упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјест |
| одару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десе |
| што мало разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих. |
| <p>- Јел ти то сав разлог против оног, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— |
| а судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва шапућући рече и Злонога, |
| Наста мир.{S} Но сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо |
| и.{S} Он их поче мрзити и мрзио је све, што носи слично шарено одијело са златним порубом на ка |
| име је у народном језику садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јов |
| и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела стари обичај |
| говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не |
| жавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода |
| небом.{S} Ма све оне лијепе севдалинке, што се широм српских земаља пјевају, све је то овдје по |
| захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајн |
| стече <pb n="140" /> многе непријатеље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем |
| p> <pb n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у јед |
| кад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно |
| налог су пред сељацима пооштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред вид |
| е дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, ка |
| ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити |
| , да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишт |
| види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан |
| мородних према нама Србима лежи у томе, што се политизирало о нами и правили планови, а нас ниш |
| Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема |
| непознато лице.{S} Трифковић се тргне, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо |
| оривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лажем.{S} Па с |
| у је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанеш |
| ући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свет |
| порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осј |
| а у толико занимљивија за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се н |
| јући на лицу своје жаљење и негодовање, што се тако мало разумијевају.</p> <p>— Ми се потпуно р |
| њетеног сељака.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже |
| базност професора Франка, и радовао се, што се овај човјек једва једаред промјенио према њему.{ |
| а и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хр |
| " /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, који нема ни једа |
| владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет ч |
| гали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу к |
| овој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће |
| да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем с |
| ви нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, |
| е и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате највеће сно |
| зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се н |
| њем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задр |
| сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — п |
| ијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника |
| истру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намећ |
| есмо нигдје успјели, нити ћемо успјети, што немамо опозиције у народу.{S} Један енглески полити |
| бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјен |
| пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чин |
| и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није г |
| , већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је |
| је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није |
| ије сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерењ |
| {S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора у |
| свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом кол |
| да бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S |
| професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухвати при |
| <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један стар |
| не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора |
| смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, што им је предстојник тако понижен.{S} Кикот, смијех и |
| довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши |
| и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он према њима није осјећ |
| ватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима м |
| и о чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или |
| ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} |
| га што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из креве |
| немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћ |
| код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба |
| ати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био |
| неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и женско и мушко, што |
| народно, сва омладина и женско и мушко, што интелигенцију представља, и све мушко зрело, што је |
| ћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекати.{S} Суд о |
| амо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио да |
| бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гос |
| ависни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као пошљедица његови |
| игенцију представља, и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих д |
| Хрвати свуд чине.{S} Но највеће је зло, што се та политика претворила у таку мржњу, да ће она с |
| <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је б |
| ма ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова н |
| Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није страшна наша ср |
| вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, |
| у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслимански народ ових земаља жељно чек |
| ује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико |
| са овом земљом, стидећи се за све оно, што су неправдом <pb n="32" /> учинили нашој отаџбини!{ |
| је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто о |
| лите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и |
| гој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју по |
| ци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стај |
| гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p> |
| имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све |
| 1" /> томе није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјер |
| преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, у |
| остић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ип |
| , до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с д |
| није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женск |
| о заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла |
| рекужила.{S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајал |
| ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасно |
| а говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило. |
| је ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота на њему док је |
| д Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћи |
| 6" /> културном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар |
| е тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати г |
| ху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу треба.{S} Ова колонија има своје трговине за |
| уд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију учинио.</p> <p>— Ја, погријешк |
| љство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p |
| не вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској вл |
| а боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да ра |
| .{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, |
| ледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио о |
| схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, и |
| ено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што падне на земљу, то купи замазаним рукама и меће нат |
| рило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањима није сложило, узрок је и |
| право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— |
| смо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а |
| е запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Х |
| м је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?</p> <p>Обоје се уд |
| {S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смије |
| ски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби су лош материјал — зав |
| ог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком |
| ам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Ти |
| и искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од |
| , пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тог |
| сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</p> |
| ругом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду |
| оривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом |
| аву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају с |
| ти да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је |
| n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја |
| на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавај |
| маш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси |
| иљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и др |
| </p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслиман |
| интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што с |
| је, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој |
| пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и |
| бијански политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — проговори Боривој |
| у, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф секције ј |
| е, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се |
| о мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар приј |
| гне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 с |
| а трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод ди |
| јечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и |
| >— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој |
| рајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су летјели шегрти, калфе, људи и шама |
| а.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди гост |
| .{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је |
| е и она исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драги |
| пребаци Душан преко језика.</p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што |
| .{S} Остали се још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да |
| се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. -</p> <p>— Зар само зато, што ја ж |
| е, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се профе |
| сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака африч |
| као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на чит |
| но лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим |
| ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који ј |
| о у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени |
| ако, скоро ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да каж |
| агано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када |
| е на све крвавији.{S} Не почињите ништа што се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{ |
| покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он ск |
| Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може |
| нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије |
| о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n= |
| је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Све што он напише, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на |
| , и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав от |
| ече овај пијани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми чит |
| "242" /> његову ствар ће се учинити све што се може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим |
| позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} |
| {S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу господина У |
| <p>— Како само има фино лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да |
| ротеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани |
| о лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба |
| ух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умире |
| ко га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у себи, када |
| мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, |
| Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n= |
| имице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противн |
| е воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и ш |
| е ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са чо |
| ж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погиб |
| дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се |
| књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекцију, кад |
| отив наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити к |
| одврати један снебивајући се, чудећи се што то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у |
| и га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје |
| м ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство кроз ч |
| хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино ј |
| гледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— |
| је у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини |
| волите саслушати.{S} Неправду ми чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођено |
| овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" |
| у обећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у |
| јага, што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се |
| ху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим |
| ећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ов |
| нске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобође |
| те, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је л |
| лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба |
| зове српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, зал |
| као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раз |
| било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Бор |
| ас реченога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што |
| му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела |
| ом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он |
| и био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам за |
| е противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?< |
| расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком ј |
| ити му робом, па и као такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па |
| ц.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.< |
| их, чекајући онај моменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну |
| ијечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са лица и покрета.</p> <p>Тако се е |
| што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, одузимају од читаве српске о |
| ског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мјеста, шапну му келн |
| о већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га ј |
| S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање врат |
| ји траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих услова, |
| само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, до |
| окварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс |
| расправи нешто необично.{S} Кад кад он што проговори Мато Ловрић се сав промени, сав се претво |
| таде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за в |
| отестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див ста |
| влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљ |
| тако способних и савјесних судија, као што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чин |
| лте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од |
| , а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба |
| ваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ |
| о не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Б |
| ја нема овако понижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, |
| смјешио, чак се и клањала нехотице, као што се ови клањаху кад се поздрављаху.</p> <p>Но уједар |
| правити <pb n="85" /> званичну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике д |
| ви не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, који нас често похађа.</p> < |
| и поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више м |
| да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи н |
| а иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђ |
| цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све службе нижег реда — |
| Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омлади |
| но онако научки проучено и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучават |
| вреде права српског сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да ј |
| пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, пролажаху кроз њег |
| заједничког народног рада.</p> <p>— Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја |
| да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађ |
| овима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто д |
| ите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> |
| мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заист |
| је него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума не |
| ро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлази |
| оче тепати име њено, као оно она његово што је тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он с |
| носно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сељаку, том темељу српског народа?! <p |
| дљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се |
| изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послал |
| који нуђаше са три крајцаре мање, него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — реч |
| и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне |
| /p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехо |
| уст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи зами |
| кочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достоја |
| а ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спадате?</p> <p>— У |
| м, онда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора |
| е школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца |
| ла само судски изравнати.{S} Прије него што је могао учинити кораке с тужбом, ствар је најприје |
| но лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} |
| у иђаше српски свештеник, но прије него што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред све |
| гова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имат |
| убаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином си |
| нас убрзо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чи |
| и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што се Душан опростио с друштвом и отишао, приступи му |
| то понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са бра |
| ођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац је ту као |
| ти што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{ |
| панског јевреја, који му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин |
| Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, |
| испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професо |
| чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручивао му |
| S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да г |
| а српство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи с |
| захтјева, ни мој захтјев не садржи тако што, ми само хоћемо лојалне и одане званичнике — изгово |
| живота спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све |
| видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвор |
| ас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог |
| о крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и кад |
| људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у |
| на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном ходнику, кроз полутаму угледа м |
| ник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овам |
| {S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко |
| кајање.</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је с |
| ка они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и пони |
| за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од упра |
| кај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве |
| печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египат |
| транаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, уједаред се тихо и свечан |
| другоме, што им је на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народн |
| ривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиш |
| знемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} |
| натлије, који је много пропатио, једино што му се мускулозно тијело свакој патњи одупирало.</p> |
| уби мало у мисли и постаја тако.{S} Оно што је земаљска управа одлучила за омладину, која је де |
| кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чинио је и Јово Митровић, поштовао |
| <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај поку |
| ри да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрест |
| прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно |
| Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не можемо их кривити, али |
| стили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{ |
| ед њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исмејавали с њиме, ругали му |
| јске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали |
| емена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство т |
| к уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од |
| н нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p |
| жимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас пита |
| глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико ни |
| штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтер |
| џи-Костић не хтеде показати на лицу оно што осећа.{S} Слаб изгледати: то је презирао. — Преко л |
| } Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да |
| штва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног угледног Муслиман |
| муслиманске:{S} Море, Осме, није лијепо што много комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао |
| ице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, ја |
| лу свога званичника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога ра |
| пску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су Срби званич |
| ао да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом |
| p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим |
| ам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране није ишло поштено, не само да |
| невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито роб |
| учаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и |
| део њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед |
| е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица же |
| анк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним на су |
| жности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, почн |
| о што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то с |
| вата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћем |
| ко увјери о нечему противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања ис |
| ријешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у ра |
| ла.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ |
| да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако нам је тешк |
| рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте н |
| ајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој го |
| .</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикива |
| ругог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху |
| и своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних бе |
| а једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који |
| реда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћуташе, настави.</p> |
| добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса званичника.</p> <p>Оси |
| куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо б |
| чко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегиб |
| етра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдј |
| и и одјекиваше од оних стијена, хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у |
| к, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних талас |
| лу цијену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отим |
| дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, и оне ливаде, са |
| е уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштрк |
| у милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива тамна м |
| чену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тије |
| пскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра |
| мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали дрхћући.< |
| vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
| <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
| ,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_C7"> |
| ,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борц |
| а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су |
| стави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чува |